Stomatologija

[Aiko]

Posle 15 godina staža u stomatologiji, mogu slobodno da kažem da su ljudi dosta neupućeni u u ovu granu medicine..znanja iz ove oblasti su im površna, a mnoge stvari se potpuno pogrešno protumače i razumeju..otud i toliki strahovi od stomatologa, otpor i nepoverenje, što rezultuje ogroman broj bezubih pacijenata još u najranijoj mladosti..
Problemi dečje stomatologije su posebna priča..roditelji ne vode računa o svojim zubima, te to prenesu na decu..rezultati sistematskih pregleda dece su više nego očajni, sve je više dece koja već u prvom, drugom razredu osnovne škole vade stalne zube što je poražavajuće u današnje vreme..a još više poražava činjenica da roditelji ne znaju da deca u šestoj godini dobijaju prve stalne molare (kutnjake) i prosto budu iznenađeni kada im se na sistematskom pregledu u prvom razredu osnovne škole, kaže da je zub za vađenje..

Ono od čega je najbolje krenuti je preventiva, tj sprečiti pojavu karijesa..a vrlo je jednostavno..
Ključ je u pravilnoj higijeni usta i zuba i zdravoj ishrani..

Četkica na tržištu ima milion vrsta..bije bitno da bude neka firmirana, bitno da ne bude previše meka, ni previše oštra da ošteti desni..Pasti za zube takođe ima čitav spektar..treba ih menjati, a pušačima preporučujem da dva, tri puta nedeljno koriste specijalne paste za pušače..Zubi se peru najmanje 3 - 4 minuta, dovoljno je ujutru i uveče, s tim da je ono večernje pranje najvažnije jer su zubi posle celu noć čisti, nema naslaga ni bakterija na njima..i jako je važno da se posle večernjeg pranja ništa ne jede, niti pije, sem vode..
Neredovno pranje zuba dovodi do taloženja prvo mekih naslaga na zubima koje vremenom očvrsnu, tj stvori se zubni kamenac koji je najveći krivac za parodontopatiju (klaćenje i ispadanje zuba).
Pored četkice i paste, važno je kao naviku u život uvesti i konac za zube, koji čisti predeo između zuba koji četkica ne može da očisti..



Osnovne grane stomatologije su:

- dečja i preventivna stomatologija
- bolesti usta i zuba
- oralna hirurgija
- stomatološka protetika
- ortopedija vilica (otrodoncija)



Ukoliko neko ima neko pitanje iz ove oblasti, može slobodno da ga postavi..ako ne znam ja odgovor, imam koga da pitam..jeste vrlo teško nešto reći bez pregleda, jer je stomatologija po tome specifična, ali bar nešto orjentaciono uvek može da se kaže..

[Mrak]

Evo jedne zanimljivosti na tu temu..paz' sad

Pre mozda oko ne znam sad tacno koliko gledao sam neku emisiju o iskopinama u kojima su nasli lobanju coveka stara nesto mnogo lupam vise od 500 godina
na kojoj je sacuvan svaki zub,sve do jednog, i kad su je malo ocistili i sredili zubi su bili beli
Kako kazu arheolozi,rech je o sportisti(ono kao bacanje kamena u dalj ili vec sta je tad mogao da igra) koji se neverovatno dobro i ispravno hranio da je bio verovatno najzdraviji covek toga vremena.

[Aiko]

Dečja i preventivna stomatologija


Nicanje prvog zuba kod bebe je velika radost u porodici, kupuju se pokoni, zubići se pokazuju, ali ono što retko ko čini, je vođenje računa o tim prvim mlečnim zubima..maloj bebi je jako teško prati zube, ali se može uzeti gazica, umočiti u blagu kamilicu i prebrisati..beba će vremenom navići na to, a i prijaće joj to masiranje i češkanje desni..tako se stiču navike o pranju zuba..
Velika greška roditelja koja kasnije izazivaju karijes su zaslađeni napici koje deca uzimaju na flašicu, često i noću..to uzrokuje cirkularni karijes kod male dece..to je ono kada su svi zubići crni i kod mnoge dece čak sravnjeni sa desnima..to dovodi do ranog vađenja mlečnih zuba, a to opet dovodi do pomeranja zuba i kasniji ortodontski problem ( stalni zubi krivo rastu, nemaju mesto, nepravilan zagrižaj i td.)

