Dušan Radović

[Lilith_021]

Dušan Radović je bio srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Rođen je 29.novembra 1922. godine u Nišu. Bio je glavni urednik "Pionirskih novina", urednik Programa za decu Radio-Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista "Poletarac", novinar "Borbe" i od 1975. godine bio je urednik Studija B.

Umro je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu.

Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija "Studio B", koji su kasnije objavljeni u tri knjige "Beograde dobro jutro".

Neke od njegovih pesama su postale hitovi za decu u izvođenju Dečijeg hora "Kolibri":

* Mrak
* Šta je na kraju
* Pesma o mleku
* Tatin muzičar
* Zdravica (Sve što raste htelo bi da raste...)

Poznatija dela

* Kapetan Džon Piplfoks (1953), radio-igra
* Poštovana deco (1954), pesme
* Smešne reči (1961), pesme
* Pričam ti priču (1963), pesme i priče
* Na slovo, na slovo (1963-1965), televizijska serija
* Če, tragedija koja traje (1969. sa M. Bećkovićem), poema
* Vukova azbuka (1971), pesme
* Zoološki vrt (1972), pesme
* Beograde, dobro jutro 1 (1977), aforizmi
* Beograde, dobro jutro 2 (1981), aforizmi
* Ponedeljak, Utorak, Sreda, Četvrtak (1983), poezija i proza za decu u četiri knjige
* Beograde, dobro jutro 3 (1984), aforizmi.
Dela ovog autora prevođena su na sve značajnije svetske jezike.

Radović je dobitnik naših najuglednijih nagrada: Neven, Mlado pokolenje, Nagrade zmajevih dečjih igara, Nagrade sterijinog pozorja, Sedmojulske nagrade, kao i diplome Međunarodne organizacije za dečju književnost Hans Kristijan Andersen.

wikipedia

Njima nije ništa lakše nego da se razvedu

Ne znam... Stvarno ne znam... Ja mogu da vam kažem da sam se jadna udala... Ne znam šta mi je bilo... Mrzelo me da mislim na to.I dobro, na kraju sam se i ja udala, morala sam. Nekako sam to regulisala... I sad mi je ne pada na pamet da pomislim da se još i razvodim, pa, ne daj Bože, opet da se udam.Taman posla! Kažem vam, jedva sam se i prvi put udala.
Prema tome, udala sam se, kako mi je tako mi je, više ne mislim.
Prosto, raščistila sam sa tim da ne mogu da se razvodim i da znate da mi je mnogo lakše.Više ne mislim na to i normalno izbegavam takve stvari kao što su te karte... Šta će mi to - ako već znam da ne mislim na razvod.
I ako mene pitate, ja bih te karte vratila tamo gde sam ih našla i nikad mužu ne bih rekla da sam ih našla.
Jer znate kako je, ima muževa koji jedva čekaju neku čarku, njim ništa nije lakše nego da se razvedu.
A pošto moj cilj nije da se razvodim, ja onda izbegavam i čarke i takve razgovore.Prosto, neću da mu pružim priliku za to.


Nađi nešto plavo i belo

Čim je crn i ima brkove, znaj koliko je sati. Ti su najopasniji... Ti crni sa brčićima... Ako hoćeš mir u kući, nađi za muža nešto plavo i belo, malokrvno.To nije neka velika sreća, ali bar znaš da imaš muža.
Za ljubav i tako... Ti crni su idealni... Ali za brak - nikako.
Koliko sam ja gledala, svi najveći ljubavnici na filmu su crni i imaju brčiće.Taj film u kome se oni pojave ne može da prođe bez neke gužve, prevare... Valjda im je takva krv...
A pošto brak nije film... Jel' tako? Bolje nam je da nađemo nešto plavo, tiho i mirno... Tu je mnogo veća sigurnost i garancija.

