Beat poezija
Strana 1 od 3 123 PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 1 do 15 od ukupno 32

Tema: Beat poezija

  1. #1

    Beat poezija

    DZEK KERUAK (Jack Kerouac)

    BIBLIJA (zavrsni odlomak)

    64 Mirisao sam cvece u dvoristu, i
    kad ustadoh duboko udahnuh a
    krv jurnu u moj mozak i ja se trgoh
    obamro na ledima u travi. Osito sam se bio
    onesvestio, ili umirao, oko Sezdeset sekundi. Moj
    sused me video ali je pomislio da sam se ja upravo
    iznenada bacio u travu da bih uiivao u
    suncu. Za vreme tog vednog momenta nesvesti
    ugledah zlatnu besmrtnost. Ugledah
    nebo. .. >Zlatna<< je poticala od sunca u mojim odnim
    kapcima
    a >besmrtnost< od moje iznenadno-trenutne
    vizije kad sam ustao da sam upravo
    bio tamo odakle sve to dolazi i gde
    se sve to vraialo . . . Kad mi se ponovo vratila svest
    oseiao sam se tako bedno da sam imao
    telo i misao iznenada otelotvorene Ja
    cak nisam imao telo i misao i nista
    se nikada nije desilo i sve je u redu
    zauvek i zauvek i zauvek. O hvala ti
    hvala ti hvala ti

    65 Ovo je prvo udenje o
    zlatnoj besmrtnosti

    66 Drugo ucenje o zlatnoj besmrtnosti
    je da nikad nije postojalo prvo udenje
    o zlatnoj besmrtnosti. U to budite uvereni




    LORENS FERLINGETI
    (Lawrence Ferlinghetti)


    OLBERSOV PARADOKS

    Cuo sam udenog astronoma
    cije ime bese Heinrich Olbers
    kako nam govori kroz vekove
    o tome kako je golim okom promatrao
    kako je na nebu bilo -
    nekoliko veoma bliskih zvezda i Sto je duze gledao
    sve vise ih je bilo
    sa beskrajnim brojem grozdovitih sazvezdja u mirijadi Mlednog Puta & mirijadi maglina
    Dakle odatle mozemo zakljuciti
    da u beskonacnim daljinama
    mora postojati mesto
    mora postojati mesto
    gde sve je svetlo i da svetlost sa tog visokog mesta
    gde sve je svetlo -
    zasad jednostavno nije stigla dovde
    zbog cega jos uvek imamo noci
    Ali kada to svetlo konacno stigne
    kada konacno bude ovde
    deo dana koji sada zovemo Noc
    imace belo nebo
    sa malim crnim tackama na njemu
    malim crnim rupama
    gde su jednom bile zvezde
    tada u tom simbolicnom
    tako poeticnom mestu
    koje ie biti nase
    bidemo nase vlastite istinske senke
    i nase vlastito osvetlenje
    u sumracju zemlje

  2. #2

    Odgovor: Bit poezija

    Ništa nam nisi objasnio.

    Šta je bit poezija? Kako je nastala? Odakle potiče? Koji joj je cilj? Ko su predstavnici? Gde je najprisutnija? Kako izgleda jedna bit pesma? Šta mora da ima? Šta ne sme da ima?
    Isn't it funny how day by day, nothing changes, but when you look back, everything is different?
    C. S. Lewis

  3. #3

    Odgovor: Bit poezija

    Mislio da je dovoljno procitati ime Dzeka Keruaka,on je neka vrsta Biblije bit-knjizevnosti,izvinjavam se svima na svojoj nesmotrenosti,ali zahvaljujem na kritici,napisacu nesto o bitnicima i bit poeziji kad zavrsim sa poslom...
    ukratko cu navesti sada najbitnije pisce -pesnike

    Kenet Reksrot
    Leni Brus
    Dzek Keruak
    Lorens Ferlingeti
    Alen Ginzberg
    Geri Snajder
    Ken Kizi
    Gregori Korso
    Piter Orlovski
    Robert Hanter
    Majkl Mek Klu

