Edvard Estlin Kamings/Edward Estlin Cummings
Prikaz rezultata 1 do 6 od ukupno 6
  1. #1

    Edvard Estlin Kamings/Edward Estlin Cummings

    Edvard Estlin Kamings/e.e.cummings




    (1894 - 1962.)

    SRCE OVOG (OVDE) ČOVEKA



    "Život, za većinu ljudi, jednostavno – nije. Uzmite društveni standard življenja. Šta većina ljudi misli pod "življenjem"? Ne misli na življenje. Misli na najnoviju i najbližu pluralnu aproksimaciju pojedinačnoj pretporođajnoj pasivnosti koju je nauka, u svojoj konačnoj premda neograničenoj mudrosti, uspela prodati njihovim ženama."
    E. E. Kamings , iz predgovora "Sabranim delima" (1938.)

    ~

    "Svako je ljudsko biće u sebi i po sebi neizmerno, ali suština njegove neizmernosti je upravo njegova jedinstvenost-ni sva prošla, sadašnja i buduća poezija ne bi mogla naznačiti raznolikost jastva-i samotranscendencije. Ove pesme samo nagoveštavaju tu posebnu svesnost, bez koje nijedan ljudski duh nikada i ne sanja da će se dići iz takvih netajanstvenosti kao što su mišljenje i verovanje i znanje."
    E.E. Kamings iz "Ne-predavanja" (1959.)


    Iiz principa se uvek potpisivao tek kao e.e. cummings, uvek malim slovima, rođen je 1894. godine u Kembridžu, američkoj državi Masačusets (Cambridge, Massachussetts). Jedan je od najvećih inovatora i avangardista ne samo američke već i vaskolike svetske poezije i savremene književnosti, uz to sjajan i vrlo cenjen slikar, još i za života (što je, većinom, prilično redak slučaj). Vremenski stešnjen između posleratne, posleratnih -“izgubljene” i “egzistencijalističke” generacije, on se po vokaciji, gotovo neograničenom vokabularu neologizama i načinu razbijanja stiha, novotarijama, ali i poznavanju i poštovanju klasične strukture pesme (istina ređe) uzdiže daleko iznad predstavnika svih pomenutih poetskih grupacija. “Da nema pesnika kao što je bio Kamings”, izjavio je svojevremeno naš književnik i kritičar, Vlada Kopicl, “ne bi bilo ni, recimo, hip-hopa”. I ta tvrdnja apsolutno stoji. Da ne pominjemo koliko je Kamings uticao ne samo na tzv. “bit" (beat) književnost, već na čitavu kasniju (i hipi) “kontrakulturu” tokom 60-ih minulog stoleća.
    Kamings je studirao na prestižnom američkom Univerzitetu Harvard, a prve je svoje pesme objavio u časopisu “The Dial”, davne 1920. godine. Prva mu je zbirka poezija objavljena 1923. godine, a od tada slede knjige: “&” (1925.), “je 5” (1926.), “W” (1931.), “Ne, hvala” (1933.), “Sabrane pesme” (1938.), “50 pesama” (1940.), “1 x1” (1944.), “XAIPE” (1950.), “Pesme, 1923-1954” (1954.), “95 pesama” (1958.), “73 pesme” (1963.), “Izbor iz poezije” (1965.), “Izabrane pesme 1913-1962” (1972.).
    Osim pomenutih, Kamings je objavio i sledeće knjige: roman “Ogromna soba” (1922.), pozorišne komade “Njega” (1927.), te “Deda- Mraz” (1946.), dnevnik “Eimi” (1933.), knjigu / predavanja koje je održao na Harvardu “ja šest ne-predavanja” (1953.), kao i knjigu reprodukcija svojih likovnih ostvarenja “CIOPW” (1931.). Kada smo već kod njegovog likovnog dela, da pomenemo kako je počevši od 1919. godine Kamings izlagao u mnogim prestižnim galerijama, pretežno u domovini, SAD, ponajviše u Njujorku i Čikagu. Za života je bio dobitnik nagrade “Dial” (1925.), specijalne Nagrade Asocijacije Izdavača SAD (1955.), nagrade “Bolingen”/Bollingen (1957.) i mnogih drugih, ne manje prestižnih. Posthumno objavljena dela su mu: “73 pesme”, “Izabrane pesme 1913-1962”, već pomenuta u ranijem delu teksta, kao i “Bajke” (1965.), te “Izabrana prepiska” (1969.).
    Kamings je uglavnom veći deo života proveo u Njujorku i na porodičnoj farmi, na Srebrnom Jezeru (Silver Lake), u Nju Hempšajru (New Hampshire), a umro je 1962. godine, takodje u Nju Hempšajru.


