Mletačko plemstvo:
Danoldo, Morozini, Mikijel, Zorzi - orođeni sa Nemanjićima i Vukanovićima
Balbi, Pezaro, Moro, Venijer - orođeni sa Kosačama
Alberti, Kalbo, Dolfin, Erico - orođeni sa Crnojevićima
Mletačko plemstvo:
Danoldo, Morozini, Mikijel, Zorzi - orođeni sa Nemanjićima i Vukanovićima
Balbi, Pezaro, Moro, Venijer - orođeni sa Kosačama
Alberti, Kalbo, Dolfin, Erico - orođeni sa Crnojevićima
Grb i zastava Mletačke Republike:
Venecija:
Dodatak: Grbovi u Veneciji (grbovi u italijanskim gradovima)
Poruku je izmenio Turkmenbashi, 17.12.2009 u 02:10
Neki grbovi mletačkih duždeva:
Poruku je izmenio Turkmenbashi, 17.12.2009 u 01:46
Grbove mletačkih duždeva možete videti ovde.
Zadarsko plemstvo:
Benvenuti, Benja, Benja Posedarski
Bianchini, Borelli
Bortolazzi, Carrara, Cedulini
Civaleli, Corponese, Dall'Acqua
Damjanić Vrgadski, Detrico
Fanfogna, Ferrari, Fondra
Fondra Ferra, Galelli, Grisogono
Kreljanović, Lantana
Licini,. Matafari, Mirković
Nassi, Nozdronja , Parma
Pellegrini, Petricioli
Petrizo, Ponte , Posedarski
Sanfermo, Smiljanić, Soppe i Soppe Fortezza
Soppe Papali, Vitcor,. Zanchi
Грб Медичијевих
Чувена породица Медичи, чији су чланови били мецене многих славних уметника ренесансе, има специфичан грб који данас има пет црвених рондели и шесту плаву у горњем средишњем делу грба са златним љиљанима на жутој површини. О пореклу овог грба готово ништа се не зна, али зато традиција не оскудева у легендама о његовом настанку
О грбу Медичијевих једино што се са сигурношћу зна јесте број рондели и како се он кроз векове смањивао. Прво их је било једанаест, затим девет, па седам, да би на крају број спао на пет. Коначна верзија овог грба свела се на пет црвених рондели на златној позадини и једним плавим са три златна цвета љиљана, карактеристична за бурбонски грб, поклон који је 1465. Медичијевима дао француски краљ Луј XI. Француски краљ је веома ценио Медичијеве који су били његови лични банкари и који су му позајмили знатне суме новца, те је краљ, из захвалности, дозволио Пјеру Медичију, оцу Лоренца Величанственог, да на горњој средишњој рондели свог грба стави француски краљевски грб, три цвета љиљана на плавој позадини.
Једна од легенди смештена је у 800. годину. Враћајући се са свог крунисања из Рима, Карло Велики је пролазио кроз Муђело, долину за коју се са сигурношћу зна да је колевка Медичијевих. Случај је хтео да су новопеченог цара напали варвари. У сред битке, каже легенда, један човек је искочио и одбранио Карла Великог својим штитом. Штит је примио сијасет веома јаких удараца маљем који су у њему оставили неколико дубоких удубљења. Карло Велики, у знак захвалности дозволио свом спаситељу да их претвори у ронделе на свом грбу.
Ова легенда је настала на основу једног текста из 16. века који се приписује извесном Козиму Барончелију и који пише како је извесни Еверардо де Медичи, командант војске Карла Великог, избацио Лангобарде из Тоскане, као и да је победио дива Муђела, по коме је цела долина Муђело добила име. Див Муђело је напао Еверарда маљем и изударао његов штит, који је као и сваки штит једног команданта царске војске био боје злата. Удубине које су том приликом настале, Еверардо је задржао као ронделе на свом грбу.
Трећа легенда говори да је грб Медичијевих само верзија грба банкарског удружења чија су испостава Медичијеви били у Фиренци пре него што су основали сопствено банкарско удружење. Грб тог удружења састојао се од црвене позадине са златним византијским новчићима Медичијеви су само изврнули боје на златну позадину ставили су црвене ронделе.
Такође се верује да црвене ронделе представљају заправо пилуле. Ово уверење потиче од порекла самог презимена наиме, Медичи (итал. medici) јесте множина од речи лекар. Међутим, ова прича делује прилично невероватно, с обзиром да у то време пилуле нису постојале, а с друге стране, никада ни један члан ове породице није се бавио овом професијом која се у Фиренци оног доба могла вршити само под контролом Удружења лекара и апотекара, и према тачно утврђеним правилима која је прописивала ова организација. С друге стране, ова легенда је вероватно настала на основу једне друге легенде која говори о двојици светаца заштитника ове породице, св. Козми и Дамјану, који су били лекари и који су лечили људе искључиво из милосрђа. Али, једном приликом је Дамјан примио малу новчану надокнаду од једне удовице којој је помогао, због чега га је Козма оштро укорио и удаљио се од њега. Кад су умрли мученичком смрћу за време Диоклецијанових прогона хришћана, били су сахрањени у одвојеним гробовима, према изричитој Козмовојј жељи. Међутим, одједном се појавила једна камила која је вичући захтевала да се свеци сахране заједно у истом гробу, јер Дамјан није прихватио новац од удовице из похлепе, већ из сажаљења, јер није хтео да је понизи.
У сваком случају, каква год да је права истина о настанку грба Медичијевих, истина је да је он вековима био симбол моћи једне породице чији су многи чланови оставили дубок траг у историји Европе.
Извор текста
Свака част Туркменбашију на сјајној теми о хералдици.
Доста ових грбова као и описи истих су преузети из галерије сајта Друштва српских грбоносаца "Милош Обилић".
Линк до галерије:Galerija grbova / The Coat of Arms Gallery
Мислим да је ред да се то зна.....
Citat
