Da li ste primetili da što smo stariji više očekujemo od ljudi?

[Bishop]

Da li ste primetili da sto smo stariji ( mislim na musku i zensku populaciju generalno ) sve teze prihvatamo nekog kraj sebe ( decko , devojka ) ,a kriterijumi za izbor istog su nam sve visi i stroziji , toliko da cak u pojedinim trenucima ,odnosno kod pojedinaca idu i preko onog sto oni stvarno jesu i mogu uopste nekom da ponude ?

Otkud sad ovo ?

Primetio sam sve vise ljudi koji su sami da komentarisu da ne mogu da pronadju nikog za sebe i da su sve vise usamljeni ...Takodje primecujem komentare kako sve slabije i teze uopste upoznaju nekog novog..... Pricao sam na tu temu sa nekim prijateljima , pa me sad interesuje vase misljenje ?

[Lady S]

Potpuno si u pravu... i ja sam sa mnogima razgovarala o tome.
Stvar je vrlo jednostavna: kao klinac, najčešće juriš za lepom devojkom i to ti je jedino važno. Kada malo porasteš, shvatiš da te sam fizički izgled neke osobe ne privlači dovoljno, pa ti je potrebno još nešto... šta god to bilo (takoreći, počinješ više da se osvrćeš na ličnost čoveka). Kasnije, kada već dođeš u neke godine u kojima bi mogao da se vežeš za nekoga na duži period, važno ti je i da u toj osobi prepoznaš ličnost sa kojom možeš da deliš sve, važno ti je da ta osoba bude dobar prijatelj, dobar roditelj tvome detetu, dobar domaćin, važne su ti mnoge stvari koje čine život... E tu sve zavisi od toga ko koliko podigne kriterijum... Treba biti tolerantan i naći neke kvalitete u čoveku koji te dovoljno ispunjavaju, i ne tražiti idealno stvorenje koje ni sami nismo. Svako od nas je pun mana, a vrlina je živeti sa tuđim manama.

Druga stvar, sve je lakše kad si mlad... (i kako već dalje ide)

Postoji jako mnogo samih normalnih (da ih tako nazovemo najlakše) muškaraca i isto toliko sami normalnih žena i i jedni i drugi kukaju kako ne mogu da upoznaju nikoga normalnog, a međusobno se ne primećuju...

[HLEBmaster]

Mislim da nije obavezno tako.. neko dize ali neko i spushta kriterijume..

By the way .. normalnost nije obavezno olakshavajuca okolnost ili neshto shto bi vam garantovalo bilo shta nego, na zalost, pomaze u tome da budete neprimeceni, a prepotentne budale onda odskachu po defaultu paa..

[Bishop]

i ja sam sa mnogima razgovarala o tome.
Stvar je vrlo jednostavna: kao klinac, najčešće juriš za lepom devojkom i to ti je jedino važno. Kada malo porasteš, shvatiš da te sam fizički izgled neke osobe ne privlači dovoljno, pa ti je potrebno još nešto... šta god to bilo (takoreći, počinješ više da se osvrćeš na ličnost čoveka). Kasnije, kada već dođeš u neke godine u kojima bi mogao da se vežeš za nekoga na duži period, važno ti je i da u toj osobi prepoznaš ličnost sa kojom možeš da deliš sve, važno ti je da ta osoba bude dobar prijatelj, dobar roditelj tvome detetu, dobar domaćin, važne su ti mnoge stvari koje čine život... E tu sve zavisi od toga ko koliko podigne kriterijum... Treba biti tolerantan i naći neke kvalitete u čoveku koji te dovoljno ispunjavaju, i ne tražiti idealno stvorenje koje ni sami nismo. Svako od nas je pun mana, a vrlina je živeti sa tuđim manama.

Slazem se u potpunosti , to je stav do kog sam i ja dosao i sta da kazem ..... drago mi je sto ipak nisam neki freek vec ima ljudi koji kontaju kao ja i obracaju paznju na mnogo stosta jos ....

[nattydread]

i meni se cini da je ovo istina. prvo mi je bilo bitno da je lik zgodan i da moze puno piva da popije, onda mi je postalo bitno da ima i ono nesto, a sa godinama je ono nesto postalo vrlo zahtjevan pojam. kada se tako nekad provuce ta tema u drustvu, i kad se sjetim onih ranijih veza dolazim do zakljucka da mi danas smeta ono na sta ranije uopste nisam obracala paznju. zbog cega i zasto je tako, ja to jos ne mogu da definisem. takodjer sam i svjesna da ni ja nisam ista kao sto sam bila prije deset godina i da bi se i meni moglo svasta prigovoriti. pravi razlog zasto kad smo stariji vise trazimo dlake u jajetu, na to ne mogu dati odgovor. jednostavno je tako.

