Dakle ,kad,kako i zashto ste pocheli da "duvanite"...?????
Koliko dnevno ispushite....kako se odvitji...koliko ste zavisni...????
Dakle ,kad,kako i zashto ste pocheli da "duvanite"...?????
Koliko dnevno ispushite....kako se odvitji...koliko ste zavisni...????
Vi vidite stvari i pitate „zašto“, a ja sanjam o stvarima kojih nije bilo i pitam „zašto ne“.
pochela sam u prvom srednje zato shto je sisata suzana pushila pa sam htela i ja da budem cool kao ona... dok sam ja skontala da to suzanina popularnost ima vishe veze s njenim sisama i pushachkim usnama nego sa sarajevskom drinom, prosho voz. vech sam postala ovisna.
nastavila sam da pushim, iako mi se nikad nije svidjalo, da bi nervirala chaleta (kod kuche) i da se ne bih ugushila od dima kad izadjem s drushtvom (u kavani). ne znam zashto se duvanski dim i smrad lakshe podnosi kad si pushach....
prestala sam da pushim kad sam pochela da se druzzim sa mojim sinom i nisam pushila 4-5 godina. pochela sam opet da pushim kad sam pochela opet da se druzzim s kafanskim ljudima. iz istih razloga kao i pre - lakshe je podnositi dim i smrad i sedenje i alkoholisanje.
uvek nisam pushila vishe od pola pakle dnevno. u poslednjih godinu dana pushila sam paklu na tri chetri dana. definitivno sam prestala da pushim pre tri meseca. nikad vishe nechu pushiti. i nikad se vishe nechu ljubiti s nekim ko pushi. amin.
& underpaid......
Od kako znam za sebe, znala sam da ću da pušim, samo sam čekala da postanem dovoljno "velika".
Sa 3-4 godine sam čekala da neko ostavi cigaretu u pepeljari i izađe iz prostorije da bih ja "povukla" dim.
Sa osam sam našla kevinu zaboravljenu kutiju LD-a, do pola punu. Nemam pojma kako baba nije osetila dim, ali dosta štedljivo sam je trošila naredne dve nedelje (dok keva nije stigla).
U šestom osnovne sam duvanila sa decom kućnih prijatelja. I dalje sam se grebala
Prvi školski dan u sedmom osnovne sam ocenila kao momenat u kom sam "dovoljno velika". Pre škole, tek sa jednom sveskom u ruci, kupila se kutija sarajevskog Bonda. I otišla "iza boravka", vrlo ponosno, sa ekipom ponavljača koja je, mene štrebera, gledala kao da sam pala s marsa.
Od onda duvanim. Uglavnom, "muške" cigarete (one ženske, tanke, pa dugačke, što ne osetiš duvan ne podnosim). +/- kutiju dnevno.
Nikad nisam pokušavala da ostavim duvan. Volim da pušim. Uživam u tome.
Zavisnik sam i svesna sam toga. Kao što sam svesna da svakim danom mi pušači postajemo građani drugog reda odgovorni za sve moguće boleštine i zagađenja na ovom svetu.
Poruku je izmenio Mish, 06.06.2010 u 23:00
... Ko nije drvo razumeo prvo, pa tek onda sadio, taj nije ništa uradio... I, shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad....
U kući smo bili podeljeni. Pola-Pola.
Majka i brat totalni antipušači. Otac je pušač od kad znam za sebe.
(Ne znam.. nikada nisam pitala, ali nije nemoguće da je to ujedno momenat kada je propušio.. od kad zna za mene.)
U svakom slučaju od kad sam vid'la cigaruja sam je ododma zavolela.
Sad mi baš blicaju neki stari fleškadrovi..
treći razred.. Rijeka.. NjuGodina.. mama i tata na dočeku, ja i brat sami.. neki mafijaš Toto (peti razred
) - moj prvi dim.
Milde Sorte.Dopao mi se.. bratu ne (prob'o i on).
Oboma nam se nije dopalo kad su nas roditelji po povratku sa NovogodišnjegBala kaznili. Oboje.A namirisali su samo njega.
) šiftara.
