Hodaj...

[Goga]

Šetnje na dužim ili kraćim relacijama,
su postale neizostavni deo mog životnog ritma.
Prijaju mi.
Bistre um... Sve što je negativno - nestaje...

Šetate li? Da li vam više prija solo, ili šetnja u društvu?
Da li vam zameraju, kao meni, da brzo hodate?

Imate li uopšte vremena za ovakvu vrstu psiho - fizičkog pražnjenja?

[bellissima]

Volim setnje.
Jos uvek imam svoj mali ritual, da svake nedelje ili svake druge, zavisi od obaveza,
provozam se do Venca, ostavim auto i onda polako peske do spomenika.
Pa krivudavim puteljcima u nedogled dok ne osetim umor.
Nedelje su obavezne.
Koliko mi vreme dozvoli pokusavam da se na taj nacin relaksiram.
Najvise volim setnje u zimskim nocima.
Dok belina bljesti oko mene, udisem ostar vazduh i dok koracam osluskujem skriputanje snega.

[Morpheus]

Šetam, ali... nikad nisam naučio taj način šetnje u kojem to činim iz nekog posebnog zadovoljstva, da bih se relaksirao ili šta ti ja znam... odmorio.

Šetnja je za mene više prevozno sredstvo, nego nešto lepo u čemu uživam. Većinu relacija u gradu prelazim pešice, Novi Sad je Bogom dan za tako nešto. Hodam brzo, a pogled mi stalno luta, tako da mi često zameraju što ih nisam pozdravio prolazeći pored njih... a ja ih jednostavno nisam primetio.

A naučiću i tu relax varijantu...jednom.

[Aiko]

Šetnja..da, ništa lepše..

Dobra rekreacija, ako se brže hoda i još bolje relaksiranje..i najbolje kad si sam..
Pravi melem i za dušu i za telo..
Žao mi je što sve manje imam prilike za šetnju i baš mi nedostaje..

[Cecara]

Jedino vreme kad sam sama sa sobom onako kako mi je potrebno. Stavim svoje slušalice i svet oko mene nestaje. Odlazim da se izborim sa svim svojim vešticama, radujem lepim stvarima i oplačem tuge. Postavljam pitanja sama sebi i na njih odgovaram.

Koračanje me smiruje. Hodajući, praznim se. Bez šetnje ne bih mogla. Ona je deo mene, neka nema, zamišljena, nevidljiva pomoćnica koja je uvek tu i čeka me raširenih ruku, kad god joj se obratim.

[Mish]

Da se zapljune jedan puž maratonac.
Tabanar sam, ali mi je šetnja samo ono kada tabanam bez cilja, tek da umorim noge i napunim baterije.
Volim da šetam.
Zimi, dok se ne smrznem, pa onda uletim u neku brvnaru na čaj i nastavljam dalje dok me noge ne zabole. Šetam dok pada sneg, kad prste greje pečeno kestenje, bazam da bi ostavila tragove stopa tik pored onih kerećih.
U proleće, da ga omirišem, da ga naslutim, da ga udahnem i da otkrijem neki novi putić kojim još nisam išla.
Leti, da se ohladim. I nadišem.
U jesen, da ožalim leto.
Kad kažem šetnja, onda mislim na Dunav, i na tvrđavu, na Frušku Goru, na more i na borovinu.
Kad kažem šetnja, onda je to i neko moj sa kim mogu lagano da hodam, ćutim, pevam ili pričam. Neko ko ima isti tempo hoda i isti tempo udisaja kao i ja. Neko ko šetnju voli, ko neće kukati da ga bolu noge, neće meriti pređene kilometre i ko neće gledati na sat. Neko ko će razumeti zašto se za čas promeni �maršuta� i odredi neka nova staza po kojoj će se bazati.
Kad kažem šetnja, dođu mi na um moji srednjoškolski dani i društvo iz tog doba. Za mnoge šetam puno, ali znam, u odnosu na te dane, ja sam tek nepokretna mrcina.
Volim da šetam, ali ne šetam toliko često koliko bih volela.

[memento]

Nisam baš neki šetač u smislu dobrovoljnog hodanja radi nekog uživanja. Valjda je to zato što sam uvek dosta vremena provodio u pokretu po prirodi svog načina života, a često i posla. Međutim, voleo sam ponekad da prošetam zimi za vreme juga po splitskom Marjanu, ili šetalištem Pet Danica u Hercegnovom...

Inače od svih šetača najdraži mi je Džoni Voker...

[starsica]

Hodam brzo, a pogled mi stalno luta, tako da mi često zameraju što ih nisam pozdravio prolazeći pored njih... a ja ih jednostavno nisam primetio.

'Ajd to, al' kad ti ljudi masu u lice a ti im mases glavom i ne poznajes ih, a lepo ti je stavljeno do znanja ko su, napismeno.. tu nema opravdanja

Ne volim mnogo da setam iz jednostavnog razloga. Ima mnogo brzih prevoznih sredstava koje vise volim, jer normalno iz kuce izlazim kad treba negde da idem a na destinaciju volim da dodjem brzo, a setanje mi to uskracuje poneka setnja u prirodu ili tako nesto mi je ok, iako vise volim da do te prirode dodjem ili bajsom ili kolima pa da onda u istoj otpadam ponekad, samo kad sam jako ljuta ili iznervirana desi se da odem iz kuce naprasno u onom u cemu sam, desavalo se da se jako ljuta do Tise prosetam u kucnim papucama i carapama. Onda lepo zasednem pored reke, pustim da mi voda odnese negativne misli i vratim se kuci. Ocisti me vazduh, vise nego setnja.. ali to kazem zato sto samo onda imam volje da se prosetam.
I da, zavisi gde idem u setnju. Ako se setam po selu mjem, mrzi me da idem do prodavnice iza coska. Dok u NS - u npr. imam volje da otpesacim citav grad. Prosle nedelje sam sa drugaricama presetala 15 km a da nisam ni osetila. To valjda ima veze sa dosadom i setnjom. Mislim, dosadno mi je da setam kad nema ljudi, sto je na selu slucaj. Grad je druga prica.

[Sirijus]

Volim da šetam, i to radim svaki dan. Kad god mi se pruži prilika. Ma, može biti i minus pet, šest, a i plus 35, nema veze. Volim ekstremne uslove. Nekad mi nije problem da odem pešaka do grada ( a treba mi pola sata ), popijem čašu vina ili piva, i vratim se kući. To je, jednostavno, uživanje.
Nekad mi i ne "legne" šetnja ali ne može štetiti, to je sigurno.

[ZOE]

Setnje pored reke me psihicki odmaraju. Volim da setam u drustvu. Najvise volim kada odem u Novi Sad, i nas troje - moja cerka, njen otac i ja zastrapaciramo niz ulicu, pa krug oko Novog Naselja, pa svratimo u poslasticarnicu da kojom bakLjavom dopunimo akumulator, pa nazad. Eh Miliiiineee

[AmIa]

Sta bese setnja?
Moracu da obnovim gradivo.

[vladapera]

Napokon je otoplilo,...bar se nadam .
Napokon neću autom na posao i na ostale obaveze .
Napokon ću pripremiti bicikl za novu sezonu .
Napokon ću pešaka .
Kao da sam dva meseca zarobljen bio u autu,...ma ubi hladnoća.
Jako mi nedostaje kad se u mislima izgubim koračajući. Gde sve stignem i čega se setim ne vredi pisati .
Nekad mi žao što sam stigao, pa bi mogao još koji krug. To su trenutci kad se donose i krupne odluke u životu,
hodajući sam baš smiren i racionalan. Živim u malom gradu i poznajem mnogo ljudi, al' nabijem kapuljaču
kad se zablesim u mislima, pa ne moram svakom da se javljam,...ljudski je po nekad .
Prija ponekad taj zvuk koraka i samoće , al samo po nekad...

Mika Antić
SAMOĆA

Svoju snagu prepoznaćeš po tome
koliko si u stanju
da izdržiš samoću.

Džinovske zvezde samuju
na ivicama svemira.
Sitne i zbunjene
sabijaju se u galaksije.

Seme sekvoje bira čistine
sa mnogo sunca, uragan i vazduha.
Seme paprati zavlači se u prašume.

Orao nikada nije imao potrebu
da se upozna sa nekim drugim orlom.
Mravi su izmislili narode.

Svoju snagu prepoznaćeš po tome
koliko si u stanju
da prebrodiš trenutak,
jer trenutak je teži
i strašniji i duži
od vremena i večnosti.

[proleće]

Šetam puno. Šta to znači, ujutru ustajem relativno rano i kada god mogu a to je skoro svaki dan odlazim na bent koji je pored reke Dunav tj. od kuće, preko benta , pa do kuće, znači kako se kaže okolo a to je negde izmedju sedam i osam kilometara.
Moja kuća je u zadnjoj ulici, Dunavska i tačno je naspram mosta preko reke Dunav, znači kada stignem do mosta to je pola puta i još pola od mosta do kuće. Već sam navikla, nije mi nikakav problem i u te jutarnje šetnje uvek idem sama tako najviše volim.
Bude nekada u istom dana ali uveče šetam sa prijateljicom ali to nije to.
Uz sve to aktivna sam te idem na pilates , što mi još dodatno prija i popravlja raspoloženje.