Београд
Prikaz rezultata 1 do 15 od ukupno 37

Hybrid View

Prethodna poruka Prethodna poruka   Sledeća poruka Sledeća poruka
  1. #1

    Београд

    "Небо је над Београдом пространо и високо, променљиво а увек лепо; и за зимских ведрина са њиховом студеном раскоши; и за летњих олуја када се цело претвори у један једини тмурни облак који, гоњен лудим ветром, носи кишу помешану с прашином панонске равнице; и у пролеће кад изгледа да цвате и оно, упоредо са земљом; и у јесен кад отежа од јесењих звезда у ројевима. Увек лепо и богато, као накнада овој чудној вароши за све оно чега у њој нема и утеха због свега што не би требало да буде.

    Али највећи раскош тога неба над Београдом, то су сунчеви заласци. У јесен и у лето они су пространи и јарки као пустињске визије, а зими пригушени тмастим облацима и рујним маглама. А у свако доба године врло су чести дани кад се огањ тога сунца које залази у равници, међу рекама под Београдом, одбије чак горе у високој куполи неба, и ту се преломи и проспе као црвен сјај по разасутој вароши. Тада сунчано руменило обоји за тренутак и најзабаченије углове Београда и одблесне у прозорима и оних кућа које иначе слабо обасјава."

    О Београду написао: Иво Андрић, српски нобеловац



  2. #2

    Odgovor: Београд

    Знаменитости

    Постоје места у Београду које обавезно морате да видите и осетите. Улице, тргови, споменици, паркови, чесме, археолошка налазишта... и друге знаменитости које заслужују препоруку. Многа од њих су проглашена за културна добра.

    Знамените улице и тргови


    На ужој територији Града Београда има преко 5.500 улица, 16 тргова и 32 сквера. Најстарије улице које су задржале првобитне правце јесу: Васе Чарапића, Краља Петра, Цара Душана, Јеврејска, Народног фронта, Гаврила Принципа и Карађорђева. Развој уличне мреже почео је 1867. године, по одласку Турака, када је усвојен регулациони план Београда који је сачинио инжењер Емилијан Јосимовић. На подручју 10 градских општина најстарији је Студентски трг, а најпознатији је Трг Републике.

    Кнез Михаилова

    Пешачка зона и трговачки центар - Кнез Михаилова улица је законом заштићена као једно од најстаријих и највреднијих градских споменичких амбијената, са низом репрезентативних зграда и грађанских кућа насталих крајем 70-тих година 19. века. Сматра се да је још у време Римљана овде био центар насеља Сингидунум, а у време Турака на овом подручју кривудале су улице са баштама, чесмама и џамијама. Средином 19. века овде је у горњем делу била башта кнеза Александра Карађорђевића. Након израде регулационог плана Београда, који је 1867. израдио Емилијан Јосимовић, улица је брзо изграђена и добила своју физиономију и садржај. У њој се граде куће и настањују најутицајније и најбогатије породице трговачког и политичког Београда. Године 1870. Управа града је и званично крстила улицу дајући јој име - улица Кнеза Михаила.

    ХОТЕЛ "СРПСКА КРУНА", Кнез Михаилова 56, саграђен 1869. у стилу романтизма, као најмодернији хотел у Београду. У згради је између 1945. и 1970. била смештена Народна библиотека Србије, а данас је Библиотека града Београда.

    КУЋА МАРКА СТОЈАНОВИЋА, Кнез Михаилова 53-55, саграђена око 1889. као приватна кућа адвоката Марка Стојановића, у стилу неоренесансе. У њој је била Академија ликовних уметности, основана 1937. године, а данас је Галерија Академије.

    БЛОК ГРАЂАНСКИХ КУЋА, Кнез Михаилова 50, 48 и 46, настао 70-тих година 19. века, чијим се подизањем означава почетак прекида са традиционалном "балканском" архитектуром. Све три зграде имају јединствену обраду, изведену на стилском прелазу од романтизма ка ренесанси. Блок чине три зграде:

    КУЋА ХРИСТИНЕ КУМАНУДИ, Кнез Михаилова 50, изграђена 1870. као угаона зграда на пресеку улица Кнеза Михаила и Дубровачке. У згради је једно време била смештена Француско-српска банка, затим белгијски и енглески конзулат.

