Османски султани - Strana 2
Strana 2 od 2 PrvaPrva 12
Prikaz rezultata 16 do 27 od ukupno 27
  1. #16

    Odgovor: Османски султани

    Ахмед I (16031617)

    Ахмед I (18. април 1590 - 22. новембар 1617), турски султан 1603-1617. Ахмед I је дошао на пријесто 1603. године сасвим млад, са својих 14 година. Био је јако религиозан и дао је градити џамије Ахмедије (Ахмедове џамије), које су требале бити још раскошније од Аја Софије. На његовом двору владала је самовоља. По властитом расположењу и жељи је давао да се убијају паше и везири, при чему је још и уживао. Такођер је Ахмед I живио спокојним сарајским животом.

    Склопио је мир са стално побуњеним Персијанцима и 1617. године је дошло да склапања мира са молдавским козацима. Султан је дао уредити да се сви законски прописи налазе у једној законској књизи (Канунама). На самрти прогласио је свога брата Мустафу за наследника, јер његов син Осман беше још премлад. То је било могуће, јер он би први султан који неизврши ритуал братоубиства.



  2. #17

    Odgovor: Османски султани

    Мустафа I (16171618 )


    Умишљени стил владавине новог султана Мустафе I водио је, још исте 1617. године када је и дошао на престо, до његова свргавања те тако млади Осман II, син султана Ахмеда I, постаде султан.
    За време једне побуне јањичара 1622. дође директно из изолације Мустафа I опет на власт.
    1639. године беше по наређењу удављен и сахрањен у Aja Софији.



  3. #18

    Odgovor: Османски султани

    Осман II (16181622)


    Петнаестогодишњи Осман дође 1618. године уз државни удар и свестрану помоћ штићеника на власт. Његова владавина беше на почетку обележена миром у Царству, све док 1620. године нису почели изненадни ратни сукоби са Пољском.
    Осман II није био омиљен у народу, војсци као нити код свештеника због своје шкртости, тврдичлука и грамзивости као и бруталности према јањичарима.
    Осман II је убијен у мају 1622. године за вријеме једне заједничке побуне спахија и јаничара. Пре њега свргнути султан Мустафа I, беше поновно постављен на престо.



  4. #19

    Odgovor: Османски султани

    Мурат IV (16231640)


    Султан Мурат IV дође на власт 1623. године и бејаше најкрволочнији од свих османских владара. Мурат IV забрани и даде затворити све куће у којима се пила кафа, радње у којима се држао алкохол конзумирао дуван и опијум. Упркос његовом наоко моралу, и сам је пио вино. Увео је ред код јаничара и у другим трупама тако што је скурпулозне војнике и корумпиране Паше једноставно дао погубити. Ако му се свиђало позвао би неког Пашу у своју палату и одрубио би му главу властитом руком или би се увесељавао тиме гледајући како га муче. Брутални султан је користио своје право и сваки дан дао да се погуби 10 недужних цивила. Још би знао да се постави на погодно прегледно место свог сараја, одакле би убијао недужне пролазнике из своје аркебузе.
    Султан је одржавао мирне односе са европским силама. 1635 као и 1638. године подузимао је лично војне походе на Персију и Месопотамију који су били зачуђујуће окруњени успјехом. Султан Мурат IV је проводио редовно масовна смакнућа над тобожњим преступницима и над ратним заробљеницима.



  5. #20

    Odgovor: Османски султани

    Ибрахим I Луди (1640—1648 )

    Ибрахим је дошао на престо Османског царства фебруара 1640. године као најмлађи син султана Ахмеда I. Он је растао потпуно повучен у вечитом страху да не буде убијен од своје браће. Султан није био способан да уопште врши своје владарске дужности.
    Његов велики везир Кара Мустафа је проводио реформе у финансијској и пореској политици, те на тај начин омогућавао прилив новчаних ресурса за Ибрахимов раскошни живот у палати. Мајка и султанија су се бринуле да владар буде забављан и увијек саме проналазиле нове харемске даме за њега. Кад се било прочуло да једна од конкубина има однос са једним дворским слугом, султан нареди одмах да се из харема 280 жена удави.
    Високе државничке послове је самовољно додељивао неспособним људима и узимао новац и мито.
    Такво понашање је довело до последице да се како народ, тако јањичари и свештенство дигне против њега. Султан Ибрахим беше у августу 1648. године свргнут и смакнут.
    Poruku je izmenio Turkmenbashi, 21.04.2010 u 12:33



