Stoicizam je i danas uticajan i uvlači se u mnoge aspekte kognitivne terapije. Stoici i njihova razmišljanja prvi put su se pojavili u Atini, oko 350 godina pre nove ere. Njihovo praktično učenje imalo je za cilj da leči dušu od emotivnih patnji. Danas, kada pomislimo da postanemo stoici, vidimo sebe kao nekoga sa stisnutim usnama ko izbegava emocije. Međutim, stoička filozofija nešto je sasvim drugo.
Stoicizam nas uči da, umesto što suzbijamo svoje emocije, pokušamo da ih razumemo i kontrolišemo. To će nam dati snagu da, u slučaju kada nam zaprete negativne emocije uspemo da ih obuzdamo.
Stoici nas uče da negativne emocije često nastaju zato što se mentalno vežemo za nešto spoljašnje kao što je, na primer, mišljenje drugih ljudi o nama, ili biti popularan, bogat, mlad, lep. Kada se Tanja, koja sada ima 37 godina, vrati u period kada je imala 20, seti se da se osećala baš jadno. „Bila sam veoma takmičarski nastrojena i rešena da u svemu uspem. Mnogo sam radila i bila veoma nefer igrač. Radila sam više sati nego iko i non-stop upoređivala sebe sa drugima.“
„Ako je kolega dobio unapređenje ili mi prijatelj saopšti neku radosnu vest o sebi, umesto da budem srećna, ja prvo pomislim kako, eto, svi napreduju samo ja stagniram. Tako mi ceo vikend prođe u agoniji i na kraju zaključim da sam gubitnik i da su toga svi svesni.“
Stvari su se promenile kada su njenoj prijateljici dijagnostikovali rak. „Odjednom sam svoj svet videla potpuno drugim očima. Bila sam zdrava, u dobroj vezi i jakom krugu prijatelja. Uvek su me podržavali, a ja sam stalno bila pod fiksacijom da se poredim s njima, pa to nisam ni primećivala. Oslobađajući se tih fiksacija, osetila sam se slobodnom.“
Preživljavanje neizvesnosti
Kako je Tanja otkrila, spoljašnje stvari uvek su, do određenog stepena, izvan naše kontrole i uzrok promena: partner nas ostavlja, tržište propadne, deca odrastu. Ako gradimo svoju sreću na spoljašnjim stvarima, nikada nećemo naći sigurnost ili zadovoljstvo.
Naše uznemirenosti u isto vreme su i bezvremene i jedinstvene. Uprkos tome što je bio najmoćniji čovek u drevnom svetu pre 1.800 godina, rimski imperator i stoik Marko Aurelije brinuo je i o tome šta drugi misle o njemu i pokušavao da prevaziđe tu uznemirenost tako što je sebi stalno ponavljao da ljudi koje pokušavamo da zadivimo u stvari i nisu vredni toga. Jednom je zapisao: „Kako jadna bića su ljudi, koje narod zadiviti žudi!“ Umesto da stalno zadivljuje druge, odlučio je da bude iskren prema sebi pokušavajući da se drži svojih principa.
Govorio je da svačiji um treba da bude „unutrašnja tvrđava“ zaštićena od nastranih misli spoljnog sveta. Stoicizam se razvio u vreme velikih političkih preokreta kada je život svakim danom bio nesiguran i brutalan. Pružio je ljudima način da prežive nesigurna vremena. Ako bi gradove-države zarobili strani osvajači, mogli biste povratiti mirnoću duše zbog toga što niste samo bili građani Atine ili Sparte već i građani univerzuma, kosmopolite.
3 stoička koraka koja već danas možete da preduzmete
Postavite stvari u perspektivu
Vizuelizacija pomaže da se oslobodite naklonosti i da se izdignete od svojih poteškoća. Zamislite da gledate iz svemira na Zemlju. Kada uzmete u obzir svoje brige nasuprot beskonačnosti koja vas okružuje, jedino što vam pada na pamet jeste to da su one male i besmislene.
Beležite svoje misli
U Shakespeareovoj drami, Hamlet govori: „Ništa nije tako loše ili dobro, ali razmišljanje o tome čini ga takvim.“ Pazite se svojih interpretacija događaja i vidite kako emocije rastu pisanjem dnevnika svaki dan, poput Marka Aurelija.
Prihvatite stvari koje ne možete da promenite
Setite se stare stoičke mudre izreke: „Daj mi snage da promenim stvari koje se mogu promeniti, strpljenje da prihvatim stvari koje ne mogu da promenim i mudrost da pravim razliku između ta dva“.
Izvor : B92
Koliko ste upoznati sa Stoičkom filozofijom? Da li se slažete sa njenim osnovnim principima izloženim u tekstu iznad? Da li biste mogli živeti pridržavajući se strogo tih pravila, ili ih smatrate neostvarivim?
Ja sam lično tek nedavno otkrio da sam se u stvari ceo život rukovodio ovim pravilima i ne znajući da su ona nekad i negde činila ozbiljan filozofski pravac. Pročitavši osnovne postulate Stoicizma otkrio sam da se s njima slažem u potpunosti.
Filozofija nema vrednosti ukoliko se neprimenjuje,bez obzira koje je vrste,ako se to vrstom moze nazvati....zato i umire danas toliko...Inace davno sam josh procitala Epikur osnovne misli,koliko sam razumela oni su ceo svoj zivot korigovali na taj nacin da im bol bude ono poslednje,a zadovoljstvo ono prvo...zaista postoje vrednosti u mnogim filozofijama,samo treba pronaci onu koja najvishe godi coveku.
znate onaj govor majora dragutina gavrilovica iz oktobra devetstopetnaeste? .... slikala sam ga pre neki dan dok sam se vozala naokolo..... e, pa, kad sam postavila zzivotne koordinate pre jedno desetak godina u skladu sa tim govorom sve je nekako odjednom postalo lakshe, jednostavnije i jasnije..... ne znam da li je to bash stoicizam ali jako lichi..... chini mi se da je to true core mog bicha... sve pre toga kao da je bio zzivot u neskladu... kao kad letish a nikako da urachunash otklon vetra.. pa stalno idesh ka jednom cilju a stizzesh na drugo mesto....
sad je pjur harmony... osim shto imam razgovor s perom i pajom da obavim kad odem gore.... chini mi se da su jako loshi moderatori i morachu da uputim zzalbu na njihov rad....
Citat