    КРСТИНА МЕХАНА, Кнез Михаилова 48, саграђена 1869. године, као административно-трговачка зграда у којој су браћа Крстићи отворили истоимени хотел, а где су се до изградње Градске скупштине одржавале скупштинске седнице.

    КУЋА ВЕЉКА САВИЋА, Кнез Михаилова 46, саграђена 1869. као стамбена кућа са трговачким радњама. Од првобитног изгледа зграда је претрпела доста измена.

    ЗГРАДА СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ, Кнез Михаилова 35, подигнута 1923-24. године, по плановима из 1912. године, рад Драгутина Ђорђевића и Андре Стевановића, у стилу академизма са елементима сецесије. У згради се налазе: Библиотека САНУ, једна од најбогатијих у Београду; Архив САНУ са богатом грађом о историји Србије; Галерија САНУ у приземљу зграде, са посебном салом за предавања, књижара и антикварница.

    ЗАДУЖБИНА НИКОЛЕ СПАСИЋА, Кнез Михаилова 33, саграђена 1889. године, по пројектима арх. Константина Јовановића у стилу неоренесансе, за стамбену кућу београдског трговца Николе Спасића.

    ПАСАЖ НИКОЛЕ СПАСИЋА, Кнез Михаилова 19, саграђен 1912. у стилу сецесије.

    РЕСТОРАН "ГРЧКА КРАЉИЦА", Кнез Михаилова 51, саграђена 1835. у стилу академизма.

    ХОТЕЛ "РУСИЈА", Кнез Михаилова 38, зграда је саграђена око 1870. године, а дограђена 1920.

    Немањина

    Завршетком Железничке станице, 1884. Немањина улица постаје једна од главних градских саобраћајница. Име је добила 1896.

    Краља Петра Првог

    Улица Краља Петра једна је од најстаријих београдских улица. Претпоставља се да су у њој (поред садашње зграде Народне банке Србије, Краља Петра i 12) у 1. и 2. веку наше ере били римски форум, базилика и терме. У 19. веку у овој улици налазила се прва званична београдска апотека (на месту данашње стамбене зграде у броју 8 ) и први градски хотел "Код јелена" (између Грачаничке и Чубрине улице, срушен 1938 ). Данас се у овој улици налазе Патријаршија Српске православне цркве, Саборна црква, као и најстарија београдска Кафана "?". Од 1872. до 1904. звала се Дубровачка, а од 1904. до 1946. године Краља Петра i. Тада се доњем делу улице враћа назив Дубровачка, а горњем (од Душанове улице до Саборне цркве) даје назив улица 7. јула (по датуму устанка 1941). Од 1995. горњи део поново добија назив улица Краља Петра i.

    Трг Николе Пашића

    Трг Николе Пашића налази се између Теразија, Булевара краља Александра и улице Дечанске, и најмлађи је београдски трг; изграђен је 1953. када је на њему постављен водоскок.

    У првој половини 19. века овде је била пуста ливада коју је пресецао Цариградски друм. Тај део друма постепено се претварао у улицу која се најпре звала Сокаче код "Златног топа" (по истоименој кафани у близини), а затим Маркова улица. Недалеко од места где је сада зграда Народне скупштине, на почетку Влајковићеве улице, налазила се једана од највећих турских џамија - Батал-џамија, која је срушена 1869. године.

    После Првог светског рата овде су се налазиле углавном приземне и једноспратне зграде. У једној од њих био је смештен суд за Срез београдски (познатији као "Сељачки суд"), где је за време немачке окупације био злогласни затвор Гестапоа. Између два рата изграђене су зграде Народне скупштине (1936), Аграрне банке (после рата овде је био смештен ЦК КПЈ), затим зграда листа "Време" (сада "Борба"), биоскопа "Београд" и друге.

    Урбано и архитектонско формирање трга отпочело је после Другог светског рата, када су порушене старе зграде, премештена трамвајска окретница, изграђен водоскок, уклоњене ограде испред бивше дворске баште и Народне скупштине, и подигнут велики број зграда, међу њима Дом синдиката, зграда Градске управе, Инвестициона банка. Овај трг је дуго носио име Трг Маркса и Енгелса.

    На Тргу је 1998. подигнут споменик Николи Пашићу.

    Трг Републике

    Главни градски трг обухвата простор између "Градске кафане", биоскопа "Јадран", Народног позоришта и Централног клуба Војске Србије.

    Садашњи трг формиран је после рушења Стамбол-капије (1866) и подизања зграде Народног позоришта (1869). Стамбол-капија, коју су саградили Аустријанци почетком 18. века, налазила се између споменика кнезу Михаилу и Народног позоришта. То је била навећа и најлепша капија у време док је град био опасан шанцем. Кроз њу је водио пут за Цариград (Истанбул), по коме је и добила овај назив. У народу је Стамбол-капија остала запамћена по томе што су Турци на простору испред ње вршили егзекуцију "сиротиње раје" набијањем на колац. Приликом заузимања Београда (1806) пред овом капијом смртно је рањен Васа Чарапић, познати војсковођа из Првог српског устанка. У спомен на овај догађај улица у близини овог места добила је његово име, а подигнут је и споменик.

    После успостављања српске власти и рушења Стамбол-капије, простор данашњег Трга Републике дуго је остао неизграђен. Народно позориште стајало је више од 30 година као једина велика зграда. Када је 1882. подигнут споменик кнезу Михаилу, почело је постепено урбано формирање овог трга. На месту данашњег Народног музеја била је подигнута дугачка приземна зграда у којој се, између осталог, налазила позната кафана "Дарданели", стециште уметничког света. Зграда је срушена да би се на њеном месту 1903. подигла Управа фондова (садашња зграда Народног музеја). У малом парку поред Народног позоришта, све до Другог светског рата, налазили су се позната кафана и биоскоп "Коларац" (зграда је била власништво трговца и добротвора Илије Милосављевића Коларца). Палата "Риунионе", у којој се налази биоскоп "Јадран", саграђена је 1930.

    На простору данашњег Дома штампе, све до Другог светског рата, стајале су старе приземне и једноспратне зграде са трговачким радњама. Већина ових зграда порушена је приликом немачког бомбардовања 6. априла 1941. После Другог светског рата уклоњене су трамвајске шине (између два рата овде је била трамвајска окретница) и премештен сквер на којем су кратко време после ослобођења били гробница и споменик борцима Црвене армије палим у борби за ослобођење Београда 1944. (њихови посмртни остаци пренесени су на Гробље ослободилаца Београда). Касније је подигнута и највећа зграда на овом тргу, Дом штампе, у којој се налазе "Градска кафана" и Међународни прес-центар.

    Студентски трг


    Најстарији градски трг заузима простор од улице Васе Чарапића, око Универзитетског парка, до Узун-Миркове улице.

    За време Турака на овом месту се налазило турско гробље, које се ту задржало све до шездесетих година 19. века. На делу садашњег Универзитетског парка, српске власти су 1824. отвориле Пазариште (касније Велика пијаца). Приликом регулације града, после 1869, контуре Студентског трга су добиле правилнији облик. На једној половини остала је Велика пијаца, а друга је претворена у парк. У то време, а и касније, најлепши украс Трга представљало је Капетан-Мишино здање, подигнуто 1863. У њему је данас Ректорат Универзитета у Београду.

    Када је 1927. уклоњена Велика пијаца, цео простор је претворен у парк у којем је још 1897. подигнут споменик Јосифу Панчићу, а 1930. овамо је пренет споменик Доситеју Обрадовићу (са улаза у Калемегдан). Некада се у парку налазила чесма подигнута у част краља Александра Обреновића.

    Пре Првог светског рата овде су се налазила два позната београдска хотела: "Македонија" (на углу улице Васе Чарапића и Студентског трга) и "Империјал" (поред Капетан-Мишиног здања). На углу Студентског трга и Узун-Миркове улице постојала је позната кафана "Уједињење", срушена 1935.

    Данас се Студентски трг налази у средишту између неколико факултета (Филозофски, Филолошки, Природно-математички).
    Poruku je izmenio Turkmenbashi, 27.10.2009 u 22:52



  3. #3

    Odgovor: Београд

    Теразије

    Трг Теразије обухвата подручје од Сремске улице до улице Краља Милана.

    Најпознатији је београдски трг. Почео је да се формира у првој половини 19. века; четрдесетих година кнез Милош Обреновић наредио је да се српске занатлије, нарочито ковачи и казанџије, иселе из вароши у шанцу, где су били измешани са турским живљем, и да своје куће и радње подигну на месту данашњих Теразија. Илија Чарапић (син Васе Чарапића), који је извесно време био и председник Београдске општине, имао је посебан задатак да овим занатлијама дели плацеве на Теразијама; ко год је пристао да огради плац, добио га је бесплатно.

    О постанку имена Теразије историчар и књижевник Милан Ђ. Милићевић забележио је: "Уводећи воду у варош Београд, Турци су дуж онога ђериза (зиданог водовода), који узима воду из мокролушких извора, на извесним даљинама зидали куле, на које су водоводним цевима изводили воду да би она добила виши скок за свој даљи ток". Једна од таквих кула била је постављена на месту где је сада Теразијска чесма. Пошто су Турци те куле звали теразије за воду, овај трг је добио назив Теразије.

    Све до половине шездесетих година 19. века на Теразијама су се налазиле, углавном, приземне и једноспратне зграде. Године 1860. водоводна кула је уклоњена и на њеном месту је постављена Теразијска чесма у знак сећања на кнеза Милоша. Чесма је приликом прве реконструкције трга, 1911. године, премештена у Топчидер, а поново враћена на Теразије 1976. Значајне промене учињене су на Теразијама 1911-1912. године, када су потпуно преуређене. Средином трга постављени су правилни цветни скверови, ограђени ниском гвозденом оградом, а на делу према данашњој Нушићевој улици изграђена је велика фонтана.

    Крајем 19. и у првој половини 20. века Теразије су центар друштвеног живота Београда; Најпознатији хотели, кафане и трговинске радње смештени су овде. Од значајнијих објеката, који су се налазили или се и сада налазе на Теразијама, треба поменути хотел "Париз", саграђен око 1870. на месту где је данас Безистан. Срушен је приликом реконструкције трга 1948. На месту где је данас "Душанов град" била је кафана "Код златног крста" у којој је 6. јуна 1896. одржана прва биоскопска представа. До хотела "Париз" био је стари хотел "Касина", саграђен око 1860. године, у којем је 1918. кратко време заседала Народна скупштина Србије. Овде су, до 1920. године, приређиване представе Народног позоришта. Садашњи хотел "Касина" саграђен је на истом месту 1922. На овој страни Теразија, између два рата, налазили су се кафана и биоскоп "Таково". И данас је на Теразијама хотел "Москва", саграђен 1906 у стилу сецесије.

    Године 1936, на темељима старог, саграђен је нови хотел "Балкан". На месту мале кафане "Албанија" подигнута је 1938. истоимена палата. Пред Други светски рат довршена је зграда у којој је данас Позориште на Теразијама, а где се некада налазила чувена "Шишкова кафана". Свој дефинитивни облик Теразије су добиле приликом последње реконструкције 1947. године, када су уклоњени скверови, фонтана и трамвајске шине. У знак сећања на петорицу родољуба које су немачки фашисти обесили на Теразијама 17. августа 1941. године, на углу Трга Николе Пашића и Теразија подигнут је споменик 1983.

    Трг Славија

    Трг Славија обухвата простор између улица Краља Милана, Београдске, Макензијеве, Светосавске, Булевара ослобођења, Делиградске и Немањине.

    Овај трг све до осамдесетих година 19. века био је баруштина где су Београђани ишли у лов на дивље патке. Када је Енглез Френсис Макензи, познат као послован човек, купио велики простор изнад данашњег трга и испарцелисао га ради продаје, почело је и његово формирање. Макензи је убрзо себи подигао кућу на Славији (на месту некадашњег биоскопа "Славија"), која је 1910. претворена у Социјалистички народни дом, стециште радничког покрета.

    Остале омање зграде на углу улице Краља Милана и Трга, у којима су се налазиле познате кафане "Три сељака" и "Рудничанин", срушене су пред Други светски рат и у току рата. Године 1962. подигнут је модеран хотел "Славија", који је доцније дограђен. Трг је једно време носио назив по истакнутом вођи социјалистичког покрета у Србији Димитрију Туцовићу, чији је споменик постављен у центру трга.

    Славија је један од главних градских оријентира, значајно саобраћајно чвориште, али и урбанистички недовршена целина, којој тек предстоји озбиљно уређивање.



  4. #4

    Odgovor: Београд

    Знамените грађевине



    КОНАК КНЕЗА МИЛОША

    После конака за своју жену и децу у београдској вароши, кнез Милош Обреновић подигао је 1831-1834. и за себе конак у Топчидеру. Конак су саградили мајстори Јања Михаиловић и Никола Ђорђевић, а радове водио Хаџи-Никола Живковић, надзорник и неимар скоро свих грађевинских подухвата кнеза Милоша. Богата унутрашња декорација плафона, зидова и ниша, делимично је сачувана до данас. За време своје прве владавине Милош је само повремено овде боравио, а за друге владавине све време (две године) провео је у Конаку и ту умро 14. септембра 1860. Једно време у Конаку је био Музеј кнеза Милоша и Михаила Обреновића, затим Шумарско-ловачки музеј, основан 1929.

    Приликом прославе 150-годишњице Првог српског устанка (1954), у Конаку је отворен Музеј Првог српског устанка са тематиком посвећеном читавом периоду ослободилачких борби против Турака (од 1804. до другог хатишерифа 1839). Експонати Музеја послужили су као полазна основа за формирање Историјског музеја Србије, 1963. Испред овог здања је један од најстаријих и најлепших платана у Европи, заштићен као природна реткост (има више од 160 година).

    КОНАК КНЕГИЊЕ ЉУБИЦЕ

    Саграђен је 1829-1831. под надзором Хаџи-Николе Живковића, пионира српског неимарства у првој половини 19. века. По налогу кнеза Милоша Обреновића подигнут је за становање његове породице, кнегиње Љубице и синова - Милана и Михаила. Зграда је до данас сачувана као најрепрезентативнија градска кућа из прве половине 19. века. У архитектонској обради садржи све одлике оријенталног грађевинарства, варијанте тзв. српско-балканског стила, али са декоративним елементима класицизма који најављују утицај Запада на домаћу архитектуру у првом периоду обнове српске државе.

    Од доласка на власт Александра Карађорђевића 1842. године, па надаље, зграда је служила као Лицеј, Касациони и Апелациони суд, Уметнички музеј, Црквени музеј, Дом стараца и старица, Завод за заштиту споменика културе Србије, а сада је у саставу Музеја града Београда и користи се за излагање музејског материјала и сликарских изложби. Сталну поставку у Конаку чини оригинални намештај, рађен у оријентално-балканском стилу као и другим стиловима оног времена (класицизам, бидермајер, необарок).

    КАПЕТАН-МИШИНО ЗДАЊЕ

    Грађено од 1858. до 1863. као приватна палата Мише Анастасијевића, "дунавског капетана" и најбогатијег човека у Србији тога времена. Пројектант је Јан Неволе, пореклом Чех, за којим су у Србији и Београду остала и нека друга архитектонска остварења. Грађена за двор, палата је поклоњена српском народу (натпис на главној фасади - "Миша Анастасијевић свом отечеству") за просветне и културне сврхе. У оно доба била је то највећа и најлепша палата у Србији.

    У њеној архитектури преплићу се утицаји различитих стилова, култура и епоха, а највише се истичу елементи ренесансе и романтизма. Према вољи дародавца, у згради су биле смештене скоро све значајне просветне и културне установе у Кнежевини Србији - Министарство просвете, Велика школа (претеча Универзитета), Прва београдска гимназија, Народни музеј, Галерија слика и Библиотека. Повремено, свечана сала је коришћена за седнице Народне скупштине (1864-1875) и Сената (1901-1903). Данас је у њој Ректорат Београдског универзитета и делови Филозофског факултета.

    НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ
    Најзначајније је дело бечког архитекте српског порекла Константина А. Јовановића. Зграда је подигнута у две фазе: први угаони део према улици Цара Лазара 1888-1889. године, а дограђени 1922-1925. Доградња се осећа више у ентеријеру, јер је свечани улаз био првобитно на углу, а сада у средини објекта. У екстеријеру је постигнуто потпуно јединство стила заснованог на неоренесанси. Богато уређена шалтер-сала представља један од најрепрезентативнијих београдских ентеријера, а у осликавању таванице узео је учешћа и тада млади београдски сликар Моша Пијаде, доцније политичар и државник.

    НАРОДНИ МУЗЕЈ
    Првобитни корпус, према Тргу Републике, саграђен је 1902. по пројекту Андре Стевановића и Николе Несторовића. Тракт према улици Лазе Пачуа дограђен је 1930. године, када је уређена и шалтер-сала (данас атријум Народног музеја). Током Другог светског рата зграда је била знатно оштећена, а после рата обновљена без садашњег кубета. Шездесетих година, залагањем тадашњег управника Народног музеја, др Лазара Трифуновића, враћено је средње кубе и уређен ентеријер, тако да данас у потпуности одговара намени.

    НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ
    Сазидано је 1868-1869. по плановима архитекте Александра Бугарског, једног од најплоднијих градитеља Београда у 19. веку. Одлуку о подизању посебне зграде за театар донео је кнез Михаило Обреновић. Зграда је изведена по општем типу позоришних објеката тога времена, посебно зграде Миланске скале, од које је преузета ренесансна концепција и декоративна обрада. Каснијим реконструкцијама првобитни изглед у потпуности је измењен. Обимна реконструкција изведена је 1986. када је позоришту враћен изглед из 1922. и извршена доградња према улици Браће Југовића. Осим за позоришне представе, сала је током 19. века коришћена и за добротворне балове и концерте. Велика уставотворна скупштина је у њој изгласала познати Устав од 1888.



  5. #5

    Odgovor: Београд

    ПАЛАТА "АЛБАНИЈА"
    На основу конкурсног пројекта Бранка Бона и Милана Гракалића, из 1938. године, објекат је завршен 1940. по пројектима Миладина Прљевића и конструктора инж. Ђорђа Лазаревића. Дуго је била највиша зграда, доминирајући објекат модерне архитектуре на гребену Београда и висински регулатор просторне композиције дуж читавог потеза Теразије - Славија.

    СКУПШТИНА СРБИЈЕ
    Први пројект за Дом народног представништва направио је 1891. године Константин А. Јовановић. На конкурсу за зграду, према измењеном програму, на простору близу Батал-џамије, одржаном 1901. године, награђен је рад Јована Илкића, који у суштини представља варијанту Јовановићевог решења. Градња палате започета је 1907. године, а камен-темељац положио је Краљ Петар i. Током Првог светског рата Илкић је умро у логору, у Нежидеру, а планови су изгубљени. Нове планове, према изграђеном стању, направио је Илкићев син Павле, а у довршавању објекта, посебно ентеријера, помогао је Николај Краснов. Грађевина је довршена тек 1936. Обликована је у духу академског традиционализма, са богатом унутрашњом (архитектонском и уметничком) декорацијом, коју су извели тада најпознатији домаћи уметници и занатлије. Испред главног улаза постављена је, 1939. године, монументална скулпторска група "Играли се коњи врани", дело познатог вајара Томе Росандића.

    ПАЛАТА "БЕОГРАД"
    Изградња је трајала од 1969. до 1974. Пројектант је Бранко Пешић. Објекат је изграђен у језгру старог градског ткива, на потезу Теразије - Славија, са наглашеном тежњом да својим високим делом, од 24 етажа, доминира као просторни градски оријентир. На првих неколико спратова се налази Робна кућа "Београд", а на осталим спратовима су пословне просторије, као и седиште неколико београдских медија.

    БЕЛИ ДВОР

    Изградња је завршена 1936. године, по пројекту Александра Ђорђевића. Реновиран непосредно после Другог светског рата. Коначно је уређен и опремљен за садашњу намену истовремено са Старим двором (арх. Братислав Стјановић са тимом). Комплекс дворова, уређен као јединствена слободна површина, служи у резиденцијалне сврхе.

    ГЛАВНА ЖЕЛЕЗНИЧКА СТАНИЦА
    Зграда за Железничку станицу изграђена је 1884. године, на насутом простору некадашње "Баре Венеције". Изведена је по идејама бечког архитекте фон Шлихта и плановима архитекте Драгутина Милутиновића, професора Техничког факултета Велике школе у Београду. У оно доба представљала је веома успело решење, и по складности архитектонских форми (у духу класичне архитектуре) и по организованости простора. Припада групи архитектонских објеката који су у тадашњој кнежевини и краљевини Србији значили прво прихватање и развитак техничких достигнућа оновремене Европе.

    КАФАНА "?"

    Најстарија београдска кафана, подигнута 1823. као својина кнеза Милоша Обреновића, коју је поклонио Науму Ичку, свом трговачком конзулу. Градили су је "мајстори из Греције" у балканском стилу. У приземљу је већ 1826. Ећим-Тома Костић, зет Наума Ичка и чувени видар из Другог српског устанка (излечио је и кнеза Милоша), отворио кафану која се звала "Ећим-Томина". Од 1878, када су је наследници продали, мењала је господаре и називе. Прво се 1878. године звала "Код пастира", па 1892. године "Код Саборне цркве", али је ова фирма одмах скинута, јер није одговарала ни уредби о механама, ни црквеним властима. Као привремено решење, власник је ставио само знак питања, који је остао до данас. У кафану је 1830-1831. године навраћао Вук Караџић. У њој је 1834. био први билијар у Београду, а од исте године била је прво читалиште "Српских новина"

    МАНАКОВА КУЋА
    Подигнута средином тридесетих година 19. века за становање и кафану трговца Манака Михаиловића, родом из Македоније, у време трасирања нових савамалских улица. Старином, положајем у простору и сликовитим изгледом, кућа је сведочанство о последњим траговима балканске архитектуре из времена када је Београд почео да прераста своје оквире и почео се развијати у модеран европски град оног времена. После радикалне оправке 1966. у њој делује Клуб колекционара и Клуб љубитеља старог Београда, а изложена је и збирка етнографских предмета професора и сликара Христифора Црниловића. Зграда припада Етнографском музеју.

    МИЛЕНИЈСКИ СПОМЕНИК
    Подигнут је 1896. да обележи прославу хиљадугодишњег (896-1896) оснивања и постојања угарске државе. (Таква "миленијска" обележја Мађари су дизали и по другим местима). Зидан је као "кула-видиковац", или "кула-разгледница", на највишој тачки Гардоша, у комбиновај градњи камена и опеке. Архитектура је у знаку различитих стилова, у којима доминирају елемети романтике. Погрешно се везује за историјску личност Јаноша Хуњадија, познатог и као Сибињанин Јанко. У кули се данас одвијају различите културне активности.



  6. #6

    Odgovor: Београд

    Београдска тврђава


    Београдска тврђава подигнута је на гребену изнад ушћа Саве у Дунав у раздобљу од I до XVIII века као комплекс одбрамбеног карактера. Тврђава је данас својеврстан музеј историје Београда. Ову целину чине сама Београдска тврђава, подељена на Горњи и Доњи град, и парк Калемегдан.

    Због изузетног стратешког значаја на овом месту је, крајем првог века наше ере, подигнуто утврђење - римски каструм, као стални војни логор IV Флавијеве легије. После рушења од стране Гота и Хуна, утврђење је обновљено у првим деценијама 6. века. Непуно столеће касније, разарају га Авари и Словени.

    Уз утврђење на брегу изнад ушћа Саве у Дунав, настао је антички Сингидунум, а на истом месту и словенски Београд. Столећима се средњовековни град развијао на просторима Тврђаве, тражећи сигурност међу њеним бедемима. Београдска тврђава често је рушена и обнављана. Изнад римских зидина стоје српски бедеми, а преко њих, турске и аустријске фортификације. У 12. веку византијски цар Манојло Комнин подигао је на римским рушевинама нови кастел. У првим деценијама 14. века ово мало утврђење на брегу проширено је до речних обала.

    Под влашћу деспота Стефана Лазаревића, као ново средиште Србије, Београд је ојачан пространим утврђењима Горњег и Доњег града. У старом кастелу подигнут је Деспотов двор, а на Сави је дограђено ратно пристаниште. У оквиру бедема развио се напредан средњовековни град. После турског освајања 1521. године, па све до краја 17. века, Београдска тврђава није значајније дограђивана.

    Ново раздобље започело је аустријско-турским ратом. Као кључно утврђење у средишту ратних сукоба током 18. века, Тврђава је три пута реконструисана. Порушен је стари кастел, а велики део средњовековних бедема прекриле су нове фортификације. Под аустријском окупацијом, 1717-39. године, после изградње нових модерних утврђења, Београдска тврђава је представљала једно од најјачих војних упоришта у Европи. Грађена је према пројектима генерала Николе Доксата Демореза, Швајцарца у аустријској служби. Игром судбине, у свитање једног мартовског дана 1738. године, због пораза код Ниша, управо пред бедемима Тврђаве стрељан је њен градитељ. Повратку Турака у Београд 1740. године, претходила су рушења свих новоподигнутих утврђења. До краја 18. века Београдска тврђава је добила коначни облик. У ратним разарањима током протеклих деценија порушени су готово сви објекти у Горњем и Доњем граду, а бедеми знатно оштећени.

    Према Београдској тврђави воде улице Кнез Михаилова и Узун Миркова. На том правцу су главне тврђавске капије - Стамбол-капија (унутрашња и спољна) и Сахат-капија. У средњовековно утврђење улазило се са источне стране (поред данашњег Зоолошког врта), кроз Зиндан-капију и Деспотову капију Горњег града. Доњем граду прилази се Булеваром војводе Бојовића (Видин-капија) и из Карађорђеве улице (Мрачна капија).

    Опширније:
    Културна баштина - Београдска тврђава

    Калемегдан



    Најлепши је и највећи београдски парк, истовремено је и најзначајнији културно-историјски комплекс, у којем доминира Београдска тврђава изнад ушћа Саве у Дунав. Назив Калемегдан односи се само на просторни плато око Тврђаве који је осамдесетих година 19. века претворен у парк. Плато је, док је Тврђава била главно војно упориште Београда, служио да се непријатељ осмотри и сачека за борбу; због тога и његово име потиче од турских речи "кале" - град, то јест тврђава и "мегдан" - поље. Турци су Калемегдан називали и Фићир-бајир што значи "брег за размишљање".

    Преуређивање у парк отпочело је, после предаје Тврђаве Србима (1867), по наређењу кнеза Михаила Обреновића. Идејне скице за уређење Калемегдана направио је први београдски урбаниста Емилијан Јосимовић. Зеленило је засађено између 1873. и 1875. године, када Београдском тврђавом командује пуковник Драгутин Жабарац, ађутант кнеза Милоша Обреновића у доба његове друге владавине.

    Планско уређивање Калемегдана почиње 1890. Tада је војска предала парк Београдској општини. Ондашњи председник општине Никола Пашић одобрио је први кредит за уређивање Калемегдана од 10.000 тадашњих динара. Године 1905. приступило се проширивању парка, уређивањем Малог Калемегдана, који се простирао од павиљона "Цвијета Зузорић" до Зоолошког врта.

    Пре Првог светског рата Калемегдански парк завршавао се на месту где су сада камене степенице (воде према доњој тераси). Земљиште иза ових степеница било је све до 1929. потпуно неуређено и обрасло у коров. После 1931. парковске површине проширене су и на Горњи град. У парку је постављено више споменика познатим културним и јавним радницима. На Калемегдану су Војни музеј, Уметнички павиљон "Цвијета Зузорић", Градски завод за заштиту споменика културе, Зоолошки врт, дечији забавни парк, већи број спортских игралишта, угоститељских објеката и друго.



Slične teme

  1. Odgovora: 14
    Poslednja poruka: 25.06.2013, 00:01
  2. Odgovora: 3
    Poslednja poruka: 03.08.2012, 10:56
  3. Богдан Богдановић
    Autor Turkmenbashi u forumu Nauka
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 14.02.2010, 23:29
  4. Трговци: ко све пљачка народ
    Autor yossarian u forumu Društvo oko nas
    Odgovora: 17
    Poslednja poruka: 26.12.2007, 20:48
  5. Odgovora: 5
    Poslednja poruka: 24.04.2006, 01:02

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •