Infoteka

[Lilith_021]

Knjiga meseca/Jorge Franco: Rosario Makaze

Rosario Makaze veoma će vas podsetiti na filmove Lepa sela lepo gore i Rane. Radnja ove knjige događa se krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka, kad je nasilje u Kolumbiji neobuzdano eskaliralo, kad su međusobno sukobljeni narko-karteli, na vrhuncu svoje moći, poveli otvoreni rat protiv države i svih njenih demokratskih institucija

Prevod: Ljiljana Popović-Anđić
Posle Guillerma Mart�neza i Marija Vargasa Llose, knjiga još jednog sjajnog južnoameričkog pisca dolazi nam u Laguninoj ediciji Bolero, koju uređuje Branko Anđić, jedan od naših najvećih stručnjaka za savremenu hispanoameričku književnost. Rosario Makaze veoma će vas podsetiti na filmove Lepa sela lepo gore i Rane. Radnja ove knjige događa se krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka, kad je nasilje u Kolumbiji neobuzdano eskaliralo, kad su međusobno sukobljeni narko-karteli, na vrhuncu svoje moći, poveli otvoreni rat protiv države i svih njenih demokratskih institucija. Zemlja je godinama bila na rubu propasti, a ratno stanje ogledalo se u terorističkim bombaškim napadima, ubistvima, u vladavini kriminala koja je proizvela situaciju da smrt postane sastavni deo života - da zakon i moral zameni kolektivna opijenost u kojoj ne samo što je sve ono strašno postalo moguće nego i prihvatljivo. Zavladali su ljudi koji ni od čega nisu prezali i kojih su se svi plašili, armije ubica i revolveraša koje su narko-bosovi plaćali po učinku, za svakog ubijenog policajca, a o jednom od takvih govori i ova knjiga.

To jest, o jednoj od takvih. Rosario Makaze je mlada devojka čijem poremećaju svih vrednosti Franco daje jak simbolizam u priči o ženstvenosti koja se transformisala u najveći stepen svireposti, a to je valjda bio vrhunac mračne kolumbijske stvarnosti. Rosarijin život je kratak i brz, a mi je teško ranjenu u jednoj pucnjavi zatičemo već na početku knjige. Pripovedajući nam u prvom licu, jedan njen prijatelj koji je oduvek bio potajno zaljubljen u nju, dok čeka u bolničkom hodniku, otkriće nam detalje iz njenog uzbudljivog života, od detinjstva obeleženog siromaštvom i nasiljem u porodici, pa do statusa nemilosrdnog ubice i stupanja u jedan netipični ljubavni trougao. Za razliku od filmova Srđana Dragojevića, Jorge Franco se u svom umetničkom uobličavanju nasilja ne spotiče o sopstvenu anahronost kojom oslikava ljudsku svirepost. Nekako smo u svim sličnim pripovestima o kriminalcima i žestokim momcima i devojkama, s bilo kog meridijana da nam dolaze, već navikli na neku dozu strukturalne ukalupljenosti. Međutim, u Rosariji Makaze, Jorge Franco služi se neviđenim realizmom pod kojim kriminogenost kolumbijskog društva dobija nadrealnu dimenziju kojoj bi i veliki M�rquez pozavideo.

yellow cab

[Sirijus]

Pisci u fokusu
Fri, 03/19/2010 - 11:13.



Književni festival �Pisci u fokusu� okupiće od 29. do 31. marta u Amfiteatru Otvorenog univerziteta u Subotici eminentne goste iz Srbije, Madjarske, Ukrajine, Hrvatske i Makedonije, medju kojima su Radoslav Petković, Dragan Velikić, Vladimir Kecmanović, Ljupko Dereš, Ivana Šojat-Kuči, Goce Smilevski, Vladimir Arsenijević, Noemi Seči i Janoš Terei.

Posetioci Festivala imaće priliku da prisustvuju interesantnim živim razgovorima sa poznatim književnicima koje vode moderatori, a očekuje ih i zanimljiv prateći program.

U Galeriji Otvorenog univerziteta biće postavljena izložba Tijane Luković, a najavljena je i promocija časopisa �Symposion� uz prateću izložbu strip tabli, dok će poslednje večeri nastupiti grupa Grufti Groove.

Program će početi razgovorima s Petkovićem, Kezmanovihem i Tereiem, dok će se 30. marta predstaviti Noemi Seči iz Mađarske, nagradjivani srpski pisac Dragan Velikić i Ljupko Dereš iz Ukrajine.

Za 31. mart najavljeni su hrvatska autorka Ivana Šojat Kuči, makedonski pisac Smilevski i srpski Arsenijević.

Knjižara �Školska knjiga� davaće tokom Festivala popust od deset odsto na dela autora koji će biti gosti, a knjige će biti prodavane u Galeriji Otvorenog univerziteta.

Organizator Književnog festivala �Pisci u fokusu� je Fokus fondacija (Fokus - Fondacija za omladinsku kulturu i stvaralaštvo - Subotica | Kultura), uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu Vojvodine i Ministarstva kulture Srbije.

(SEEcult.org)

[Lilith_021]

Borina nedelja od 23. do 29. marta u Vranju

Književna manifestacija �Borina nedelja�, koja se svake godine organizuje u Vranju u čast pisca Borisava Stankovića, biće održana od 23. do 29. marta u galeriji Narodnog muzeja i u Narodnom pozorištu u Vranju.