  4. #4

    Odgovor: Bit poezija

    Порекло речи beat је мрачно, али је значење довољно јасно сваком Американцу. Она призива не само умор већ и осећај искоришћености, огољености. Подразумева неку огољеност духа и душе; осећање сведености на стену свести.. она представља недраматичну одгурнутост на зид самог себе. Човек је beat кад год стаје без пребијене паре и све што има ставља на коцку, на само један број.
    Beat generation је послератна генерација Американаца, рођена или одрасла после Велике Депресије, који не схватају Изолационизам тридесетих и социјална обећања Френклина Рузвелта, нити америчко уплитање у 2. светски рат, нити Бомбу нити Мир у коме туђинци постају непријатељи а непријатељи пријатељи, нити Полицијску акцију у Кореји...
    Многи ветерани вијетнамског рата узимају Harley-e и возе се америчким пространствима, конзумирају дрогу, слушају психоделичну музику, заокупљени су источњачком философијом...
    Комплексна, измучена, грешна људска бића, генијални писци са визијама које су их прогањале с краја на крај америчког континента, док су они похлепно прождирали, књиге, дружење, љубав, jazz, blues, и увек страшну интеракцију живота и уметности у непрестаној борби да се ослободе скоро свих традиционалних америчких вредности којима су били одгојени, живели у својим чулима, који нису оставили ниједан камен непокренут у својој незајажљивој потери за Искуством путем кога ће пустити с ланца свој унутарњи дух, стапајући све то у јединствену, нову креацију- страсно и саосећајно дело оригиналнога језика, радикалних луцидних идеја и сензибилитета.

  5. #5

    Odgovor: Bit poezija

    ВОДИЧ ЗА МОГ НЕПУНОЛЕТНОГ СИНА

    Једноставно савршенство
    Савршена једноставност
    То је лако
    као и насликати цвет
    или
    га откинувши убити



    Gregory Corso,

    њујоршки уличар, најмлађи затвореник државног затвора у Денмору, где му је један старац рекао:Синко, немој да робујеш времену. Нека оно робује теби.



    ВИТМЕН У ЦРНОМ


    Због својих грехова живим у граду Њујорку.
    Витменов град је живео у Мелвиловој свести, градски пакао

    Где љубав траје само један једини тренутак,
    А онда мора да оде да још нешто заврши.
    Овде су детектив и ситан лопов једно исто
    И мада се случајеви решавају, машина и даље ради.
    Велики град ће те скршити, изгазити,
    Али се само овде можеш окренути свих 360 степени,
    А све се покаже јасно и одавде из центра
    До сваке тачке дуж круга хоризонта.
    Можеш да видиш миље и миље и миље далеко, можеш
    Да се сваког дана изнова родиш и умреш сваке ноћи опет,
    Ради промене стила који овде најбоље одјекује.
    Гледај с љубављу, тугом оплемењуј сажаљење,
    Витменова стаза непромењена је на свој начин.


    Ted Barigan

  6. #6

    Odgovor: Bit poezija

    БЕКСТВО СА ЗАПАДА
    за Гери Снајдера


    Прост чин, као
    отварање очију. Просто
    остваривање.

    Јутро: суза се појавила
    на дрвеним степеницама
    очију моје даме. Обиље
    зеленила. Лишће. Њихово стално
    схватање. Као стари дрогери
    На тргу Шеридан, очију хладних
    и округлих. Има једна песма
    Нет Кинг Кола...Овај град
    & интригантни неред
    годишњих доба

    Немоћ да се спомене
    нешто тако апстрактно као
    што је време.