Već sam napomenula da prvi stalni kutnjaci niču oko šeste godine, to su šestice..mnogi roditelji to ne primete..ako se ne vodi računa o higijeni, ovi zubi se jako brzo pokvare..

Nešto više o cirkularnom karijesu, izvor stomatologija info :


Cirkularni karijes ili karijes ranog detinjstva


Specifican oblik karijesa mlecnih zuba koji se javlja u prvim godinama zivota.Zahvata sve zube I dovodi do njihovog razaranja jos u najranijoj dobi.Neposredno po nicanju gornjih prednjih zuba u vratnom delu se nalaze naslage razlicito prebojene ispod kojh se uocava kredasta boja gledji.Vrlo brzo dolazi do stvaranja manjih kaviteta koji se spajaju u siroke kavitete,kruzno oko zuba I tako dovodeci do otvaranja cavuma pulpe I odlamanja krunica zuba.Karijes se siri kruzno,zahvatajuci celim obimom krunicu zbog cega je I dobio naziv”cirkularni karijes”.

Kako nastaje?

Glavni uzrok nastanka su rafinisani ugljeni hidrati koji su sastavni deo velikog broja svakodnevnih zivotnih namirnica ,ali I sastavni deo svih slatkih grickalica.
Cesti dnevni I nocni obroci,posebno losa navika da se dete uspavljuje I hrani u snu bocicom sa zasladjenom vodom,cajem,sokom I mlekom.


Kako ga izbeci?

S toga je neophodno da se detetu prilikom uspavljivanja ne sme duze ostavljati bocica sa tecnostima u kojima postoje seceri vec mu dati vodu ili nezasladjen caj.
Takodje da uzimanje slatkisa bude vezano za glavne obroke ,kako bi se puferski sistemi pljuvacke izborili sa zonama jace kiselosti.jer kad dete tokom celog dana”nesto gricka”puferski sistemi pljuvacke se iscrpljuju I njihov antikariogeni efekat slabi.
Terapija cirkularnog karijesa je slozena I komplikovana.Najtezi deo je ubediti roditelje da koriguju lose navike I rezim ishrane.Redovno I pravilno odrzavanje oralne higijene,redovna primena fluoride,konzervativno zbrinjavanje karijesnih lezija,vadjenje mlecnih zuba koji se ne mogu sanirati I na kraju protetsko zbrinjavanje.

[Aiko]

Jedna od preventivnih mera sprečavanja karijesa na bočnim zubima, je preventivo zalivanje fisura..potpuno je bezbolno i možda najbolje za upoznavanje dece sa ordinacijom..prosto deluje na dečiju psihu, nešto je odrađeno, a ništa nije bolelo..na taj način se deca oslobađaju straha i kada jednom steknu pobverenje u stomatologa, kasnije im je mnogo lakše uraditi bilo kakvu intervenciju..

Zub bez i sa zalivenom fisurom

"Fisura je linijsko udubljenje na okluzalnoj povrsini zuba (površina zuba koja sluzi za zvakanje). To je izuzetno uzan prostor, toliko uzan da u nega ne moze da udje vlakno cetkice, ali zato mogu ostaci hrane i bakterije. Zubni kvar odatle najcesce i pocinje.
Fisure su najslabije mineralizovani delovi zubne gledji i zato je to najneotporniji deo zuba. Postoji vise vrsta materijala za zalivanje fisura ali u osnovi sve su to neke vrste smola slicne plombama koje cvrsto prijanjaju za gledj i tu se uspesno zadrzavaju vise godina. Na taj nacin oni onemogucavaju ulazak i zadrzavanje bakterija u tom uskom prostoru i tako smanjuju mogucnost kvara i do 70%.

Ovi zalivaci fisura su obicno belo obojeni da bi pacijenti mogli kod kuce da proveravaju da li oni i dalje stoje na svom mestu.
Stomatolog treba u pocetku barem jednom u 6 meseci da izvrsi kontrolu zalivenih fisura.U savremenoj stomatologiji, kao dokazana preventivna mera, primenjuje se zalivanje -lakiranje fisura na svim zdravim kutnjacima (molari) i pretkutnjacima (premolarima) kako mlecnim, tako i stalnim. Ispitivanja su pokazala da se 7O% ukupnog karijesa razvija upravo na griznim povrsinama bocnih zuba. Zbog toga je i znacaj zalivanja fisura izuzetno veliki.

Ponekada se zaliva i pocetni karijes u fisurama, jer su istrazivanja pokazala da u tom slucaju dolazi do potpune remineralizacije tj. data je sansa organizmu da se sam izbori sa karioznim procesom. U tome posebno mogu da pomognu savremeni materijali na bazi glas - jonomera.
Postupak je apsolutno bezbolan, tako da ga deca lako prihvataju i dobar je uvod za neke obimnije intervencije na decijim zubima.
Zub se prvo ocisti nekom profesionalnom pastom, osusi, premaže 37% fosfornom kiselinom, nanese se zalivac i prosvetli, zatim se proveri zagriz (ukloni se visak ako je potrebno) i to mesto ispolira." stomatologija info

[Aiko]

Značaj fluora za zdravlje zuba

Fluor je hemijski element, koji u malim količinama, sprečava pojavu karijesa. On se ugrađuje u zubnu gleđ, a takva gleđ je otpornija na nastanak karijesa.

Zbog takvog dejstva fluora, stomatolozi ga preporučuju u trudnoći, kada se formira klica zuba. Međutim, sa unosom fluora treba biti obazriv i unositi se u strogo propisanim količinama, jer veće količine mogu da izazovu trovanja.

Dakle, fluorisanje može biti lokalno, kada se nanosi direktno na zube i sistemsko, kada se putem tableta, fluorisanjem vode, soli i mleka unosi u organizam..
Lokalno ide korišćenjem pasta za zube sa fluorom, korišćenjem gelova i rastvora, a takođe i neki materijali za zalivanje fisura i materijali za ispune ispuštaju fluor.

Za svako korišćenje fluora, treba prvo konsultovati stomatologa, da odredi pravu dozu i način upotrebe, nikako ne uzimati na svoju ruku.

[Aiko]

Prevencija loših nvika koji dovode do ortoodntskih problema


(problema u razvoju vilica, smeštanju zuba, nepravilnog zagrižaja)


U uže preventivne mjere prije svega mislimo na prevenciju nastanka loših navika. Tu razlikujemo:
- prevencija navike sisanja, - prevencija navike disanja na nos i - prevencija preranog gubitka zuba.

Kada se i govori o lošim navikama uvijek se prvo pomisli na sisanje prsta, varalice, usne, jezika, dekice i drugih predmeta. U većini slučajeva navika se gubi u 2. ili 3. godini života mada može biti održana sve do školskog uzrasta, pa i duže. Među posledicama održane navike sisanja najčešće se javlja otvoreni zagrižaj.
Upravo zbog toga ovakve loše navike treba spriječiti u samom nastanku. Za tako nešto pojedini autori predlažu radikalne mjere (imobilizacija ručnog zgloba). Međutim, to može biti štetno ne samo za psihički tazvoj djeteta već se mogu razviti i neke sekudarne loše navike. Upravo zbog toga ovakve metode nisu preporučljive.
Danas se smatra da se prvo treba utvrditi uzrok navike a potom ga odstraniti. U nekim slučajevima se dobrim pokazuje duže aktivno bavljenje djetetom tj. duži kontakt sa djetetom.

Disanje kroz nos predstavlja refleksnu funkciju. Preduslov za to jeste prohodnost nosnih puteva. Disanje korz nos predstavlja veoma važan faktor za normalan rast i razvoj lica pa je samim tim veoma važno da se onemoguće svi faktori koji bi doveli do nastanka navike disanja na usta.
Ni novorođenče ni odojče ne mogu disati kroz usta. U tom razvojnom periodu visok anatomski položaj grkljana zatvara disajni put kroz usta. Zbog toga bi bilo koje oticanje nosne sluznice dovelo do stanja opasnog po život djeteta.
Disanje na usta je često posledica opstrukcija u nosnim putevima. Zbog toga se prevencija uglavnom odnosi na prevenciju nastanka kijavica i zapaljenja srednjeg uha koja rezultiraju neprohodnošću nosnih puteva.

Pod preventivnim gubitkom zuba podrazumijeva se svaki izvađen mliječni zub iza kojeg zub naslednik ne izraste za 6 mjeseci. Kada je riječ o stalnim zubima, može se slobodno kazati da je svaki njihov gubitak prijevremen.
Najčešći uzrok gubitka zuba kod djece jste karijes i njegove komplikacije. Takođe, veliki problem predstavlja vjerovanje da mliječne zube ne treba čuvati "jer će se ionako zamijeniti stalnim". Ovakvo vjerovanje dovodi do toga da roditelji zapostavljaju negu mliječnih zuba svoje djece što dovodi do njihovog preranog gubitka.
Svaki mliječni zub ima ulogu u razvoju vilice kao i u razvoju normalnog odnosa gornje i donje vilice.
Zbog toga se prevencije prije svega odnosi na sprečavanje nastanka karijesa kao i rano liječenje već nastalog. Ukoliko je već došlo do preranog gubitka zuba onda se prevencija odnosi na čuvanje prostora za zub koji će ga zamijeniti. Ovo se postiže specijalnim ortodonstkim aparatima (čuvari prostora).
izvor stomatologija net

[Aiko]

U eri savremenog života estetska stomatologija sve više zauzima primat nad funkcionalnom stomatologijom, a zahtevi za svetlijim i sjajnijim zubima su sve veći. Američke dentalne laboratorije su najdalje otišle u usavršavanju sredstava za beljenje zuba stvarajući "holivudski osmeh".


Da li beljenje zuba predstavlja novi modni hit?


Oduvek su beli zubi predstavljali simbol lepote, tako da se izbeljivanje zuba ne vezuje za 21 vek. Koreni ovog postupka datiraju još iz 19. veka. U te svrhe koristili su se hlorni kreč, aluminijum hlorid, oksalna kiselina, pirozin itd. Mrlje od gvožđa su se otklanjale oksalnom kiselinom, mrlje od srebra i bakra hlorinom, a jodne mrlje amonijakom.

Najtežim za izbeljivanjem su se smatrale metalne mrlje od tada aktuelnih velikih metalnih krunica, koje je uspešno otklanjao cijanid-kalijum, ali se retko preporučivao jer je aktivan otrov.

Interesantno je beljenje zuba koje je bilo aktuelno 60-ih godina prošlog veka. U vidu malog *poslužavnika* sa karbamid-peroksidom koji se stavljao u usta, predstavlja preteču današnjeg kućnog beljenja zuba.

Pravi bum u svetu, međutim desio se marta 1989. god. objavljivanjem prvog naučnog rada o izbeljivanju zuba u časopisu *QUINTESSENCE INTERNATIONAL*.Po prvi put je ova tehnika nudila mogućnost beljenja vitalnih zuba sa minimalno neželjenim efektima.


Zbog čega nastaje prebojenost zuba?

Diskoloracije(prebojenosti) zuba mogu biti egzogene i endogene prirode. Egzogene diskoloracije nastaju kao posledica spoljašnjih faktora:traume, neadekvatne endodontske terapije, nepravovremene restauracije zuba, usled prodora pigmeneta iz endodontskih medikamenata, prebojene hrane, čajeva, crnog vina, katrana iz duvana...Endogene prebojenosti nastaju usled različitih sistemskih, meteboličkih bolesti kongenitalnih anomalija, primene lekova, na prvom mestu tetraciklina. Veoma bitan faktor u pojavi prebojenosti je fluor (veće koncentracije), odnosno FLUOROZA (pojava braonkastih i mlečno belih mrlja na zubu).

U kojim situacijama se beljenje pre svega vitalnih zuba može smatrati opravdanim?

U slučajevima kada je potrebno rešiti estetski nedostatak prebojenih zuba beljenje zuba predstavlja metod izbora u odnosu na uklanjanje znatnih količina zdravog zubnog tkiva kako bi se postavile kompozitne fasete ili protetske fiksne nadoknade.

Izbeljivanje zuba je konzervativni način da se tretiraju tamni zubi(vitalni i avitalni)


Autor: ass dr Julija Radojičić

[Aiko]

Koliko tehnika beljenja zuba postoji?

Postoje 4 tehnike beljenja zuba u zavisnosti od toga da li se izvodi u ordinaciji ili ima kućnu komponentu.

• ORDINACIJSKO BELJENJE ZUBA (vitalnih i avitalnih)
• KUĆNO BELJENJE ZUBA (noćno vitalno beljenje)
• ŠETAJUĆA TEHNIKA BELJENJA (walking blech technique)
• BELJENJE SLOBODNO-PRODAJNIM PREPARATIMA

Čime se vrši beljenje zuba?

Beljenje zuba u ambulanti se vrši pod stručnim nadzorom lekara jer se tada kao sredstvo beljenja zuba koristi vodonik-peroksid u visokim koncentracijama od 30-35% (u novije vreme i 37 i 38%). Primena zaštitnih barijera je obavezna. Beljenje vitalnih zuba u kućnoj varijanti se vrši 10% karbamid-peroksidom.

Razlaganjem i jednog i drugog preparata pod dejstvom enzima pljuvačke nastaje vodonik-peroksid koji je ustvari aktivna supstanca. Zbog svoje male molekulske težine slobodno prolazi kroz gleđ i dentin i razlaže se na H20 i O2 koji vrši oksidaciju pigmenata u zubu. Tamni pigment prvo prelazi u svetli pigment, a na kraju u bezbojni.


Da li postoji sredstvo za beljenje zuba koje je zvanično odobreno za upotrebu?

Američko udruženje stomatologa ADA 1994., je izdalo vrlo stroge kriterijume po kojima će se ispitivati efikasnost i bezbednost sredstava za beljenje zuba. Nakon detaljnih analiza , odobrilo je upotrebu onih sistema koji kao aktivan sastojak koriste 10% karbamid-peroksid. Njegova neškodljivost je potvrđena u mnogim laboratorijskim, kliničkim i eksperimentalnim ispitivanjima na životinjama. Treba naglasiti da je tada ispitivan veliki broj sredstava na:površinsku strukturu gleđi, čvrstinu gleđi i dentina, pulpu, plak indeks, karijes i kao i toksičnost, citotoksičnost i kariogeno dejstvo.


Da li je opasno beljenje zuba preparatima koji se mogu naći u slobodnoj prodaji?

S obzirom da se radi o niskim koncentracijama karbamid-peroksida, nema bojazni od agresivnog dejstva preparata. Međutim, ovaj način nije kontrolisan od strane stomatologa te nije ni efikasan, ni precizan. Na tržištu se mogu naći i preparati koji nisu odobreni od strane Svetske zdravstvene organizacije.


Autor: ass dr Julija Radojičić

[Aiko]

Neki primeri uspešnog beljenje zuba

Tetrciklinski zubi nakon zavešene terapije



Važno je znati:

Nakon završenog beljenja zuba, tokom vremena, pigmenti iz hrane, pića ili duvana mogu ponovo prebojiti zube.

[dori]

Kakvi lepi zubicci.....ova teta mora da ide redovno kod zube......a sta je sa onima koji se plaseeee
Zezam se sada kao, iskreno....ja imam srecom zdrave i ne bas nesto pod konac slozene zubice, ali ok su......ipak od kako znam za sebe rec " zubar", i svi pojmovi vezani za to su mi.......gori od svake bolesti, strah koji nikada ne prevazidjem, pa cak i kada idem samo na redovnu kontrolu kod cika Zube, ja hocu da " patosiram" u cekaonici......Molim Vas strucan savet

[Aiko]

Draga dori, već postoji tema koja je vezana za strah od stomatologa http://www.vojvodinacafe.com/forum/z...d-zubara-3432/..

A prevazilaženje straha je veoma lako uz dobrog stomatologa koji kada treba ume da bude i psiholog..

[Aiko]

Zadah iz usta - medicinski ili socijalni problem

Autor ass dr Radmila Obradović


Neprijatan zadah iz usta (halitosis, oral malodor, fetor ex ore) predstavlja veliki problem savremenog čoveka. Danas, halitosis i halitofobia (strah od neprijatnog zadaha) su po učestalosti na trećem mestu razloga poseta zubaru (odmah nakon karijesa zuba i parodontopatije). Prodavnice su preplavljene raznim vrstama mentol bonbona, vodicama za ispiranje usta, žvakaćim gumama i drugim proizvodima koji mogu ukloniti neprijatan zadah, ali na žalost samo privremeno. Nauča istraživanja su pokazala da su samostalno upotrebljivana ova sredstva čak manje efikasna od ispiranja usta vodom nakon pranja zuba četkicom i pastom za zube.

Zadah iz usta može biti prolazan (najčešće nestaje nakon jela, pranja zuba, upotrebe zubnog konca ili vodica za ispiranje) ili trajan (najčešće izazvan metaboličkim poremećajima i određenom vrstom bakterija) kada predstavlja značajan problem koji se javlja kod 20% stanovništva u različitom stepenu izraženosti. U ovom slučaju, on negativno utiče na psihološko stanje osobe, socijalne i poslovne međuljudske odnose, a vodi povlačenju osobe u sebe i pojavi stresa.
Uzroci


Uzroci zadaha iz usta mogu biti mnogobrojni:
Fiziološki (normalno se pojavljuje diskretan, blag, sladunjav miris pri izdisaju (ekspiraciji)). Intenzitet je varijabilan i na njega utiču:

• doba dana (ujutro je najintenzivniji)
• starost (povećava se sa godinama)
• glad (kod nekih osoba)

Oralni uzroci

• Loša oralna higijena, kariozno destruirani zubi, loše lečena ili nelečena parodontopatija, ulceronekrozna obolenja u usnoj duplji.

Neodržavanjem adekvatne oralne higijene (svakodnevno pranje zuba i upotreba zubnog konca) ostaci hrane zaostaju u ustima i predstavljaju dobru hranu za bakterije, koje ih razgrađujući oslobađaju materije neprijatnog mirisa kao što je vodonik-sulfid, dimetilsulfid, indol, skatol... Na ovaj način formira se bakterijski plak - bezbojni "film" na površinama zuba, desnima i protetskim nadoknadama. Ako se on neodstrani, dovodi do pojave kvara zuba, upale desni (gingivitis) i pojave parodontopatije koji još više produbljuju problem oralnog zadaha. Novija istraživanja potvrđuju da su mikroorganizmi koji žive u parodontalnim džepovima u velikoj meri odgovorni za neprijatan zadah osoba koje boluju od parodontopatije.

• Oralne hirurške intervencije u toku zarastanja rana

• Xerostomia

Pljuvačka vlaži i čisti usnu duplju. Kod xerostomiae � tzv."suvih ustiju" mrtve ćelije (Fiziološki u usnoj duplji stalno je prisutan proces odumiranja površnih ćelija sluzokože i njihovog obnavljanja novim) se akumuliraju najviše na dorzalnoj ("gornjoj") strani jezika, a zatim i na obrazima, desnima. Raspadanjem ovih ćelija stvara se neprijatan miris.
U toku sna fiziološki se luči manja količina pljuvačke, pa je ovo i razlog zbog čega se javlja "jutarnji zadah" iz usta, koji je još više potenciran ako osoba spava sa otvorenim ustima.
Takođe, pušenje i upotreba nekih lekova dovodi do smanjenog lučenja pljuvačke.
Ekstraoralni uzroci (Zadah iz usta ovog porekla se smatra "pravim" zadahom. Mnogo je ređi od oralnih uzroka i ne prolazi nakon sanacije istih.) Najčešće je posledica:

• Obolenja gornjih i donjih disajnih puteva (infekcije sinusa, tonziliti � oko 3-5% slučajeva, bronhiti, hronična oboljenja pluća...)

• Obolenja digestivnog trakta (gastroezofagealni reflux, hijatus hernija...)

• Dehidratacije organizma

• Opštih obolenja (dijabetična koma - sladunjav miris sličan voću; uremična koma - miris na urin; hepatična koma- miris "sličan ribi ")

Pošto su ova stanja retka i imaju dodatne simptome, a izraženi zadah nije uvek prisutan, osoba koja ima zadah iz usta ne bi trebalo odmah zaključiti da boluje od ovako teškog obolenja.

• Unošenja određene hrane (tzv.odiriformne materije) i određenih lekova.

Određena hrana sadrži isparljiva ulja (i dr. odiriformne materije) koja mogu izazvati zadah. Najčešće su to: beli i crni luk, crna vina, neki sirevi, riba... Nakon što se ova hrana svari u probavnom traktu odiriformne materije se resorbuju u krvotok i preko pluća izbacuju napolje. Na ovaj način neprijatan zadah nije poreklom iz usne duplje već iz izdahnutog vazduha. (Ovo je i razlog zašto se i nakon pranja zuba oseća miris sve dok se materije ne odstrane iz tela). Alkoholna pića se ponašaju na isti način.

• Pušenje duvana

Pušenje potencira oralnu suvoću i predstavlja faktor rizika za razvoj parodontopatije koja sama po sebi pogoršava problem zadaha iz usta.

• Teške dijete

Osobe koje drže nekontrolisane teške dijete mogu razviti neprijatan zadah sličan voću koji se javlja kao posledica ketoacidoze.

[Aiko]

Kako može pacijent otkriti sam zadah?



Naučnici smatraju da osoba teško može samostalno proceniti postojanje sopstvenog lošeg zadaha zbog adaptacije čula mirisa. Ipak, i osobe sa lošim zadahom mogu lako utvrditi postojanje istog kod druge osobe. Takođe, mišljenje o tome kada je sopstveni zadah "loš" je različit od osobe do osobe. Iz ovog razloga najbolje je pitati za mišljenje bliskog člana porodice ili "poverljivog prijatelja".
Postoji nekoliko popularnih kućnih metoda koje se mogu iskoristiti (1. liznuti zglob ručja i sačekati da se pljuvačka osuši i pomirisati, 2. plastičnom kašičicom ukloniti naslage sa dorzalne površine jezika, sačekati da se osuše i pomirisati), ali ipak najčešće korišteno i najpouzdanije je mišljenje "poverljivog prijatelja".


Šta pacijent može sam da uradi?


Kako biste uklonili zadah iz usta potrebno je:

• Prati zube nakon obroka uz pomoć četkice i paste za zube;
• Koristiti konac za zube (najmanje jednom dnevno – na ovaj način se omogućava odstranjenje ostataka hrane koji zaostaju između zuba i nakon njihovog pranja);
• Četkati jezik. U toku pranja zuba dobro je četkicom preći (oko 10-15 pokreta mekom četkicom) i preko jezika kako bi se uklonili ostaci hrane, mrtve ćelije i bakterije;
• Menjati zubnu četkicu na svaka 3-4 meseca;
• Osobe koje nose zubne proteze moraju posebnu pažnju posvetiti održavanju higijene zubnih proteza;
• Osobe koje boluju od xerostomiae trebaju konzumirati dovoljne količine vode, koristiti nezaslađenu limunadu, žvakaće gume i bonbone koje stimulišu lučenje pljuvačke, a u slučaju težeg stepena obolenja upotrebljavati veštačku pljuvačku i lekove prema savetu svog stomatologa;
• Odlaziti na redovne kontrole kod stomatologa (najmanje 2 puta godišnje).

[Aiko]

Saveti posle vađenja zuba

I pored napretka stomatologije, pacijenti se opet najčešće odlučuju na vađenje zuba, mada je za to krivac i cena stomatoloških usluga, koja nije nezanemarljiva..
Vrlo često se posle vađenja zuba javljaju kompikacije, koje znaju da budu jako bolne (alveolit), a uglavnom se javljaju zbog grešaka koje sam pacijent napravi..Kada se zub izvadi, na njegovom mestu se formira koagulum (ugrušak krvi) koji štiti ranu dok ne zaraste, ako se on ukloni (najčešće ispiranjem), rana ostane suva, dolazi do upale kosti (alveole), a bol je nepodnošljiv..

Evo nekoliko saveta kojih se treba pridržavati posle vađenja zuba:

1.izbegavati ishranu dok traje anestezija(ako je intervencija radjena u donjoj vilici,dok “trne usna”) jer vrlo često pacijent zna da se ugrize za obraz, jezik, pošto od anestezije ne oseća bol.
2.Ranu nikako ne treba ispirati cajevima ili dezinficijentnim preparatima.

3.Protiv bolova treba uzeti analgetik(koji ne sadrzi acetil-salicilnu kiselinu, znači ne andol, aspirin jer mogu da izazovu produženo krvarenje).Ako bolovi ne prestanu ni tokom 24h ,javiti se stomatologu.

4.Stavljati spolja hladne obloge(vlazna maramica) u prvih 12h posle intervencije,ako je vadjenje bilo hirursko.

5.Ako je nakon intervencije u ranu stavljeno strano telo tipa drena,neophodno je da se pacijent javi stomatologu posle 24-48h.

6.U slucaju da se javi krvarenje iz rane, na ranu staviti čvrst zamotuljak sterilne gaze i zagristi. Ako pri ruci nemate sterilnu gazu, onda krpenu maramicu opeglati da počne da žuti i od nje napraviti čvrst tampon. Obavezno se javiti stomatologu.

