Navrsiv meru zemnog naznacenja
u trenu blazenog preobrazenja
novorodjen,poleteh k nebu ja...
zaiska vreme od svakog stvorenja
sto pozajmi da natrag njemu da...
Iz Novalisove pesme''Astralis''...
Georg Filip Fridrih od Herdenberga ....rodjen 2.maja 1772.u lepom i tihom mestascu Oberviderstatu u Nemackoj,nazvao je sam sebe ''Novalis''(onaj koji je pozvan u novu,nepoznatu zemlju)...To se desilo 1798.godine,kada je objavio zbirku pesama Cvetni prah,tri godine pre svoje smrti...
Novalis je proziveo nepunih dvadeset devet godina,prilicno tuznog spoljasnjeg i prebogatog unutrasnjeg zivota...
Iako u prvom redu pesnik i prema pesnistvu okrenut,u druzenju sa Silerom I Geteom,u prijateljstvu sa Ludvigom Tikom,jednim od najplodnijih nemackih romanticara,Novalis,misaon koliko i intuitivan,sa velikom paznjom i razumevanjem proucavao je dela Kanta,Fihtea,i Selinga,brace Slegel,kao i upravo objavljene radove svog savremenika,religioznog filozofa Fridrixa Slajermahera.
Georg Philipp Friedrich von Hardenberg was born in 1772 at Oberwiederstedt manor, in the Harz mountains (in present-day Saxony-Anhalt). The family seat was a manorial estate, not simply a stately home. Novalis descended from ancient, Low German nobility. Different lines of the family include such important, influential magistrates and ministry officials as the Prussian chancellor Karl August von Hardenberg (1750-1822). An oil painting and a christening cap commonly assigned to Novalis are his only possessions now extant. In the church in Wiederstedt, he was christened Georg Philipp Friedrich. He spent his childhood on the family estate and used it as the starting point for his travels into the Harz mountains.
Novalis - Wikipedia, the free encyclopedia
Dr.Vladeta Jerotic....
''Ako se pazljivo zagledamo u Novalisovo poprsje,na nadgrobnom kamenu u Vajsenvelsu,ili u sliku nepoznatog umetnika,u muzeju istog gradica,zapazicemo neobicno nezno,skoro zensko lepo lice,dugu,talasastu kosu koja mu pada na ramena,lepo uoblicene,pune usne i ,narocito,oci,koje kao da nam o Novalisu sve otkrivaju:njegovu radoznalost i misaonost,toplinu i osecajnost,intuitivnu zagledanost u beskraj,stidljivost i cednost,sve do duhovne androginije,kaoi laku zaplasenost njegovu i spremnost na povlacenje pred svakom gruboscu zivota..''.
Najprisniji Novalisov prijatel,Ludvig Tik:''Vec u decijim likovima se ponekad ocrtava jedan izraz,toliko umilan i duhovno ljubak da ga moramo nazvati nadzemaljskim i nebeskim.Obicno nas pri pogledu na ta preobrazena i gotovo providna lica obuzima bojazan da su ona odvec nezna i odvec tanano istkana za ovaj zivot,da to sto nas tako znacajno gleda kroz blistave oci nije nista drugo do smrt,ili besmrtnost.''..
Svako od nas je verovatno u svom zivotu poznavao ili poznaje neko dete ili mladog coveka sa ovakvim crtama lica,sa skrivenim ili vec ispoljenim umetnickim darom,koga je smrt prerano odnelaaaaa...
Sofija Kin-Kada je Novalisu bilo 22godine,a Sofiji samo dvanaest i po,posle kratkotrajne ljubavi,koja je po dubini dozivljaja ,bar kad je o Novalisu rec,nadmasivala yuobicajenu romanticnu ljubav onoga doba,doslo je do tajne veridbe,sto za ,ono vreme nije bilo nista neobicno..Sofija je bila olicenje bozanske lepote,u kojoj je na cudesan nacin bila spojena priroda sa duhom,nevinost deteta sa ranom zreloscu bica vec pripremljenog za smrt.Dok su se drugi pisci romantizma,Helderlin ili Slegel,n primer,zaljubljivali u zene starije od sebe,projektujuci u njih uzvisene ideale''vecno zenskog'',Novalis ,je izabrao sebi za nevestu jedno tako reci jos dete,ali sa vec smrtnom bolescu u sebi...Najpre skoro incestuozno vezan za majku,potom gotovo narcisticki zaljubljen u samog sebe,tj.u duhovnom lepotu obasjanu Sofiju,rano vencanu za smrt,kao uostalom i on sam,nas pesnik je podsredstvom ove neobicne ljubavi i brze, bolne smrti Sofijine doziveo kako radjanje velikog pesnika-bile su to Himne noci,tako i radjanje misticara u sebi...