Tu iza škole u najdubljem mraku.. zamalo pado' u nesvest.. bio je to 57.
Ko je Kosovo (bar) jednom doživeo ni južna pruga ni DIN mu neće teško pasti.
tad bi propušila. Od sreće.
EVE
Donosim odluku. Prestajem sa tim.
Al' sutra.
THE PAST IS HISTORY, THE FUTURE IS MISTERY,TODAY IS A GIFT... THATs WHY ITs CALLED " PRESENT "
Sejm hirOd kako znam za sebe, znala sam da ću da pušim, samo sam čekala da postanem dovoljno "velika".
Od kak osam bila dete, 'vatala sam se cigare. Imam cak i sliku jednu, sedim na noshi, pikim valjda, i drzim bakinu mustiklu sa zadenutom cigaretom.
Posto su kod mene svi pusaci, lovila sam polupopusene cigarete u pepeljari koje bih ponovo palila i pusila do filtera.
Onaj najglavniji deo bese u petom osnovne kad smo se sadasnja najbolja drugarica i ja zavlacile u maline da purnjamo. Mi smo mislile da purnjamo, ali smo ustvari samo puckaleTa epizoda je bila brzo govota jer me je provalio deka i rekao da ce da me ocinkari, ali sam mu uzvratila rekavsi mu da cu ga odrukati baki da cirka pivo sa ortacima ispred prodavnice
Bilo je interesantno, moji su oduvek sumnjali, kaznjavali i mene i sestru, ali nije pomagalo, posto sam ja kao uzoran djak imala tu moc da ih ubedim da to nije tacno. Jbt, ubedim oca da nisam pusila, a video me sa cigaretom.. Da li on veruje meni ili sopstvenim ocima?
Osnovna skola je provedena tako sto smo duvanili u nekoj napustenoj kuci, secam se, Partner je bila kul cigara, koju smo zamenili Lordom. Kad je neko kojim slucajem mogao da iskamci LM ili Marlboro, to je bio praznikMalo se pusilo po VeCejima u osnovnoj, ali se nije bas propustalo.
Mojima sam rekla da pusim kad sam zavrsila prvi srednje, iako su oni to odavno znali. Posto rekoh da su moji uber liberalni, prihvatili su to, nisu mi branili. Neko vreme nisam pusila pred tatom, ali sam se opustila kad je on skuvao kafu i ponudio me cigaretom. Onog momenta kad su mi dozvolili da pusim, smanjila sam drasticno. Jednostavno, nije vise bilo interesantno
Nisam neki pusac. Dan - danas se grebem, i jaaaaako retko uzmem celu cigaretu, obicno ulovim kevu ili drugarice koje puse da mi daju po dim - dva od njih. Jedino pusim dosta kad pijem. Ovako nemam obicaj, i kad kupim kutiju, traje mi po nedelju dana.
Ne vidim zadovoljstvo u pusenju posle jela, posle seksa, dok kenjas, dok se kupas, uz kafu.. meni cigareta prija tako kad mi se pusi, bez nekog posebnog reda.
Razmisljala sam da prestanem da pusim, da batalim i to malo navike sto imam, ali necu jos. Dok god mi prija..
Krek, krek.. Ne gudra
Ne secam se.Dokle moje secanje dopire,vec sam bio pusac.To je bilo nekako ovako
Ironija povijesne zbilje
Neka Umre Svako Ko Mrzi Partizan
Citam vas i zakljucih da sam dosta kasno propusila.
Na trecoj godini faxa.
Bila raskinula sa momkom i pocela da izlazim sa Mirjanom. Mirjana je pusila.
Zapalila onako uz kaficu. Niti mi se svidelo niti ne.
U pocetku se grebala i imala svoju "teoriju" da dok ne kupujem cigarete, nisam pusac
Ali kako to biva, navukla sam se polako i neprimetno...
Prekidala sam u svakoj trudnoci.
Najvise mi je nedostajala za vreme bombardovanja, kada sam bila trudna sa sinom...ali sam "izdrzala".
Poslednji put sam bila prekinula kada sam ostala trudna sa Makom. potrajalo je nekih 3 godine. Mislila sam da nikada necu...