    Чак и тако (савијајући се ниско
    у дебелом диму јефтине свеће; све врсте
    питања испуњавају уста,
    док се не загушиш и не паднеш
    мртав на раскошни тепих). Чак и тако
    сенке ће пузати преко твог меса
    & прикрити ти неред, твоје лажи

    С друге стране прозора,
    где се мачке крију,
    гадна је дивља папрат.
    Мјаучу оданде ноћу. По врућини
    и крв пљују на моје лале.

    Челична звона, као зло
    прљаве Сфинге, тегле се у сутон.
    Старе убице без деце, вековима
    плеснивих очију.

    Ојађен сам. Мислим на годишња доба,
    како пролазе, како ја пролазим,
    моја права младост,
    слатко воће мог живота; исцурио...

    Као џиновски резус мајмуни,
    који се по лобањама лупају,
    са језивом окрутношћу
    испијају мозгове.

    Нема спаса за лепоту
    одроњену, убуђалог даха.
    Издајничка тежина
    гнојних снова. Тирезијин
    прогностички петао.

    Улазим у море, шкољке ми се
    лепе за косу. Груби таласи
    цепају језик.

    Затварам очи. Какав
    прост чин. Плутати.


    LeRoi Jones (Imamu Amiri Baraka)

  7. #7

    Odgovor: Bit poezija

    Крајем планетарног конфликта названог WW2, услед целокупне гломазне сценографије Молоховог олтара: Тајм, Лајф, Фортун, Пентагон, Медисон Авенија, Вол Стрит, Министарство Финансија, Катедрала Св. Патрика, палате Ригли, и свега осталог- појавили су се Керуак, Гинзберг, Бероуз, Ханки, Корсо, Холмс и остали чланови партије Џека Керуака или Beat партије, партије потучених, згажених усамљеника са осећањем које је одувек било у природи ексцентричног америчког генија од Мелвила преко Витмена и Андерсона- познати Непознати.

  8. #8

    Odgovor: Bit poezija

    *** МОРА СЕ ПОКУШАТИ ИЗА БРДА ***

    Осам Великих Далија налази се
    иза Планина

    пале ватру на Сунцу
    у црној шуми
    иза Планина

    у Долини Визија

    Физија
    Цвећа

    доноси сву Снагу
    у Долини Визија

    осам сунаца,
    на осам стабљика,

    запаљени.



    Jonathan Williams






    *** ГРАД ***

    Иза тога свега
    нећеш га схватити,
    нити ствари почивају
    у облику
    који можемо створити.

    Испочетка, допустимо
    да сваки буде овакав или онакав,
    здружени, оно заједно

    творе множину,
    један по један,
    произлазе из дрвета
    из метала или
    чак из воде, поврћа
    лудог, наранџастог
    сунца, ветровите
    прљавштине, и ево,
    ту је и место где можемо сести
    затамњени сеновитим зградама
    а ту је и кревет
    на коме расте лишће

    и све његове гране
    су ту да постану
    даске, сигуран сам
    скорије него што ти мислиш.


    Robert Creeley

  9. #9

    Odgovor: Bit poezija

    ТО ЋЕ МИ ЗАУВЕК ОСТАТИ ТАЈНА


    Нема начина да се избегну енигме.
    Улазимо у кафе с осмехом на лицу
    и седамо за сто.
    Онда нешто касније одлазимо, наше столице шкрипе,
    подижемо капуте и скупљамо своје ствари
    тужних лица јер увек је у питању исти степен
    полутуге која је посебна врста туге
    која нас обузима кад провалимо да се обећање
    оног првог - веселог тренутка нашег доласка
    није обистинило. А ако и јесте,
    све је тако брзо прошло.
    Наша лица говоре. Ми сада напуштамо овај сто
    који је толико обећавао.
    Кратки живот тог насмejаног тренутка
    има исти несвесни квалитет оргазма и
    у том трену у нашој души догађа се
    ФЛЕШ
    Туга се наставља истог тренутка
    када неко од нас проговори
    и када кренемо ка излазним вратима - смeјући се,
    враћамо ехо на сцену наше
    људске несреће.
    Излазимо на улицу у нови ваздух
    који нам свет нуди.
    Ах то лудо срце свих нас.