''Apoteoza smrti'',...''najintimnije je potekla iz ceznje za vecnim ljubavnim spojem sa mrtvom dragom i u Himnama noci,dozivela svoju poetski sublimaciju.''
V.Jerotic pise...
''Novalisovi stihovi,po zavrsetku prve himne:''Prozderi mi telo s avetinjskim zarom da se ,vazdusast,prisnije pomesam sa tobom i da onda vecno traje svadbena noc'',podsecaju na stihove koji ce sto godine kasnije napisati Laza Kostic u jednoj od najlepsih pesama srpske poezije,''Santa Maria della Salute''.U stihovima obojice pesnika,upucenim''mrtvoj dragoj'',postignut je cudesan spoj nagonsko-culnog nase zemaljske prirode,sa ''mysterium coniun ctionis'' i vizijom bozanske Sofije ,viseznacnim simbolom o kome se nadahnuto pisalo,sve od vremena luteranskog mistickog teozofa Jakoba Bemea,pa do pravoslavnih antropologa naseg vremena,Nikolaja Berdjajeva i Sergeja Bulgakova.''
Jung je otkrio misticki arhetip Hrista kao simbola Sopstva KOga svako nosi u svom kolektivnom nesvesnom(Sopstvo-duhovni centar licnosti...''Sopstvo nije samo srediste vec je i takodje i ceklokupna sfera koja obuhvata i svesno i nesvesno...predstavlja srediste ove ukupnosti,bas kao sto i ego predstavlja srediste svesti'')
Od detinjstva bolesljive i lomne telesne gradje,dugo pod okriljem brizne i tople majke,okruzen prijateljima,pesnicima i piscima,a opet,vec zarana,okrenut transcendentnom u njegovom pesnickom,filozofskom i religioznom obliku,verovatno bez i jednog telesnog dodira sa zenom,Novalis,plotski i dusevno,ali ne i duhovno,nije pripadao ovom svetu...
Samo bi neka prosta ,prizemna dusa mogla da kaze da je svet prost i jednostavan,da je onakav kakav nam se samo culima otkriva i da su to fantazije i iluzije pesnika kada on hoce da u obicnom vidi neobicno ili u konacnom beskonacno.Ako su,medjutim,pesnici,filozofi i,naravno, svi religiozni ljudi u pravu kada slute da iza svega vidljivog postoji nevidljivo,iza poznatog nepoznato,onda i svaki covek nosi u sebi skrivene sposobnosti i moci da,poput Heseovog Demijana,probije ljusku jajeta i predje sa zemlje u kosmos.Kako?Naravno,ne raketama,vec u sebi samom.''Mi sanjamo o putovanjima dubine naseg duha...a pozvani smo u misiju:da oblikujemo zemlju...Bog trazi bogove'',pisao je Novalis pre gotovo dvesta godina...
''Mi trazimo od sveta i u svetu neki plan,nameru-ovaj plan,zamisao,mi smo sami...Svet cemo shvatiti onda kada budemo razumeli sami sebe.''
Spajajuci na cudesan nacin mit sa magijom,filozofiju sa mistikom,Novalis je u pravom smislu reci bio religiozan covek,pesnik i mislilac.
V.Jerotic..''Tesko je razumeti kako je Novalis,melanholicni i u zivotu nesrecni pesnik,kome je smrt od ranog detinjstva kucala slabije li jace na vrata,nasao u sebi snagu celovitog,da sve sto je do njegovog vremena bilo u nauci i filozofiji poznato unese u sebe ,sjedinjavajuci doradi i onda iz sebe iznedri kao viziju buduceg covecanstva i coveka u njemu,viziju koja posle svih razocarenja u nasem veku,veku socijalnih i politickih utopija,moze da deluje kao melem i okrepljenje...'
Citat