Žarko Komanin, dobitnik nagrade �Borisav Stanković�

U saopštenju organizatora se navodi da je tema ovogodišnje manifestacije �Treba li Srbiji književnost?�, o čemu će govoriti književnici, književni kritičari i profesori filoloških fakulteta iz Beograda, Novog Sada i Niša.
Član organizacionog odbora �Borine nedelje� Slađan Milošević rekao je agenciji Beta da se Književna zajednica potrudila da ne odstupi od davno ustanovljenih vrednosti književne manifestacije čija je nagrada za prozno stvaralaštvo, uz NIN-ovu i Andrićevu nagradu, jedna od prestižnih u Srbiji.


�Borina nedelja� biće otvorena 23. marta u galeriji Narodnog muzeja, gde će biti održan i ceo program manifestacije, a nagrada �Borisav Stanković� Žarku Komaninu za delo �Ljetopis vječnosti� biće uručena 29. marta u Narodnom pozorištu Vranje.
U okviru manifestacije u Vranju, predstaviće se i dobitnik prošlogodišnje nagrade �Borisav Stanković� za prozno stvaralaštvo Vladimir Pištalo, dramski pisac Siniša Kovačević i akademik Vladeta Jerotić.
Manifestaciju �Borina nedelja� organizuje vranjska �Književna zajednica� na čelu sa glavnim urednikom Miroslavom Cerom Mihailovićem, uz podršku Grada Vranja i Ministarstva kulture Republike Srbije.

IZVOR

[Sirijus]

Isplata otkupa knjiga za 2009.
Mon, 03/22/2010 - 11:58.



Ministarstvo kulture Srbije isplatiće zaostatak od oko 65 miliona dinara izdavačima čije su knjige odabrane za otkup na osnovu konkursa za 2009. godinu.

Ministarstvo je saopštilo 22. marta da okončava realizaciju obaveza prema izdavačima po konkursu za otkup publikacija objavljenih u toku 2008. godine, te da će ukupno 166 izdavača, koji su poslali izabrane knjige na adrese biblioteka širom Srbije, dobiti 64.846.000 dinara.

Konkurs za otkup publikacija objavljenih u toku 2009. biće naknadno objavljen.

Zbog finansijske krize planirana sredstva Ministarstva kulture za otkup knjiga za javne biblioteke bila su prepolovljena, pa je izdavačima proteklog leta počela isplata samo prvog dela, u iznosu od oko 50 miliona dinara.

U junu 2009. godine saopšteno je da je za otkup ukupno oko 152.000 primeraka naslova obezbeđeno oko 50 odsto od ukupno planiranog iznosa od oko sto miliona dinara, te da će nedostajuća sredstva biti obezbeđena naknadno.

Administrativne poslove i logistiku u vezi s konkursom za otkup knjiga obavila je Narodna biblioteka Srbije, dok je selekciju obavila stručna komisija Ministarstva kulture.

Budžet za otkup knjiga za 2009. bio je i pre rebalansa nešto manji nego za 2008. godinu, kada je iznosio 112 miliona dinara, a iz finansijskih razloga odustalo se od sto obaveznih naslova nekomercijalnih izdanja za svaku biblioteku.

Ukupno je za 176 javnih biblioteka u Srbiji i biblioteku manastira Hilandar na Svetoj Gori otkupljeno 866 naslova od 177 izdavača, koji su prošli u širi izbor od ukupno prijavljenih 2.937 naslova od 269 izdavača.

Biblioteke su, u zavisnosti od budžeta (200.000, 400.000, 600.000 i 800.000 dinara), naručivale između 400 i 2.000 primeraka novih knjiga.

Na osnovu konkursa, najtraženiji naslov, uključujući i knjige za decu, bila je �Knjiga za svaku devojčicu� Violete Babić, u izdanju �Kreativnog centra�, koja je otkupljena u 603 primeraka. Nešto manje (567) otkupljeno je primeraka knjige �Oldanini vrtovi i druge bajke� Grozdane Olujić, u izdanju �Booklanda�.

�Kreativni centar� ima još pet naslova na listi deset najtraženijih za otkup, na kojoj su se našla i izdanja kuće �Book & Marso�, �Agore� i �Belog puta�.

Roman �Tesla, portret među maskama� Vladimira Pištala, za koji je dobio NIN-ovu nagradu, u izdanju zrenjaninske �Agore�, bila je na devetom mestu liste najtraženijih naslova, dok je na prvom na listi koja ne uključuje knjige za decu.

Kao prvi na listi izdavača, posmatrano prema izdvojenoj svoti, našla se izdavačka kuća �Pravoslavna reč� iz Novog Sada (5,6 miliona dinara), a slede �Kreativni centar� (3,9 miliona), �Službeni glasnik� (3,4), �Bookland� (3,2), �Mono & Manjana� (3,06), �Laguna� (2,9) i �Bookbridge� 2,5).

(SEEcult.org)

[Lilith_021]

Kikinda short 04 (Narodna biblioteka �Jovan Popović� 2010)

Uspešna prezentacija festivala

Pitanje opstanka književnosti i knjige u današnje vreme sve se češće postavlja. Naravno, veoma je malo potpunih pesimista koji smatraju da će knjige i njihove proizvodnje zauvek nestati. To se verovatno nikada neće dogoditi, ali sunovrat svega/sveta u vezi sa knjigom, čitanjem i pisanjem toliko je očigledan u zemlji Srbiji da prosto zabrinjava i one neopravdano optimistične. Zato je svaka vrsta popularizacije knjige i čitanja, poput one u reklamnim blokovima u pauzama prenosa utakmice Partizan-Makabi, više nego dobrodošla.

Nešto drugačiji pokušaj, koji u stvari predstavlja igru na jednoj od mogućih granica književnog polja, čini pozivanje rokera da govore o sopstvenom iskustvu pisanja poezije na obeležavanju Svetskog dana poezije u Kulturnom centru Beograda, ali i off program Četvrtog festivala Kikinda short koji se zove Kikinda rock sho't a u kojem se rok novinari i pokoji pisac okušavaju u pisanju kratke priče. Ono što je značajno za oba ova projekta tiče se pokušaja privlačenja šire publike i u tome se, makar prema broju posetilaca obe ove večeri, prilično uspelo. Koliko je to donelo novih konzumenata knjige i čitanja, odnosno novih pisaca i/ili rokera teško je reći, ali je izbor strategije � približavanje onoga što se tradicionalno naziva visoka i niska kultura � zanimljiv i očigledno uspešan.

Jedan od uspešnijih načina približavanja književnosti �prostom puku� jesu festivali. Oni su posebno značajni za manje sredine jer tamo zaista postoji prilika da čitav grad živi za festival i da se ritam života prilagođava ritmu festivalskih događanja. Tako se kroz karneval i književnost provuče u glavne događaje. Možda najuspešniji brend u Srbiji po tom pitanju jeste Kikinda short � festival kratke priče na kome učestvuju pisci iz Srbije, regiona i Evrope, a koji organizuje �četa mala, ali odabrana� uglavnom uz pomoć štapa, kanapa i entuzijazma. Zahvaljujući ovakvoj konstelaciji snaga i hroničnom nerazumevanju od strane svih nadležnih institucija, festival Kikinda short živi od juna do juna u potpunom neskladu sa slikom koju je o sebi u velikim književnostima Evrope proširio. Jer, ukoliko Republičko ministarstvo za kulturu, Pokrajinski sekretarijat za kulturu i Opštinski sekretarijat za kulturu u Kikindi na čijem je čelu btw jedan pisac ili jadan �pisac�, ne nalaze razumevanja za festival čijeg koordinatora zovu iz Bloomsbery-ja i mole ga da ubaci njihovu novu nadu u program, onda ja ne znam za šta imaju. Ono što znam je da trenutno na računu festivala ima zero-hero dinara, a da nikog za to nije briga.

No, nije to sve. Ako baš i ne znate kako izgledaju otkačeni dani u Kikindi i Beogradu za vreme festivala, onda vam se pruža prilika da knjigom Meni pričaš!? Kikinda short 04 (Narodna biblioteka �Jovan Popović�, 2010) upoznate bolji deo onoga što se prošle godine na festivalu događalo. Knjiga je, mora se priznati, bolja od prethodnih, ne samo po opremi (sa njom dolazi i DVD sa video materijalom sa festivala), prelomu i formatu koji konačno deluje knjiški, već i po sadržaju. Naime, pored odličnih škotskih autora (Sofi Kuk, Alan Biset, Rodž Glas), sjajne hrvatske proze (Rade Jarak, Slađan Lipovec, Andrea Pisac), duhovitih Makedonaca (Rumena Bužarovska i Dimitar Samardžiev), zanimljivih Mađara (Kristijan Grečo i Judit Agneš Kiš), izvanredne Vesne Lemaić iz Slovenije i Lejle Kalamujić iz Bosne, konačno su tu i zanimljivi domaći autori koji imaju dovoljno pripovedačkog talenta i znanja da pariraju oštroj konkurenciji iz regiona i inostranstva. Srđan V Tešin, Igor Marojević, Mirjana Đurđević, Slobodan Bubnjević, Danijela Kambasković-Sawers na neki način predstavljaju dobar presek boljeg dela srbijanske kratkopričaške scene koja, kad se sve uzme u obzir, sabere, oduzme, pamti dva, a zaboravi tri, i nije bog zna kakva, odnosno u prilično je lošem stanju, kao i sve u ovoj zemlji, uostalom.

S obzirom da je knjiga ove godine urađena i da se pojavila na vreme, bez navratnanosnog posrtanja i petdodvanaestnog skarabudživanja, ona je ujednačena kvalitetom tekstova. Kao i prethodna tri puta, stiče se uvid u neke od tendencija u savremenoj priči u regionu, a kao etalon za poređenje ovog puta služe zaista vanserijski Škoti, među kojima je i Rodž Glas, laureat nagrade Samerset Mom. Nije da je ovo izdanje bez mana, ali kompromisi koji su činjeni urađeni su sa jasnim ciljem. Tu pre svega mislim na drugi deo knjige u kome su sabrani tekstovi iz projekta Kikinda rock sho't. Ima tu autora i tekstova koji zaista nisu na dovoljnom nivou, ali bože moj!, svrha privlačenja neke buduće publike je ispunjena, pa šta sad ima veze što tu ima nekih koji decu ne opraštaju. Ima i to bi trebalo sankcionisati, tako da pišem jedan veliki minus činjenici da je Dejan Cukić uopšte pušten da učestvuje u bilo čemu što ima smisla, ali kako kaže čuvena engleska poslovica �ne vredi plakati nad neizvršenom (rokenrol) lustracijom�, a spisak je poduži.