    Jack Kerouac

  10. #10

    05 Odgovor: Bit poezija

    Мислим на Њујорк Сити изгубљен у звездама
    заборављен као плавокоси љубимац из детињства-
    Вечерас је ноћ пуна;
    кришом се Градоначелник, фино дисциплинован,
    креће као огромни драгуљ на чоханом постољу;
    гура свој дуги прави нос кроз године мандата,
    дух са брижним мислима о граду-
    испод лука Вашингтон Сквера он симулира да заборавља
    нове денунцијације тог дана.
    Тај никад није био градоначелник мог града,
    града који се повремено зауставља у јаловом подручју
    са величанственим темељима у очима.
    Нисам обећао благослов по напуштању капије Готам;
    у лепшим градовима остварујем снове од којих зависим
    мада не дугујем љубав ниједном граду осим града
    мог срца.
    Њујорк Сити. Сада је жесток; кочија на небу,
    као мужјак који чеше леђа о планине.
    Жесток као сетна визија, што самилост пружа.
    У египатским очима умируће мачке
    љупки мишић је човек снова, као и мој град:
    сањива утеха река и мостова као црни лук ољуштених
    у ноћи-
    Низ многе несташне авеније
    посматрам дане мог града који пушта браду
    скелета кости му клацкају као пећ
    љуштура Смрти долази да спроведе град до гроба.


    Gregory Corso

  11. #11

    Odgovor: Bit poezija

    Allen Ginsberg
    POSLEDNJA NOĆ U KALKUTI

    Tiha noć. Stari sat otkucava
    pola tri. S tavanice cvrče
    budni cvrčci. Ulazna kapija dobro zaključana
    a napolju na ulici spavači, brkovi,
    golotinja, ali bez žudnje. Par komaraca
    bdiju uz svrabež, ventilator se klimavo okreće
    dok neki auto grmi po crnom asfaltu,
    neki bik riče, nešto se očekuje
    Vreme je čvrsto zaselo u četiri žuta zida.
    Nikoga tu nema, samo praznina ispunjena piskom
    voza & zavijanjem pasa, odaziva se iz susednog kvarta.
    Puškin sedi na polici, Šekspirova
    sabrana dela nepročitana kao i Blejkova
    O Dusi Poezije, nikakve koristi da vas prizivam
    brbljajući u ovoj praznini ispunjenoj krevetima
    pod sjajnim ovalnim ogledalom noć
    savršena da se usnuli rastoče u mirnom
    crnilu, i tamo otpočnu osam sati
    Buđenje s povratkom požutelim prstima, gorkim ustima
    i plućima koja spopada žeđ za duvanom,
    šta da se radi sa ovom palčinom, ovom rukom
    ovim okom među izgladnelim kostima krcatim
    bolom konjskog tramvaja uzavrelom Kalkutom u
    Večnosti znojenjem i zubima natrulim
    Rilke je bar mogao da sanja o ljubavnicama,
    napaljenosti ostarelih dojki i oklembešenog stomaka,
    to li je to? I beskrajni svemir posut zvezdama
    Ako mozak promeni predmet mozgovanja čoveku se
    strašljivo vrati dah Ali sad se
    velika lomljava zgrada i planeta
    probija kroz zidove jezika i zauvek
    me potapa svojom težinom nalik Gangovoj.
    Nema spasa sem da Bangkok i Njujork izumru.
    Koži je dovoljno da bude koža, sve
    što ikad i može da bude, mada vriska bola u bubregu
    čini da se sama sebi smuči, taj uzburkani san
    što umire da bi doviknuo sav svoj već preslavni jad
    Ostavi besmrtnost nekom drugom da pati kao budala,
    nemoj da zaglaviš u ovom kutku svemira
    ubrizgavajući morfijum u ruku i jedući meso.

    22. maj 1963.