Ženski Razgovori

[Cecara]

Ne znam da li se još neko seća serije "Na slovo, na slovo". Meni je ona obeležila najranje dane detinjstva, obožavala sam Aćima i ostatak ekipe.

Hvala ti, čika Duško.

PLAVI ZEC

Tri sam zemlje prelazio,
i tri gore pregazio,
i tri mora preplovio -
dok ga nisam ulovio.
Plavog zeca,
čudnog zeca,
jedinog na svetu!

Ovaj zec
zna da svira,
ovaj zec
zna da plete,
ovaj zec
ručak kuva,
ovaj zec
kuću mete.
Ovaj zec
plesti ume,
ovaj zec
žeti ume,
ovaj zec
šiti, piti,
i francuski govoriti
- sve razume!
Plavi zec,
čudni zec,
jedini na svetu!

Ja ga htedoh vama dati
da vas mije,
da vam šije,
da vam kroji,
da vam broji,
da vam plete,
da vam mete,
da vam kuva,
da vas čuva,
da vam peva,
slike šara
i francuski razgovara.
Plavi zec,
čudni zec,
jedini na svetu!

Stavih zeca u torbak
pa požurim svojoj kući.
Al' kad bismo ispred kuće
stade zečić da šapuće:
- Pusti me, lovče,
hrabri lovče,
da očešljam kosu,
da umijem lice,
da isečem nokte,
da ispravim stas,
da udesim glas.
Nek' vide deca
plavog zeca,
čudnog zeca,
jedinog na svetu!

Pustih zeca iz torbaka
al' se zec ne očešlja,
al' se zec ne umi,
nit' iseče nokte,
nit' ispravi stas,
nit' dotera glas.
Već pobeže, oj nesrećo,
na kraj sveta, oj nevoljo!
Plavi zec,
čudni zec,
jedini na svetu!

[tetkaD]

Aforizmi Duška Radovića
---------------------------------------------------------

Košutnjak je pun manijaka. Jedni trče za ženama, a drugi bez razloga..

Čuvajte se na pešačkim prelazima. Ima vozača kojima je dojadio život, samo još ne znaju čiji.

Istina ima mnogo i raznih, dovoljno da svaki čovek bude u pravu.

Ima nepodmitljivih ljudi. To su oni od kojih ništa ne zavisi.

Potrebni smo jedni drugima. Lakše je nama kad znamo da i vama nije dobro.

Tucite decu sve dok vam ne priznaju zašto ste ih tukli.

Fudbal okuplja dve vrste muškaraca: one koji nemaju devojke i one koji imaju žene.

Strašno je to kad imate da ispričate nešto važno a nemate kome. A još je strašnije kad imate kome, a nemate šta.

Dobro je imati oca i majku, ali je još bolje imati ćaleta i kevu. Svi očevi i majke masiraju svoju decu i iživljavaju se na njima, ali se samo sa ćaletom i kevom može iskreno razgovarati o tome.

U životu je dovoljno biti pametan samo dva puta: kad birate zanimanje i bračnog druga. Ko oba puta promaši, mora biti pametan celog života.

Samo siromašni znaju da ima i siromašnijih od njih. Bogati vide samo bogatije od sebe.

Teško je biti sam. Od toga je jedino teže kada su dvoje sami.

Ulažite u stomak! To ulaganje daje brze i vidljive rezultate. Ulaganje u glavu je dugotrajno i neizvesno.

[Cecara]

Mali život

Dok neko pije
- ja pijuckam.

Dok neko grize
- ja samo grickam.

Dok neko glođe
- ja samo glockam.

Dok neko bode
- ja samo bockam.

Dok neko peva
- ja pevuckam.

Dok neko drema
- ja dremuckam.

Dok neko radi
- ja raduckam...

I tako malo, sitno živuckam.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Strašan lav

Bio jednom jedan lav...
Kakav lav?
Strašan lav,
narogušen i ljut sav!

Strašno, strašno!

