Koliko puta u zivotu covek moze da se zaljubi?Da dozivi onu pravu,veliku ljubav,ljubav do poslednjeg daha.Da potpuno utone u svecano osecanje treperenja duse koje ga dovode gotovo do gusenja.Koliko puta u zivotu mozemo da preobratimo sebe i svet oko sebe svojom ljubavlju?Da zracimo energijom koja je gotovo korak do besmrtnosti,da nosimo oreol svoje ljubavi sireci ga skoro kao vidljivu auru na sve zivo i nezivo.
Odavno me muci ovo pitanje.J.M....Ono ne podrazumeva zelju nekog da se zaljubi,nego takoreci merljivi kapacitet njegovih fizickih i psihickih mogucnosti da iznese na svojim plecima ovo slozeno osecanje.
U BBC-ovoj emisiji Covekovo telo...kazu,dok nabrajaju koliko litara suza cemo isplakati u prosecnom zivotu,koliko metara kose ce nam porasti,koliko santimetara nokata podseci,kazu dakle naucnici,da cemo se dvaput u zivotu zaljubiti.Samo toliko?
Zvuci bedno posle onolikih kubika,kilomatara,hektolitara koje su redjali pokusavajuci da merljivo objasne fenomen naseg tela.Fenomen zivota, uostalom.
A opet,kad bolje razmislim,a i kad vi koji imate vise od trideset godina pogledate na svoj zivot iza,bacivsi s ramena tek ovlasan pogled,videcete da su naucnici,na zalost u pravu sa statistikama prosecnog stanovnika planete danas.
Da,dozivecemo onako do koske pravu ljubav samo dvaput u zivotu.Mozda tri puta...kao utehu.Jednostavno,vise od toga nase telo i nasa osecajnost nisu,bar za sada, u mogucnosti da podnesu.
Rasprsli bismo se,eksplodirali,ako bismo voleli celim bicem mnogo puta tokom sedam decenija naseg prosecnog zivota...
Vi koji imate manje od trideset godina,pokusajte da se sto vise zaljubljujete i odljubljujete dok ne dodje prava,velika,ogromna,nemerljiva ljubav.
Kako prepoznati pravu,veliku ljubav?Bas nikako.U pravom trenutku.Zato sto na prvi pogled lici na sve ostale male,prosecne bledunjave ljubavi.A,te male,prosecne,bledunjave ljubavi izgledaju uvek glamurozno i penusavo u prvi mah. Izgledaju kao da su oduvek i zauvek .Kao da su unikat,a zapravo su konfekcijski proizvod.Traju kratko i za jednokratnu su upotrebu .Ali,n jihova skupocenost je ogromna zato sto daju i u ogranicenom vremenu taj osecaj iskricave opijenosti.Energiju zaljubljenosti.
Prave ljubavi,pak mnogo su teze vec u svom pocetku.Brokatne.Barokne.Nabijene ambivalentnim osecanjima privlacenja i odbijanja,krcate dugotrajnom patnjom i kratkotrajnim eksplozijama ushicenja i svemoci.Od velike ljubavi brze se stari.Brze sazreva.Sto ne znaci da se sa njima ne moze emocionalno ostati u vecnom pubertetu.To je,cini mi se i razlika izmedju malih i velikih ljubavi.U velikim se ljubavima iskustveno stari,a emocionalno podmladjuje...
Ljudska bica mozda od svih svojih energija najblize mogu da se priblize vrhuncu upravo zahvaljujuci energiji i moci da vole.U tome su najmocniji i najblizi nebu.Svako kome se desi velika ljubav postaje na izvesno vreme genijalni umetnik,tvorac remek dela koje sazdaje od dva zivota,od sopstvenog i necijeg tudjeg zivota.
Ima ljudi koji nikad ne dozive veliku ljubav svog zivota.Opste mesto vezano za njih je nekakvo lazno sazaljenje,licemerna potresenost nad njihovom tragicnom uskracenoscu,Ne mislim tako.Njihova ceznja da dozive veliku ljubav,opsta ljudska teznja uostalom,dovoljan je energetski pokretac i pokrivac svih vrsta osecanja.
Uostalom,oni koji su ludo voleli misle da je to bilo nedovoljno,oni koji nisu pate zbog toga,a svi zajedno nismo bas sigurni sta je ljubav...Ljubav bez tajne ,kao sto rekoh ne postoji...
Da li ste doziveli veliku ljubav?Da li ste ludo voleli?
Da li ste prepoznali pravu ljubav?
Citat
ja svaki put kad se zaljubim "tipujem" na pravu ljubav, uvek dajem celog sebe....pa kako bude!!!
