Pogled u prazno

[kohili]

Postoji jedan poseban način da se izbegne ovaj svet:pogledom u prazno,ispunjavanjem sopstvenih zenica nečim što nije trenutno ispred nas.To je sposobnost da odletite poput ptice na neka mesta daleka i samo vama poznata koja nemaju nikakve veze sa svim onim što vam je već dosadilo.
Uputite svoj pogled u ''prazno'' i samo vama je jasno kakvu ste pozadinu dodali sopstvenom životu i uz kakvu muziku se odvijaju pokreti vaše duše odvojene od umora izazvanog rutinom.

Imate li sposobnost gledanja u ''prazno''?

[maski]

naravno. ako je iko ikad bio u depresiji nauchio se veshtini gledanja u prazno,

problem je shto mi se ta sposobnost izgubila. sad i kad probam da gledam u prazno vidim svuda odlichne fotografije koje treba uhvatiti i "uramiti" (frejmovati)

[CHichaGlisha]

Sorry ...
but, u ime mog životnog pogleda koji u tvom opisu prepoznaDoh, ja moram da se "pobunim" protiv njegovog "imeovanja".
Dakle - ne dozvoljavam da se taj.. baš takav pogled (bar kad sam ja u pitanju) naziva " pogledom u prazno",
već zahtevam da ga se aneksom preimenuje u "pogled kroz prazno".


Naime.. primenjujem taj pogled uvek kada sam u nekoj praznini od: vremenskog perioda, situVacije, kao i kada natrčim na praznine od ljudi.

Pogled je sjajan ... i opšteprimenjiv.
Koristim ga često, konkretno i ovde na forumu. Kada naiđem recimo na neku prazninu od posta. ()
Tim svemogućim pogledom samo prođem kroz prazninu... i odem u svoje bolje boje





Evo ga to je taj pogled

[valter]

Ja ga koristim u situacijama tipa: Kad Miki Manojlović u Ranama ne može da troškove podmiri platom - situacije kad nema te matematike koja će izračunati kuda i kako.
A volim to *prazno i umem - uvežbao sam / Još od kad me je kao klinca iznerviralo pitanje nastanka Svemira - kako bre mmmjbm iz ničega Bum, a šta pre Buma ... ili kada sam kao mladi naduvati seljak čitao Kastanedu i opise *apsolutne tišine, slušao Nirvanu i druga *ništavila...
Dobro je prazno ... šetam kučiće, pušim cigaru i kad se vratim Znam.
Uz pomoć praznog putujem u budućnost ... prolaze dani, ljudi mi svašta pričaju ... jedem, spavam i kenjam a kad se *trgnem opet *znam.
Samo me malko nervira taj *blago teleći pogled, vide ljudi da gledam kroz njih.

[memento]

Ponekad umem da zbrišem u stanje koje interno nazivam "blejanjem u prazno". I inače sam sklon lenjosti, kuliranju i traženjem prozračnosti pogledom kroz dubinu svog nagomilanog iskustva...

Na žalost, nemam previše vremena, ali je zato savki put lepše kada uspem da pogledam u prazno...

[Aiko]

Врло често, чак можда и превише често имам тај поглед..само што сам успела да научим да у тим тренуцима не изгледам замишљено и нико не може да примети да сам одлутала..чак могу и несметано да разговарам у тим моментима..па ми и саговорници дођу некако лепши, бољи..
Увек су ми пред очима ти паралелни светови, онај стварни и онај само мој, а ја балансирам негде између..и добро ми је тако..

[Sunflower]

Uvijek sam umijela da gledam u "prazno"...samo što ja tada radim sve, samo ne mirujem...možda mi se lice ne pomjera, možda mi oči izgledaju ukočene, kao da sam zastala u prostoru i vremenu...ali ja sam tada već par svjetlosnih godina od sadašnjosti. Ili sam u prošlosti, ili sam u budućnosti..putujem brate.

Nije to nikakav bijeg od stvarnosti (dobro, ponekad ) ...više je način da pronađem ono što me pokreće, ono što me gura naprijed....ili već stignem tamo gdje trebam, da nadgledam situaciju.

Mislim da sam ovdje pročitala da je stvarnost bolja ako joj se doda malo nestvarnog.

Što se tiče loših sugovornika, počela sam sve više da primjećujem...da počinjem da primjenjujem tu taktiku, da ne gubim vrijeme slušajući besmislene priče...tu sam, a nisam tu.

[Luter]

....Kratkotrajno stanje uma(ili možda duše?...)koje ja nazivam"bela stranica"...
...U mlađim danima sam "ubacivao"sebe u to stanje onda kada mi je bilo potrebno da sagledam celokupne fragmente,čak i one najtananije,jedva vidljive ,nekog prizora,misli,osobe..
..Stvarnost-zvukovi,boje,mehanika tela..svega sam toga bio svestan,ali u tim trenucima me se nije direktno doticalo..
..danas se jednostavno isključim,puštajući da me preplavi nedokučiv amalgam stvari koje su bile,i stvari kakve su trebale da budu....često se iznenadim šta sve vidim na toj "beloj stranici"...
..to je valjda onaj"filozofski mir",koji sam u ranoj mladosti besomučno ganjao,a koji je onda kad sam odustao od uzaludne potere,sam pronašao put do moje duše..do vanvremenskih,vanprostornih"belih stranica"...

[duga12]

Imate li sposobnost gledanja u ''prazno''?

O da...imala sam,to je sada daleko iza mene,ne valja ako potraje,a opet ume da bude veoma korisno...

Danas sam zagledana u cilj...a kada se zagledam u cilj,ima načina da do njega i stignem.

Divim se tvojoj sposobnosti,da iz nas izvlačiš naša skrivena "ludila"

[Sirijus]

Iskreno rečeno, dopada mi se takvo stanje. Gledam u nešto ali ne vidim, vidim nešto sasvim drugo. Gledam kroz to, nešto a mislim o nekim desetim stvarima. I tada mogu doći do nekih zaključaka vrlo interesantnih. Ta vrsta zamišljenog pogleda nekome, sa strane, može izgledati kao gubljenje vremena ali ne, uopšte nije tako. To mi liči na neku vrstu meditacije, na delimično ali korisno gubljenje veze sa stvarnošću. Ponekad je dobro i neophodno ući u takvo stanje, otići u neko drugačije stanje svesti. Tada se mogu opustiti. I kada se vratim u normalu, onda pomislim da sam još malo trebao ostati tamo gde sam do malo pre bio.

[Sivi]

Da, umem. Ti trenuci mi služe da se izborim i "pomirim" sa realnošću, da sebe "preselim" negde na neko drugo mesto, da progutam neki gorak događaj. Nekada su mi bili jako česti jer sam morao da donosim neke bitne odluke u životu a oni su uvek prethodili toj akciji. Nekako..tada nazovem stvari pravim imenima, prestanem sebe da zavaravam nekim iluzijama, prežalim gubitke, udahnem duboko, zaledim pogled, navučem oklop i ustanem u punoj "ratnoj spremi".
U biti, očistim um od emocija i nadalje delam po automatizmu donetih odluka. Mada, u šali, sam znao da te trenutke nazovem i "koncentracijom na bitno" .

[dankaBg]

Postoji jedan poseban način da se izbegne ovaj svet:pogledom u prazno,ispunjavanjem sopstvenih zenica nečim što nije trenutno ispred nas.To je sposobnost da odletite poput ptice na neka mesta daleka i samo vama poznata koja nemaju nikakve veze sa svim onim što vam je već dosadilo.


Imate li sposobnost gledanja u ''prazno''?

Izbeci ovaj svet ,(surov i turoban...sa progresivnom destrukcijom...).Zasto bi neko to zeleo?Sta se izbegava...spoljni svet je odraz naseg unutrasnjeg stanja!...znaci sta mi radimo..da bismo izbegli ovaj svet (misli se na spolj. uticaje...potrebno je napustiti i taj,ali i svoj...covek zivi najmanje u dva sveta...)jer,kao sto sam rekla, onaj spolja je odraz unutr.sveta...
Sposobnost gledanja u prazno...se moze tumaciti na vise nacina...sam pojam ''praznina''rasprostranjen je u budizmu ,i doslovan je prevod sanskritske reci :sinyata,,
a znaci jos i otvorenost.,''svojstvo koje kada se sagleda kroz duhovne vezbe mudrosti-je potpuna sloboda''
E sada,pogledajmo nas ljude,i nas dusevni zivot uopste (psihicki),koga ..vecim delom krasi haoticnost i konfuzija...

Zasto i kako...? U situacijama kada treba razmisljati,emocije nam ne daju mira i teraju nas da osecajno reagujemo,a onda kada je potrebno pokazati osecanja i prepustiti se emocionalnim tokovima ,mi smo opsednuti mislima ,koje nas proganjaju da im se pokoravamo...Nagoni,koji kod coveka mogu da budu ''veoma zahtevni i neodlozni'' zahtevaju jedno,a moral i etika nesto sasvim drugo...

I tako covek celoga zivota pluta na pucini beznadja ne znajuci cesto sta se sa u njemu i oko njega desava...Jer..skoro uvek , jedno oseca,drugo misli,trece radi...Kako bi onda i mogao da se oslobodi i odluta negde van svojih svetova ...''kako bi se on uopste probio kroz svoju usplahirenu i vecito tajnovitu dusevnu vaseljenu'''?..

Svako od nas, ko u danasnjem vremenu uspeva da disciplinuje svoj dusevno-duhovni zivot ,sublimacijom njegovih energija (sto se moze postici na vise nacina...molitvama,meditacijom...),mozda i moze pronaci taj izlaz i osetiti tu otvorenost i potpunu slobodu ...

''Mozda sam ponekad u svom zivotu imala poneki bljesak jedno takvog stanja,koje je nazalost kratko trajalo...''ili sam imala situacije ,koje su podsecale na nesto sto bi moglo liciti na jedno takvo budjenje...ili na vise pokusaja totalnog ''otvaranja ociju''...

''Ispraznjenost'' naseg haoticnog unutrasnjeg zivota ,a,onda najcesce i spoljasnjeg ,sve do postignuca gledanja u prazno,po meni znaci-istovremeno oslobodjenje od obmanjujucih misaonih i emotivnih konstrukcija,dostignuca najdubljeg uvida u neogranicene mogucnosti nase stvaralacke duse...

[ser_gogsy]

...Svaki Božiji dan gledam u "prazno" i prazninu u mnogim ljudima oko sebe...koji ne znaju gde će...kud' će...kako će...i na one koji samo misle da znaju...Pa prazninu popunjavaju mrtvim i beznačajnim stvarima, stvarajući još veću prazninu i šupljinu...
Ali, ondaK tako naletim s vremena na vreme na neku "punu" individu-u iz koje sve "preliva" i koja sa zadovoljstvom deli drugima, popunjavajući praznine njihove...

[Sivi]

Već pisah...a i skoro mi se dešavalo...da par dana "prebrišem" .
Tada "pećina"...bez kontakata, samo posao što se mora..i sve prođe .

[Freddy]

Imate li sposobnost gledanja u ''prazno''?

po meni,to nije nikakva sposobnost...taj pogled u prazno je u stvari pogled nezadovoljstva postojeceg stanja i zasto ne reci i blage patnje.