  6. #21

    Odgovor: Османски султани

    Мехмед IV (1648—1687)

    Мехмед IV је имао само 7 година када 1648. године би проглашен за султана. Државна власт беше провођена потпуно од Валиде и самих јањичара. У само неколико година бијаше положај великог везира 13 пута додјељиван. Коначно са постављањем Мехмед Паше за великог везира, пође за руком том способном човеку да стане на крај харемским тежњама за влашћу.
    Успешно је ратовао у Трансилванији и уз помоћ кримског Кана би омогућено да се одржи и докаже првенство Османског Царства на подручјима дунавских кнежевина. Велики везир Ахмед Паша, син Мехмед Паше, заврши освајање Крита за који се водила борба још од султана Ибрахима I. Султан Мехмед IV је и сам водио ратне походе против Аустрије, али мораде признати да је поражен 1664. године у бици код Сент Готхарда на реци Раб. Рат против Пољске 1672. године се за Османлије заврши успешно. Након смрти Ахмеда 1676. године, прогласи султан Кара Мустафа Пашу за новог великог везира. Кара Мустафа је водио ратове против Козака и против Аустрије. Између 13. јула и 12. септембра 1683. године узалудно је опседао Беч. Онда је потом повучен са положаја и погубљен. Следећих година је изгубљен велики дио територија Угарске на рачун Турске.
    Послије револта његових трупа беше Султан Мехмед IV у новембру 1687. године свргнут.



  7. #22

    Odgovor: Османски султани

    Сулејман II (16871691)


    Након свргавања Мехмеда IV његов брат Сулејман II 8. новембра je 1687. године проглашен за новог султана. Нови владар је себи дао за задатак, да такође уради величанствена и сјајна дела попут његовог претка Сулејмана Величанственог. Само са великим потешкоћама је могао да доведе у ред своју махом побуњену и револтирану војску која се враћала из Угарске за Константинопољ. Османлије су морале 1687. године трпети пораз за поразом, прво у Угарској, а затим и у Далмацији. 1687. године су изгубили градове Београд, Смедерево, Херцег Нови (Пад Херцег Новог је описан у делу "Горски вијенац" од владике Петра II Петровића Његоша) и 1689. године Ниш. Осим тога султан се борио против против одметника и у властитим редовима.
    Везир Мустафа Паша је реорганизовао војску и уз помоћ татарске армије 1690. године поново освојио Београд, Ниш и Смедерево. Османска армија је такође била успешна у Трансилванији и Албанији.
    Султан Сулејман II је умро у јулу 1691. године у Једрену. Покопан је у Константинопољу у свом турбету (Сулејманово турбе). Своје високо постављене циљеве није могао спровести у дела.



  8. #23

    Odgovor: Османски султани

    Ахмед II (16911695)


    Ахмед II (25. фебруар 1643 6. фебруар 1695), турски султан 16911695. Дошао је на власт 1691. године, када је имао 49 година. За време своје кратке четверогодишње владавине није се могао окитити некаквим војним успесима. Ратовао је у Далмацији, Пољској и на острву Хиос, али је доносио Османлијама само поразе. Султан Ахмед II умро је у фебруару 1695. године.



  9. #24

    Odgovor: Османски султани

    Мустафа II (16951703)


    Мустафа II је био најстарији син Мехмеда IV и дође на власт у фебруару 1695. године.
    Он беше један способан султан по старом узору и одмах се стави на чело велике војске, са циљем да сва подручја изгубљена од његових претходника поново освоји. У овој последњој фази Великог бечког рата (1683-1699) успело му је да се пробије до Баната и на другој страни да у Румунији заузме Темишвар, али је пораз код Сенте 1697. године означио отомански пораз.
    У Сремским Карловцима беше склопљен мир 26. фебруара 1699. године са Аустријом, Пољском и Венецијом, а 1700. године, такође, са Русијом. Њиме је султан изгубио Угарску, а граница између Аустрије и Турске ишла је Савом и Дунавом, осим једног дела Срема који је припао Турској. Закључивање мира је омогућило султану и великом везиру да своју велику армију потпуно на нови начин среде и уреде, али се морадоше повући обадва тешка срца према јањичарима који су се стално задржавали у Једренама, умјесто у главном граду Царства Константинопољу.
    Револти јаничара се завршише свргавањем султана године 1703. Султан умрије у децембру исте године и би покопан у Аја Софији.