    Robert G.Tili

  2. #2

    Odgovor: e.e.kamings/Edward Estlin Cummings

    I carry your heart with me

    I carry your heart with me
    (I carry it in my heart)...
    I'm never without it
    (whenever I go, you go, my dear;
    and whatever is done by only me
    is your doing, my darling)...

    I fear no fate
    (for you are my fate, my sweet)...
    I want no world (for, beautiful,
    you are my world, my true).
    And it's you are whatever a Moon has always meant
    and whatever a Sun will always sing is you.

    Here is the deepest secret nobody knows
    (here is the root of the root
    and the bud of the bud
    and the sky of the sky
    of a tree called life;
    which grows higher than the soul can hope
    or mind can hide)
    and this is the wonder
    that's keeping the stars apart...

    I carry your heart
    (I carry it in my heart)...

    ~

    Nosim tvoje srce sa sobom

    Nosim tvoje srce sa sobom
    (nosim ga u svom srcu)...
    Nikada nisam bez njega
    (gde god idem, ideš i ti, draga;
    i sve što sam uradio,
    tvoje je delo, moja draga)...

    Ne bojim se sudbine
    (jer moja sudbina si ti, slatkišu)...
    Ne želim svet (jer, najlepša,
    ti si moj svet, moja istina)...
    Ti si ono na šta Mesec uvek misli
    i pesma koju Sunce uvek pevuši,
    to si ti...

    Ovo je najdublje čuvana tajna koju ne zna niko.
    (To je koren svih korena
    i pupoljak svih pupoljaka
    i svod svih svodova
    onog drveta zvanog život;
    koje raste više no što se duša može nadati
    i dublje no što um može sakriti...
    To je čudo koje održava zvezde rasutim.

    Nosim tvoje srce sa sobom
    (nosim ga u svom srcu)...

  3. #3

    Odgovor: e.e.kamings/Edward Estlin Cummings

    Marion Morehouse, njegovom rukom slikana mnogo puta...






    All in green my love went riding


    All in green went my love riding
    on a great horse of gold
    into the silver dawn.

    four lean hounds crouched low and smiling
    the merry deer ran before.

    Fleeter be they than dappled dreams
    the swift sweet deer
    the red rare deer.

    Horn at hip went my love riding
    riding the echo down
    into the silver dawn.

    four lean hounds crouched low and smiling
    the level meadows ran before.

    Softer be they than slippered sleep
    the lean lithe deer
    the fleet flown deer.

    Four fleet does at a gold valley
    the famished arrows sang before.

    Bow at belt went my love riding
    riding the mountain down into the silver dawn.

    four lean hounds crouched low and smiling
    the sheer peaks ran before.

    Paler be they than daunting death
    the sleek slim deer
    the tall tense deer.

    Four tall stags at a green mountain
    the lucky hunter sang before.

    All in green went my love riding
    on a great horse of gold
    into the silver dawn.

    four lean hounds crouched low and smiling
    my heart fell dead before.

    From "Tulips and Chimneys", 1923

    ~

    Sva u zelenom

    Sva u zelenom je moja ljubav odjahala
    na velikom konju od zlata u srebrnu zoru.
    Četiri vitka psa se šuljaju sa smiješkom
    veseli je jelen bježao pred njima.

    Okretniji su od šarenih snova brzi dragi jelenovi,
    rijetki crveni jelenovi
    Četiri crvena srndaća kraj bijele vode
    okrutni rog je pjevao sprijeda

    S rogom o boku je odjahala moja ljubav,
    odjahala niz rijeku u srebrnu zoru.
    Četiri vitka psa se šuljaju sa smiješkom
    livade su ravne bježale pred njima.

    Mekši su neg' san u papučama vitki gipki jelenovi
    okretni nestali jelenovi.
    Četiri okrutne košute u zlatnoj dolini
    izgladnjela je strijela pjevala pred njima.