Niko me nikada nije ni nudio. Prvi put kada mi je jedna (forumaska) drugarica ponudila, ja profurnjala opet.
Sada, otprolike. sam kao Branka Katic u "Ubistvo s' predumisljajem". Cim se probudim, odmah zapalim jednu...pa sve ostalo.
Pusim one tanke i dugacke. Kada ostanem bez, pa se ogrebem od nekoga ko pusi klasicne...imam osecaj kao da drzim virslu u ustima...
Da li cu prekinuti
Pa s' obzirom u kojim sam trenucima prekidala...sumnjam
Budi pametan i pravi se lud
Kao klinac bio sam faciniran cigaretama jer je tata pušač kao i još 3-4 komšije sa kojima se , uveče "tukao tablić" učetvoro. Probao sam sa nekih 7-8 godina...i nije mi prijalo.
Zavoleo sam sport i cigareta je bila nezamisliva. U osmom razredu već trčim 400m za 50 s, ostavljam 50m trećeplasiranog na republičkom, budem 5 na 2000m u trci "2000 đaka i 2000 vojnika"...svaki trening je bar 16 km...
Početkom druge godine srednje stidljivo palim. Bilo nas je svega 3-4 u odeljenju. Krijem od roditelja i profesora fizičkog koji je velike nade polagao u mene.
U trećem srednje sam već stalan pušač iako istovremeno treniram trčanje, odbojku i streljaštvo. Tada sam pušio Kent, sa belim filterom.
Već negde krajem četvrte godine srednje i odlaskom u vojsku sam stigao na standardne 2 kutije dnevno. Tada je već bio Lord aktuelan, uveliko sam se bavio muzikom, već sam sam zaradio prvu električnu gitaru i pojačalo radeći kao konobar preko raspusta.
Na faxu sam "purnjao" sve u 16...zadnja lova je morala biti sačuvana za cigarete. Srećom, imao sam kolegu Grka koji me je snabdevao sa Camelom bez filtera (najboljom cigaretom koja je ikada napravljena).
Samo jednom sam pokušao prekinuti i to je bilo neke 91-92 godine. Potrajalo je svega 23 dana...i onda sve po starom.
Baveći se kompjuterima, a inače sam temperamentan, uhvatio sam sebe u periodima kada sam "tukao" i 4 kutije na dan Lucky strike, pa onda i Marlbora
Sada sam na standardna 2 pakla..i to većinom Winstona clasic. Ukoliko ostanem bez cigareta...postanem jako nervozan, razdražljiv i samom sebi "težak"
Lav je možda kralj životinja ali nikada vuka nećeš videti da igra u cirkusu.
Pušački staž računam od vremana kada sam počeo da kupijem cigarte - sa 14-15 godina, tj. 1957-58. Tada su se cigarete mogle kupovati i na komad, umotane u fišek od novinskog papira ili onog tankog papira koji je u kutiji cigareta. Uglavnom je to bila Niška (zelena) Morava, ali i Ibar ili Drava, jer su bile jeftinije.Mish kaže:
Nikada nisam malo pušio, ali se sećam da sam tri kutije prešao negde 1970-71. i tu meru i danas držim, iako često predjem i četiri kutije. (Kad me s prekorom gledaju jer trošim 3 - 4 kutije dnevno, odgovaram da je to zato što u kutiji ima samo 20 komada, a nekada je Drava bila pakovana i u kutije od 100 komada!)
Sa takvim tempom punjenja državnog budžeta nikada nisam mogao da pušim skupe cigarete. A i u uverenju sam da su jeftinije cigarete bolje i manje škodljive jer su prirodnije. I danas pušim najeftinije, trenutno meki Fast.
U kriznim vremenima motao sam duvan sa pijace. Bio sam se toliko izveštio da sam mogao da smotam cigaretu za vreme vožnje.
A cigareta imam na svim mestima: u kolima, u rancu, u džepu svake sezonske jakne, u letnjoj kuhinji...
A više ni ne idem u posete kod onih kojima smeta dim, tj. smrad.