Suma sumarum, Kikinda short 04 uspela je prezentacija festivala. Mudro izabrane priče koje se u većini slučajeva ne poklapaju sa onim pročitanim uživo pred publikom predstavljaju odličan teaser za ono što će uslediti na jubilarnom petom okupljanju negde u junu, negde u glavnom gradu Severnog Banata koji se u to doba pretvara u evropski glavni grad kratke priče.

IZVOR

[Sirijus]

Novi početak Beopolisa
Mon, 04/05/2010 - 15:48



Kultna knjižara �Beopolis�, koja je zbog rekonstrukcije Doma omladine Beograda morala da se iseli iz tog kulturnog centra, ponovo počinje da radi 8. aprila u Euro centru u Makedonskoj, a tim povodom organizuje i program �Ispočetka u drugih deset godina�.

Program počinje u 19 sati muzičkim zagrevanjem koje je pripremio TobićTobićIdolMladih, a zatim sledi specijalno izdanje �Pesničenja� - treninga aktivne poezije, uz projekcije video zapisa Miloša Tomića i mini koncert bendova Lira Vega i Repetitor.

Kultna beogradska knjižara �Beopolis� odlučila je da nastavi rad u tržnom centru Euro centar, jer razgovori sa gradskim vlastima o alternativnoj lokaciji nisu urodili plodom.

Pomoć u vidu prostora ponudila je Vesna Stojić, koja je za problem knjižare saznala iz medija.

�Beopolis� je krajem prošle godine obavešten da treba privremeno da se iseli zbog nove faze renoviranja DOB-a koji, i pored važećeg ugovora o programsko-poslovnoj saradnji, nije bio u mogućnosti da ponudi odgovarajući alternativni prostor u kojem bi knjižara mogla da nastavi rad.

DOB je saopštio u medjuvremenu da je �čvrsto rešen da rekonstrukciju sprovede u celosti, i to u što kraćem roku, kako bi njegovi programi i sadržaji, uključujući i knjižaru Beopolis, bili što pre dostupni posetiocima�.

Prema planu, radovi treba da budu okončani do kraja 2010. godine.

(SEEcult.org)

[Lilith_021]

Obeležen "Dan spaljene knjige"

Na tužnom i sumornom mestu gde se do 6. aprila 1941. godine nalazila impozantna zgrada Narodne biblioteke Srbije na Kosančcihevom vencu, danas su u znak sećanja položeni venci, a književnik Vladimir Pištalo je održao besedu u kojoj je apelovao da se ovo istorijski značajno mesto oživi.
Pištalo je besedu naslovljenu "Bronzano doba", održao u prisustvu ministra kulture Nebojše Bradića, članova Upravnog odbora Narodne biblioteke Srbije s predsednicom Svetlanom Velmar Janković na čelu, upravnikom Narodne biblioteke Srbije Sretenom Ugričićem, predstavnicima Udruženaj 6. april, ministarstva za rad i socijalnu politiku koji su položili vence na jedan od sačuvanih zidova spaljene zgrade.

Polazeći od konstatacije da je "u našem gradu nastupilo novo bronzano doba", Pištalo je to obrazložio talasom vandalizma koji odnosi spomenike iz parkova (da bi se bronza prodala na kilo) i došao do zaključka da ovim gestovima lopovi šalju poruku da je "iskustvo oličeno u tim spomenicima neka vrsta budalaštine".

"Ako su spomenici u jednom gradu manje vredni od bronze na kilo, sva priča o vrednosti tradicije i vrednosti uopšte pada u vodu", rezignirano je rekao književnik i profesor istorije na jednom od uglednih univerziteta u SAD.

"Stojim pred spomenikom", nastavio je on i dodao da to nisu samo ruševine Narodone biblioteke u kojoj je izgorelo nenadoknadivo blago srpske kulture, već su tu ostaci rimskog kastruma, još dublje su tragovi pračoveka i zato bi bilo lepo da se na takvom mestu čuvaju hronike grada pohranjene u knjigama, što je i bio slučaj dok nije sve nestalo u plamenu.

"Rupa na ovom mestu se produbljuje već skoro 70 godina, moram li reći da mi je žao što u ovoj zgradi studenti nisu čitali i još žalije što se nisu zaljubljivali i šetali oko biblioteke na ovom povlašćenom mestu", kazao je Pištalo i zapitao zašto nije sasvim obnovljena ni zgrada koja je zamenila srušenu?

Ugričhić je prilikom polaganja cveća rekao da je 6. april najtužniji dan u 178 godina dugoj istoriji najstarije kulturne institucije Srbije i nagovestio da će žalosna slika koju pružaju ruševine biti izmenjena sledećeg "Dana spaljene knjige", 6. aprila 2011.

smedia

[Sirijus]

Autobiografija Marka Tvena
Fri, 04/09/2010 - 13:46.



Trotomnu autobiografiju Marka Tvena (1835-1910), na stogodišnjicu smrti tog najprevođenijeg američkog pisca, prvi put će objaviti Univerzitet Berkli u Kaliforniji u kojem se i čuva piščev arhiv.

Berkli će objaviti Tvenovu autobiografiju pošto je istekao period na koji je pisac stavio embargo za publikovanje štiva prepunog intimnih stranica iz njegovog života.

