Gejša

[Aiko]

Reč gejša u japanskom jeziku znači umetnica.

Tradicija gejši se razvila iz umetnosti taikamochi ili hokana, što je izraz sličan izrazu dvorskih luda. Prve gejše su bili muškarci; kako su žene počele da pristupaju redovima, postale su poznate pod nazivom onna geisha ili žena umetnik. Danas su gejše isključivo pripadnice ženskog pola, izuzev pripadnika Taikamočija, od kojih su danas samo tri grupe registrovane u Japanu, uglavnom po javnim kućama, te se razlikuju od tradicionalnih gejši.

Gejše su bile uobičajena pojava u XVIII i XIX veku..one postoje i u današnje vreme, ali njihov broj stalno opada..

Gejše nastaju u tradicionalnom društvu Japana koje nije dozvoljavalo otvorenu komunikaciju između muškaraca i žena..u Japanu, žena je imala svoje malo carstvo, svoje domaćinstvo, o kome je morala da vodi računa i decu čije joj je vaspitanje bilo povereno u potpunosti..
Muškarac je čulno uživanje i zabavu tražio van kuće..
Položaj žene u Japanu nije bio ni malo povoljan jer ona nije posedovala ličnu slobodu..kao obična žena, bila je dobrovoljno zatvorena u kuću i potpuno zavisna od svog muža, a kao gejša, mogla je da se obrazuje, uči, druži sa muškarcima..

Gejše nisu bile prostitutke i to je jedna od zabluda koje je doneo prodor zapadne kulture u Japan i širenje znanja o do tada tajanstvenom Istoku..Japanska gospoda tog vremena, imala su istančaniji ukus od ostalih i drugačija shvatanja uživanja i bili su veliki poštovaoci lepote i tradicije..

[Aiko]

Gejše su bile vrhunske zabavljačice, društvo za razgovor ili flert i samo po slobodnoj volji više od toga..većina devojaka koje su postale gejše, potiču iz siromašnih porodica ili su ćerke gejši..da bi preživeli, siromašni ljudi su često prodavali svoje ćerke u Kjoto da bi postale gejše, ukoliko pokažu talenat ili služavke gejši, ukoliko su manje talentovane..ređe se dešavalo da devojka sama odluči da se bavi ovim poslom..
Gejše čitav svoj život provode obrazujući se..pohađaju škole u kojima uče ples, pevanje, sviranje na šaamisenu, tradicionalnu ceremoniju ispijanja čaja, ljubazan govor i ponašanje, lepo pisanje..poseban deo njihove ouke je obuhvatao učenje o religiji, običaju i staroj japanskoj tradiciji..
Posle završetka školovanja, gejše i dalje posećuju školu, ne tako često, radi usavršavanja..
Brigu o devojčici, budućoj gejši, preuzima gejša višeg reda, po kojoj je dobijala i ime..gejša učenica zove se maiko i obično svoje školovanje završava u petnaestoj godini, nakon čega može da stupi u službu kod gospodara (danaa)..
Posle određenog broja godina službe, gejša je mogla da se uda i rodi decu jer na nju nije padala krivica zbog bavljenja tom profesijom, već na roditelje koji su je prodali..

[Aiko]

Muškarci su rado uzimali gejše za žene zbog njihove lepote, gracioznosti, obrazovanja, ali i zbog vela tajanstvenosti kojom su bile obavijene..takodje, gejša je bolje poznavala običaje, tradiciju, što je bilo na ceni..

U današnje vreme gejši ima mnogo manje nego pre..pojavljuju se u elitnim i konzervativnim krugovima gde zabavljaju goste tradicionalnim plesovima i često, samo pasivno, prisustvuju zaključivanju važnih poslovnih dogovora..

Gejše i danas izgledaju kao njihove predhodnice pre par vekova..crna kosa uvijena u raskošnu punđu, belo napuderisano lice, crvene, istaknute usne, malena stopala i graciozno telo uvijeno u svileni kimono..

One su na neki način predstavnice tradicionalnog japana i čuvari japanske kulture..

[Aiko]

Ovako izgleda sminkanje jedne gejse..

[Aiko]

Moderna gejša je krem velike industrije koja se vekovima razvijala da ugodi senzualnim željama japanskih muškaraca. Ali, ona nije prostitutka. Ako pruža seks, to je po njenoj vlastitoj volji ili kao deo trajnog odnosa. Njen posao je da prodaje san � o raskoši, romantici i ekskluzivnosti � najbogatijim i najmoćnijim muškarcima Japana. U najskupljim restoranima i kućama čaja, dok muškarci obavljaju ozbiljne poslovne pregovore, gejše toče sake i održavaju razgovor � po ceni od više hiljada dolara.

Malobrojne žene koje danas ulaze u svet gejši privukla je romantična predstava o njima ili ljubav prema tradicionalnim veštinama. Ali, pre Drugog svetskog rata većina gejši nije imala izbora, bile su rođene u tom poslu ili prisiljene da se njime bave kako bi preživele..

U mnogim kulturama svojevremeno je postojala klasa žena koje nisu imale obavezu da se udaju, već su pravile društvo "moćnim" muškarcima i zabavljale ih različitim veštinama. One su bile lepe, izuzetno obrazovane, najčešće talentovane za neku umetnost, i iznad svega - slobodne da biraju svog partnera. U staroj Grčkoj su ih nazivali hetere, u Japanu - gejše.
Danas se pojam hetere/gejše najčešće povezuje sa pružanjem seksualnih usluga. Ovo tumačenje je u velikoj meri pogrešno. Žene koje su se bavile ovom veštinom profesionalnih zabavljačica uživale su određene povlastice, i verovatno je da su time izazivale ljubomoru dela društva, ili bi ih druge "ispravne" žene stigmatizovale kao prostitutke..
Istraživanja japanske kulture pokazuju da je slika gejše kakva postoji na Zapadu - našminkane, sofisticirane high-class prostitutke sasvim netačna. Prvi stranci koji su stupili na tle Japana nakon okončanja izolacije (Edo period) u stvari su pomešali dve društvene kategorije: gejše i devojke poznate kao Yu-u-jyo. Potonje su živele u delovima grada poznatim kao "četvrti za zabavu": naravno - zabavu muškaraca. Među njima je, opet, postojala izdvojena klasa - Oiran. One su bile slične gejšama, budući obrazovane i prefinjenih manira. Oiran je imala pravo da odbije muškarca za kojeg proceni da nije dovoljno otmen/kulturan.



Sa druge strane, gejše su uživale pravo da se slobodno kreću, i bile visoko cenjene zbog svoje "veštine ugađanja". Za objašnjenje ove razlike zanimljivi su sami nazivi: "gej" znači "postignuće, izvođenje", a "ša" - "osoba". Sa druge strane, "Yu-u" se prevodi kao "igra", dok "jyo" znači "devojka".





Izvor literatura, net..

[Aiko]

Danas u Japanu mlade žene nisu toliko zainteresovane da se bave ovom autohtonom japanskom tradicijom. Radije će se odlučiti da uživaju u čarima i slobodama 21. veka. Društvo se do te mere modernizovalo da ni roditelji više ne prodaju svoje ćerke da postanu gejše. Ovaj pad se pripisuje opadanju interesovanja za tradicionalnu umetnost, pojavu karaoka, kao i drugih, prostijih vidova zabave.

Pored toga, na lagani nestanak ovih neobičnih i egzotičnih umetnica uticao je i ekonomski pad '90-ih godina prošlog veka. Naime, njihova klijentela su elitni biznismeni i uticajni političari, koje je kriza naterala da smanje troškove zabave, dok su visokoprofilni skandali proteklih godina naterali političare da se uzdržavaju od preteranog trošenja (večera može da košta oko 80.000 jena (730 dolara) po osobi, u zavisnosti od lokacije i broja prisutnih gejši). Zbog svega toga, gejše su prinuđene da se prilagođavaju potrebi da izađu iz njihovog ekskluzivnog, takozvanog sveta cveća i vrba, i potraže nove klijente, poput turista, pa čak i žena. Neki puritanci zgroženi su promenama, naročito kada gejše nastupaju za turiste. Međutim, za Kanae, gejšu iz četvrti Asakusa u Tokiju, spasavanje profesije gejši je mnogo više od očuvanja tradicionalne umetnosti.

- Veliki deo Japana prihvata zapadne vrednosti - kazala je ona.
- Mnogi ljudi više ne govore pravilno japanski jezik. Međutim, u našem svetu ostaje ono najbolje od Japana. Zato se nadam da će više ljudi, i Japanaca i stranaca, doći da bi to doživeli.