Beat poezija - Strana 3
Strana 3 od 3 PrvaPrva 123
Prikaz rezultata 31 do 32 od ukupno 32

Tema: Beat poezija

  1. #31

    Odgovor: Beat poezija

    Kosmopolitski pozdrav


    Ustajte protiv vlada, protiv Boga.
    Ostanite neodgovorni.
    Kažite samo ono što znamo i zamišljamo.
    Apsoluti su prisila.
    Promena je apsolutna.
    Običan um uključuje večne opažaje.
    Promatrajte ono što se jasno vidi.
    Primietite to što primjećujete.
    Uhvatite se da mislite.
    Jasnoća je samoodabiruća.
    Ako nikome ne pokazujemo, slobodni smo napisati bilo šta.
    Setite se budućnosti.
    Savetujte samo sebe.
    Ne zapijte se na smrt.
    Dva molekula što se zvonko odbijaju jedan o drugi traže od posmatrača
    da ih pretvori u naučne podatke.
    Merni instrumenti po Einsteinu određuju pojavnost
    fenomenalnog svijeta.
    Svemir je subjektivan.
    Walt Whitman je slavio Osobu.
    Mi smo promatrač, merni instrument, oko, subjekt, Osoba.
    Svemir je Osoba.
    Unutrašnja lobanja velika je poput spoljašnje.
    Um je svemirsko prostranstvo.
    „Svaki na svojoj postelji sam sa sobom je razgovarao, ne puštajuć’ glasa“
    „Prva misao, najbolja misao.“
    Um je skladan, Umetnost je skladna.
    Maksimum informacije, minimum slogova.
    Zgusnuta sintaksa, zvuk solidan.
    Upečatlkivi isečci govornog idioma, najbolji su.
    Suglasnici oko samoglasnika imaju smisla.
    Uživaj u samoglasnicima, ceni suglasnike.
    Subjekt je poznat po onome što ona vidi.
    Drugi nek mere viziju po onome što vidimo.
    Iskrenost dokida paranoju.

    Kral Majales, 1986. , Boulder, Colorado

    Allen Ginsberg
    Never lie to someone that trusts you. Never trust someone that lied to you.

  2. #32

    Odgovor: Beat poezija

    Svaka čast za temu.
    Prava je šteta da su, kod nas Alen Ginzberg i predstavnici bit generacije jedva i poznati čitaocima.Možda su u ’80.-tim imali prilike da ih čitaju ,ali 90-te su bile nemilosrdne iznedrivši „nove generacije“ koje mutiraju na dalje.Svakako da je tu i pitanje ukusa, bunt i potreba za njim.Izdavače ću ovog puta ciljano zaobići.

    Sa poezijom A.G.srela sam se u srednjoj školi.Držao me je i na studijama,pa pustio i evo,prelistavajući forum „uhvatio“ opet.
    Postaviću razgovore A.G. i Ezre Paunda jer je,nesumnjivo napravio zareze u odrastanju mnogih od nas(koji su ga čitali) svojom zbirkom „Cantos“ na kojoj je radio gotovo pola veka.
    Zanimljivo je,da je Ezra postao sušta suprotnost sebi u poznijim godinama.Jedva da je učestvovao u razgovorima i bio uvek duboko u svojim mislima.Ginzberg je, videćete iz narednih redova,imao baš poteškoća da izvuče bilo kakvu rečenicu iz njega
    Mada, kakva je pričalica Ginzberg bio,nije mu teško padalo




    SUSRETI SA EZROM PAUNDOM
    Dnevničke zabeleške


    22.sept.1967. Iz Bogaliska sam se dovezao u Rapalo preko nadvožnjaka s druge strane u zelenilo obraslih kanjona,svetao dan i plava voda između železničke pruge i niza čempresa-
    Paund ustaje iz baštovanske stolice kad sa puteljka što se proteže niz brežuljak zađemo na stazu što okružuje veliku crvenu kuću sa vrtom.Sedamo,pijemo vino ispod drveta,otvaram indijski harmonijum i pevam Hare Krišna.U kući,progovara došaptavanje Olge Radž,
    „Pita vas, da li želite da operete ruke?“
    Zatim više ne govori,osim „previše“ za gotovo pojedeno testo na belom tanjiru, i pečeni beli batak,pije belo vino- „Previše“. O.Radž ženstveno trga grožđe,ili ga pere u kristalnoj zdeli. „Previše“,ali ona ga stavlja na tanjir a on pruža ostarele ružičaste prste,nokat na palcu je malo iskrzan.
    O.R.,osećala se loše da bi otišla u Montreal,te noći se probudila bolesna,otkazala avion,poslala telegram za Montreal,E.P. je kazao „neću ili bez tebe“.Tornado u Milanu,avioni kasne u svakom slučaju,verovatno bi propustili vezu u Londonu –
    Knjiga promena na italijanskom.Paund ima primerak sitan novac razbacan u maloj alabasterskoj zdeli koju Olga Radž pokazuje.
    „Ako je ova atsmofera (plavi Rapalo i zaliv Torkvelo ka Portofinu na rtu pod planinskim zelenilom obasjani dnevnom svetlošću u daljini) dovoljno fina za Ezru Paund onda bi ovi mladi ljudi,koji su došli da vide Paundovu teritoriju,trebali da pokušaju da je razgledaju...iskoriste priliku...“