Sa gustom sam ovih dana gledao storiju o bivšem nemačkom predsedniku Šrederu koji i posle 90-te puši istim tempom, a ukidaju zbrane pušenja kada ga negde pozivaju na javna mesta!
PS
Sa duvanom sam se susreo kao puzavac - deda je ispod krevata, na zamlljanom podu, da se nebi presušio, čuvao isečen duvan u kutiji od cipela; uhvatili su me nekoliko puta da izlazim ispod kreveta usta punih dvana.
Prvi, amaterski pokushaji, su bili josh sa desetak godina, kada smo na vikendici “pushili” one malo duzhe slamke
(chitaj: s l a m u). Nema veze shto je sagorela dok si rek’o piksla, nema veze shto je bila ljuta i shtipala grlo – vazho da smo dimili. Brat, sestra i ja smo se “maskirali” pechenjem mladog kukuruza, ne bi li opravdali smrad dima kod matoraca. Ponekad smo “pochastili plucha” i sa maznutom cigaretom ….koja nas je mamila, ako odraslih nije bilo na vidiku.
Onda je nastupio period zdravog zhivota, sve do srednje shkole…..ne, ne – nisam palila za vreme odmora….nisam ni kada sam izlazila sa drushtvom; pushila sam sa sestrom, opet kraduckajuchi cigarete od matoraca. Kada god sam gostovala kod nje, gusht nam je bio da maznemo cigaretu, i da je, osechajuchi se kao nevaljalice, slatko ispushimo. Isto tako, kad god bi ona doshla kod mene – ponavljale smo ritual. Shta je tu zanimljivo? To shto nashi roditelji nisu sisali vesla, i osetili su dim (iako smo redovno potroshile pola dezodoransa prskanjem sobe)…. Oni su verovali da pushi ONA DRUGA (gde bi njihovo dete?). Oni su tu tajnu chuvali sve do nashe udaje
Malo intenzivnije sam duvanila u studentskim danima, recimo, paklica mi je trajala nedelju dana….i tada sam duvanila sa dve najbolje drugarice (one su bile “iskusniji” pushachi i smejale su se kako meni “stoji cigareta)
Sa profy pushenjem sam pochela, kada sam upoznala dragog…….no, no… shta god pomislili.
K’o za inat, to je bilo vreme velike inflacije, i nestashice cigareta.....probala sam i one "zavijache".). LM, bila sam se navukla na KIM mentol
Kada sam ostala u drugom stanju, cigarette su mi se ogadile…. nisam mogla ni dim da podnesem. Kamo lepe srece da je potajalo, ali sam im se posle godinu dana vratila. …. Sve do danashnjeg dana.
Ps. zaboravih u celoj ovoj storiji da neshto spomenem: otac mi je pushach ali je majka zakleti protivnik! Kada sam pochela ozbiljnije da “troshim duvan” imala sam strashnu grizhu savesti zbog nje…… imala sam svoje dete vech uveliko a da pred njom nisam zapalila.......... ona nije znala da ja pushim!!!
Na jednom porodichnom okupljanju sam reshila da prekinem tu farsu, da kad vech svi znaju, red je da zna i ona. Zapalila sam cigaretu (za stolom se razmenishe “neki” pogledi), i ja popushih tako par cigareta. U nekom momentu brat ustaje od stola, i govori da ide da kupi cigarette.... ja ga zaustavljam da kupi i meni. Na to moja majka razrogachi ochi i :”Enci, pa shta che ti – ti ne pushish!!!!” Svi za stolom popadashe od smeha, a brat joj reche:”Daj kevo, malo pre ti u lice dim duvala”……… Shta ti je psiha, uopshte nije registrovala da i ja drzhim cigaretu
Od onda, pa sve do sada – ja trpim njenu torturu i lekcije…….zasluzheno
Pocela sam pre 5 godina,kraj 8mog razreda valjda...secam se da sam maznula od caleta cigare i da sam se prvih mesec dana davila,kasljala,ali sam bila jako uporna da mi to postane prijatnost. Jednostavno me privuklo,imala sam osecaj da sam starija i pravi mali frajer jer imam cigaru ustima,sada tek vidim koliko je to glupavo i kakvu sam sebi shtetu stavila na vrat. No inace obozavam cigare,moja prva cigara je winston i ostala je sve do sada,nikada nisam menjala,osim za prazike ili kada zaradim koji dinar castim se sa crnim sobranjama mmm .Prvi put kada sam pokusala da ih ostavim,to je trajalo jedan dan,da bih uvece uzivalaa mmm
Ej Ela,i ti me ovde razocara.