  10. #25

    Odgovor: Османски султани

    Ахмед III (17031730)

    23. августа 1703. године постаде Ахмед III Султан Османског Царства. Он је направио ред у јаничарским трупама, тако што је дао погубити више вођа јаничара. Године 1711. долази до рата са Русијом:
    Цар Петар Велики је следио политику "Отварања према мору", на северу према мору и финском подручју, а на југу према Азовском, Црном и Мраморном мору. На крају, требало је да се заузме Константинопољ.
    Шведски краљ Карл XII је умарширао у Русију, након што је Цар започео једну офанзиву против швеђана. Краљ Карл XII би 1709. године код мјеста Полтава потучен и могаше се спасити тако што је побегао и нашао заштиту код Османлија. Преко свог посланика Толстоја, захтјевао је Цар да се швеђанин испоручи. Када се Султан Ахмед III успротивио и бацио посланика у тамницу, изби 1711. године рат са Русијом. У бици код места Прут, мораде Цар признати да је побеђен, мораде закључити са Турцима примирје и мораде им још препустити град Азов. Коначни мир би тек када се закључи мировни уговор у Једренама 1713. године уз помоћ Енглеске, Холандије и Француске, које су тиме хтеле да спрече експанзију Русије.
    У сталном конфликту са Венецијом беаше успјеха за Османлије, када заузеше Коринт, Аргос и Наплион на Пелопонезу.
    Османско Царство објави рат Венецији у савезништву са Аустријом. 5. августа. 1716. године додђе код Петроварадина до битке. Принц Еуген Савојски побједи скоро дупло јачу Османску војску. У октобру исте године би и Темишвар заузет, а у августу 1717. године паде и Београд у аустријске руке.
    У мировним договорима у месту Пасаровци 1718. године, доби Аустрија гаранције на велика подручја као што су делови Влашке, Баната, Србије са Београдом и делове Босне. Са Аустријом би, осим тога закључен и уговор о трговини и у рату са Персијом 1724. године један уговор о деоби између Русије, Аустрије и Османског Царства.
    Султан Ахмед III мораде за време једне побуне јаничара да да оставку у корист свог нећака Махмуда I и умрије 1. јула (или 30. јуна) 1736. године. Он је показао велики интерес за тулипане и био је засадио у врту свога сараја 1200 различитих врста.



  11. #26

    Odgovor: Османски султани

    Mахмуд i (1730-1754)
    Ime: (24) Махмуд I.jpg Pregleda: 32 Veličina: 27.7 KB

    Mахмуд I је на почетку своје владавине јаничарима поделио поклоне и тако осигурао унутрашњи мир.
    Државни послови су вођени од стране способних везира. За време рата са Персијом дошло је до конфликта са Pусијом. После су вођени преговори са Персијом како би се вратиле границе за време владавине Mурата IV. Aустрија је као тајни савезник Pусије почела да води рат против османлија. Tурци су изгубили Hиш од аустријанаца а онда и Oчаков од руса. После је Hиш враћен под турску власт. После је наступио дугогодишњи период мира.
    Cултан Mахмуд I је умро 13. децембра 1754. године.
    Poruku je izmenio Cecara, 18.04.2014 u 09:18

  12. #27

    Odgovor: Османски султани

    ERDOGAN SULTAN?

    ''Tanjug - 14. jul 2014.

    Beograd -- Premijer Aleksandar Vučić kaže da želi da veruje da premijer Turske nije rekao da će "svako ko dirne Bošnjake imati 100 miliona Turaka protiv sebe".

Strana 2 od 2 PrvaPrva 12

Slične teme

  1. Како је настала Југославија...
    Autor yossarian u forumu Istorija
    Odgovora: 38
    Poslednja poruka: 15.07.2015, 18:43
  2. Окаснели повратак у школу...
    Autor yossarian u forumu Obrazovanje
    Odgovora: 13
    Poslednja poruka: 18.03.2011, 20:24
  3. Odgovora: 10
    Poslednja poruka: 23.07.2009, 19:19
  4. Odgovora: 107
    Poslednja poruka: 14.03.2009, 00:32
  5. Odgovora: 5
    Poslednja poruka: 06.08.2008, 12:28

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •