Suprugovo prezime - nadodati ili potpuno preuzeti?

[little fairy]

U današnje vrijeme sve više i više susrećem gospođe koje su pridodale svojem prezimenu, prilikom udaje, i muževo prezime.

Dapače, čak mi kliker u glavi radi da je Jelena Veljača htjela pridodati još i Volarić Popović ali su je otkantali jer da je dozvoljeno u Hrvatskoj imati najviše dva prezimena.

Sada je neko drugo vrijeme. Što Vi mislite o tom novom trendu? Smatrate li da je to neki pokazatelj manje ljubavi?


Ja sam nadodala muževo prezime. Ipak sam sa svojim odrastala cijeli svoj dotadašnji život. Netko bi rekao, nije fer.. Ma nemoj! A da ja njega tražim da on uzme moje, ha?

[Cecara]

Dodati.

To što ću se ja udati, ne znači da postajem neko drugi. To što želim da zadržim svoje prezime ne znači da budućeg supruga manje volim. To sam ja. Uvek bila, i kada bih promenila prezime, zaista bih osećala da sam izgubila deo sebe. Kao da bi deo mene umro. Gde bi onda nestala "ta i ta", koja je trideset i kusur godina bila tu?

Insistiranjem da žena promeni prezime po meni muškarac ne voli dovoljno ženu, jer nije spreman da ispoštuje njen identitet. A ne obrnuto, kao što mnogi misle.

I da ne bude zabune, da, deca neka nose tatino prezime. Sve ostalo bilo već malo bolesno, ako bi bilo samo pitanje hira. A kasnije, koje im drago.

[maski]

prvo prezime mi je ochevo, drugo je muzzevljevo.... nijedno nije moje tako da je sasvim svejedno. ja sam tikva bez korena. lokvanj. lakshe mi se potpisat na dokjumenat kad imam samo jedno.

jedno ili dva pitanje je forme a ne sushtine.... i u danashnje vreme - mode.

[believer]

znam zene koje su uzele muzevljevo prezime ali i dalje ,kad se govori o njima,pominje se uvek samo devojacko
toliko je bio jak njihov identitet
znam one koje su se razvele,obrisale muzevljevo prezime a i dalje ih prepoznaju po tom prezimenu
suvise sam matora da bih menjala prezime sad,a i da ga promenim,verujem da bi me znali i prepoznavali po devojackom

[Mish]

Sve svoje školske i dalje zovem devojačkim prezimenom, zadržale ga one ili ne. Prezimena njihovih muževa uglavnom ne pamtim. Jednom sam drugarici slala razglednicu. Lupam glavu, nemam pojma kako se sad preziva. I naposletku, uredno pošaljem na njeno devojačko prezime. Ona se oduševila, ali muž je malo duvao. Ali, i on svoje školske zove prezimenom koje su nosile u školi, čik neka izdeklamuje kako se sada prezivaju. Kad otvoriš čitulje, ispod slike vazda stoji ime i prezime, i za žene: rođ. takoitako. Na spiskovima sa proslava mature, liste se prave sa devojačkim prezimenima ženskog dela razreda, udato prezime najčešće je u zagradama.
Ne bih se odrekla prezimena kojeg nosim od rođenja. Muž se može promeniti, tako i pridodato prezime, a tata i mama su samo jedni. Stasavamo, socijalizujemo se, stvaramo svoj krug ljudi sa prezimenom dobijenim na rođenju, a onda nam ono odjednom nije bitno. Zarad ljubavi. Ma, da.

I da. Zakonski, postoji i treća opcija - samo zadržati svoje, ne preuzimati njegovo. A moguće je i da muškarac prihvati (u potpunosi ili doda) prezime svoje supruge.

[Sivi]

Koliko sam ja obavešten...postoji svaka od mogućnosti (zadržati svoje, da muž uzme njeno, da ona doda svome njegovo, da preuzme njegovo..).
Sad..to je stvar želje ili nekada dogovora budućih supružnika.
U mom slučaju, bivša supruga je uzela moje (jeste da imam jako retko prezime...ali nešto mislim da nije zbog toga ).
Čak i posle razvoda...dugo godina je nosila moje prezime (da se ona i sin ne prezivaju različito..je bio njen komentar ).
Ne mislim da samo prezime ima mnogo uticaja jer, bar u mom okruženju, je običaj da nekoga bliže definišemo po supružniku (Dragan Božanin, Ljiljana Hansova, Ana Dželatova i sl..).
Prema tome...dogovorite se .

[Sunflower]

Pa da sam neka važna spisateljica, i da ću se udati za još poznatijeg baju u literarnim vodama...bila bi furka da nosim oba prezimena, jelte...

Kada više ne bude mame, mene...sestra je udata...prezime koje ja s ponosom nosim, prestat će da postoji. Barem ova naša loza, ali i dalji rođaci, nema nasljednika.

Nije da ja ne bih voljela da produžavam lozu, ali kako da rodim sina npr., ostavim mu svoje prezime, a on nosi gene neke druge loze koju treba produžiti...to jednostavno nije u redu.

Kada se budem udavala, samim tim činom pristat ću na neki novi život, uplovit ću u neke neprijateljske vode...(šalu na stranu)...ja sam tradicionalna po tom pitanju, uzimam muževljevo prezime, makar se on prezivao Kurković, Konjević, Jebivjetrić...

Samo hrabro.

[CHichaGlisha]

Život piše romane..
a što se promena prezimena tiče ... u mom slučaju se (uz moju pomoć) lepo iz.napisao... i još lepše "iz.naigrao".

Igranka No1
"Tako mlada takomladaaa" sa sweet nineteen, nisam znala ni šta hoću ni šta neću,
a i činjenično nisam imala ni malo negativan stav pred formom brak, pa tako ni pred činom - promene prezimena..
te.. učitah, upisah, zapamtih i nosah kroz svoj život - njegovo prezime.
Posle mnooogo godina ispostavilo se:
da to definitivo nisu bili: ni čovek, ni prezime moga života
da sam moju svekrvu i dalje mnogo volela... (a sina joj (mnogo) za"mrzela" )
da je to prezime uz moje ime postalo - čist višak (te je "otpalo")
da mi to prezime baš ni malo ne smeta (dapače, sasvim mi je logično) kada ga vidim, pišem ili čitam uz ime našeg sina
but, da mi se, što se mene tiče, forma braka.. sa sve pratećom promenom prezimena - totalno obesmislila.

Igračka-plačka No2
Sa thirty-three, više ne baš "tako mlada takomladaaa" (i dalje) nisam znala šta hoću ali sam znala u prste - šta neću.
Znači: prvo - brak neću, što je automaCki značilo da ni prezime neću.
Osam divnih "divLJih" godina.. proslavili smo krunisanjem naše "torte" - ne brakom, nego "malim badžom".
Prezime je postalo tema No1, iako je uz detetovo ime u Krštenici blještalo. Odjednom je toliko hteo da svo troje imamo isto.
Na ruku mi je išla njegova majka, koja je imala Ime kao i ja, pa sam se folirala i izvlačila tvrdeći kako " ma nema šanse da udajom "postanem" ona."

Jedan (meni jako bitan) detalj,
zbog koga zapravo sve ovo i pričam ...
zbog koga sam ga za sva vremena upisala kao: Muškarca, divnog, genijalnog, totalno neiskompleksiranog, operisanog od vijuge "šta će reći čaršija", kao pravog pravcatog alfa-mužjaka (i to mog)
bio je, kada mi je (čovek koji nije davao pet para za formu, za javno mnjenje, za skrupule... koji je gazio tabue, običaje i norme... i terao po svome)
taj isti čovek rekao: "ajde, polazi, idemo da se venčamo. Hoću da budemo prava porodica (???),
ne moramo moje ... uzećemo tvoje prezime .... "

Skot (ja) je i tu tvrda srca bio i nije popustio.. Nije hteo. Odolevao je skoro dve godine.

A onda je odjedanput, taj isti skot ostao bez "svega".






Hoću da kažem ... možda bi ipak trebalo uzeti to prezime.

[Blue eyes]

Postoji samo jedni prezime.
Ljubav........koja se zove imenom njegovim ,mojim potpuno nevažno.

[Vojvotkinja]

Lično, uzimam njegovo, dosta sam moje nosila, a i nijesam nešto posebno famelju zadužila da mi u miraz dadnu prezime ..Nazovite me konzervativnom i ograničenom , ali ja sam jedna od onih koja bi negodovala (zajedno sa muškom populacijom ) ukoliko bih čula onu čuvenu "zadržavam ili dodajem suprugovo prezime"..Dobro, ne bih bila baš glasna, ali bih svakako frknula sebi u bradu i zakolutala očima...

[ZOE]

Otac nam je okrenuo ledja kada sam se rodila, a moj brat imao 3 godine Udala sam se mlada (21) i iz postovanja sam preuzela njegovo prezime. Nas brak, nazalost nije dugo trajao, posle 6 godina smo se rastali, a danas, posle 22 godine po razvodu, zbog svega sto je cinio i jos uvek cini za nase dete, a i za mene, zbog neraskidivog prijateljstva, zbog svega sto on jeste - veliki otac, veliki prijatelj, veliki covek, s ponosom nosim njegovo prezime i tako ce ostati zauvek

[maski]

i ja josh uvek nosim djuvegijino prezime. koshta dvesta evara da promenim. mLoooogo, braate!

[ELA]

Na ruku mi je išla njegova majka, koja je imala Ime kao i ja, pa sam se folirala i izvlačila tvrdeći kako " ma nema šanse da udajom "postanem" ona."

Moja majka i snajka imaju isto ime....i normalno - prezime.
LM, pravim snajki drustvo u dispanzeru.....i medicinska sestrica je proziva, a ona me pogleda i : "Gle, ima jos Marija koje se prezivaju A*****"


imaju sijaset shtosova zbog toga jer su jedine sa tim prezimenom. (tel. imenik)


OT. Nosim suprugovo (junachko) prezime, i bilo mi je drago da se oslobodim svog devojachkog
(mnogo komplikovano za izgovor) .

[DBlica]

Мислим да је то ствар помодорства и сујете, можда нечије традиције када су постојале племићке породице па се тако задржавао статус.

Свиђало се то неком или не, не само код нас већ у скоро читавом свету породичне лозе се настављају по мушкој линији. Тако да жена када се удаје "улази" у мужевљеву породицу. Могло је бити и обрнуто, али ето није, а све то из разлога да би постојала уређеност и знало се ко је од којих, како не би долазило до родоскрнављења. (У ширем моралном смислу, не биолошком, родоскрнављењем се сматра и кад брат обљуби братовљеву жену и сл). А деца по важећем закону, морају имати очево презиме.

Мишљење да ће се изгубити идентитет узимањем мужевљевог презимена по мени је само израз слабости. Питајте своје маме и баке да ли су губиле свој идентитет и да ли су тада уоште размишљале о томе, да ли су биле мање од онога што јесу када су промениле презимена.

[Morpheus]

Meni je to pitanje, kada se uzme sve ostalo u obzir, od toliko malog značaja da je to teško rečima opisati.

Želi da zadrži svoje prezime? Nema problema. Bitna je suština, ne forma. Volim je zbog onoga što jeste, a ne zbog toga kako se preziva.