Išao je na tri noge,
gledao je na tri oka,
slušao je na tri uva...

Strašno, strašno!

Ne pitajte šta je jeo.
Taj je jeo šta je hteo
- tramvaj ceo
i oblaka jedan deo!

Strašno, strašno!

Zubi oštri, pogled zao,
on za milost nije znao!

Strašno, strašno!

Dok ga Brana
jednog dana
nije gumom izbrisao.

Strašno, strašno!

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Kad sedam veselih dečaka

Kad sedam veselih dečaka
ugazi u sedam prolećnih bara
- izađe sedam pijanih čizmara.

Kad sedam pijanih čizmara
prošeta kroz sedam pekara
- izađe sedam belih mlinara.

Kad sedam belih mlinara
uđe kod sedam poslastičara
- izađe sedam brkatih kaplara.

Kad sedam brkatih kaplara
po sedam tavana protumara
- izađe sedam crnih odžačara.

Kad sedam crnih odžačara
umije sedam strpljivih baka
- gle! zeva sedam sanjivih dečaka!


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Lepo je sve što je malo

Čim se nešto malo, malo rodi,
na kamenu, grani ili vodi,
prvi dan mu uz ljuljašku tepa:
Budi lepo kao što je lepa...

... Svaka buba od hiljadu buba,
svaka ptica od hiljadu ptica,
svaka riba od hiljadu riba!

Čim se nešto uspravi nad travom
- lupi glavom po prostranstvu plavom,
dan ga bodri: rasti... i ne strepi,
bićeš lepo kao što su lepi...

... Svaka zvezda od hiljadu zvezda,
svaka klica od hiljadu klica,
svaka pesma od bezbroj pesama!

Čim se nešto oglasi u svetu,
u pokretu, glasu ili cvetu
- sluti, čuje kroz damare slepe:
već sam lepo kao što su lepe...

... Svaka buba od hiljadu buba,
svaka klica od hiljadu klica,
svaka ptica od hiljadu ptica!...

[Becar]

Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite – možda ste već srećni. Sreća je mala, obična i neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide.

Ne trčite za ženama da se ne sudarite sa onima
koji od njih beže.

[believer]

jedna od najlepsih,najlucidnih,najdivnijih pesama nase decje knjizevnosti

LOVAC I LAV

Bilo je kasno leto,
dan se skratio bitno.Na leto i na sve to
kisa je kisila sitno.

To je bilo,da ne sdlazem,davno...
Na prasumu i ostalo voce
spustilo se predvecerje tavno,
san me vara,cas nece - cas hoce.

san me vara na drvenoj grani,
trazi cvece a na mene slece.
Uspavaj me,noci,ko ti brani,
prasuma se uspavati nece.

I kad prvi san na oci sede,
i kad drugi dodje sasvim blizu
- ja osetih da me nesto jede,
da me neki sekutici grizu.

Bacim pogled a pogled se vrati,
zvekne hladno o necije oko.
Trazim nogu,mesto nje se klati
jedna glava,vec stigla visoko.

To je bila glava jednog lava,
strasnog lava,al` to nije bitno.
Ja mu rekoh:kakva je to slava
krasti noge i glockati sitno?!

Lav urliknu:zar sam pao s duda?
Glodjem nokte i carape trule!
Vi ste - cavka,crv,buba,mrva,luda.
Nista,manje od nista,nula,dve nule,
tri nule!

Ja polako vratim noge gore,
oprostim mu carape i nokat.
Kazem:cudno,nasrtljivi stvore,
- vi ste glavat,i usat i okat!

Pogledajte,moja ruka preti
da prekrati mladosti vam car!
...U zivotu nije tesko mreti,
al` ziveti - vec je teza stvar!

Lav ponovi: zar sam pao s duda?
Glodjem nokte i carape trule!
Vi ste - cavka,crv,buba,mrva,luda,
nista,manje od nista,nula,dve nule,
tri nule!