[Aiko]

Da li iz straha ili je čista neodgovornost, ali jako puno ljudi ne vodi računa o svojim zubima. Razumem strah od stomatologa, ali biti toliko neodgovoran i ne prati zube, e to nikada nisam mogla da razumem, a sa tim problemom se srećem svakodnevno..Usta i zubi usled zapuštenosti postaju leglo bakterija koje se šire po celom organizmu i utiču na opšte zdravlje. Nikako pacijenti da shvate da kvaran zub nije samo kvaran zub, on šteti i drugim organima srcu, bubrezima, disajnim organima, zglobovima, mišićima....
Mogu se pacijenti pravdati strahom od odlaska zubaru i besparici, ali četkicu i pastu za zube, može svako sebi da priušti..One ne moraju biti od onih najskupljih jer njihova delotvornost nije u ceni, već u pravilnom i redovnom korišćenju..A čisti zubi su zdravi zubi i onda nema potrebe za odlazak kod stomatologa.

Evo jednog izuzetno zanimljivog teksta o tome šta jedan pokvaren zub može da učini čitavom organizmu:

Zdravi zubi, zdravo telo

Oralno zdravlje čini sastavni deo opšteg zdravlja. Naš organizam funkcioniše kao celina i zubi su sastavni deo tog savršenog mehanizma. Sve što se dešava na zubima može se odraziti na bilo koji organ našeg organizma.

Najjednostavniji primer koliko zdravi zubi imaju uticaj na naše celokupno zdravstveno stanje vidi se kod osoba koje nemaju veći broj zuba ili su bezube. Zbog toga se kod njih javlja problem sa uzimanjem hrane, što može dovesti do razvoja oboljenja organa za varenje. Mnogo veći problem jesu oboljenja drugih organa našeg organizma koja su uzrokovana širenjem bakterija poreklom od obolelog i zapuštenog zuba. Kao posledica nelečenog karijesa zuba, nastaje zapaljenje zubne srži (pulpitis). Ako se i ovo oboljenje zuba ne leči na vreme, bakterije se preko kanala korena zuba šire u viličnu kost. Tada se iznad vrha korena obolelog zuba formira �proces�. On se, u zavisnosti od jačine odbrambenog mehanizma organizma, snage i koncentracije bakterija iz zuba, može razviti u akutni ili hronični. Iz oralnog žarišta bakterije se putem krvnih sudova glave i vrata mogu rasejati po čitavom organizmu. Ono predstavlja tempiranu bombu u našem telu jer nikad ne može da se predvidi kada će se, u kojoj koncentraciji i gde rasejati bakterije. Nažalost, one uvek nađu put do najslabijeg organa. Prodor bakterija iz žarišta nema kontinuitet, već se dešava u talasima, a ta aktivacija se najčešće dešava usled slabljenja imuniteta. Kao žarište mogu delovati i zaostali korenovi, impaktirani zubi, parodontalni džepovi.
Oboljenja udaljenih organa i sistema organa, uzrokovana širenjem bakterija iz oralnih žarišta, nazivaju se konsekutivna oboljenja. To znači da bolestan i zapušten zub dovodi do nastanka oboljenja: srca i krvnih sudova (u vidu endokarditisa, miokarditisa, aritmija), oboljenja bubrega (nefritisi, cistitisi), oboljenja disajnih organa, različitih kožnih oboljenja, oboljenja oka, kao i oboljenja kostiju, zglobova, mišića i ligamenata. Ova oboljenja mogu biti toliko teška da mogu ugroziti život pacijenta.
Otkrivanje oralnih žarišta vrši se na osnovu razgovora sa pacijentom, pregleda laboratorijskih analiza, stomatološkog pregleda i snimanja zuba i vilica. Lečenje konsekutivnih oboljenja sprovodi se takođe u saradnji doktora medicine i stomatologa. Da bi rasejavanje bakterija prestalo potrebno je ukloniti oralna žarišta. Ona se najčešće odstranjuju vađenjem zuba, odsecanjem vrha korena zuba ili lečenjem i samog kanala korena zuba.
Za sprečavanje ovih opasnih oboljenja veoma je važno pravilno održavanje oralne higijene i redovni kontrolni pregledi kod stomatologa. Briga o zubima je istovremeno briga o celokupnom zdravlju.

Blic