(део 3. од 3)
"Видовита" министарка и "спетљана" новинарка
Нешто касније, на 20:43, почиње разговор Бранкице Станковић са министарком омладине и спорта Снежаном Самарџић-Марковић. У том разговору можемо да чујемо да је сазнања "Инсајдера" изнета у прошлој епизоди, она која су подигла јавност на ноге да правни поступци против вођа навијачких група волшебно остају недовршени министарка имала знатно пре него што је нови серијал "Инсајдера" емитован! И не само министарка, него комплетан Савет за спречавање насиља и недоличног понашања у спорту!
Савет је, каже министарка, у Акциони план, за који су гласали сви чланови, уврстио препоруку политичарима да избегавају чланство у управама клубова.
"А из ког разлога им је та препорука?", упитала је Бранкица Станковић министарку.
"Да не би управо ни на који начин стварали утисак да су они ти који доприносе да се неко рецимо повлашћено, да се према њему повлашћено поступа на судовима", дословце је одговорила, не трепнувши, Снежана Самарџић-Марковић.
Да резимирамо: у Акционом плану Савета за спречавање насиља и недоличног понашања у спорту, који је усвојен 2. децембра[3] (а припреман барем неколико дана раније), политичарима је препоручено да избегавају управе спортских клубова; према речима министарке спорта, та препорука је упућена како политичаре нико не би могао да криви за то што су неки навијачи повлашћени пред судовима; а прва епизода новог серијала "Инсајдера" емитована је сутрадан, 3. децембра, када су згражавање јавности изазвали управо подаци о повлашћености неких навијача пред судовима. Зашто министарка омладине и спорта, или Савет за спречавање насиља и недоличног понашања у спорту (којим председава Мирко Цветковић, широким народним масама можда познатији као премијер Србије), или било ко други ко је био упознат са повлашћеним третманом појединаца (навијачких вођа) пред судовима, није реаговао још тада? Да ли је могуће да су аутори Акционог плана знали за "повлашћено поступање на судовима", али да је једино што су предузели по том питању препорука колегама политичарима да избегавају управе спортских клубова?!
И како је могуће да "бескомпромисна" новинарка попут Бранкице Станковић пропусти да постави ова питања Снежани Самарџић-Марковић, министарки омладине и спорта?!
Забрањена педерастија!
На крају друге епизоде, Бранкица Станковић најавила је да ће се у следећој, последњој, бавити везама најагресивнијих навијачких група са екстремно десничарским организацијама. Речено учињено! Онако "темељно" и "студиозно" како "Инсајдер" иначе наступа...
Трећа емисија почиње "ефектном" монтажом Коштуничиних повика са митинга: "Чије је Косово? Шта је Косово? Где је Косово?", на које су налепљени снимци младића који демолирају паркиране аутомобиле. Ваљда да би свакоме било јасно кога то "Инсајдер" сматра главним кривцем за ескалацију насиља у друштву. Десни екстремисти, тврди "Инсајдер", били су маргинални до 2000. године, али су, по завршетку ратова, постали видљивији, "а потпуну експанзију доживљавају од 2004, када је већинску власт у Србији имала Демократска странка Србије".
За разлику од главног кривца, у тврдњама "Инсајдера" није увек лако наћи субјекат или предикат. Ево као пример "реченице" коју слушамо на 04:59 треће епизоде:
"Организовани и активни, када су у питању јавни скупови које углавном организују десничарске организације, а придружују им се навијачи из свих клубова, а с обзиром на бројност и агресивност, у Београду последњих година није одржан ниједан већи јавни скуп без њиховог учешћа, приликом одржавања таквих скупова имају договор о међусобном ненападању."
(Пошто је са сајта Б92 уклоњен транскрипт емисије, а дикција баш и није јача страна Бранкице Станковић, наведени цитат можда и није једна реченица, али аутор овог текста, и поред најбоље воље, није успео да препозна неке мање а логичне реченичне целине унутар ње.)
Сличне, недовршене или нејасне мисли, посебно су карактеристичне за разговоре које су аутори "Инсајдера" водили са представницима "Образа", "СНП 1389" и удружења "Наши". Што није нимало чудно, јер то и нису толико били разговори, колико свађе у којима ниједна страна није у могућности да до краја искаже оно што би хтела. Захваљујући изразито негативном ставу које Бранкица Станковић и њена новинарка заузимају према овим саговорницима што су ставови потпуно супротни онима које су испољили у разговорима са министарком спорта, на пример гледаоци једва могу да похватају о чему се расправа уопште и води, а камоли да сазнају нешто ново о раду, идејама и програмима ових група, на основу чега би могли да стекну суд о њима.
У неким тренуцима, држање "Инсајдерових" истражитеља деловало је трагикомично. Тако, рецимо, Бранкица Станковић упорно пита своје саговорнике ко њима даје за право да одлучују ко су патриоте а ко издајници, док она сама нештедимице дели етикете "ултрадесничара", "десних екстремиста", "екстремистичких организација"... Удружењу "Наши" чак је спочитала што на своје трибине доводе Кристијана Голубовића, "јер сви знамо ко је Кристијан Голубовић" (када ју је представник "Наших" подсетио да је Б92 својевремено снимио документарни филм "Видимо се у читуљи", у којем је исти тај Кристијан Голубовић један од главних јунака, ауторка "Инсајдера" иронично се насмејала и оптужила саговорника да није одговорио ни на једно њено питање).
Најупечатљивији је, ипак, био овај део Бранкичиног разговора са Мишом Вацићем из "СНП 1389":
Вацић: Свако истраживање јавног мњења по питању педерастије и афирмисања тога...
Станковић: Знате шта, у овој емисији нећете моћи да користите реч "педерастија", зато што није цивилизована.
(Дијалог почиње на 12:53, а овај део се налази на 15:20.)
Ето, Бранкица Станковић не допушта у својој емисији коришћење речи "педерастија", вероватно верујући да је то само дериват погрдне речи "педер", којом се жаргонски означавају хомосексуалци.
Педерастија је, иначе, појам старогрчког порекла који подразумева љубавни однос старијег и млађег мушкарца, а који се нигде на планети не доживљава као псовка. Не припада, дакле, никаквом жаргону, већ оном корпусу међународно прихваћених термина које је прихватила већина светских језика. Појава која се назива педерастијом љубав два мушкарца углавном је неприхватљива за конзервативце, али од тог израза не постоји прецизнији или "цивилизованији" опис те појаве. Од особе која се толико гласно залаже за права "сексуалних мањина", попут Бранкице Станковић, очекивало би се да буде упозната са значењем и "цивилизованошћу" речи "педерастија".
Јашари прихватљив, Легија није
Манипулисање чињеницама било је видљиво и приликом представљања досадашњих акција покрета "Образ". Рецимо, у набрајању догађаја у којима је "Образ" учествовао, бурни протести од 17. марта 2004. названи су митингом ни не помиње се да су Београђани те вечери изашли на улице због тога што су косметски Албанци у истом тренутку вршили погром над тамошњим српским становништвом!
Спикер даље чита (на 09:13):
"У фебруару 2008, стотинак припадника 'Образа' прекинуло је у Београду отварање изложбе радова савремених уметника из Приштине. Припадници 'Образа' носили су у слику природној величини бившег команданта ЈСО-а Милорада Улемека Легије, који је иначе осуђен за убиство премијера Србије Зорана Ђинђића."
"Инсајдер" овде прећуткује кључну чињеницу да су "савремени уметници из Приштине" били изложили слику Адема Јашарија, што је и био основни разлог протеста испред галерије и прекидања изложбе. Што је још лицемерније, "Образу" се одмах затим ставља на терет то што су његови припадници носили Легијину слику!
Приликом разговора/расправе/свађе са Бранкицом Станковић или њеном сарадницом, представници организација "Образ", "1389" и "Наши" инсистирали су да им се наведе када су то и где позивали на мржњу или насиље. Ни у једном случају нису добили конкретан одговор, што ипак није спречило Бранкицу Станковић да их до краја емисије карактерише као екстремисте склоне физичкој агресији.
Као и у случају насиља, једнако неуспешна Бранкица Станковић била је и у покушају да докаже њихову повезаност са одређеним политичким партијама. Сва три саговорника "Инсајдера" врло одсечно су одбацила било какав покровитељски однос који национално оријентисане политичке странке наводно имају према њима, док Бранкица Станковић ни у једном моменту није понудила ништа што макар подсећа на доказ.
Ипак, на 41:22 почиње изјава некадашњег генералног инспектора МУП-а Србије Владимира Божовића, која врло јасно упућује на одговорност некога из политичког естаблишмента Александра Никитовића, бившег шефа кабинета тадашњег премијера Војислава Коштунице у вези са барем једним озбиљним уличним инцидентом паљењем америчке амабасаде 21. фебруара прошле године, после митинга "Косово је Србија". Божовић је, наиме, препричао како се, у првим редовима колоне која се по завршетку митинга упутила ка Храму светог Саве, налазио непосредно поред Никитовића, чију је комуникацију са митрополитом Амфилохијем, који је ходао поред њих, описао прилично детаљно. Из онога што сведочи Божовић, проистиче јасан закључак да је одлуку да се амбасада САД остави небрањена пред бесним демонстрантима донео лично Никитовић, који је руководио полицијом у одсуству тешко повређеног министра Драгана Јочића.
Такве сумње, да је полицији око амбасаде САД баш Александар Никитовић наредио да се склони, нису нове у нашој јавности, али озбиљнију потврду од ових Божовићевих речи нису добиле. Сам Божовић се, нормално, оградио од дефинитивног закључка, рекавши да би то све требало испитати, али је додао да је његов утисак како је лично Никитовић одговоран за паљење америчке амбасаде и смрт демонстранта Зорана Вујовића, односно за то што трагедија није спречена. Пошто Александар Никитовић није желео да даје изјаву за "Инсајдер", нити се од тада огласио, Божовићеве речи остају непорекнуте и, како време одмиче, само све више добијају на значају и "специфичној тежини".
Изјава Владимира Божовића била је и једина озбиљна индикација да теза којој је Бранкица Станковић посветила целу последњу епизоду, а можда и цео серијал да "екстремни десничари" и екстремни навијачи делују под покровитељством појединих политичких партија уопште може да добије неку потврду. Никитовићево спорно понашање, међутим, не може да буде, барем са досадашњим сазнањима, никакав доказ "политичке позадине" хулиганског деловања навијача и екстремиста. Било би корисно када би се истражни органи позабавили Никитовићевом улогом у догађањима од 21. фебруара прошле године, а изјава Владимира Божовића "Инсајдеру" свакако би им много користила у тој истрази, али то ипак не оправдава острашћено и хистерично призивање неке вишегодишње фантомске завере народњака, радикала, "Делија", "Гробара", "Образа", "1389" и "Наших".
Штитите је, али је не хвалите
Уживајући у свађи са "Образом", "СНП 1389" и "Нашима", Бранкица Станковић привела је крају серијал "(Не)моћ државе" а да, осим Божовићеве изјаве, није у целој епизоди изнела ниједан конкретнији податак, или доказ, политичке позадине уличних немира.
Слично би се могло рећи и за цео серијал, чија се новинарско-истраживачка вредност своди на већи део прве епизоде и једну изјаву у трећој, последњој епизоди. Све остало је само још једно понављање већ изанђалих наклапања о томе како су сви српски десничари истовремено и шовинисти, самим тим и фашисти/нацисти, те да су међусобно чврсто повезани у тајну а моћну мрежу због које Србија не може да напредује ка бољој будућности.
Подсећа вас све ово на теорију завере? Него шта! И то теорију која је, по бесмислу, равна митовима о овом или оном лобију који дрма целом планетом, терајући је ка овом или оном циљу. У суштини, "Инсајдер" се врло ретко и издиже изнад теорије завере. Као што искусан теоретичар завере у сваком тренутку може да проникне шта смерају свемоћни Јевреји, супертајни масони и остале организације које контролише ЦИА (или оне контролишу њу), тако и Бранкица Станковић савршено зна ко се припремао за ратове, за кога је и шта све радио Аркан, захваљујући коме су екстремисти доживели потпуну афирмацију и колико је цивилизована реч "педерастија".
Па ипак, Бранкица Станковић и "Инсајдер" имају у овом друштву знатно другачији третман од осталих теоретичара завере, који углавном бивају исмејани. Бранкицу и њену емисију неретко проглашавају симболима аналитичког новинарства, односно снаге и слободе медија. Као да је довољно то што Бранкици Станковић преко интернета и са трибина стижу непријатне до претеће поруке, па да буде проглашена најхрабријим и најпродорнијим новинаром у Србији.
У уређеним државама и друштвима, међутим, они којима неко прети добијају одговарајућу заштиту, а не патетичне хвалоспеве. Сумња да Бранкицу Станковић, због онога што је "Инсајдер" објавио о појединим вођама навијача, одређене или неодређене групе и појединци намеравају да угрозе, јесте питање њене безбедности, које морају да решавају одговарајуће службе. Основаност тврдњи, података, инсинуација и закључака које Бранкица Станковић износи у "Инсајдеру", сасвим је друго питање и тиче се њене професионалне части. Тамо где се та два питања мешају, не може бити ни безбедних улица, ни храбрих и часних новинара.
[1] Линкови ка снимцима целих епизода:
B92 - Video - Insajder: (Ne)mo države 1.deo - 03.12.2009. (прва)
B92 - Video - Insajder: (Ne)mo države 2.deo (друга)
B92 - Video - Insajder: (Ne)mo države 3.deo - 17.12.2009 (трећа)
[2] http://www.kurir-info.rs/clanak/spor...iva-eminencija
[3] B92 - Sport - Vesti - Usvojen Akcioni plan protiv nasilja
Citat
bigrancer kaže:
Секо Секо, црна Секо... 
Друга Србија је нашла још једног идола...
Siguran sam da ima zaštitu i to dobru jer bi joj se do sada nešto dogodilo. Ćuruviju niko nije čuvao. Šta je sa Dadom Vujasinović koja je pisala o kriminalu pa je pojeo mrak? I još ko zna koliko novinara... Da ne tupim mnogo, ne radi se o tome da je u pitanju hrabra novinarka koja stavlja glavu u torbu već je ona samo piun kako je yossa već napisao. U svakom slučaju, happy New Year 
Колико вас је?