    Alen Ginzberg (1926 1997)
    Never lie to someone that trusts you. Never trust someone that lied to you.

  12. #12

    Odgovor: Bit poezija

    КАКО МЕДИТИРАТИ

    -светла угашена-
    упадам, склопљених руку, у тренутну
    екстазу као кад уфиксаш хероин или морфин,
    жлезда у мом мозгу испушта
    добру раздрагану течност (Свети Флуид) док
    се искључујем и држим све јелове свог тела
    у непомичном трансу- Излечујући
    све своје болести- бришући све- чак
    ни трага од Недам- се- да- ћеш- ти/или
    Балона за текст није остало у њему, већ само ум
    Празан, смирен, без мисли. Када нека мисао
    дође скакућући из даљине са својим
    призором који нуди, ти је смуваш,
    изиграш, превариш, и она избледи, и мисао више никад не долази- и
    с радошћу ти увиђаш по први пут
    Мислити је исто што и не мислити-
    Значи не морам уопште
    више
    да мислим

    Jack Kerouac (1922-1969)

  13. #13

    Odgovor: Bit poezija

    231.

    Мртав то не зна.
    Жив зна.

    Живи имају мртву идеју.

    Човек је жива идеја;
    после смрти, мртва.

    Идеја живљења је истоветна
    идеји смрти.

    Мртви имају живу идеју-
    Мртав, не својом грешком
    Био сам само идеја.

    Познато покајање у колиби
    посвећено учењу Извора...

    Добар материјал за Буду
    није одећа греха
    Одећа Светлости
    Бића жива указују на смрт
    својим веселим делом
    Баш као што мртви указују на живе
    својом тишином
    Када стена претвори се у ваздух
    Бићу тамо.


    Jack Kerouac

  14. #14

    Odgovor: Bit poezija

    -још понешто о bеаt генерацијама-
    u 07:54am



    Beat генерација је донела и једну нову тему, тему усамљеног човека лишеног илузија који стоји у мрачној поноћи свога постојања, а њихова највећа заслуга је у томе што су у време духовнога мрака у коме су се нашли, скренули пажњу човечанства на једини извор наде нашег исцрпљеног света- човеково срце које куца.

  15. #15

    Odgovor: Beat poezija

    Opet Ginzberg
    Odlomak iz poeme Kadiš :

    ...
    U redu je! Stoga nema mesta kajanju nema straha od radijatora, uskraćene ljubavi, čak ni mučenja zubobolje na kraju Iako dok se javlja, lav je koji jede dušu i jagnje, duša, u nama, avaj, žrtvuje se žestokoj gladi promene kosa i zubi i urlik kostobolje, ogoljena lobanja, polomljeno rebro, trulež kože, umom obmanuta Neumoljivost. Jao! jao! nama se još gore piše! U sosu smo! A ti si van toga, Smrt te je pustila, Smrt se Smilo*vala, ti si završila sa svojim stolećem, završila sa Bogom, završila sa putem kroz sve to Ko*načno završila sa sobom Čista Natrag u tamu Novorođenčeta pre svoga Oca, pre svih nas pre sveta Tamo, počivaj. Nema više patnje za tebe. Znam kuda si otišla, dobro je. Nema više cveća na letnjim poljanama Njujorka, nema radosti sada, nema više straha od Luisa, i nema više njegove blagosti i naočara, njegovih gim*nazijskih decenija, dugova, ljubavi, preplašenih telefonskih poziva, kreveta začeća, rođaka, ru*ku Nema više sestre Elanore otišla je pre tebe držali smo to u tajnosti ti si je ubila ili se sama ubila da bi te mogla podneti artri-tično srce Ali Smrt vas je obe ubila Bez obzira Nema više ni tvog sećanja na rođenu majku, suze 1915. u nemim filmovima nedeljama i nede-ljama zaboravljajući, tužna, gledajući kako se Mari Dresler obraća čovečanstvu, Čaplin igra u mladosti, ili Boris Godunov, Šaljapin nastupa u Metropoli-tenu, prostirući dvoranom svoj glas uplakanog Cara ti pored lože za stajanje sa Elanorom i Maksom posmatrajući takođe i Kapitaliste kako zauzimaju svoja mesta u prvim redovima partera, bele bunde, dijamanti, sa YPSL-om autostopiraš kroz Pensilvaniju, u cr*nim širokim pumparicama, fotografija četiri devojke koje se drže oko struka, nasmejanogoka, suviše stidljive, devičanska usamljenost 1920. sve devojke ostarele, ili umrle, sada, i ta duga kosa u grobu srećne što su kasnije imale mu*ževe Ti si u tome uspela stigao sam i ja Judžin moj brat pre mene (još uvek tuguje i jadikovaće sve do svoje poslednje ukočene ruke, dok pre*življava svoj karcinom ili ubiti se možda kasnije uskoro će početi da razmišlja ) I to je poslednji trenutak kog se sećam, kada ih sve vidim, kroz sebe, sada iako ne tebe nisam predvideo šta si osećala koji te je grozniji zjap smrdljivih usta prvo snašao i da li si bila spremna?

    Kuda to da pođeš? U taj Mrak u to u tog Boga? sjaj? Gospod u Ništavilu? Kao oko u crnom oblaku u snu? Adonai, konačno, s to*bom? Izvan mog sećanja! Nemoćan da zamislim! Ne samo požutelu lobanju u grobu, ili kovčeg sa prahom crva, i umrljanu traku Mrtvačka glava sa Oreolom? Možeš li u to poverovati? Nije li to samo sunce koje šija jedanput zbog uma, samo blesak postojanja, koga nikada bilo nije? Ništa izvan onoga što imamo što si ti imala tako žalosno ipak Pobeda, što se bilo ovde, i menjalo, kao drvo, lomilo, ili cvet vraćen zemlji ali lud, sa svojim lati*cama, obojenim, misleći Velika Vasiona, uzdr*man, rasečen po glavi, obršćenog lišća, skriven u bolnici-sanduku za jaja, u tkaninu umotan, izmučen izluđen u mesec-mozgu, Ispražnjen. Nema cveta ravnog ovom cvetu, koji je znao za sebe u vrtu, i borio se s nožem izgubio. Posekao ga neki idiotski Sneško ledenim čak i u Proleće čudna sablasna misao koje li Smrti Oštra ledenica u njegovoj ruci kru*nisan starim ružama sa psom umesto očiju sa kurcem radionice srcem električnih pegli. Celokupni talog života, koji nas nagriza časov-nici, tela, svest, cipele, grudi rođeni sinovi tvoj Komunizam Paranoja u bolnicama. Jednom si Elanoru šutnula u nogu, umrla je kas*nije od srčanog udara. Ti od kapi. U snu? iste godine, vas obe, sestre u smrti. Da li je Elanora srećna?


    preuzeto sa bloga
    Poglavica - Kadiš - Blogoye.org
    Never lie to someone that trusts you. Never trust someone that lied to you.

Strana 1 od 3 123 PoslednjaPoslednja

Slične teme

  1. Poezija koja se sluša
    Autor tetkaD u forumu Poezija
    Odgovora: 153
    Poslednja poruka: 08.05.2016, 05:13
  2. Poezija - ostala
    Autor proleće u forumu Svetska poezija
    Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 22.07.2015, 20:16
  3. Haiku Poezija
    Autor zrNce u forumu Poezija
    Odgovora: 37
    Poslednja poruka: 23.11.2014, 00:33
  4. Satirična poezija
    Autor tetkaD u forumu Poezija
    Odgovora: 12
    Poslednja poruka: 17.08.2012, 09:37
  5. Poezija menja?
    Autor kohili u forumu Poezija
    Odgovora: 14
    Poslednja poruka: 08.03.2012, 19:55

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •