Paranoja u Ulici brestova

[Sonja]

Vec odavno zelim da postavim ovu temu, prosto jer je vrloooo karakteristicna za mene, pa kao da vidim ima l' jos ko slican
Naime, da li imate neki neobjasnjivi strah kad idete nocu same, vracajuci se iz izlaska ili slicnih aktivnosti, osecaj da vas neko prati, osecaj da je svaki slucajni (jea rajt, slucajni! ) prolaznik manijak, osecaj da cete zavrsiti iskasapljeni sas noz ili neko drugo 'ladno oruzje?Da li ste ikada potrcale usled kulminacije ovakvih misli?Da li ste, ne daj boze, imale neka neprijatna iskustva?

[bebagm]

Eeee, sta da ti recem, meni se na zalost desilo nesto slicno i to u po bela dana, tacnije u 10h AM.
Bese to pre 13 godina. Normalno, kao i svaki drugi dan isla sam u prodavnicu. Kada sam se vracala primetila sam da jedan decko stoji ispred zgrade ali mu nisam pridavala toliko paznje, jer sta je strasno stajati ispred zgrade. Nije mi bio poznat. Usla sam u zgradu, neko je bio iza mene, htela sam da ga propustim ali on me je prvo uhvatio za glavu odnazad. Prvo sam pomislila da je neki komsija i da me je pomazio ali kada sam htela da okrenem glavu da vidim ko je to nije mi dao. Rukama mi je okrenuo glavu, smotao me oko srtruka i posto sam nosila torbu zavukao mi je ruku u nju. Tada sam shvtila da je to u stvari manijak i pocela sam iz sveg glasa da vristim. Boze, kako sam se uplasila. On je naravno pobegao, svi su istrcali iz zgrade ali ga nigde nije bilo. Od tad su svi moji strahovi udesetostruceni. Nocima nisam smela sa spavam iako je mama uvek bila pored mene. Skola mi je bila fakticki u dvoristu ali me je majka ili neko uvek cekao ispred zgrade kad bih isla popodne u skolu.
Ni sad mi nije prijatno kada se nocu vracam sama iz grada ali se borim i trudim da ne razmisljam toooliko o tome. Ima jedno kuce oko zgrade koje me stalno prati do ulaza kad se vracam nocu sama, ko da zna da se plasim. A i njega se plasim, ne znam sto, nikada ga nisam pomazila al ga redovno hranim sa terase.
Ostalo mi je to da ne smem sama da spavam nocu, u sobi da ali samo ako je neko u drugoj prostoriji. I tako kad moji odskitaju nedje i ostanem sama ja jadna cekam ko zna do kad da se vrate ne bi li legla da spavam. A tu budalu sam posle par puta videla po gradu, ooo i tad sam imala traume, tresem se ko prut svaki put kada ga sretnem. Zivot je to, sta da se radi.

[nattydread]

uvijek se usrtarim tako navecer, a paranoja me drma i od strendzera i od psa lutalica. moj problem moze lijepo da rijesi jednim bajsom, ipak sam nekako sigurnija, e medjutim, valjda sam jedina u ravangradu koja vozi bajs "osmicasto", pa takav sport izbjegavam. moram da napomenem da mi ni ulica nije bas osvjetljena, tako da mi se od onih sjenki sve i svasta prividja. na moju veliku srecu, za sada mi se jos nista nije desilo, a nadam se da ce tako i ostati najopasije sto mi se dosada desilo jesu bliski susreti sa slijepim misevima, ali je to proslo skoro bezazleno...

[Sonja]

Lele...znaci ima nas
Ja isto imam traume iz najranijeg detinjstva-isprepadali su me, u dva navrata,manijaci ... tacnije egzibicionisti (sto se samo prikazuju ), i to kod nas u ulazu .Mozete misliti kako je to bilo strasno za mene kad se secam svakog detalja a imala sam 5 godina.OD tad redovno zavirujem kod nas u deo oko strujomera, gde je taj nesrecnik stajao.Znaci ravno 20 godina mi je to deo rutine cim udjem u ulaz.Strasno
Sto se tice neceg skorasnjeg, to je bilo negde u ovo vreme prosle godine, posle izlaska sa drugaricama u Latino, resih da ustedim posto sam bukvalno na 10 minuta pesaka, i da, protivno mojim navikama, ne uzmem taksi i ispadnem vrlo pametna.Naravno u 2 ujutro, radni dan, nije bilo zive duse, isla sam bul. Mihajla Pupina kad preko puta spazih dva sumnjiva lika - jos ja kao za inat lupam onim stiklama, ne moz' covek da ne cuje/vidi, obzirom da smo nas troje bili jedini u gradu, otprilike.Sad ja smisljam strategiju kako da predjem na tu stranu obzirom da tu zivim,al' 'oces oni stoje na prelazu, pa stoje ... ja "mudro" zasecem van prelaza ali opet moram proci pored njih ... posto je l'te stoje ...
Prodjem ja pored njih u stilu ne vidim vas, i cujem neko susumurenje, a potom i korake .Kad sam ja izula stikle i zazdila bulevarom, boze mili i dan danas se najezim.Okrenula sam se tek pre ulazom i bili su daleko ... ko zna mozda sam se isparanoisala, sto kaze moj drug mozda su hteli da procaskaju (u 2 ujutro usred pustog bulevara, aj dont tink sou ) .... ali sigurno su svasta pomislili kad sam pocela da shibam onako bosa, lele ..

[Meggy]

Ja isto imam traume iz najranijeg detinjstva-isprepadali su me, u dva navrata,manijaci ... tacnije egzibicionisti

I, bre, oni su skroz bezopasni Ja otisla jednom da se prosetam pored reke, jelte, i spazim jednog kako ide prema meni i to u sred bela dana.... izvadio ga, brate mili, i igra se sve u sesnajs' Ja se odvalila od smeha, malo mi falilo da ga pitam kakav mu je to patrljak Doduse, tad sam vec imala dovoljno godina da znam da oni samo vole da budu vidjeni

[SQUAW]

Ja na sreću nisam imala nikakve slučajeve... možda zato što kad se vraćam kući već je uveliko dan šalim se... bila sam baš u dobroj kondiciji, bavila se sportom itd... pa sam bila prilično sigurna da bih mogla i Karl Luisu da pobegnem kad bi me pojurio... a i znam neke opasne poteze i nisam paranoična nikad bila, uvek sam ja pratila te drugarice koje se plaše, pa ja klaj klaj sama... a sad, sad im ne bih ni bežala džast kiding agen

Ne plašim se, mogu da idem sama po najcrnjem mraku, i idem, ali neću baš namerno prolaziti kroz neko žbunje, ako mogu da ga obiđem.

A da sam sretala tih manijaka po haustorima i gradskom prevozu, jesam veliki je ovo grad, ima ih... dolazili su čak i u školsko dvorište kad procene da nema dečaka i skidali gaće... al' ti nisu opasni... i dok drugarice bespotrebno larmaju, ja istrtljam nešto kao "Ajde bre, pokrij tu sramotu" ili nešto u tom fazonu, jer izgleda njih ta paranoja i pali... pa im ja ne priuštim to zadovoljstvo...

E, ali moja tetka je imala doživljaj koji se često u mojoj porodici prepričava Elem, vraćala se sa nekog puta, pre dosta godina, onako, prilično kasno, kad je čovek krenuo da je prati... e sad, ona kaže da nije paranoja (inače nije takav lik) i da je bila ubeđena da će joj nešto napraviti samo da se dokopaju mraka i prilaza ulazu, koji nije bio baš osvetljen, te ona ubrza malo korak, šmugne iza ćoška, čučne, otvori kofer, izvadi peglu i sačeka dotičnog... e da l' je taj hteo nešto da napravi il' nije, nije se baš lepo proveo... prvo što je popio peglu (i to pravu ), drugo što je ona krenula da pravi buku, pa je još i tu neki komšija iz prizemlja pripretio i krenuo da izlazi kroz prozor pa je dotični krenuo da trči bez reči u onom pravcu iz kojeg je došao...

[HLEBmaster]

Realno opasnost postoji, sranja se deshavaju raznorazni bolidi vrshljaju nocu.
Shta se desilo kod mene u zgradi nedavno..

Komshika doshla kod komshike i zajebavale se do 3 sata ujutru, izlaze iz stana, ova jedna zove lift .. otvara vrata .. i nastavlja da pricha ne gledajuci u lift.. U jednom trenutku se okrene.. kad neki baja stoji u liftu skroz go okrenut ledjima ! Naravno vriska histerija .. budi ova muzza, naravno dok je ovaj poverovao da ga ne zajebavaju lik je pobegao istim tim liftom.. (NE TO NISAM BIO JA! )
Sledecu noc sam i ja ishao zgradom u polugardu ..jebote chesto ni svetla nema zamisli pichish kroz mrak i spichish se u neku budalu koja eto stoji tako u mraku..?! Prvo udri posle vidi da nije baba sa chetvrtog..

Koliko chesto se ove stvari deshavaju nije ni bitno, strashno je kakve posledice na psihu moze da ima samo jedno takvo sranje kakvo je beba dozzivela na primer...a drugo shto josh milion drugih devojaka pa i mushkaraca ne moze normalno da zivi i da se krece nocu iako se njima lichno nikada nishta nije dogodilo... A znam neke koje je strah i danju od ljudi pa i svega ostaloga pa ne izlaze iz kuce godinama a to je vec patologija i unishtavanje kvaliteta zzivota..

[vlado]

Ja iskreno nemam starh od mraka i mnoooooooooggooo mi se puta desavalo da se ciku vracam po mraku jer je jedan deo puta neosvetljen.

Al' ipak sva ta hrabrost nestaje posle jednog dobrog horora! Tako sam jednom prlikom ost'o sam u kuci ( nista neobicno ), stim s'o sam samo pola sata pre toga odgled'o "Noc vestica H20" Na najmanji sum, u krevet! Ne mogu ni da zamislim s'a bi se desilo da sam se nas'o na nekoj neosvetljenoj ulici

[bubica]

ja se zdravo plasim mraka, vracanja kuci sama i slicno.
nisam imala neke ozbiljne susrete te vrste, ali znam nekoga ko je to imao i ko i dan danas ima strah od tog dogadjaja.

[Kill Bill]

Secam se.... da bih dok sam bila mala...
kada bih otvorila oci usred noci premirala od straha gledajuci strashnu siluetu od gomile odece prebacene preko stolice...

[Masha 92]

ali sigurno su svasta pomislili kad sam pocela da shibam onako bosa, lele .. [/QUOTE]
hehe ova zadnja ti je dobra
ja zivim u kraju gde se narkici stalno okupljaju,ima svakakvih budala,tako da mi je to postala svakodnevnica i ne plasim se puno kad sam u svom kraju.medjutim,kad sam malo dalje,i te kako se uplasim.nemam pojma sto je tako

[Tigerlily]

Potpuno se pronalazim u tvom opisu... Kad idem sama noću, sve vreme se okrećem, bacam pogled u stranu i pozadi, a čak (neka mi je Bog u pomoći ) ponekad pređem ulicu ako neko ide dugo iza mene.
Nije mi se desilo da me je neko pratio i napao, ali mi se jeste desilo da mi priđe egzibicionista i pokaže se u svoj svojoj lepoti (), i to ne jednom...

[Mish]

Uh, kada se setim srednje škole, Đave, koliko sam se puta sama vraćala kući (moja mama i njeno "Dođi do 3") onim stepenicama, pa kroz grad kući. Nikakva frka, bitno da si ti maksimalno iskoristio vreme. Onda su došla vremena u kojima sam u zlo doba sama retko bila u gradu, odnosno uglavnom sam imala ili prevoz do kuće ili pratnju i prosto o tome nisam ni razmišljala. Zapravo, da me je neko pitao, rekla bih da mi uopšte nije frka. Ali...U poslednje vreme mi se dešavalo da da zaglavim u gradu i da se sama vraćam kući. I kao, nije me frka, ali ipak uzmem taksi. Opet, ume da mi bude frka dok ne dođem do stana.

Da li su se vremena od vremena srednje škole promenila i moja frka je opravdana ili sam samo izašla iz forme?

[starsica]

nikad ne idem sama kuci.. uvek imam pratnju, ako je nemam, namolim je, a ako ni to nije dovoljno, zovem moje u krajnjem slucaju da dodju po mene..
haoticno se plasim da nocu setam sama, plase me sve one zive senke od kojih tripujem da me neko prati i da me neko uhodi..
samo nek' sam ja ziva, zdrava i nek' ima ko da me doprati kuci i svi zadovoljni

[SVETICA]

Nisam se bojala ici kuci iz grada sama sve dok neki manijak nije napao moju drugaricu koja zivi u mom kraju, sreca dobro se zavrsilo jer se derala ko luda, pa je neki tip priskocio u pomoc i ovaj je kidnuo!!! Ima samo neki tip koji seta nocu obucen u haltere i stikle ali on je bezopasan, samo je maaalo poremecen!!!