Biti bez posla..

[little fairy]

Kako je biti bez posla? U biti, loše postavljeno pitanje jer vjerujem da je koma.

Otkad radim, ja nemam niti dana odmora i smatram se sretnom osobom zbog toga. Stoga, ja ne znam kako je to ne imati posao i tražiti ga..

Molim one koji su se ikada našli u situaciji da nisu imali posao te su imali problema sa traženjem ili ga još uvijek traže da tu navedu neke svoje doživljaje, situacije sa slanjem životopisa, sa intervjuima..

Koliko Vam je bilo potrebno da nađete posao?

[maski]

nisam sigurna josh uvek da zzelim da nadjem posao. ovo shto radim po kuchi josh uvek mi obezbedjuje neki minimum za egzistenciju. platim deo rachuna i internet i mirna sam. ne pushim, ne izlazim, generalno ne volim da kupujem garderobu... tako da mogu da svedem potroshnju na minimum. eh, sad,..... kad mi treba neki gadget onda se pochnem cheshati i razmishljati o redovnoj plati... ... i u istom danu mi pripadne muka. zamislim sebe u kolektivu u konstantnom kontaktu s ljudima od kojih mi se **** i onda zamislim kako bi bilo da radim s nekim s foruma koji su mi smor zzeshchi i odma mi se ne izlazi iz kuche. osim toga jedan mi je drug na msn-u danas reko da me nikad nikome ne bi preporuchio zbog moje kurchevitosti, shto mi je pomoglo da shvatim da verovatno vishe nikada nechu imati posao u nekoj firmi. godine + kurchevitost su loser kombinacija.

al to je cena koji placham za moj blistav multytalented personality

[bellissima]

Kako je biti bez posla? U biti, loše postavljeno pitanje jer vjerujem da je koma.

Otkad radim, ja nemam niti dana odmora i smatram se sretnom osobom zbog toga. Stoga, ja ne znam kako je to ne imati posao i tražiti ga..

Imala sam period od svega cetiri meseca kad nisam radila.
Dala sam otkaz, a nisam imala prelaz na neki drugi posao.
Zivela sam od ustedjevine.
Ali naviknuta na rad, padalo mi je tesko, jednostavno nisam znala sta cu sa sobom.
Prvih dana je bilo dobro, napokon odmor, mogu da spavam kad hocu i koliko hocu.
Ne budi me budilnik u cik zore.
Ali ne bih se vracala, vise na tako nesto.

Molim one koji su se ikada našli u situaciji da nisu imali posao te su imali problema sa traženjem ili ga još uvijek traže da tu navedu neke svoje doživljaje, situacije sa slanjem životopisa, sa intervjuima..

Koliko Vam je bilo potrebno da nađete posao?

Imala sam tu srecu da gde god sam konkurisala bila sam primljena.
Nesto je islo preko veza i vezica, jer danas u jaku firmu, koliko god da imas iskustva, treba ti bar neka veza.
Negde sam i sama upadala sa svojim CV.
Negde sam popunjavala i one psiholoske testove, da vide da li je sa mojim mozgom sve u redu.

Bitan je stav.
Sigurnost u sebe , adekvatno znanje, malo srece, malo veze nazalost.

Ne treba posustajati i predavati se.
Glavom kroz zid ako treba, na sto strana konkurisati i negde uspe

[maski]

meni je ovo prva godina da ne radim od osamdesetdevete. osim one kad sam borka rodila. nepuna godina. pochela sam opet da radim kad je borko imao osam meseci.

moram priznati da mi prija. muka mi je od ljudi. jedino mi nedostatak para ne odgovara. mada su sada plate i onima koji rade toliko smeshne da se ne isplati oduzeti vreme od deteta i sahraniti ga u nekom zaludnom poslu.

kad bih mogla da radim neshto gde ne bi bilo drugih zaposlenih bilo bi idealno

[memento]

Biti bez posla je stanje kada je čovekovo dostojanstvo na donjoj mrtvoj tački. Teško da je nešto teže od toga za samopoštovanje svakog od nas.

Izuzev... Ako nemate posla na svom radnom mestu i dobijate platu. Ali, to je već nerealno...

[Vojvotkinja]

domaćica vazda zanimaciju nađe..i sa poslom i bez...

[joksi]

Ja lichno nigde do sad nisam radila...al' moji imaju dosta frke oko poslova...s' obzirom da nigde na rade od kako je propala firma gde su nekad radili...a to je bilo davno...