Prema navodima američke štampe, u Tvenovim memoarima, koji obuhvataju oko 5.000 stranica, biće obuhvaćeni i dokumenti poznati kao �dosije za ucenjivanje�, u kojima autor opisuje kako ga je zavodila sekretarica Izabela Lion.

Prema mišljenju piščevih biografa, Tvena je već u poodmaklim godinama na pisanje memoara takve sadržine naterala kćerka Klara koja je smatrala da je njegova sekretarca nezakonito pretendovala na ljubav i novac njenog oca. Klara je uspela da ubedi svog slavnog oca da je Lionova od njega ukrala par hiljada dolara, a da li je to bila istina, nikada nije utvrđeno. Tven je otpustio pomoćnicu i oduzeo joj farmu, koju joj je ranije poklonio za Božić. I ne samo to, već joj je pokazao i �dosije� od 429 stranica pun optužbi za zavođenje, preteći joj da će biti štampan ukoliko i dalje bude tražila novac od njega i njegove porodice.

Do skandaloznog prekida, veza tog para mogla se smatrati srećnom.

Popularni pisac je u 68. godini uzeo pomoćnicu sebi i kćerki, a ubrzo su postali toliko bliski da je brak bio izvestan.

Međutim, umešala se kćerka Klara i počela da pravi spletke Izabeli Lion, u kojima je poseban značaj imao pokušaj zavođenja i materijalnog iskorišćavanja ostarelog pisca.

Istraživači tih okolnosti su u međuvremenu utvrdili da su brojne optužbe na račun Tvenove sekretarice bile bez ikakvog osnova, u šta treba da se uvere i čitaoci po objavljivanju autobiografije.

Tven je radio kao štamparski radnik i kormilar na parnom brodu koji je plovio Misisipijem, pa je za književni pseudonim uzeo termin iz mornarskog vokabuklara. Izraz �twain�, naime, označava dovoljnu dubinu da lađa može da prođe.

Najpoznatija dela su mu �Pustolovine Toma Sojera�, �Život na Misisipiju�, �Pustolovine Hakliberi Fina�, �Jenki na dvoru kralja Artura�, �Tajanstveni stranac�...

(SEEcult.org)

[Sirijus]

Dubravka Stojanović i Čolović gostovali u Ljubljani
Sat, 04/17/2010 - 14:08.



Srpski kulturni centar �Danilo Kiš� u Ljubljani organizovao je 16. aprila susret i razgovor sa istoričarkom sa Filozofskog fakulteta u Beogradu Dubravkom Stojanović i svetski poznatim antroplogom Ivanom Čolovićem, koji su, prema navodima organizatora, prikazali širinu i mogućnosti nove humanistike u Srbiji, i to upravo one koja nema najširu podršku institucija i nacionalno usmerenih krugova moći.

Razgovor sa dr Dubravkom Stojanović održan je na Ljubljanskom fakultetu za postdiplomske studije (ISH), a vodila ga je na srpskom i slovenačkom prof dr. Svetlana Slapšak, dekanka ISH i direktorka Srpskog kulturnog centra �Danilo Kiš�.

Cilj razgovora bio je da se mlađi humanisti upoznaju sa autorkom čiju su knjigu imali u obaveznoj literature, saopštila je koordinatorka Centra �Kiš� Irena Vujčić Pavlović.

Autorka je govorila o pravcima u modernoj istoriografiji i o svojim istraživačkim iskustvima.

U razgovoru su učestvovali studenti ISH i mlađi istraživači drugih fakulteta, kao i nekoliko kulturnih radnika, uglavnom iz srpske dijaspore u Sloveniji.

Razgovor je bio izuzetno živahan, i prema svedočenju studenata, izazvao je njihove plodne refleksije.

Razgovor sa Ivanom Čolovićem održan je u sedištu Srpskog kulturnog centra �Danilo Kiš� u galeriji Visconti fine art, publika, opet pretežno mladja, razgovarala je o njegovoj najnovijoj knjizi �Balkan- teror kulture� (200 i ediciji 20. vek, koja će uskoro slaviti četrdesetogodišnjicu i koja ima oko 180 naslova.

U razgovoru su učestvovala dva Čolovićeva autora iz Slovenije, prof. Božidar Jezernik i prof. Svetlana Slapšak.

Duhovitost Čolovića i njegova sposobnost da u malo udarnih definicija objasni probleme produžila je razgovor daleko preko uobičajenoga vremena za takve dogadjaje.

Posle oba događaja, autori su potpisivali svoje knjige, a pokazalo se i da u publici gotovo svi već imaju njihove knjige.

(SEEcult.org)

[Lilith_021]

Sa promocije knjige koja je potresla exYu

Kapičićevi Goli otoci

U ponedeljak je u Beogradu, u Muzeju istorije Jugoslavije, održana promocija knjige �Goli otoci Jova Kapičića�, autorke Tamare Nikčević. Pored autorke, promociji su prisustvovali istoričarka Branka Prpa, pisac Vladimir Arsenijević, koji je i urednik izdanja (VBZ Beograd), te glavni protagonista - Jovo Kapičić

Sala muzeja bila je solidno popunjena, a u publici se mogla videti Borka Pavićević, direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju, advokat Nikola Barović, ali i Željko Simić, bivši ministar kulture u jednoj od zločinačkih Miloševićevih vlada.

Knjiga razgovora sa Jovom Kapičićem izavala je pravu pometnju od trenutka objavljivanja u nekoliko okolnih država, iako govori o davno minulim događajima koji očigledno ne gube na aktuelnosti.

U prilog tome govori i činjenica koju je tokom uvodne reči prisutnima saopštio Arsenijević, da je prvobitno izdanje (knjiga je najpre objavljena u Crnoj Gori), u tiražu od pet hiljada primeraka, rasprodato za neverovatnih četiri sata. Dodatnih pet hiljada prodato je u naredna dva do tri dana. Nešto slično nije se nikada ranije dogodilo na području Crne Gore, dodao je Arsenijević. Tamara Nikčević nije bila iznenađena ovakvom reakcijom jer Kapičić je u matičnoj sredini poznat kao antifašista i narodni heroj, a poznata je i njegova uloga tokom devedesetih godina kada je oštro istupao protiv Miloševića i tadašnje crnogorske vlasti zbog rušilačkog i pljačkaškog orgijanja na području Konavala i Dubrovnika.

Veliko interesovanje za ovu knjigu prelilo se u Srbiju a zatim i u Hrvatsku. Autorka je, kako kaže, posebno bila iznenađena nedavnom promocijom u Zagrebu, na kojoj je bila prisutna politička i kulturna elita zemlje: Stjepan Mesić, Budimir Lončar, Milorad Pupovac, Igor Mandić, Lordan Zafranović, Predrag Matvejević i drugi.

Što se Srbije tiče, kontroverzne priče krenule su i pre nego što je knjiga objavljena, i to najviše zbog lova na Dražu Mihajlovića, što je samo jedna od brojnih tema o kojima se u knjizi govori, ali očigledno neprolazna, barem kada je srpska javnost u pitanju.

I Arsenijević i autorka knjige konstatovali su da Srbija želi reviziju Drugog svetskog rata i da se izgleda stidi svoje uloge u njemu.

Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde, nedavno je najavljivao hapšenje Kapičića, a kuriozitet je i to što je dolazak ruskog predsednika Medvedeva �sprečio�da se tako nešto dogodi, napomenula je Tamara Nikčević i dodala da je predlagala ministru policije Ivici Dačiću da ga ipak uhapsi, ne bi li se knjiga bolje prodala. Ove reči propraćene su smehom prisutnih.

Na pitanje kakav je Jovo, autorka odgovara: �Gori nego u knjizi�. Ona kaže da je bila zapanjena Kapičićevom energijom i strašću s kojom govori o događajima od pre pola veka. Oboje tvrde da su rasprave i sporove imali jedino po pitanju Golog otoka, iz čega se moglo zaključiti da se u ostalom slažu.

Nikčevićeva je istakla da je jugoslovenski antifašizam fascinira i da sebe smatra nekom vrstom skojevke dvehiljaditih.

Vladimir Arsenijević je otklonio eventualne nedoumice rekavši da objavljivanjem ove knjige nisu imali nameru da donose bilo kakav sud, već da �saslušaju� čoveka, uz zaključak da je ovo u svakom slučaju holivudska priča.

�Naša istoriografija nije progovorila na ove teme jer dokumenta nisu bila dostupna. Tek pre dve-tri godine DB je predao neka dokumenta Arhivu Srbije. Zato je istoriografija baratala samo memoarskom literaturom. Periodi zabrane su jako dugi u svim zemljama, to su delikatna dokumenta u kome se uglavnom štite treća lica, ljudi koji su još živi. Kenedi je ubijen pre toliko godina, a dokumenta su i dalje nedostupna. U Britaniji je zabrana određena na period od sto godina", rekla je Branka Prpa. Ona je podsetila da je sukob Tito - Staljin iz 1948. bio partijski sukob, u kom su na obe strane učestvovali članovi iste Partije, a da je golootočka epizoda deo sveta surovosti kojim obiluje Evropa tog vremena.

Na ove reči nadovezala se i autorka knjige, citirajući reči književnika Predraga Matvejevića izgovorene na zagrebačkoj promociji: �Da nije bilo Golog otoka, cela Jugoslavija bila bi Goli otok.�

Bilo je i manjih komešanja, čulo se i poneko dobacivanje iz publike, na koje je reagovala Borka Pavićević, zamolivši prisutne za pristojnost.

Prpa je zaključila da smo kao društvo neprestano u repeticiji istorije i da se pitanje Golog otoka otvorilo krajem osamdesetih godina uz istovremeni pokušaj revizije antifaštičke borbe, a sve to rađeno je zbog priprema za rat. Zbog toga se počelo sa afirmacijom desnice.

U prilog toj tvrdnji, naveden je i primer iz Vršca, u kom je pokrenuta inicijativa podizanja spomenika svim žrtvama među folksdojčerima, ne imenujući ih pojedinačno, a među koje ubrajaju i ratnog gradonačelnika koji je direktno bio u službi okupatora. Šest stotina jevrejskih porodica (oko 1500 ljudi), koje su odvedene za Pančevo, ne smatraju se nevinim žrtvama. Ovakvi revizionistički pokušaji potvrđuju da se istorija našla na terenu politike, te da je nastupilo žalosno vreme za istorijsku nauku, zaključila je Prpa.