[Lady in red]

Da li ste primetili da sto smo stariji ( mislim na musku i zensku populaciju generalno ) sve teze prihvatamo nekog kraj sebe ( decko , devojka ) ,a kriterijumi za izbor istog su nam sve visi i stroziji

To je zato sto pre dvadesete ne biras mnogo nego isprobas sve, a posle trazis ono sto si shvatio da ti odgovara...

[Lady S]

To je zato sto pre dvadesete ne biras mnogo nego isprobas sve, a posle trazis ono sto si shvatio da ti odgovara...

Tačno... a tu je negde i ona druga priča da u nekom trenutku, ma koliko usamljen bio, shvatiš da ti nije baš toliko loše što si sam, pa ćeš radije biti sam nego sa bilo kim, jerbo bolje da ti je ovako kako ti je, nego da ti bude gore... A kod tog "sa bilo kim" se vraćamo na prethodnu priču o kriterijuma.

PS. Nemam takav slučaj, samo konstatujem iskustva drugih ljudi.

[Mind_reset]

Mislim da tokom vremena sticemo odredjena iskustva, prosirujemo znanje, kako o svetu/drustvu uopste, tako i o ljudima i vezama. Odredjeni aspekti zivota nam postaju manje bitni dok drugi preuzimaju primat, samo okruzenje i nacin zivota nam se tokom vremena menja i trazi od nas da se menjamo. Ove promene nisu samo kvalitativnog tipa nego i kvantitativnog, pa se tako stvari/obaveze/zivot samostalno "komplikuju" i umnozavaju trazeci nase sve vece i ozbiljnije angazovanje. Smatram da se isto dogadja i sa ljudima/vezama, sto postajemo stariji, ozbiljniji, veze shvatamo ozbiljnije, potpunije i u mnogo sirem obimu nego sto je to kada smo adolescenti, pa tako i trazimo osobe koje ce ispuniti nasa novonastala ocekivanja i prosirene kriterijume uslovljene nasim opstim/celokupnim razvojem

[Mish]

Mislim da tokom vremena sticemo odredjena iskustva, prosirujemo znanje, kako o svetu/drustvu uopste, tako i o ljudima i vezama. Odredjeni aspekti zivota nam postaju manje bitni dok drugi preuzimaju primat, samo okruzenje i nacin zivota nam se tokom vremena menja i trazi od nas da se menjamo. Ove promene nisu samo kvalitativnog tipa nego i kvantitativnog, pa se tako stvari/obaveze/zivot samostalno "komplikuju" i umnozavaju trazeci nase sve vece i ozbiljnije angazovanje. Smatram da se isto dogadja i sa ljudima/vezama, sto postajemo stariji, ozbiljniji, veze shvatamo ozbiljnije, potpunije i u mnogo sirem obimu nego sto je to kada smo adolescenti, pa tako i trazimo osobe koje ce ispuniti nasa novonastala ocekivanja i prosirene kriterijume uslovljene nasim opstim/celokupnim razvojem

Slažem se.
Vremenom dižemo kriterijume koje postavljamo i prema sami sebi. Samim tim, današnja ja nisam ista onoj jučerašnjoj, niti onoj sutrašnjoj. A uz takve promene samog sebe tražimo partnera koji će imati sličan pravac, tempo i intenzitet unutrašnjih promena.

[Meggy]

Eeee, kad se setim kako me keva pre par godina pitala "Kakav je to nacin zabavljati se 6 godina sa nekim pa raskinuti?" ()... pa, eto, pocnes da razmisljas o tome kakav bi bio zivot sa tom osobom, pa shvatis da ti to ni najmanje ne odgovara.
Dakle, pre mi je bilo bitno da bude lep, zgodan i neophodan i da ima smisao za humor (doduse, to ce mi uvek biti bitno ), a sad cenim neke druge stvari

[broj310]

не очекујем од људи ништа више него и иначе до сада. подршку драгих људи. време које делимо... заиста немам такав утисак, вероватно се многи више плаше бесмисла живота како су старији, тог све присутнијег немира и срепње.
ту помоћи нема, у бити је оно како смо саздани или како смо научили да се носимо са животом...

[little fairy]

Što smo stariji, tov iše znamo što nam paše i odgovara a što ne. Sukladno tome, kriteriji su daleko viši jer odmah maknemo od sebe one koji nam ne pašu. Naučimo čitat ljude. To se odnosi na osnivanje nekih veza ljubavnih ali i prijateljskih.

Što se tiče već postojećih prijateljstava, tu ne očekujem više. Zajedno prolazimo preobrazbu koja neminovno dolazi sa godinama. Rekla bih, učimo, razvijamo se i starimo zajedno.

[Sivi]

Svakim danom smo sve manje atraktivniji...ali su nam istovrmeno "filteri" sve gušći .