Nikada nisam pomislio a kamoli rekao nesto lose o cigaretama.Kada bi se to dogodilo,verovatno bih prestao da pusis.One su za mene prosto blaogrodne,lekovite i ubedjen sam da nisu stetne.To je sve individualno,ali ajde da pricamo o stetnosti sira,jaja, mesa.Ma bice jos sto puta gore.Organizam ima mogucnost privikavanja,nesto pase jednom a nesto drugom.Ja npr, ne jedem voce i povrce skoro nikada.Neko drugi bi umro na mom mestu.Ja kada pojedem po nekad salatu,poremecaj u organizmu je vidan.Sve je individualno.
A pocetkom osamdesetih,mi na faxu i profesor daje zadatke za ispit pa nas savetuje.Stanite, zapalite cigaru,razmislite.Tada su palili i nepusaci vrlo cesto.
Pa se secam davnih voznji autobus,medjugradskim,normalno zapalis cigaretu.I mozda slucajno je zaisa nekada nekome smetalo inace normalnom i zdrdavom coveku to ne moze smetati.Isto ako i miris smederevca.A posto sam odvikao od njega,udjem kod brata i houc da se ugusim.To je problem u meni a ne u lozenju na drva.Prosto,odvikao sam.ako oni sede normalno a jedino ja grcam,pa ne mogu ja biti jedini zdrav i pametan a svi ostali bolesni.
Moje drustvo recimo uzorak od deset ljudi.Bili su pusaci sedmoro,tri nepusaca.Sedeli nocima,i niko nikad se nije pozalio.Sada skoro kad smo seli,odjednom oni kao nesto pocinju da gundjaju.E vidite sta propaganda napravi od zdravih ljudi koji nisu ni primecivali duvanski dim.Postadose bolesnici.A ja polazim od one narodne,Losem k.... i dlake smetaju.Meni ne smeta nista.
Ironija povijesne zbilje
Neka Umre Svako Ko Mrzi Partizan
O da, ja imam grizhu savesti - jer shtete zdravlju (a toga sam upravo trenutno bolno svesna, jer me razbi bronhitis)...i jer koshtaju!!! ......Oskudacija je, i kad izdvajam dinar za to da ga u vetar izdimim - bash se zderem.
Istina je da volim da pushim, ali i da imam nameru da ih se "otkachim" ...jednom
ja nemam zdravstveno osiguranje. za mene je ispitivanje shtetnosti hrane, picha i droge po organizam, extreme sport kojim ne zzelim da se bavim. odluchio sam da umrem zdrav (i svestan).
& underpaid......
E nisi ni svestan koliko se tesko rastajati od zivota,a zdrav.
Ja zato ne obravam paznju na sudnji dan,tada te vise nista i ne boli ma koliko bilo trulo i bolestno,a ubedjen sam da sve lepe stvari u zivotu ti prolaze pred ocima filmskom brzinom.
Zato udisem sve uzitke.
Ela,moram ti jos nesto reci.Svaki dinar koji u vetar izdimis odvajas od usta.Ali budi srecna jer bar si komunalce rasteretila sa manjom svojih nus proizvoda.Pa zar nisu lepsi kolutovi dima koji lelujaju u vazduhu stvaraju prekrasne figurice,ili ono sto dolazi kao plod prerade hrane,E to cak ni najprimenjeniji i pragmaticniji umetnici nisu uspeli da uvrste u sovj repertoar.G.... je samo g....,a to je nuzno zlo.Pa kad to vec moras reprodukovati da bi prezivela,zasto se kajati za nesto duhovno.Sto je cisto za svoju dusu i uzitak.
Ironija povijesne zbilje
Neka Umre Svako Ko Mrzi Partizan
Vaš status
Citat