Na kraju, reč je uzeo i glavni junak ove priče, Jovo Kapičić, koji je se publici požalio da Homen, eto, hoće da ga uhapsi i sudi, što je izazvalo smeh većine prisutnih. Potom je pomenuo i neke anegdote o kojima se govori i u knjizi, između ostalog kako mu je Tito za bitku na Sutjesci rekao: �Ne zaboravi Jovo da su ovu pobedu izvojevali naši srpski narodi sa Banije, Korduna, Dalmacije, Like�, ili kako je na sastanku u Moskvi, gde su Staljin i Tito pili votku s biberom, sovjetski vođa zagrlio Tita uz reči: �Čuvajte ovog, trebaće nam za Evropu�.

Osvrnuvši se na tragične događaje iz poslednjeg balkanskog rata, Kapičić je ponovio kako je devedesetih napadao crnogorske vlasti zato što su �napali i opljačkali ikonu svetske kulture�. Dodao je i da je Srebrenica milion puta veće zlo od Golog otoka.

Kapičić je ostao pri tvrdnjama da je Goli otok bio neophodan, u senci očekivane sovjetske invazije na Jugoslaviju, ali i ponovio Rankovićevu tvrdnju da je tamo trećina ljudi bila nevina.

IZVOR

[Lilith_021]

Za unapređenje izdavačke delatnosti

Svetski dan knjige u Beogradu

Beograd - - U Beogradu i drugim gradovima Srbije danas će brojnim programima namenjenim čitaocima biti obeležen Svetski dan knjige, a u Sremskim Karlovcima biće svečano proglašen početak Godine knjige i jezika u Srbiji.

U Sremskim Karlovcima, u zgradi Magistrata, u podne će biti otvoren Prevodilački centar, koji će biti zadužen za podsticanje prevođenja dela srpske književnosti na strane jezike. Prevodilački centar će otvoriti predsednica Srpskog PEN centra Vida Ognjenović, a na svečanosti će govoriti i ministar kulture Srbije Nebojša Bradić, pokrajinski sekretar za kulturu Milorad Đurić i predsednik Opštine Sremski Karlovci Milenko Filipović. Ministarstvo kulture Srbije proglasilo je 2010. godinom knjige i jezika, i u skladu s tim najavilo niz akcija posvećenih unapređenju domaće izdavačke delatnosti i promocije srpske književnosti u inostranstvu, uz posebno podsticanje prevođenja dela domaćih autora na strane jezike. U Biblioteci grada Beograda danas će, u periodu od 11 do 13 sati, poznate ličnosti, muzičari, pisci, glumci, sportisti i političari izdavati knjige svojim sugrađenima, a zainteresovani će moći da se učlane u biblioteku po promotivnoj ceni od 400 dinara. Ove godine učešće u akciji najavili su Nataša Miljković, Ana Stanić, Tanja Bošković, Aleksandra Kovač, Vesna Dedić, Ljuba Tadić, Kiki Lesendrić, Đorđe Vukadinović, Rada Đuričin, Danica Ristovski, Aleksandar Dunić, Vladimir Kecmanović i drugi.

Raznovrsne programe povodom Svetskog dana knjige i autorskih prava najavile su i brojne domaće izdavačke kuće, koje su pored susreta čitalaca s piscima, prikupljanja knjiga za biblioteke u Srbiji i drugih humanitarnih akcija, pripremile i specijalne popuste za kupce svojih izdanja. Svetski dan knjige, koji se proslavlja u celom svetu 23. aprila, prema odluci Uneska iz 1995. godine, već nekoliko godina obeležava se i u Srbiji. Na ideju da se obeleži dan kada su preminula tri velika književnika, Migel Servantes, Vilijem Šekspir i Garsilasko de la Vega, došli su 1926. godine knjižari u Barseloni, koji su odlučili da svakom kupcu knjige 23. aprila poklone po jedan cvet.

Otkrivanje spomenika knjizi

Vršac - Na Svetski dan knjige, Književna opština Vršac priređuje hepening pod nazivom Spomenik knjizi. Spomenik knjizi otkriva danas u 17 sati na Pozorišnom trgu u Vršcu predsednik KOV-a Petru Krdu koji poručuje: �Ne bojte se, knjiga nije propala, jer bi zajedno sa njom propao i svet. Ubeđen sam da će knjiga nadživeti svoj spomenik. Našu akciju treba shvatiti kao počast knjizi.� Tokom ove neobične akcije KOV-a članovi ove jedinstvene organizacije pisaca i ljubitelja književnosti prirediće i dve beskrajne aleje knjiga koje će voditi pravo u svet nedokučivih svetlosti Gutenbergove galaksije.

Aforizmi povodom Svetskog dana knjige

Vranje - Udruženje književnika Vranja (UKV) večeras će u velikoj Sali Skupštine opštine Surdulica održati veče savremenog satiričnog aforizma. Aforizme će govoriti pisac sa Kosova i Metohije milan Ilić Maja, Dragan Miljković iz Surdulice i Dušan Djordjević i Vojkan Ristić iz Vranja. Veče se održava u okviru aktivnosti kojima UKV obeležava 23. april Svetski dan knjige. Udruženje je formirano u decembru prošle godine i okuplja dvadesetak pisaca sa juga Srbije i Kosova i Metohije. K. R.

DANAS

[Lilith_021]

Edicija �Hronos� u �Stubovima kulture�

Izdavačka kuća �Stubovi kulture� pokrenula je novu ediciju �Hronos� u kojoj će u naredne dve godine objaviti najznačajnije grčke tragedije u savremenom prevodu. Prva knjiga koja je izašla u ovoj ediciji je Sofoklov �Car Edip�, a u štampi se već nalazi i Euripidov �Orest�. Sve knjige biće objavljene u prevodu Gage Rosić, dobitnice ovogodišnje nagrade srpskog PEN centra za prevodilaštvo.

�Lično sam dugo osluškivala u sebi trenutak da se, nakon hiljade prevedenih stranica, steknu, pre svega, u meni, okolnosti da određeni deo svoga života posvetim ovom bezmalo nedostižnom cilju: novim prevodima dela grčkih tragičara, od kojih su se, nekima, srpski prevodioci poslednji put bavili pre više od pet decenija. Teoretsko bavljenje antičkom dramom tokom rada svoje doktorske teze, kao i praktični pristup Euripidovom �Orestu�, ohrabrili su me u pristupu ovom poduhvatu, a u nadi da ću, sa svojim izdavačem, ostaviti nešto budućim generacijama čitalaca i pozorišnih stvaralaca�, kaže Gaga Rosić.

Sofoklova tragedija �Car Edip� svojom blistavom dramaturškom strukturom, vođena po načelu savremenog trilera, a napisana u petom veku pre nove ere, obezbeđuje ovoj tragediji trajno mesto u sledu najizvrsnijih dela sveukupnog pozorišnog nasleđa. Ovaj prevod Sofoklove tragedije rađen je namenski za Narodno pozorište u Beogradu, i prema njemu je postavljena predstava u režiji Vide Ognjenović 2007. godine.

BLIC

[Lilith_021]

Prva romska biblioteka otvorena u Novom Sadu

U novosadskom prigradskom naselju Šangaj danas je otvorena prva romska biblioteka u Srbiji i na Balkanu, koja nosi ime pesnika i velikog borca za emancipaciju Roma, Trifuna Dimića (1956-2001).

Novi ogranak Gradske biblioteke (GB) u Novom Sadu, koji za sada ima oko 4.000 knjiga od kojih je 350 na romskom jeziku, svečano je otvorio gradonačelnik Igor Pavličić, u prisustvu direktora Narodne biblioteke Srbije (NBS) Sretena Ugričića i mnogih drugih zvanica.


Adaptacija o opremanje objekta trajalo je više od godinu dana a veliku pomoć Gradskoj biblioteci u ostvarivanju tog kulturnog poduhvata pružili su novosadska Uprava za kulturu, Fond za otvoreno društvo u Beogradu, NBS, pokrajinska kancelarija za inkluziju Roma i Matica romska.

Upravnik GB Dragan Kojić je istakao da je Mesna zajednica Šangaj, u kojoj je i romska zajednica deo populacije, obezbedila odgovarajući prostor od oko 100 kvadratnih metara, koji pretvoren u "naš najlepši bibliotečki ogranak".


U biblioteci "Trifun Dimić" radiće dve Romkinje, koje su taj posao dobile na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, prema vrlo strogim kriterijumima, od kojih je jedan bio da dobro znaju romski jezik.

BLIC

[Lilith_021]

Киш је патио више од Кундере

Повод за разговоре гостију из Париза о делу два велика писца јесте објављивање нове Кундерине књиге есеја код нас, и превода на француски раног Кишовог дела �Вариа�

� Захваљујући Кундери, читао сам и писао о Кишу. Кундера ми је рекао да треба да читам Киша, да је он �варварин�. Када сам упознао Данила испричао сам му то. Насмејао се, допала му се ова дефиниција, рекао је Ги Скарпета.

Ги Скарпета

�Прелиставам књигу Данила Киша, његову стару есејистичку књигу, и имам утисак да се налазим у једном бистроу близу Трокадера и седим лицем у лице с њим, док ми прича својим снажним, грубим гласом, као да ме грди... веран Раблеу и надреалистима који су истраживали снове�, пише великан светске књижевности Милан Кундера (1929) у својој новој књизи есеја, делу пуне зрелости названом �Сусрет�.

Ceo tekst u POLITICI

[Lilith_021]

Konkurs za neobjavljene priče, pesme i eseje

Ulaznica 2010

Pravo učešća na književnom konkursu za neobjavljene priče, pesme i eseje, koji raspisuje časopis Ulaznica, imaju svi autori koji pišu na bhsc jezicima

Radovi se primaju do 15. septembra 2010. godine, na adresu Gradska narodna biblioteka �Žarko Zrenjanin�, Trg slobode 2, 23000 Zrenjanin, Srbija, sa naznakom: za Konkurs Ulaznica 2010.

Otkucani ili odštampani radovi potpisuju se šifrom, a rešenje šifre - sa podacima, brojem telefona, adresom i e-mail adresom autora - šalje se u posebnoj koverti koja se prilaže uz radove. Očekuje se da stigne najviše do pet pesama, tri priče i tri eseja. Rukopise slati u tri primerka. Rukopisi se ne vraćaju.

Odluku o nagradama koje se sastoje od novčanog iznosa, diplome i objavljivanja u posebnom broju časopisa Ulaznica doneće žiri koji će imenovati redakcija časopisa. Proglašenje dobitnika i uručenje nagrada obaviće se na završnoj svečanosti u Gradskoj narodnoj biblioteci �Žarko Zrenjanin� u Zrenjaninu, u petak, 17. decembra 2010. godine. Tom prilikom biće promovisan broj Ulaznice u kojem će biti objavljeni nagrađeni radovi.

Za bliža obaveštenja obratite se na telefon +381.23.566.210 ili na e-mail adresu ulaznica@zrbiblio.org

IZVOR