    S lukom o pasu odjahala je moja ljubav
    odjahala niz planinu i srebrnu zoru
    Četiri vitka psa se šuljahu sa smiješkom
    oštri su šiljci bježali pred njima.

    Bljeđi su od strašne smrti glatki tanki jelenovi
    visoki,napeti jelenovi
    Četiri visoka jelena na zelenoj planini
    sretan lovac pjevao je pred njima.

    Sva u zelenom je moja ljubav dojahala
    na velikom konju od zlata u srebrnu zoru.
    Četiri vitka psa se šuljahu sa smiješkom
    Moje srce palo je mrtvo pred njima.



    Prevod: Slamming-Šoljan

  4. #4

    Odgovor: e.e.kamings/Edward Estlin Cummings

    Dušan Gojkov osnivač i urednik Balkanskog književnog glasnika, o izboru koji sledi duhovito iskreno kaže:

    "E. E. Cummings je jedan od mojih omiljenih pesnika. Šta je Robert G. Tilly uradio od njegove poezije - u ovom trenutku ne umem da kažem. Ipak, pročitajte Kamingsovu poeziju, makar čitav ovaj Tillyjev eksperiment posmatrali kao L'Urinoir (Fountain), Marcela Duchampa.
    Možda je došlo vreme da stvari posmatramo i na ovaj način. Drugačije.
    A možda je to i zastareo koncept? Ne znam."

    by cummings (Paris)


    1
    u (li
    s
    t
    o
    p
    a
    da)
    sam
    ljeno
    st

    2.

    uve
    k k
    rasnih od
    govora što pitaju
    nova zadivljujuća pitanja


    3.
    pahuljica koja dolazi
    s(a)vršenonigde
    jas
    nebezime
    ne mitske zvanice je u
    zvanice & porekla
    (po)
    rekavši to


    4.
    platon mu reče: jok
    je verovao (isus
    mu reče, ni tada-lao ce
    mu je, jakako, skrenuo pažnju)
    i general šerman, jeste, bogami, gospoja, i on je,
    svi mu oni reknuše
    i čak i
    (veroval
    i i
    li ne)
    i vi ste mu nešto natuknuli-pa i j
    a, a
    i svi mi (ali o
    n n
    i ovolicno da ne poveruje, jedini u majke)
    & trebalo je japanizovano parče
    dobre, stare šeste avenije u tintaru mu
    (sina materinog)
    da mu dokaže *

    * Radi se o skandalu koji je izbio nakon otkrića kako je vlada SAD prodavala Japanu metalne delove rashodovanih metroa i njujorških liftova iz Šeste avenije, koje su delove Japanci, kasnije, koristili za izradu municije u Drugom svetskom ratu, ratujući protiv SAD (prim.R.G.T.)

    5.

    (op)stajati sam
    u nekom
    jesenjem popo
    dnevu:
    & disan
    je je
    kao neka fatalna umir(ovlj)enost
    dok ovo ogromno, a gle,
    kako (li) s
    trpljivo
    biće koje ni za boga miloga ni mic
    po mic
    ne
    da da
    ga potkrada kakva bela rada &
    g
    radi radi san/radi
    sebe samo(tno)ga
    sv
    ako ako
    malopomalo
    nije za za
    nemarit
    i: i
    zmeđ
    u u
    miranja & umeća žiti
    ja-umišljen
    a tajna


    6.

    ali
    on bulji u
    zimskiko
    vitlacsvetlos
    ti zviždućući ne
    što kao bio mi je pajtaš
    pomišljajući kako je
    prijateljstvočudojedno
    bogtene
    verovatnočud(n)o

    u njegovom opetovanom d
    uhu
    često nepojmljivo p(l)odnom & ras
    plodnom
    osećajući katkad
    kako
    isus jedini
    ti Bog jest
    e gde (hrist) gde al to baš ništa
    ne znač
    i i
    jaka stvar to baš i ni
    je-je
    l da


    7.

    na na
    jmajušnijoj ovoj
    od
    3 grančice 3
    duše sedeše
    u krugu
    tri hlad ( ne ne
    umoljiv
    o o
    krenu
    te te
    bi) a što isijavaju onostranost
    spram neumoljivo pomozbog
    punog meseca
    togitog
    ajd recimo maja

    a ja sred ne
    stvar
    ne ne
    svare
    ne
    tiši
    ne
    kao tvo
    ja što je
    ili moj život, naš, z
    naš
    već, uo
    stalom