[Bombica]

Kad sam zavrsila fakultet godinu dana sam sedela kuci bez posla i mislila da cu da izludim. Pre toga imala sam obaveze oko ispita i bilo mi je nekako lakse. Ali kad sam odjednom ostala bez obaveza postalo mi je uzasno.
Pocela sam da trazim bilo kakav posao samo da ne sedim kuci i budem na teret drugima. Pre toga dobijala sam novac za dzeparac - jer eto studentka i nemoze i da radi i uci
Pocela sam da radim u videoteci i bilo mi je super. Dok nisam napustila zbog gazdarice koja je bila nepodnosljiva
Imala sam srecu da samo nakon tri meseca dobijem sansu da radim honorarno u jedan casopis, a nakon nekoliko meseci pomogla mi sestra da nadjem posao koji i danas radim.
Od tada do danas otsustvovala sam samo 7 meseci . (ne mislim na redovni godisnji odmor)

Volim svoj posao, cak i kad odem na odmor nakon nedelju dana postane mi dosadno kuci. Tako da nezamisljivo mi je biti bez posla i sva sreca sto ne moram ga traziti jer danas je stvarno problem naci ga.

[attaker]

Neznam kako je biti bez posla,oduvek sam ga imao i prekovise. Firma+radionica kod kuce.

[Stilmat]

Kako je biti bez posla? U biti, loše postavljeno pitanje jer vjerujem da je koma.

Otkad radim, ja nemam niti dana odmora i smatram se sretnom osobom zbog toga. Stoga, ja ne znam kako je to ne imati posao i tražiti ga..

Molim one koji su se ikada našli u situaciji da nisu imali posao te su imali problema sa traženjem ili ga još uvijek traže da tu navedu neke svoje doživljaje, situacije sa slanjem životopisa, sa intervjuima..

Koliko Vam je bilo potrebno da nađete posao?

Pa meni nije bilo nesto bas mnogo tesko da nadjem posao, mozda sam imao malko srece ili su mi pomogli poslovni oglasi gde imate veliki izbor posla...takodje i razne zanimljive stvarcice....sve u svemu ako ne birate posao onda ga ima, sada to zavisi vec od Vas...

[Cecara]

Ovo mi je drugi put da sam se sticajem okolnosti koje apsolutno nemaju veze sa mnom našla u situaciji da tražim posao u godinu dana.

Ni malo se ne slažem sa rečenicom tipa "Ko hoće da radi, za njega ima posla".

Biti bez posla je izuzetno frustrirajuće. Osećaj nemoći da bilo šta promenim raste iz dana u dan, i pre ili kasnije dolazim do toga da sam sama sebi nesnosna. I nema te stvari koja će mi sa ovog problema odagnati misli.

Nije bitno šta piše u CV. Nije bitno iskustvo. Danas je bitno koga poznaješ i kako se prezivaš. Često pomislim da mnogi ni ne čitaju sve prijave, nego ih otvaraju nasumično.

I onda dolazim do toga da se javljam na oglase za poslove koji su ispod mog nivoa obrazovanja (ne nipodaštavam zanimanje), jer mi posao treba. Na to mi govore da sam prekvalifikovana i samim tim nepodobna.

Pitaju me "Zašto sam se javila na oglas za ovo, kad sam ja po struci ono", "zašto želim da menjam profesiju", i slične stvari. Ama ljudi, ne želim da menjam profesiju ali treba mi posao!

[drazesnaSkorpija]

znam kako je, s tom razlikom da je taj period bez posla bio moj izbor, pa nisam previše "jela" samu sebe. volela bih da mogu da pomognem u smislu da drugačije sagledaš svoju situaciju i možda drugačiji "put" nađeš za rešenje onoga što tebe "jede". posao nažalost ne mogu da ti dam ili nađem, ali ako želiš možemo da razmenimo iskustva, možda se nađe neko rešenje

[Bazilej]

Ne postoji gori osećaj od osećaja beskorisnosti, kada ne radiš ništa, još ako i nemaš nikakve druge izvore prihoda, to rađa izvesnu nesigurnost i znatno ljulja samopouzdanje.
Bio sam na ledu od oktobra do maja, imao sam nekakvu gažu, ali sam od 30 dana radio 5 i osećao sam se kao kompletni idiot, jer sam trošio vreme uludo i nisam mogao da se sastavim.
Posao u Srbiji se jako teško nalazi, bez obzira na Cv, i na volju za radom, jer je Srbija korumpirana do besvesti i tu za normalnu utakmicu nema mesta.

[Isahara]

Završila potpuno neprofitabilni fakultet, radim uvek na određeno. I volim svoj posao, iako to nije ono za šta sam školovana. Nema veze. Držim se maksime da je dobro menjati poslove periodične i da nikako ne bih volela da dočekam penziju radeći celog veka isti posao.
Ali, na pomisao o ostajanju bez posla hvata me panika.
Zato i ne razmišljam o tome, da ne prizivam zlo

[Mish]

Oglas očajnika na uglu ulica Marka Miljanova i Šumadijske u Novom Sadu.