Rezultat izbornog sabora SPC neizvestan do kraja
Nijedan kandidat nema većinu u Saboru
Ž. Jevtić | 20. 01. 2010. - 00:02h | Foto: AFP |
Glasanje na Saboru SPC, koji u petak bira novog patrijarha, biće veoma neizvesno jer nijedan od vladika koji slove za kandidate nema većinu dovoljnu da mu se ime nađe među koricama Jevanđelja.
Dovoljno glasova, kako sada stvari stoje, nemaju ni mitropolit Amfilohije ni episkop bački Irinej, ali ni kandidati iz takozvanog bosankog kruga banjalučki Jefrem, novogračanički Longin ili istočnoamerički Mitrofan. Poput starijih arhijereja, ni oni mlađi koji se pominju, poput episkopa zahumsko-hercegovačkog Grigorija i budimljansko-nikšićkog Joanikija, nemaju glasove 23 člana Sabora.
Otuda ne treba isključiti da bi za 45. patrijarha mogao biti ustoličen neko od arhijereja koji nije slovio za kandidata, ali i koji nema značajniju armiju vladika iza sebe. Ime takvog kandidata moglo bi da ispliva tokom zasedanja veoma neizvesnog izbornog Sabora kao kompromis među vladikama. Takvih kandidata nema puno, ali, prema procenama, to bi mogli biti vladika žički Hrizostom ili niški Irinej.
Glasanje za naslednika trona trebalo bi prema odluci mestobljustitelja mitropolita Amfilohija da traje jedan dan, a da ustoličenje bude u nedelju u Sabornoj crkvi. Sa ovom odlukom naknadno se složio Sinod. Međutim, iako postoji takva odluka, to ne znači da će patrijarh i biti izabran prvog dana zasedanja u petak. Može se dogoditi da se za tako kratko vreme teško dođe do sva tri kandidata sa natpolovičnom većinom.
Odluka da se patrijarh izabere prvog dana upravo je i doneta kako se ne bi krugovi glasanja ponavljali unedogled i kako bi se što više izbegli dogovori i lobiranja u glasanju.
Kako niko nema dovoljno glasova, nije isključeno da neko od kandidata bude deo kompromisa na samom zasedanju Sabora ili pak da se neki od vladika kome se ime sa nedovoljno glasova ponavlja u više krugova pozove arhijereje da glasove koje su davali njemu usmere na nekog drugog - za koga smatra da ima više šansi da okupi natpolovičnu većinu.
Iako su i pojedine vladike izjavile da u Crkvi ima više struja, najgrublje oni ipak mogu da se podele na dve grupe vladika. Razlikuju se u pristupu, ne samo kada je reč o crkvenim pitanjima već i društvenim. Tako se Sabor može podeliti na vladike koje su otvorene, spremne na dijalog i liberalne i one koje su konzervativne, ili čak veoma radikalne. Jezičak na vagi, to jest broj neopredeljenih vladika je veoma mali i reč je o petorici. Broj onih koji bi mogli da daju glas za nekog vladiku iz obe grupe dostiže najviše deset. Otuda je ovaj izborni Sabor i ko će biti izabran za patrijarha veoma bitan zbog pravca u kom će krenuti SPC - izolacije ili otvorenosti.
Mitropolit Amfilohije koga u javnosti nazivaju i "pukovnik", međutim, u crkvenom smislu je u liberalnoj struji arhijereja. Otvoren za komunikaciju za drugim Crkvama i trenutno sa najboljim pozicijama u Moskvi. Međutim, njemu nedostaju glasovi druge grupe vladika, ali i onih koji se ne mogu nigde svrstati. Mitropolitu se mnogo toga zamera, a posebno kako je vodio Crkvu dok je patrijarh Pavle bio u bolnici. Poslednji događaj kada mu je poslata poruka o tome kako se procenjuje njegova uloga čuvara trona stigla je iz Žičke eparhije. Tamošnji vladika Hrizostom nije želeo da pročita božićnu poslanicu mitropolita jer se on potpisao kao da je već patrijarh.
Međutim, mitropolit kada je reč o glasovima bolje stoji nego vladika bački Irinej. Vrstan teolog i kao takav veoma uvažen i u drugim Crkvama. On se vezuje za mnoge režime, kontakte sa vlastima, mada su mnogi skloni da tu njegovu osobinu nazovu - diplomatijom.
Mitropolit crnogorsko-primorski i vladika bački ne mogu bez glasova radikalnih vladika da dostignu 23, što je potrebno da bi bili kandidati za patrijarha. Na najboljem putu i najbliže dovoljnom broju glasova su episkopi iz konzervativne struje - Jefrem, Longin i Mitrofan. Oni bi sa glasovima neopredeljenih vladika lako prošli. Međutim, matematika nije i stanje na terenu jer bar trojica od petorice neopredeljenih vladika nikada ne bi zaokružili Jefrema i Longina, dok bi o Mitrofanu, ukoliko im ovaj vladika predloži pre glasanja, razmislili.
Vladika zahumsko-hercegovački Grigorije, koga bi deo javnosti najviše voleo da vidi za patrijarha, gotovo sigurno ne može da dobije glasove pojedinih vladika na čije je vođenje eparhija javno izneo zamerke. Oni njemu nisu spremni da oproste, a vladika je do sada više puta izjavio da smatra da u Saboru ima i boljih od njega. Za njega bi mogle da glasaju i pojedine umereno konzervativne vladike, ali je gotovo sigurno da ne može dobiti glas banatskog Nikanora ili mileševskog Filareta. Vladika budimljansko-nikšićki Joanikije, koji je u kao i vladika Grigorije u grupi episkopa koji su otvoreni i koji žele obnovu Crkve, nije se do sada zamerio nikome. I ukoliko bi se njegovo ime tokom Sabora isturilo, nije isključeno da bi i oni na koje se nije računalo zaokružili njegovo ime.
Starije vladike koje mogu biti uzor i narodu, ali i delu Sabora su žički Hrizostom i niški Irinej. Čak i ako bi se kopalo po njihovim biografijama, teško bi se našla mrlja. Vladika Hrizostom je u grupi vladika koje se ocenjuju kao liberalne, a Irinej niški je tradicionalista. Međutim, niški vladika se od ostalih crkveno konzervativnih episkopa razlikuje po tome što i pored godina nije krut i prema svakodnevnim događajima se odnosi sa mudrošću.
Prava trka očekuje se tek nakon prvog kruga glasanja, kada i oni koji su do sada ćutali i nisu se izjašnjavali čak ni u razgovoru sa ostalim vladikama zaokruže one za koje smatraju da će najbolje voditi Crkvu. Otuda nije čudo da ni same vladike u nezvaničnim razgovorima ne prognoziraju ko bi mogla biti trojica kandidata. To je trenutno podjednako neizvesno, kao i to ko će biti izvučen za patrijarha nakon čina priziva Svetog duha.
Jedan od šest arhimandrita izvlači kovertu
Nije beznačajno ni koji će monah izvlačiti kovertu sa imenom budućeg patrijarha. Već desetak dana u crkvenim krugovima se pominje arhimandrit Jovan Radosavljević, međutim, njegov izbor nije izvestan. Veoma mogući izbor je i otac Avakum (Rosić), iguman manastira Radovašnica u Šabačkoj eparhiji.
Uslov za monaha koji izvlači koverat jeste da je u činu arhimandrita, da je iguman manastira, stariji i duhovnik. S tim zvanjima, ali i godinama, ima svega nekoliko monaha u Eparhijama koje su bliže Beogradu. Najčešće pominjani arhimandrit Jovan više nije u manastiru već je u episkopskim dvorima vladike bačkog Irineja zbog čega mu mnogi osporavaju pravo da izvlači kovertu. O tome će na kraju, u četvrtak uveče ipak odlučiti Sinod. Imena o kojima se razmišlja su otac Georgije, iguman manastira Blagoveštenje u Žičkoj eparhiji, a odakle je i otac Jovan. Uslovima odgovara i iguman manastira Lelić Avakum, ali i malo izvesni Venijamin iz Preobraženje i otac Dionisije iz Lipovca. Njihovo izbor je malo verovatan zbog njihovog radikalnog javnog angažmana.
Iako bi pored monaha u oltaru dok izvlači kovertu trebalo da stoji i predsedavajući Saborom - u ovom slučaju vladika Lavrentije, pitanje ko će izvlačiti je bitno kako se naknadno ne bi bacila sumnja u izbor patrijarha. Procedura je sledeća: sinodska komisija za glasove stavlja na određeno mesto, kod predsedavajućeg, kovertu sa imenom kako se dođe do nekog od kandidata. Počinje molitva, tada se poziva monah, a koverte stavljaju u Jevanđelje.
izvor:blic.rs
AdrijanKronauer kaže:
Meni je sve jedno ko će biti patrijah.
Citat