    8.

    beo & zlaća
    n, n
    ekada
    (taj) ljiljan u prašini
    (sada tek otrcan (& star))
    lež
    i i
    mi leži
    mo u tišini
    kao urolovano cveće
    kao sasušeni korov-sveća od cveća
    tako-BAŠ nepojamno
    (beše ruža & nesta
    ruža)
    valja obučiti (se), (obući )se) onda možda leći
    da sve je telesno tek te
    sno
    a
    ko
    i da je sve & sva krv
    A KUDA
    odavde
    s ovog mesta


    9.
    ne(pčelo)po
    kretn
    (i
    j)a spavaš

    li

    ružo

    10.

    al
    i i
    umiranje (kao recimo
    plač i pesma, lj
    ubavi,
    i čežnja) ne
    što je što
    si ti a i ja
    radila toliko dugo
    da da
    , o
    da smo već zaboravil
    i (i
    duže još draga moja)
    kako je naše rođenje tek zat
    o o
    d zašto
    no naša je sudbina
    da cvet
    amo (upam
    ti to
    milamoja) ne tek gde god
    bilo s
    unca i me
    seca & zvez
    da, da
    već ma gde ima i nas-
    i i
    sto tako (&)

    ni
    gde


    11.

    srce ovog (ovde) čoveka
    ne laže svom tlu

    tako da ne
    čiji u
    opšte
    nisvet
    ne za
    okuplja
    naročito naročitu
    pažnju ovog frajera & macana & 3 frtal
    ja: (ko bi po ukusu opipu mirisu glasu
    tiši
    ne umeo
    pogodi
    ti čega se sve sećamo)

    no radije da se po
    duh
    va
    ti život & sve sto
    ga što nema ničega
    za čim ovaj ovde ne l
    ud
    u
    je više no za, eto, ljupkošću, recimo
    (ta prva dolazi)
    snež
    ne pa
    hulje na put
    u za ništa
    vilo

    12.

    samo ti za tim kva
    zizaposlenim nesvakimbićemljudskim
    žali
    jok. Kvazinapredak
    i i
    ne bljezgari
    je je
    su ludost istinska jesu bolest udobna:
    tvoja žrtva (a Smrt i Žiti
    je ti je
    u pozadini sigurno)
    igra se malenkošću svoje gargantuanštine
    gigantsko
    m m
    alenkošću napumpana svojom taštinom

    elektroini su obogotvoreni al
    na rubu oš
    3
    ce bri
    jača
    u venceplaninadaleke
    ženske gaćice kao rastrgane u st
    rasti, rasti
    žudnjo

    neželja kroz nerazgrnute zavese čežnje gdeikad dok neželja
    na na
    či
    n n
    eženje povraća
    se se
    bi. Svet

    od stvorenog
    nije onaj koji se rađa-sažaljeva
    j j
    adno meso

    i drveće, sirote zvezde i kamenje ali ni
    kada ovo jadno i jedinstveno ultramagično Jedn(AK)O

    sveopštepotentno. Mi lekari znamo

    beznadežne slučajeve-valja samo načuliti ušesa
    ma pakao je o
    d d
    obrog Sve
    ta Svetog
    ta
    mo napolju, jeste bogami

    ajdmo
    bogamu


    13.

    uvrnuta šojko plavetna
    cerekašpodriguješkreštiš
    kreštalice
    setiš se & svetiš se
    meni za svo moje potcenjivanje
    lakoće t
    i i
    s
    trajna plahos
    ti sa g
    rana
    mržnja & gađen
    je je
    FUJ na sve & za sve
    na sve
    tu sem spram ispravnih prav(n)ih začkoljica
    i i
    ndividua
    ali gde si se skrila, gde su među tim svimljudima?
    svemu je kraj hohštapleri, hohštapleru
    zajedljivi
    vucibatin
    o o
    d o
    d
    lomka nebesa dalekih
    zloć
    o o
    d vile nejaka
    razuzdana raskurvana bitango
    živopisni moj volteru, ma daj tek
    pisni
    pozdravljam te mili
    anar
    H(r)IST
    o!