Hm,hm! rekoh,s nesto malo pretnje,
kako cuh i ako dobro cuh:
pijani ste il` vam neke smetnje
razaraju trbuh,njuh i sluh?

Bilo je kasno leto,
dan se skratio bitno...
Na leto i na sve to
kisa je kisila sitno.

Kao prvo - vezah ga za drvo.
Kazi:necu vise!
Kao drugo - zavrnuh mu uvo.
Kazi :necu vise!
kao trece - pogledah ga,suvo.
Kazi: necu vise!

lav me sutnu iznenada nogom!
ja mu vratih cvrgu sred celenke
(lele,Lenke,sred zute celenke!)
On promrsi nesto kao: zbogom...

Bilo je kasno leto,
dan se skratio bitno...
Na leto i na sve to
kisa je kisila sitno.

[Lilith_021]

Plavi žaket

Baš sam bio u plavom žaketu
kada sretoh Vasiljević Cvetu.
Da l zbog mene, da li zbog žaketa,
prevari se, okrete se Cveta.

Ja joj rekoh:"Dobar večer, Cveto,
s dopuštenjem - malo bih prošeto..."
Da l zbog mene, da li zbog žaketa,
prevari se i pristade Cveta.

Taman sve to - kad zalaja pseto!
Ja joj rekoh:"Drž se mene, Cveto!"
Da l zbog mene, da li zbog žaketa,
prevari se, pridrža se Cveta.

Beše leto kad je božur cveto,
ode pseto, ja u polje skretoh.
Da l zbog mene, da li zbog žaketa,
prevari se pa skrete i Cveta.

I logično, s obzirom da skretoh,
plavi žaket na livadu metoh.
Da l zbog mene, da li zbog žaketa,
prevari se i spusti se Cveta.

Prodje leto i još pet-šest leta,
sad se Cveta mojom kućom šeta,
iz razloga ekstra kvaliteta
- da li mene ili mog žaketa.

[tetkaD]

Maloj deci je dosadno

Maloj deci je dosadno
Protiv decje dosade izmisljaju se igracke.
Jedne igracke su makaze. Makazama se mogu seci: knjige, haljine i prsti.
Druga igracka je cekic. Cekicem se mogu kucati: ekseri, zidovi i takodje prsti.
Treca igracka su sibice. Sibicama se mogu izgoreti: haljine, prostirke i opet prsti.
Deca su mala a prsti su najmanji.
Bio tako jednom jedan prst i zvao se Djura. Imao je mnogo brace. Mnogo, to je sigurno vise od sest.
Jednom su braca povela Djuru u fioku. Djura je isao poslednji i prikljestio je nokat.
Drugi put su ga vodili u rernu. Da vide da li je vruce. I Djura se ispekao.
Treci put igrali su se iglom. Svi su se izmakli a Djura se izbo.
Djuro, Djuro, nisi ti valjda najgori prst?
Jeste!
Kad treba da se cacka nos – hajde ti, Djuro.
Kad treba u hladnu vodu – guraj Djuru.
A kad treba zamociti dva prsta u pekmez, onda su to neki drugi prsti, a ne Djura.
Dosadilo Djuri. Dosta je. Nece vise.
Tog Djuru imaju sva deca. To je onaj peti, najmanji.
I kod vas sigurno nista ne radi. Cuci ili sedi. Skupi se, kao da mu je hladno.
Nije za rad, ali je za veselje.
Uze da svira na klaviru, segaci se i mazi.
Neka ga, kad je mali.

[zirne]

Lepota

Lepo sunce,
lep dan.
Lepe ptice,
lepi ljudi.

Svi su lepi
i svi se raduju
sto su lepi
I od toga
postaju jos lepsi.



Zivot


Zivot trci,leti,pliva
i peva.
Kad se umori,
pretvori se u biljku ili u drvo
i odmara se na jednoj nozi.