    „Zoalji“ iz CANTOS- a je grad s druge strane planine južno od Rapala.
    Zagledao sam se u sićušne zenice,dvaput je trepnuo,pogledi su nam se mimoišli,meditirao sam.



    Kasnije sam otpevao Prajnaparamita Sutru,otvoreno je gledajući,skrenuo sam pogled,pomerio se da bi se zagledao u mene.
    Posle ručka smo se odvezli u Portofino- nem u kolima- rukom oslonjen o štap od slonovače- seli smo na kej,on je ispio čaj s ledom.Dugotrajna tišina.Dnevna paranoična tišina-
    „Jeste li ikad probali hašiš tokom svih ovih godina?“,bio sam znatiželjan.Pogledao me,trepnuo očima,zanekavši upalim obrazima zaraslim u sedu bradicu,ne,dvaput –
    „Svinbernov jedini promašaj...trebalo je da vas nagovori“, promrmljao sam poluglasno sam sebi.
    3.X ’67. Sinoć sam otišao u krevet,razmišljajući da se posavetujem sa svetovima iz snova s obzirom da sam zanemario beleženje svojih snova već godinu ili dve.
    21.X ’67. Stigao sam u Veneciju- smestio se u pansion Cici u blizini Salute,razgledajući mapu na zidu,okrenuvši se ugledao Olgu Radž a zatim i Paunda kako se pojavljuje iz sale za ručavanje.Sedamo za kafu.Gđa Radž objašnjava da neću imati problema da pronađem njihovu kuću, „Venecijanci će često otpešačiti pola milje da bi vam pokazali usku uličicu“.
    Paund je glasno zaječao,“Prošlo je četrdeset godina otkako nisam video osobu da je uradila nešto takvo...“
    „Šta da je uradila,Ezra?“,upitala je.
    „Da se uvali u nepriliku da te povede i pokaže put“.
    Tog sata nije više progovorio ni reč,dogovorio sam se da sledećeg dana dođem na ručak.

    22.X ’67. Idući Paundovoj kući- koliko li je star?-
    „Koliko ste stari,starče?“ upitao sam ga,posle nekoliko vina i napola popušene cigarete marihuane između jela.
    „82.kroz nekoliko dana“, kazao je.To je sve što je kazao- čitavog dana,razgovarajući istovremeno sa Talijanom Ivančićem o afričkoj pustinji- „82“-dok sam pušio ispred kamina,pušio i govorio, i niko mi nije prigovorio u Veneciji – savršeno uravnotežen,svestan- odsvirao am mu „Elinor Ragbi“ i „Žutu podmornicu“, i Dilenove „Tužno oku gospu iz nizina“ i „Vrata raja“ i „Gde li si noćas slatka Mari?“ i Donovanovu „Sanšajn Supermen“. Dao sam mu ploče Bitlsa,Dilena,Donovana- ljupki i baršunasti eksperimenti Budućnosti- tiho sam izašao na mestu na kojem se Vio spaja sa Velikim kanalom- dao sam mu Bitlse,dao sam mu Dilena,dao sam mu Donovana- da ih sluša?Zauvek- sutra ću mu dati Ali Akbar Kana.


    fotografija nastala 23.09.1967. Olga i Ezra
    Ime: alaen and pound.jpg Pregleda: 132 Veličina: 28.8 KB Ime: ezra and olga.jpg Pregleda: 352 Veličina: 91.9 KB
    Ja ne želim da se predam. Ja sam vernik optimizma. Ja u bolje sutra gledam, tu sa ivice ludizma.

Strana 3 od 3 PrvaPrva 123

Slične teme

  1. Poezija koja se sluša
    Autor tetkaD u forumu Poezija
    Odgovora: 153
    Poslednja poruka: 08.05.2016, 05:13
  2. Poezija - ostala
    Autor proleće u forumu Svetska poezija
    Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 22.07.2015, 20:16
  3. Haiku Poezija
    Autor zrNce u forumu Poezija
    Odgovora: 37
    Poslednja poruka: 23.11.2014, 00:33
  4. Satirična poezija
    Autor tetkaD u forumu Poezija
    Odgovora: 12
    Poslednja poruka: 17.08.2012, 09:37
  5. Poezija menja?
    Autor kohili u forumu Poezija
    Odgovora: 14
    Poslednja poruka: 08.03.2012, 19:55

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •