Stomatologija

[Aiko]

Ortodoncija

Ortodoncija je grana stomatologije koja se bavi ispravljanjem poremećaja rasta i položaja zuba. Ortodontski tretman se može sprovoditi u dečjem uzrastu, ali i kod odraslih..

Postoje dve vrste aparata :

-mobilni
-fiksni.

Nepotrebna je diskusija koji od ova dva tipa je EFIKASNIJI posto je kliničkim radom pokazano da fiksni aparati imaju daleko veći učinak zbog 2 razloga.

Prvi razlog je to sto je fiksni aparat, kao sto mu ime kaže, fiksiran u ustima tako da pacijentu ne daje mogućnost izbora da li ce ili nece nositi aparat pa je i terapija kontinuirana i stalna 24h dnevno i omogućava doktoru da dosledno prati plan terapije i prognozira njen dalji tok.

Drugi razlog je mogućnost kontrole pravca sile koji se primenjuje na svaki pojedinačni zub preko bravica koje su planski postavljene na prava mesta.
Ove dve prednosti fiksnih aparata su i razlog zašto će vam 90 % ortodonata preoruciti fiksnu, cak i u slucajevima manjih korekcija koje mogu biti rešene i na drugi način. Oko 50% slucajeva gde pacijent izabere mobilni aparat se završava neuspešno pošto pacijenti odustaju ili zapostavljaju obavezu da aparat nose propisano vreme. U 99% ovakvih slucajeva pacijent će kriviti doktora za neadekvatnu terapiju bez obzira na svoju ne odgovornost.



Fiksni aparat sa metalnim bravicama


Keramičke bravice u boji zuba


Najdiskretniji fiksni aparat koji se postavlja sa unutrašnje strane zuba


Mobilni ortodontski aparati primenjuju se u mešovitoj denticiji, a mogu se koristiti dok god traje rast i razvoj, dok se fiksni aparati po pravilu primenjuju posle 12. godine života (posle nicanja drugih molara; sedmice). Terapija mobilnim aparatima ograničava se na period intenzivnog rasta i razvoja tokom puberteta. Izrada ovih aparata, kao i upotreba je prilično jednostavna. Kako su pacijenti koji nose ove aparate mahom deca, to je jako bitno. Izrada i nošenje ne izazivaju bol. Aparate je neophodno nositi noću i još nekoliko sati tokom dana. Takozvane "ploče" (gornji i donji mobilni aparat) nekad su se koristile kao glavno terapijsko sredstvo i kod odraslih pacijenata. To je danas prevaziđeno, pa se koriste uglavnom samo za zadržavanje stanja postignutog fiksnim aparatom.

[Aiko]

Um strada zbog bolesnih zuba

Bolesti desni i zuba mogu se negativno odraziti na funkcionisanje mozga jer dovode do zapaljenskih procesa u celom organizmu, što je rizičan faktor za gubitak mentalnih funkcija.
Održavanje dobre oralne higijene, preciznije redovno pranje zuba, korišćenje konca za čišćenje zuba i redovan odlazak kod zubara može da pomogne starijim osobama da očuvanju moždanih sposobnosti, zaključili su istraživači sa američkog Univerziteta Kolumbija.

Dobra oralna higijena podrazumeva redovno korišćenje zubnog konca

Tokom ranijih istraživanja utvrđena je veza između lošeg zdravlja usta i srčanih bolesti, šloga, dijabetesa i Alchajmerove bolesti.
Američki stručnjaci sada su ustanovili da bolest desni može negativno da utiče i na funkcionisanje mozga kroz nekoliko mrehanizama, između ostalog izazivajući zapaljenske procese u celom organizmu, što je rizičan faktor za gubitak mentalnih funkcija.

Izazivajući zapaljenske procese obolele desni ili zubi povećavaju mogućnost gubitka umnih sposobnosti

Tokom istraživanja analizirano je zdravstveno stanje 2.350 osoba starih 60 i više godina.
Utvrđeno je da oni ispitanici kod kojih je novo patogena „porfiromonas gingivalis", koji izaziva oboljenje desni, rizik da imaju problem da se posle nekog vremena prisete niza od tri reči čak trostruko veći.
Takođe, dva puta je veći rizik od problema sa takozvanim odloženim verbalnim prisećanjem i oduzimanjem brojeva.
Članovi tima sa Kolumbije, kojim je rukovodio doktor Džejms Noubl, naglašavaju da su ovi rezultati preliminarni, ali da ukazuju da istraživanja veze između oralnog zdravlja i umnih sposobnosti svakako treba nastaviti.

RTS

[Aiko]

Kao i u drugim oblastima medicine i stomatologija je puna nepoznatih reči i izraza..evo zanimljive zbirke svih tih nejasnoća..

..::MojStomatolog.Net ::.. Rečnik nepoznatih pojmova i izraza

[Aiko]

Prodontopatija

Kako nastaje?

Usna duplja svakog čoveka obiluje promenljivom mikrobiologijom. Poznato je da su mikroorganizmi veoma izbirljivi u pogledu uslova za svoj život i da svoje patogeno dejstvo ispoljavaju samo pod određenim uslovima. S druge strane mnogi od njih su "lukavi" i uvek se "dočekaju na noge". Na zdravoj gingivi upravo žive brojni " lukavi" bacili i koke koji su fakultativni anaerobi i aerobi (mogu da žive u uslovima bogatim kiseonikom kao i u uslovima bez kiseonika). Nastankom gingivalnog džepa stvara se sredina sa izuzetno niskim nivoom kiseonika pri čemu dolazi do ekstremno brzog naseljavanja "lukavih"- fakultativnih anaeroba (menjaju način života i iz sredine bogate kiseonikom prelaze u novu sredinu oskudnom kiseonikom, a bogatu ugljen dioksidom). Tada dolazi do ispoljavanja njihovog štetnog dejstva usko vezanog za nastanak parodontopatije. Paradoksalno je da gingivalni džep (tako mnogo muka zadaje mnogim ljudima! ) ustvari nastaje od strane samog domaćina kao odgovor desni na prisustvo dentalnog plaka. Gingivalni džep služi kao idealna sredina za dalju bakterijsku kolonizaciju (naseljavanje) obezbeđujući sve hranljive sastojke za razvoj mikroorganizama. Osim fakultativnih anaeroba za nastanak parodontopatije odgovorni su i pravi anaerobi, bacili, specifični organizmi povezani sa parodontopatijom itd.

Koji su glavni simptomi parodontopatije?

zapaljenje gingive
ogoljenje korena zuba
parodontalni džepovi
gnoj u džepovima
subgingivalni konkrementi
labavljenje zuba
migracija zuba

Parodontopatija se ispoljava krvarenjem i upalom desni, prisustvom zubnog kamenca i konkremenata, neprijatnim zadahom, prisustvom parodontalnih džepova, povlačenjem desni i ogolicavanjem vratova i korenova zuba, pomeranjem zuba, a u završnoj fazi klacenjem i ispadanjem zuba. Tok bolesti je najčešce spor sa periodima pogoršanja i poboljšanja, mada može biti i brz i da dovede do gubitka zuba za kratak vremenski period. Lokalizacija može biti ogranicena na neke zube ili na sve zube. Lečenje parodontopatije je kompleksno i dugotrajno. Uspeh zavisi od motivacije pacijenta i njegove spremnosti na saradnju. Preduslov uspešnog lečenja je uspostavljenje adekvatne oralne higijene, a to ponekad znači drastično menjanje higijenskih navika pacijenta (tehnika pranja zuba, upotreba konca i rastvora za ispiranje usta). Znacaj oralne higijene je ogroman jer se njom eliminiše glevni uzročni faktor a to je zubni plak. Bez adekvatne oralne higijene nema uspešnog lečenja parodontopatije! Plan lečenja zavisi od težine stanja na potpornom aparatu zuba i podrazumeva lecenje komplikacija, uklanjanje mekih i čvrstih naslaga, zamenu neodgovarajucih ispuna i protetskih radova, sanaciju usne duplje, kiretažu parodontalnih džepova, tuširanje, balansiranje zagrižaja, upotrebu antibiotika, hiruške intervencije, fizikalne procedure itd.Fizikalne metode su našle primenu i u kompleksnoj terapiji parodontopatije jer su vrlo jednostavne za primenu, bezbolne i daju dobre terapijske rezultate naročito kod početnih formi parodontopatija. One pružaju značajan učinak i dopunu celokupnom lečenju.

izvor stetosko.info i stomatolog.org

[psssst]

Imam ja par pitanjca, ako moze iz prve ruke

Ako se ne varam celog zivota su me ucili da zube peremo cetkicom, naucih, odavno valjda, pravu tehniku pranja istih, a da istovremeno i "navlacimo" desni na zubice... Kad se desi da se desni malko povuku to ume da bude pomalo bolno na toplo/hladno i sl ako zub nije kvaran.... tu se nesto menjalo?

Inspiracija za pitanje je moje sredjivanje osmeha predhodnih nedelja s finesama da me sve boli ovih dana, a sve zbog stomatoloskih insiracija ili ja lose razumem zdr. radnike stomatoloske struke...?!

Kratko - promenila stomatologa, pa posle kontrole i sitnog problemcica dogovor je pao da skinemo ono malo naslagica koje su pocele da se stvaraju na meni tesko pristupacnim mestima, za pocetak
Posto su desni malo krvarile, a oduvek je tako, dogovor pada da dodjem opet...
Ja dosla, sredi kiretaza medjuzubnih prostora (valjda se to tako zove), krvi do kolena, a ja vezbala trbusne misice sve vreme uz podosta neprijatnosti, ne bola, ali ipak
ALI ne lezi vraze, sad me sve boli iako osmeh izgleda super....onako objektivno
Trebalo bi da isto odradimo sa suprotnom stanom vilice, ali meni se nesto ne ide pred praznike....pocecu da se bojim, mislim , verujem ja sadasnjoj doktorici, ali nisam zanla da se moda menjala, ili gresim pa sam oduvek bila u zabludi?!

[Aiko]

Ништа се није мењало у техници прања зуба..горњи се перу одозго на доле, доњи одоздо на горе и баш тако, навлаче се десни на зубе..

Е сад, наслаге настају кад се добро не оперу зуби са свих страна, па на то утиче још и исхрана, вода, кафа, дуван..прво настану меке наслаге, па онда временом очврсну, то је тзв каменац..
претпостављам да ти је докторка прво ултразвуком скинула каменац, али је нешто остало и у џеповима око зуба..то се искиретира, па испере да би се уклонили сви остаци јер управо у тим џеповима се највише задржавају бактерије које изазивају упалу и повлачење десни, а касније и пародонтопатију..

Сасвим је нормално да су десни после уклањања каменца осетљиве и болне, али то прође за пар дана..и јако је важно после уклањања каменца, наставити са правилним прањем зуба и навлачењем десни на зубе..и не треба обраћати пажњу на крварење при том, већ наставити упорно са четкањем, које је истовремено и масажа десни..

[psssst]

Ништа се није мењало у техници прања зуба..горњи се перу одозго на доле, доњи одоздо на горе и баш тако, навлаче се десни на зубе..

Е сад, наслаге настају кад се добро не оперу зуби са свих страна, па на то утиче још и исхрана, вода, кафа, дуван..прво настану меке наслаге, па онда временом очврсну, то је тзв каменац..
претпостављам да ти је докторка прво ултразвуком скинула каменац, али је нешто остало и у џеповима око зуба..то се искиретира, па испере да би се уклонили сви остаци јер управо у тим џеповима се највише задржавају бактерије које изазивају упалу и повлачење десни, а касније и пародонтопатију..

Сасвим је нормално да су десни после уклањања каменца осетљиве и болне, али то прође за пар дана..и јако је важно после уклањања каменца, наставити са правилним прањем зуба и навлачењем десни на зубе..и не треба обраћати пажњу на крварење при том, већ наставити упорно са четкањем, које је истовремено и масажа десни..

Hehehe, pa perem ja zubice kako kisa pada, a one druge kako trava raste ali ipak se nesto izdesavalo...
Hvala na pojasnjenju
Srecom pa me desni malko manje bole nego juce, a ako tako treba onda OK, prezivecu, velika sam devojcica
A da prestanem da se smejem to necu, pa makar me bolelo

[AdrijanKronauer]

Ne bi da se mešam u stručnu raspravu, ali citiraću mog Saleta, posle sličnih intervencija.
Uzrok je bila upala desni uzrokovana početcima parandetopatije. Bolelo, bolelo, pa ja otišao kod čika zube.
I odradio on već šta trebalo i šta je mogao da radi, te mi dao savet, šta je ono jedino što mogu sam da uradim po tom pitanju.

"Peri zube i posebno desni k'o da nisu tvoji!"

Mislio je tu na krv, bol i neprijatnost koja se javlja po nekad, da uprkos tome trljam desni i isterujem ostatke hrane, koji se neminovno zadržavaju tamo.

[Aiko]

Сви који имају проблем са стварањем наслага, могу узети и пасту за пушаче, а има и оних што скидају наслаге, па са таквом пастом опрати зубе два, три пута недељно..и свако прање зуба, да би имало ефекта и да би било како треба, мора трајати најмање 3-4 мин, а просечно код пацијената таје 60 секунди, некад ни толико..покушајте некад да мерите време..

[little fairy]

Vidite moju zabludu...

Donedavno sam mislila da je dobro da kupujem medium četkicu jer da ona bolje čisti od soft... Možda i čisti ali mojim zubima nije pomogla nešto i sada sam se prebacila na soft četkice. Nisu meni desni krvarili ili tako nešto ali kao da mi je čvrsto četkanje zubiju sa jakom čestkicom malo popapalo zube. Ili je to samo meni u glavi...

Kako bilo da bilo, sada uživam u soft četkicama i ne bojim ju se stisnuti dok perem zube.

[Aiko]

Прегледи зуба као породична навика

Идите редовно код стоматолога да би вам деца имала добре зубе, препорука је америчких педијатара. Истраживање спроведено у САД показало је да се малишани угледају на родитеље када је реч о редовним посетама зубару.
Деца редовно иду код зубара, уколико то редовно чине и њихови родитељи, показали су резултати истраживања објављеног у веб издању америчког научног часописа �Педијатрија" (Pediatrics).

Истраживање, обављено у Општој дечјој болници у Масачусетсу (MassGeneral Hospital for Children), показало је да 86 одсто деце чији родитељи одлазе на зубарске прегледе најмање једном у току године, такође редовно одлази на прегледе.
Само 64 одсто њих чији родитељи током године не одлазе зубару, иде на редовне контроле.
Истраживање је показало и да 27 одсто деце чији родитељи одлажу посете зубару због недостатка новца, морају такође да сачекају стоматолошки преглед, док се то дешава са само три одсто одсто деце чији родитељи одмах решавају своје стоматолошке проблеме.


извор РТС

[Aiko]

Uticaj manjka vitamina i minerala na zdravlje zuba

Belančevine, vitamini i minerali imaju dokazano veliku ulogu u zdravlju zuba i desni. Saznajte koji su najvažniji i kakve su posledice njihovog nedostatka.

Manjak vitamina A tokom rasta i razvoja zuba dovodi do izobličenja i odumiranja ameloblasta, ćelija koje stvaraju gleđ. Osim toga, vitamin A je neophodan za oblikovanje svih zubnih tkiva pa kad ga nema dovoljno dolazi do njihovog oštećenja. Najviše vitamina A ima u šargarepi, marelicama, paprikama, kelju, i svinjskoj jetri.
Manjak vitamina B grupe prvenstveno uzrokuje promene u sluzokoži usta što dovodi do poremećaja i bolesti. Vitaminima B grupe obiluju pivski kvasac, integralni hleb, krompir, nemasna svinjetina i ementaler.
Manjak vitamina C uzrokuje promene u telu zuba, dentinu, ali i u vilicama pa može voditi klimanju i ispadanju zuba. Obično ga prati krvarenje iz desni. Obilje C vitamina sadrže kivi, pomorandza, limun, peršun, paprika i brokoli.
Manjak vitamina D krivac je za promenjen odnos između kalcijuma i fosfora u organizmu što vodi poremećajima mineralizacije kosti i zuba. Uzrokuje promene u dentinu i gleđi, vodi kasnijem nicanju zuba i nepravilnom zagrižaju. D vitamina ima u ribljem ulju, jajima, mleku, maslacu, grgeču i lososu.
Manjak kalcijuma posebno pogađa dentin jer je taj mineral njegov najvažniji deo. Vodi poroznosti zuba i njegovoj lomljivosti. Kalcijumom obiluju mleko i mlečni proizvodi, žumance, kelj, šećer i čokolada.
Manjak fosfora uzrokuje promene u građi zuba pa dentin nije dovoljno čvrst ni tvrd. Najbogatiji izvori fosfora su živina, riba, sirevi i orasi.
Manjak fluora najpoznatiji je uzročnik slabe zubne gleđi. Fluora ima u mleku, izvorskoj vodi i mnogim namirnicama, naročito u dečjoj hrani. I so je fluorisana.



Vitamin C iz ishrane, ne iz dodataka ishrani, je povezan sa smanjenim rizikom za razvoj oralnih premalignih lezija (lezija s velikim potencijalom razvoja u karcinom) kod muškaraca, stoji u najnovijim studijama. Na New England Research Institutes u Watertownu, Massachusetts, su promatrali unos vitamina C, E, A i karotenoida kod 42 340 muškaraca prijavljenih za istraživanje te njihovu sklonost razvoju oralnih premalignih lezija.
Muškarci su morali dostavljati informacije o ishrani i korištenju dodataka ishrani svakih 2 do 4 godine. Ukupno je dijagnostikovano 207 premalignih lezija u razdoblju između 1986. i 2002. godine, izvestio je istraživački tim u časopisu International Journal of Cancer. Rizik za razvoj ovih lezija nije značajno povezan s ukupnim unosom vitamina C, vitamina A ili karotenoida. Međutim, vitamin C iz ishrane je značajno povezan sa smanjenim rizikom za oralne premaligne lezije: oni s najvišim unosom tokom studije su imali čak 50% manji rizik od onih koji su najmanje uzimali vitamin C. Naučnici nisu našli direktnu povezanost s beta-karotenom, likopenom ili lutienom. Trend za povećanje rizika za razvoj oralnih prekanceroza je pronađen u vitaminu E, posebno kod aktivnih pušača koji su uzimali dodatke vitamina E. Također, bata-karoten je povećavao rizik u populaciji aktivnih pušača.


stomatolozi.org

[Aiko]

Zubne nadoknade-proteze

Bezubost pored umanjivanja estetike lica predstavlja i poremećaj funkcija žvakanja i govora, što u velikoj meri doprinosi gubitku kvaliteta života. Imperativ u savremenoj stomatologiji je nadoknada, makar i jednog izgubljenog zuba, jer takav gubitak predstavlja narušavanje dinamike čitavog sistema usta, zuba i donje trećine lica i vodi daljim patološkim promenama.

Protetske nadoknade se grubo mogu podeliti:

• na nepokretne (fiksne)
• pokretne (mobilne) radove

Kada broj i stanje preostalih zuba nisu zadovoljavajući za izradu fiksnog rada, tj. nadoknade koja se ne skida i ne vadi iz usta (krunice i mostovi), pristupamo izradi mobilne nadoknade (proteze).

Dentalna proteza može biti: totalna ili parcijalna u zavisnosti od toga da li govorimo o potpunom ili delimičnom nedostatku zuba.

Parcijalna proteza

Klasične akrilatne proteze sa žičanim kukicama se danas smatraju privremenim rešenjem krezubosti, iako se još uvek često izrađuju i nisu zaboravljene kao protetsko pomagalo, pre svega zbog svoje ekonomičnosti.

Valplast ili �fleksibilne� proteze se izrađuju od posebne vrste akrilata. Najupadljivija karakteristika im je savitljivost i nedostatak žičanih elemenata. To im daje bolju estetiku od klasičnih akrilatnih proteza.

Nove tehnologije pojeftinile su izradu daleko kvalitetnijih i funkcionalnijih metalnih tj. skeletiranih proteza.

Skeletirane parcijalne proteze (�vizil�), imaju osnovu koja je jednim delom od metala, a ostatak od akrilata. Ovakve proteze su redukovane veličine, gracilnije i znatno čvršće od klasičnih akrilatnih proteza. Smanjenje veličine naročito je važno kada je u pitanju gornja vilica, jer se značajno smanjuje osećaj stranog tela i time veoma olakšava adaptaciju na nadoknadu. Zahvaljujući livenim kukicama umesto žičanih, prenos pritiska se obavlja preko preostalih zuba, tj. na prirodan, fiziološki način, a ne preko sluzokože koja za to nije predvidjena, što je slučaj kod parcijalne akrilatne i totalne proteze.

U okviru izrade skeletirane proteze moguće je umesto livenih kukica koristiti precizne vezne elemente, zglobne delove nalik drikerima ili pak dvostruke krune, koji protezu čine estetskom i veoma stabilnom nadoknadom. Ovakve proteze se sa pravom smatraju vrhunskim nadoknadama u domenu mobilne protetike.

Totalna proteza

Predstavlja protetsku nadoknadu koja ima za cilj da nadomesti gubitak svih izgubljenih zuba u ljudskim ustima, da ispuni prostor koštanih grebena ukoliko su oni resorpcijom umanjeni ili nestali i tako uspostavi izgubljenu funkciju u ustima.

Totalne zubne proteze nadoknađuju pacijentu anatomski i funkcionalni nedostatak više nego bilo koja druga proteza (oko, uho, nos, udovi). Pojednostavljeno rečeno, totalnim protezama pacijent dobija osećaj potpune nadoknađenosti izgubljenih tkiva i funkcija. Nažalost, navikavanje na nju ponekad nije lako i zahteva strpljenje da se prevaziđe osećaj stranog tela i savlada govor i žvakanje sa nadoknadom. Takođe, savremeno rešenje je da stabilizaciju totalne proteze, naročito donje, možemo poboljšati kombinacijom sa mini implantatima kada se proteza fiksira za vilicu posebnim sistemom drikera.

Dr Aleksanndra Škundrić

[Aiko]

Ozon za zdravije zube

Sve više stomatologa danas koristi ozon kao univerzalno sredstvo za lečenje bolesti usne duplje i zuba. Metoda ovim gasom pokazala se izuzetno delotvornom, jer uništava čak 98 procenata gljivica, bakterija i virusa u ustima, smanjuje intenzitet bola posle operativnih zahvata u vilici i pospešuje regeneraciju tkiva.
Ozonoterapijom za samo 20-ak sekundi može da se u potpunosti eliminiše karijes u početnoj fazi, i to potpuno bezbolno, bez upotrebe bušilice, zato se ova metoda naročito praktikuje kod dece.
Terapeutsko dejstvo aktivnog kiseonika bilo je poznato još Starim Grcima, a fasciniralo je i našeg naučnika Nikolu Teslu, koji je 1896. godine patentirao prvi generator ozona. U prvom svetskom ratu ovaj gas se primenjivao kod zaceljivanja rana i lečenja gangrene, a danas se najviše koristi u kozmetici, dermatologiji, ortopediji, hirurgiji i stomatologiji.

Vecernje novosti

[Aiko]

Zubni karijes

Zubni karijes je najčešće oboljenje zuba i jedno je od najraširenijih oboljenja kod čoveka. Procenat raširenosti zubnog karijesa je naročito veliki kod kulturnijih naroda, što dsaje povoda za tvrdnju da je njegovo nastajanje i rasprostranjenost usko vezano za kulturu i njen uticaj.

Kako nastaje?

Najveći krivac za nastanak karijesa su bakterije dentalnog plaka (loša oralna higijena) koje deluju na metabolizam ugljenih hidrata (zaostali delovi hrane u ustima)i dovode do stvaranje kiselina. Dolazi do pada PH vrednosti a to rezultira pokretanjem lanca dešavanja koji se odigravaju na samoj površini zuba. Bitan momenat je difundovanje kalcijuma i jona fosfora iz gleđi. Proces je poznat kao demineralizacija gleđi i predstavlja početni korak u nastajanju karijesa. Interesantno je da ovaj proces može biti povratan, ukoliko dođe do toga da PH ponovo raste. Karijes je zbog toga dinamičan proces koji se karakteriše epizodama demineralizacije i remineralizacije koji se javljaju tokom nekog perioda. Ako kasnije dominira destrukcija doći će do razgradnje mineralne komponente, što dovodi do stvaranja šupljine (kaviteta). Karijes počinje na samoj površini zuba (karijes gleći) i izgleda kao bela tačka. Ovakav izgled nastaje usled prizmi iz kojih je građena gleđ a koje su ostale bez kalcijuma i jona fosfora. Karijes dentina je praćen invazijom bakterija na prethodno izvršenu demineralizaciju. Jednom kada dospeju do gleđno dentinske granice, dolazi do bočnog širenja što podminira gleđ i komplikuje lečenje. Zub se brani na taj način što stvara tzv. sekundarni dentin kako bi sprečio prodor bakterija do pulpe zuba (splet nervnih i krvnih završetaka)

Kojom brzinom karijes napreduje kroz zub?

Iako je sugerisano da je srednje vreme za koje lezija ostaje ograničena u gleđi 3-4 godine (na osnovu R� analize) ipak postoje velike individualne varijacije pri čemu lezija može i da regresira ( da se povuče ). Stopa progresije kroz dentin je nepoznata, ali je ona znatno brža nego kroz gleđ. Progresija karijesa fisura je obično brza zbog morfologije tog predela zuba (veoma tanak sloj gleđi).

Da li karijes može da se zaustavi?

Pod povoljnim uslovima lezija može da postane neaktivna i čak i da se povuče -regredira. Klinički zaustavljen karijes dentina tvrdu ili kožastu konzistenciju i obično tamniju boju nego žućkasti aktivni karijes. Zaustavljen karijes gleđi može biti tamno smeđ.

Gde se karijes najčešće javlja ?

Mesta na zubu koja su posebno podložna karijesu jesu ona gde može da se javi akumulacija plaka bez ikakvih prepreka, aproksimalne (bočne) površine gleđi, ivice u vratnom delu zuba, jamice i fisura.

Uloga pljuvačke u nastanku karijesa?

Pljuvačka predstavlja faktor domaćina, a njen volumen i sastav mogu da utiču na sklonost ka karijesu. Kod ljudi sa obimnijim lučenjem pljuvačke mogućnost nastanka karijesa se smanjuje. Pri visokoj stopi protoka pljuvačka deluje kao oralčni antacid (suzbija kiseli efekat metabolizma šećera) zbog svoje bazne PH vrednosti. Osim toga smanjuje akumulaciju plaka i pomaže čišćenju zaostale hrane. zanimljivo je da pljuvačka deluje kao rezervoar kalcijuma, fosfata, jona florida i na taj način favorizuje remineralizaciju (ponovni nadomeštaj jona minerala koji su napustili gleđ). Možda je njena najvrednija osobina ta što pljuvačka predstavlja oralni antibiotik jer sadrži veoma vredni imunoglobulin A , lizozome itd.

Da li se može suzbiti uticaj dejstva bakterija plaka na nastanak karijesa ?

Postoje dva načina uklanjanja dentalnog plaka: fizički i hemijski. Na nesreću, po standardu koji koristi većina stanovništva, pranje zuba nije samo po sebi dovoljan metod za kontrolu karijesa. Bitno je pranje zuba pastom obogaćenom fluorom, mada je redukcija plaka na taj način mala. Hemijsko uklanjanje plaka je daleko delotvornije jer obezbešuje više od samo prolaznog efekta. Antiseptik mora da bude zadržan u ustima. Jedina hemikalija koja je za sada sposobna za hemijsko uklanjanje plaka je hlorheksidin. Dostupan je u 0,2% rastvoru za ispiranje usta ili u 1% gelu (CORSODYL). Ovo sredstvo se koristi u zbrinjavanju gingivitisa, ali se pokazao kao efikasan, kada se redovno koristi i u smanjenju karijesa. Međutim, njegova široka upotreba u ove svrhe nije praktična, jer je i skupa. Osim toga, u prisustvu većeg stvaranja plaka je manje efikasan, a može se i inaktivisati komercijalnim pastama za zube. Osim corsodyla postoji čitav niz rastvora za ispiranje pre pranja zuba. Istraživanja pokazuju da novi rastvori imaju slabiji efekat kada se koristi zajedno sa pranjem zuba.

Da li postoji vakcina protiv karijesa ?

Žestoko rasprave su se vodile o etici vakcine protiv karijesa, jedne od bolesti od koje se ne umire, a koju je moguće izbeći. Vršena su mnogobrojna istraživanja, ali su napori da se stvori živa vakcina bili neuspešni.Pre svega u stvaranju karijesa učestvuje veliki broj sojeva streptokokus mutansa, kao i ostali mnogobrojni mikroorganizmi i vrlo je teško napraviti jednu vakcinu čija patogenost će preći i na ostale sojeve i mikroorganizme. Osim toga, eksperimenti na životinjama pokazuju da vakcina protiv karijesa dovodi do neželjenog dejstva na srčani mišić.

dr Julija Radojčić