Fruska Gora




FRUSKA GORA,niska pa dugacka,
kraj Dunava drema kao macka,

FRUSKA GORA,kao hleb iz peci
od svih drugih i lepsi veci.

FRUSKA GORA,k*o postelja prava,
na njoj nocu pola Srema spava.

[zirne]

Vukova Azbuka

A

To nije slovo,
na spomenik lici slovu.
A kao Amanet:
nauci me da pisem kao sto govorim.
da citam napisano.
A kao Azbuka,
A kao AKCIJA OPISMENJAVANJA


B

B u BUKVARU
nabubrilo
da bukne
kao barut,
kao bomba
u bubnu opnu.
Budibogsnama!
buljuk
baba
bulji u
bob
dzaba:
buba
BUKVAR u
budzaku
aba


V


U Vukovo doba
vladala je moda
da se svaka glava
za dve turske proda,
jer ce samo tako
svanuti sloboda.
Vuk je bio mudar,
nije dao glavu,
mislio je glavom
i bio je u pravu
i pomocu glave
stekao je slavu.

[believer]

Parce kralja


Bio jednom jedan kralj. Ne ceo vec samo tri frtalja.
Tri frtalja kralja.
Falio mu frtalj da bi bio kralj.
Tri frtalja kralja - to jos nije kralj. To je tri frtalja kralja.
Gde da nadje frtalj?
Frtalj kralja? Ima li gde frtalj kralja?
Imali su negde celog - nemaju ga vise.
Gde imaju - ne krnji im se. Daju li frtalj svoga kralja,
ostade im tri frtalja. Tri frtalja kralja - to nije kralj.
Gde da nadju frtalj? Ima li gde frtalj kralja?
Srecom, nadje se u jednom dobroj zemlji - kralj i po.
Kralj i po, to je vise nego kralj. To je kralj i po.
Kralju i po - rece tri frtalja kralja - biste li mi dali frtalj,
da postanem kralj?
- Vrlo rado - rece kralj i po. - Dohvatite malj, odvalite frtalj.
Ja sam kralj i po. Frtalj manje, frtalj vise - ne menja stvar.
Tri frtalja kralja prihvati se malja i raspali kralja i po.
Pade kralj i po u ckalj - odvali se frtalj.
Tri frtalja kralja uze frtalj od kralja i po i postade kralj.
Kralj i po postade kralj i frtalj, sto je jos uvek vise,
a ne manje nego samo kralj.

D.Radovic

[zirne]

U čemu je problem

- Bilo je brakova i muškaraca i ranije. I sve je to uglavnom, uspelo da se sačuva. Kako? Mora da je nekada postojalo nešto čega danas nema.
I jeste postojalo je. Mnogi će se ironično nasmejati na ove moje reči, ali ja ću slobodno reći svoju misao: to je bio bračni krevet! ... da, drage moje bračni krevet.

Dok je bilo bračnih kreveta bilo je i brakova. Dok su muž i žena delili postelju, delili su i zlo i dobro. Brak se držao na bračnoj postelji.

Medjutim danas smo se modernizovali. To danas nije komforno, nije higijenski. Muž i žena spavaju u odvojenim krevetima, pa, ako može i u zasebnim sobama.

Muž i žena nisu više zajedno čak ni noću. A noć i teskoba bračne postelje vezivale su ih bukvalno, fizički jedno za drugo. Nije bilo mrdanja. Sve je na tom malom prostoru moralo da se rešava.

A danas? Pretvorili smo kuće u motele, a muževe u goste. Svako ima svoju sobu, svoj krevet, svoj život. Dozivamo se ali se niko ne odziva.

Prema tome ako nam je brak uopšte potreban, i važan i ako želimo da nam muževi nešto znače u životu � vratimo se u one stare, sirotinjske, nehigijenske bračne postelje!
Molim vas ceo problem je u tome!

[zosim]

ZVEZDE

Kad neka zvezda nepažljiva
zaspi u toploj noći leta,
zlatari je ukradu i od nje prave
za decu sjajna dugmeta.

Zvezde na nebu treba da stoje
i niko ne sme da ih skine!
Al' kad se od njih dugmeta skroje
što deci tako lepo stoje
- i onda su fine,
i onda su fine ...

[elektricna ovca]

Najbolje je kad svaka žena mami svog muža

Nemir me strpljivo cekao, kao da sam ga ostavio pred ovom kucom, i opet ga uzeo kad sam izašao.
Samo je sad bio složeniji nego maloprije, obogatio se, otežao, postao neodredeniji. Nikakvo zlo nisam ucinio, ali je ostalo sjecanje na muklu tišinu, neproziran mrak, cudna svjetlucanja, mucno cekanje, ružnu napetost, skrivene i smiješkom uljepšavane misli, stidne tajne, i cinilo mi se da sam nešto promašio, da sam u necemu pogriješio, ali ne znam u cemu, ne znam kako, ne znam a nisam miran. Teško sam podnosio taj osjecaj nelagodnosti, uznemirenost kojoj nisam mogao da odredim uzrok. Možda zato što nisam pomenuo brata, što nisam nastojao da o njemu govorimo. Ali to sam ucinio namjerno, da ništa ne pokvarim. Ili što sam prisustvovao ružnom razgovoru i cuo ružne namjere, a nisam se suprotstavio, nisam uzeo u zaštitu nevina covjeka; samo, ja sam imao svoje razloge važnije od svega toga, i ne bi bilo pravo da sebi predbacujem previše. Cemu god sam se približio, našao sam opravdanje, a tegoba je ipak ostala.
Bila je mjesecina, krhka i svilena, nišani na mezarlucima bjelasali su se toplo, izmedu kuca cucorila je razbijena moc, po sokacima i avlijama uznemireno se kretao mladi svijet, cuo se kikot, i daleka pjesma, i šapat, izgledalo je da u ovoj durdevskoj noci kasaba cepti u groznici. I odjednom, bez ikakva razloga, osjetih da sam izdvojen iz svega ovoga. Neprimjetno se uvukao u mene strah, sve je pocelo dobijati cudne razmjere, nisu to više bila poznata kretanja, ni poznati ljudi, ni poznata kasaba. Nisam ih nikad vidio ovakve, nisam znao da se svijet može toliko izobliciti za dan, za sat, za tren, kao da se uzbunila vilenjacka krv, i niko je utišati ne može. Vidio sam ih po dvoje, cuo po dvoje, bili su iza svih taraba, iza svih kapija, iza svih zidova, nisu se smijali kao drugih dana, ni gledali, ni razgovarali, glasovi su im prigušeni, teški, vrisak se probija kao munja u ovoj oluji što prijeti, vazduh je natopljen grijehom, noc ga je puna, poletjece nocas vještice s kikotom iznad krovova polivenih mlijekom mjesecine, i niko nece ostati razuman, buknuce ljudi strašcu i bijesom, ludošcu i željom da se upropaste, odjednom, svi, kuda cu ja? Trebalo bi se moliti, tražiti milost od Boga za sve griješne, ili kaznu, da ih urazumi. Obuzimala me srdžba, kao groznica, kao nastup. Zar ništa ne pomaže sve što cinimo? Je li rijec božja koju propovijedamo mutava i glinena, ili je uho njihovo gluho za nju? Je li prava vjera u njima toliko slaba da se ruši kao trula ograda pred krdom divljih strasti?

[_style_]

***

"Sumorni neki dani. Sad je dobro imati prijatelja, jednostavnog, vedrog, veselog, lekovitog. Da nas nauči šta je važno a šta nevažno u životu. Da nas lupi šakom po ramenu i da od tog udarca ozdravimo."
Dušan Radović