Najveća potreba

[kohili]

Kada god razmišljam o svojim prioritetim,o tome šta je to što bih trebala da učinim ,dvoumim se oko toga koliko je od svih,tih ''piroriteta'' ono što mi je zaista potrebno,što mi kao čoveku treba kako bih bila celovita i mogla da kao ja,a ne neko drugi delujem u svetu u kome sam,a koliko je toga što mi je kao potreba nametnuto i što me zapravo odaljava od mene same?
Da li je moguće odrediti svoje potrebe,one najveće?Meni se čini da i ije baš tako jednostavno razgraničiti ''moranje'' od ''istinske potrebe''.Čini mi se da je ta granica između nametnutog i onog što nas zaista određuje kroz želje mutna i nejasna.ponekad nam je potrebno ono što je u nama samo kroz druge,a što nas same ne dotiče onako kako nas dotiče ono što je kao potreba izniklo iz nas samih,iz naših snova i želja.

Kakve su vaše misli o ''potrebama''?Da li mislite da se i kroz sasvim jednostavne,svakodnevne sitnice u odnosu na naš opstanak-ishrana,plaćanje računa,odlazak frizeru itd.-može uočiti neka zakonitost kada su želje kao potrebe i prinudne potrebe u pitananju?

Da li nekada i sasvim lična potreba,drgima potpuno neznana,potreba duha,jošjedna od nametnutih vam obaveza?Da li se dešava da primetite kako se u vama zasnivaju potrebe toliko jednostavne,a toliko moćne da u vama stavraju osećanje radosti pri samoj pomisli da ih ispunite?

[vladapera]

Kad si roditelj, tvoje su potrebe u drugom planu .
Izlaske , frizuru , garderobu , razne poroke ,... zamenili su: računi , internet, knjige, razni alati,
...a frizer mi plače gladan, -pinceta sve rešava.
Naravno da svi imamo potrebe, ali moju listu prioriteta trenutno kroji jedan petnaestogodišnjak.
Obično je lista kratka i realna, al se svremena na vreme pojavi neka stavka za češanje.
Ma koliko bi ja išao na Claptona, to će ipak zavisiti od njegove ekskurzije.
Vremenom smo se naučili skromnosti,... koliko-toliko, pa se za materijalne stvari lako dogovaramo.
Ma koliko se žalio, uvek mi je zadovoljstvo njegove potrebe namiriti, a ja ću lako.

Al me je lepo izdresirao petnaestogodišnjak , samo o njegovim potrebama,
...al oženiću ga ja , pa ćemo opet

[kohili]

Da,naravno,kada su deca u pitanju,tada svi oni koji se staraju o njima,preispituju svoje prioritete.
Uvek ima tih,svakodnevnih pitaja koja ne trpe ''ne'' kao odgovor: preči je hleb od cigareta,preče je kupiti detetu,ili nekom od ukućana neki odevni predmet,nego odlaziti na piće,ili trošiti novac na nešto slično.

A ima i onih potreba koje ne zavise od novca,ili barem ne u tolikoj meri.
Ima onih potreba koje se nameću vašom željom da istražite neke situacije,pa tako imate potrebu da posmatrate ljude i njihova lica,da vam kažu neku reč koju ćete protumačiti prvo sluhom,pa zatim i umom.
Postoji potreba za razbijanjem one,nevidljive tamnice najjačih i njačvršćih zidova-samoće.

Tako je mnogo potreba,a tako malo snage i još manje vremena.

[Sunflower]

Život me naučio, da me materijalne stvari ne usrećuju...mogu samo da mi čine život ugodnijim, ali bitno mi ne stvaraju neko zadovoljstvo.

Bila sam od onih osoba koje su sve radile po p.s.-u..uvijek najbolja, uvijek istaknuta, uvijek vrijedna, uvijek primjer...onda sam se malo umorila, ispala iz tračnica...
Potrebe i želje drugih postajale su tada moje potrebe, a ja počela da tjeram inat, i idem u korist svoje štete.

Ono što mi se sada dešava...i postaje moja najveća potreba je da ja budem zadovoljna sobom...da ujutro kada ustanem osjećam da vrijedim, da mogu da se osmijehnem samoj sebi ujutro, u ogledalo, pogledam u oči, da budem zadovoljna onime što sam postigla. To mi je najveća potreba. To mi je prijeka potreba.

Naći mir sa sobom.

[maski]

sve egzistencijalne potrebe mogu da svedem na neophodni minimum koji diktira bazichni metabolizam. svih materijanih predmeta mogu da se odreknem ako je nuzzno. potrebu za posedovanjem per se nemam, lepo je shto je vlada pera istakao da su detetove potrebe preuzele prioritet u njegovim potrebama ali se ne bih slozzila s kohili da "je to normalno". to nije "normalno", to je izuzetno.retko koje dete ima privilegiju da roditelj o njemu razmishlja na taj nachin. misr sa sobom, koji pominje sunchica je svakako jedna od najvechih potreba. takva potreba sluzzi kao pokretachka snaga.

moja najvecha potreba je da zzivim da bih detetu mogla da se nadjem. kad se sve podvuche jedino te potrebe ne mogu josh uvek da se odreknem.

ali imam i potrebe chije me ispunjenje usavrshava kao choveka. omoguchava mi da budem zadovoljna i nasmejana, ispunjena. da postavljam pred sebe nove izazove, nove zadatke koje chu reshavati. od tih uspeha i nadogradnji chu se snazziti i samim tim mom detetu biti bolja i korisnija.

[bellissima]

Naći mir sa sobom.

Sve ostalo u poredjenju sa ovim je ne vazno.

Ljudski zivot je satkan od potreba.
Najvaznije je umeti oceniti prioritete u potrebama, ali ljudska dusa je ponekad prokleta.
Sto imas vise, tezis ka jos vecem i vremenom primetis da si u zacaranom krugu,vecito nezadovoljan.Ovde mislim na materijalne potrebne, koje ma koliko bile bitne u ovom nasem ludom ritmu zivota, ne mogu nadomestiti smiraj duse.

Moja najveca potreba je bas ovaj mir, o kojem je Sun pisala.
Od vecite borbe sa svojim unutrasnjim Ja, sam se umorila.
Od preispitivanja, lutanja i nedumica.

Da, najveca potreba mi je unutrasnji mir.
Sve ostalo mi nije vazno i sa svakim novim danom cu se izboriti, kad spoznam samu sebe.

[AmIa]

da pregrupisem svoje prioritete ,,,
poslednjih godina su se prioriteti malo istumbali..
a svi su usko povezani
da ostanem pozitivna i svoj problem odrzim takav kakav jeste ,ako vec ne mogu da ga saniram
a to je opet bitno ,da bih mogla da radim,,i da se osecam korisnom i ispunjenom,,
da svrhu svog roditeljstva ispunim do kraja
ako Bog i junacka creca to dozvole ...