    14.

    dominik ima
    lutku obešenu
    o radijator svog
    NADOLAZEĆEG USUDA
    kamiončić za prevoz
    ledaugljadrvao
    bale
    setnog malog pajaca
    koga je neko opr(lj)avio
    od glave do musave 5
    e i sve to u kanti
    za smeće( jersve
    je je
    dno, kaže tajitaj)
    dominik ga je naravno poneo kući
    & dominik
    ova gospoja oprala mu je to slatko lišce
    & zakrpila mu te iscepane halje(tke)
    baškodasunjene
    sopstvene & kaoda
    joj on pot
    puno & pri
    obalno pri
    pada & dakle (i dokle tako?) moj dragi dominik ima lutka &
    s vreme
    na na
    vreme moj divni i mili prijatelj dominik depaola počas
    ti me
    (ne) moćnim zagrljajem
    znajući kako ja znam
    (o o
    sećanjima & o
    sećanju & o
    sećanju da & ne zborim)
    sebe i
    kako ja znam kako
    smo svi mi
    manje živi od lut(a)ka tog

    tih

    (o)


    15.

    usukane sveće
    upalih obraza gladuj
    u u
    savršeno
    m m
    iru i beš
    umno
    a sivibog
    smeška se
    iza ze
    lenodrhtavog d

    ima ima
    tu i i
    zukrštanih (mu, nam)
    očiju (kanja)

    prsa što se guše u pluć
    ima ima
    tu & bluda i puzavih

    ruku ima i struže mrak skerletni

    št
    o o
    božava
    ispružiti se iizvaljen
    u seni koja se trgne sva
    ko malo
    jeca
    jući
    be
    sramno zape
    njeno

    16.

    evo, dajem ti, evo ti, na,
    tel
    o o
    vo moje, ženo

    jer ležalo je

    praznoru
    ko ko
    prazno
    ru
    ho
    na vrtoglavim gorama
    sanjajući o tebi

    prihvati ove odlučne nezasićene oči
    što s
    lepo se nagledaše

    mutavih kermesa tame i mrklih noćca
    i kako se mrak boji
    meteor(im)a

    strujeć
    i i
    z nacerenih ruku besmrtnih
    raspuknuće
    prepumpanih zvezda

    (setiće se u nekoj sutrašnjici
    tvojeja
    od ove noći zamamnih i nepojamnih
    zanosa u laganom
    u prezasićenom
    srcu hitre
    kocvetstraobalne
    jezive uspo
    mene te se dići
    lagano
    se vrnuti
    na riđe oda
    brane us
    ne

    vizije
    što krljušti niti nigdar ne
    imahu)

    17.

    u modroj noći mesec
    sam

    u vode zatelebasan
    uzdrhtao
    lelujava nebesa čeznu gde

    be
    z z
    vezda (& veze)
    u napregnutoj noći
    premazan ushitom
    na na
    čin požutelog ljubavnika
    stojeć u nemuš
    tom tom m
    raku
    vitak i pohotan
    (nanovo lj
    ubavi
    lagano biram i ubirem
    treperave cvećke

    s tvojih uvelih u
    SAN

    a)

    18.

    mara i mica i monja i jana
    siđoše (rad igre) do žala, jednog dana
    i mara otkri tamo školjku što neguje glas
    kojim sve nedaće sveta otera u kas,
    a mica se s nekim zvezdanim s
    tvorom druži,
    koji nalik je šaci kad svoje pipke pruži
    dok monju prepade zver, nimalo sladak,
    što s štipaljkama svojim jurca uokolo
    u bojama prezrelog voća,
    dok jana kući s plaže donese kamen
    okrugao, kao smrt gladak, kao svet mali
    i veli
    k k
    o sama samo
    ća: uo
    stalo
    m, m
    a šta tražili: svoje korenje, neku tuđu kor
    u-u
    vek tebe Sebe prona
    ć ć
    emo u moru


    19.
    poput vode mora
    koja prekrasna je
    iz šaka božjih
    poslata odaslana, slana
    nek spava na tom svetu

    tako i zemlja vene
    mesec truni
    jedna se po jedna zvezda
    u prah pret
    vara

    samo voda mora
    jok se men
    ja iz ruku kola
    rukama se vraća(m)

    & sa mnom opet ((kao) sve)
    je
    ubav
    ...lj
    ubav, lomljava

    tvoje duše
    o
    moje us
    ne


    20.

    ako verujem u smrt budi
    uverena
    da to je sto
    ga što volela si
    me

    me
    secu i sunčevom zalasku
    zvezdama i cvećkama
    zlaćanom rastinju i srebrnastom (uz)rastu nikada
    opadanju

    plime & o
    seke
    ja ne verovah

    , jedne noći
    kad među prstima je mojim
    s
    jajno tvoje telo klonulo
    srce kad igralo mi je
    između savršenih dojki tvojih

    mrklina i umilnost zvezda pulsirajući
    na usnama latice plesale su
    pred očima pod
    kapcima i nadalje dole

    u raspojasanim dubinama moje raspevane duše
    zazelenelo je ojkanje i dozivanje

    a nadolazeća bledila
    ledila su ono što neopozivo i beznadn
    o o
    dlazi
    kao mora
    & spoznadoh te smrti

    & kada sam prizvao svaku miomirisnu noć
    & kada sve moje ure budu konačne i dani
    budu ispred nekog

    lica nali
    k k
    akvo
    m m
    iomirisu belom

    iz praha tada
    ti ćeš se dići
    prići i
    skinuti zloću s lica svih naših &
    sklopiti sva nam usta cvetom & novim nedosanjanim ti krilima

    tamo gde obitava dah
    svih is
    trajnih
    zvezda


    21.

    št
    a a
    ko previše od kog vetra
    da istinsku vrednost letnje laži

    iskrvari na usijanom nepo
    stojanju sunca

    & otera u vražju mater sve takozvane zvezde i nebesa?

    Pokloni se kralj prosjaku i kraljici se učini
    (tek na
    čas pokloni se drugar prijatelju: duni prostor u vreme, oduvaj ih)
    kada nebesa su obešena a svi okeani potopljeni
    da će jedina tajna zanavek ljudsko biće (p)o
    stati

    št
    a a
    ko jedini list ostane okačen o jesenji privid?

    a urlajuća brda (p)ostanu zatrpana nepo
    stojećim snegom...
    davitelji u odež
    dama dolina u dubo
    dolina
    ma boli (p)ostanu ono što
    i i
    maju bi
    ti: ti
    obešena o stvar
    i i
    -ništa...

    Udahnite malo nade u zločine, malo viđenja u s
    lepilo
    (udelite malo sažaljenja zavist
    i i
    duše mislima)

    zarad svih što srca su im gore, korenje i stabla,
    jer tek oni umeće da pozdrave
    proleće

    št
    a a
    ko osvit sudbine sna
    pregrize univerzum napola
    išunja se za veke vekova iz grob(ov)a
    i ne odluta nikuda s tobom i sa
    mnom?

    Udeli uskoro nigdarju i nikada dvaputnici
    Udahni život onom što nije & smrt onom što beše
    Podari smrt onom što negdar se z
    Bilo
    to moglo bi pomoći donekle, tu & tamo
    sve što ništa je ma gde se okrenuli
    naš je najprostraniji dom kuća naša najrasprostranjenija
    što umiru najvećma, više živi(s)mo




    22.

    sva glupost stoboganiše se u znanje
    onda upravo & opet nemanje u imanje
    ali zima nije zanavek, čak ni inje
    sve isčili, proleće katkad ne donese rastinje

    sva povest tek je ko sankanje il dva
    al i večno(st) da je opet insistiro bih ja
    jer povest i za mene premalena je
    kao što nedostatno za nas uvek svud je sve

    ne postoji vino, al eno vam je presa-
    sutrašnjica naša stalna je adresa
    a ako bi neko baš vreme da traći
    zanima me dal u danas će nas naći



    23.

    ma
    ko ko
    živeše u lepome gle gradu
    sa sve osmehom što pripada najljupkijem gadu
    u proleće jesen zimu ili leto
    otpleso je svoje nije da jeste i eto

    i mužjak
    i i
    žen(s)ke
    i veliki i mali
    nikad jedni za druge nigde nisu znali

    al čim bi pukla prva noćna ura ra
    šivat bi stala plahtu noći svaka deva-cura

    i deca zaboravljahu kako ko ih voli
    al nikako da cere se kad ih stvarno boli
    il plaču kada molite ih za smeh
    kao kada iz pokvarene harmonike provrištao je pleh

    neko venča se sa svačijim
    nek
    o o
    ženi svoje sve
    al najbitnije je da svako na vreme izjutra s praga
    smete tuđe sne

    jednog dana ma ko crkne da se pretpostavit
    mada ni za to ruk
    u u
    vatru neću stavit
    u frci bližnji i oni ini
    sahranu ih & (p)ometu kako valja
    smrt je jedna vrlo, vrlo vredna švalja

    i malo po malo bilo po bilo
    teta prošlo uze sutra u krilo
    i šutne ga skoro istog časa
    a napolju novi dan začne se bez glasa

    život u gradu lepom ah vidiš
    ima svojih čari
    ali kao sve ino drago
    i to će proć
    ne mari

    24.

    negde
    gde
    nikada ne putovah
    rado i najdalje i još iza
    svih iskustava, tvoje oč
    i i
    mahu takvu tišinu

    u najkrhkijoj ti gesti
    pokreti kao sve stvari koje me zbližavaju s ma čim
    ili ne mogu ih dotaći jer su
    preblizu

    tek površni pogled tvoj
    lako me ot
    vara
    vara
    juć se
    zat
    varam

    i i
    zatvaram se kao prsti šake

    otvaraš me uvek
    laticu po laticu
    kao Proleće kada se budi

    dodirujući nežno ded probudi se
    svoju prvu mamurnu ružu

    ali (ili) ako želiš me sklopiti
    i to je vrlo lako
    i to se zgodi očas i jednostavno-
    iznenada, kao kada srce
    ovog cveta zamisli kako
    sneg posvuda uokolo kopni

    ništa što imamo postići na ovom svetu jok
    može da se poredi s tvojom nepojmljivom krhkošću: čak ni tvoja krtost

    kao boje neznanih zemalja
    koje najavljuju skore smrti ili nove prve u(z)disaje tek stvorenog života

    (ne znam šta je kod tebe to
    što se ot
    vara & zat
    vara, jedino štogod u meni pojmi
    glas tvojih očiju da dublji je od ruža)

    ništa i niko, čak ni kiša tako
    male(cne) ruke nema


    25.

    volim da mislim
    da na cvetu
    kojeg davno mi dade
    onomad jako davno
    kadasmose
    voleli
    ubavo poljubljene minule usne traju.

    ako se ma ko, iko
    da zapanjiti mojom glađu , halapljivošć
    u u
    stiju mojih za neči
    m m
    rtvim,
    objasniću mu sve poukom nemih i doličnih koraka jer lice koje ištem i za kojim
    tragam
    i koje svesrdno molim,
    u ime nekih ludih i ludo s(a)vršenih sati
    isto tako mrtvih, razume se,
    ima da dođe i primi
    tog ljubavnika
    nesebično dobro
    dušnog dobro
    dušno
    kako je sve opisano
    pre
    dajem
    milos
    ti Tvojoj
    i jer u ovoj svakojzemlji

    to Smrt se naziva

    26.

    dev
    o, o
    bajna
    mog neispeglanog divljanja & divljenja

    ako ikad spevah kakvu krhku

    pesmu pod pendžerom duše tvoje
    nije ta kao ine pesme

    (druge vrste verni to pevci behu
    mnogim stvarima koje crkavaju
    i ugibaju i ja ponekad
    odan beh Ničemu i što biva

    oni ljubljaše
    naoči
    ti mesec nikada ništa gadno ne kazaše
    o lepuškastim zvezdama
    i s
    pokojnom uredno složenom

    svemu očitom
    oni verni behu
    a što ja & što ja
    iskreno prezirem, priznajući, kako

    odan bio sam
    samo galami glista.
    kakvog podesnog dana
    pod suncem što je tako neodgovorno)

    gospo dična
    hitro uzmi
    nežni kakav moj pesmuljak
    pa da skupa možemo gledati
    kako tamo pored zlehudog
    avidibrekako
    preciznog smeška opuštenog i tačnog
    opipljivog karnevala
    enoonamoizauglabaš
    žitija to
    g g
    de uz normalne
    arije potencijalnih ćemana
    plešu krepke zaobljenosti i pravougaoni gresi s(a)vršeno
    razmahano nešto udovima sve u 16 objašnjavajući is
    pra(v)ne

    usrd
    ne us
    ne us
    pravnog nepodmitljivog nepokolebljivog
    nepokvarljivog Ničega
    po
    d d
    ovoljnim sasma suncem, u nedostatnom danu

    u galami glista


    27.

    Proleće je kao neka možbit šaka
    (koja oprezno nailazi
    Niodakle) uređujući
    izlog, u kojeg sviljudiljudski bulje (a dok oni
    zure uređujući
    i menjajući stvari mećući pomno
    nepoznatu neku
    tamo poznatu stvar ovamo) i

    pažljivo i usredsređeno menjajući sve

    proleće je nalik možbit
    kakvoj Ruci u izlogu
    (brižno ovamo
    onamo mičući Nove stvari, Stare stvari,
    dok sviljudiljudski blenu obazrivo
    pomičući možda
    delić cvećke ovamo deo cveta onamo
    stavlajući komadičak vazduha tu, tamo) i

    ništa ne lomeći


    28.

    moja premila stara &td.
    teta lusi za nedavnoskončanog

    rata je mogla da vam ispripoveda i
    bi zasigurno
    upravo za
    što svi u ratovima
    takoitako
    zašto svi i ovde i onamo rat
    uju,
    seja moja

    izabel, isplela je valjda stotine
    (& 100
    tine) čarap
    a, a
    da vam ne pominjem košulje, pa šepice s pokrivalima za uši kad je na frontu ladno(ća)
    sve sigurne od buva
    &td.

    rukavice potkošulje &td.

    mama je mislila da će umret jes baš tako &td.
    ko junak neki naravski tatin pak glas
    postajao je hrapav
    dok bi kretao da da
    vi pričama o tome kako je to bogami povlastica jeste
    i kadbisam
    o o
    n mogao do(t)le, e, da &td.

    a dotle ja u dubokom blatu do brade &td.
    ležo ko mrtav bez pokreta &td.

    (sanjareći o tvom osmehu
    &td. kolen
    ima, st
    ruku i o tvojoj &td.)

    29.

    bil mi mi kakva umilna i dobronamerna filozofski orijentisana duša iskreno
    mogla kazati šta ja to tražim navrh
    ove uzvisine u Kalhidasu,
    pod suncem? a dole, na žalu, toliko udaljena ispod mene devojčica
    u belom obrće
    se, valja po pesku.
    preko voda ovih, prostiru se boje... smeđe boje i bele boje
    guraju tačkasti milioni prozora na hiljade kuća i izbi Lisabona.
    Kao neko štektanje pisaće mašine, a na nebu popodneva. neko nateruje koze
    i tera ovce duž zavoja ceste koja uvlači se u ružičastu liticu a ova opet nazad
    i onda u vis, izranjajući iz žutozelenih talasa.

    onamo dole grade kuću pored mora, popodne (je).

    hitro se crvenkasti mrav kreće goredole po mo
    m m
    alom prstu.

    ptica se oglašava u krošnji stabla, negde u nigde i taj pomenuti curetak
    u belom prevrće se po
    pesku nada
    mnom Oblaci
    nalik mlado
    ženjama
    Isprani i
    jasni
    (tu je apsurdno Ja-život, tek da se bulji
    i nosi odežda. Skroz sam blesav, odjednom stišćem svih 10
    prstiju glas
    ovi se izdižu odozdo
    i i
    z daljine-potom bivaju sve tiši, nestaju.
    Sunčeva svet(l)ost,
    iza mene da znate ima starih ljudi, nekolicina staraca
    neverovatnih, pospanih

    30.

    u bezobzirnoj pojavi pete ure popodne nadolazim na fakat da se blago rastapam u ustima Njujorka...Između njegovih vitkih finansijskih zubiju koji u delirijumu đikljaju iz samo(za)dovoljnih okrvavljenih desni, zalogaji lepuškasto plove na površini (od) krvoločne sline industrije. e, ja sam taj zalogaj.

    Okružuju me ogromni obrazi.

    džinovska usna resa s neprimetnim pokretima preti cevastom mraku s vremena na vreme a odatle se opet pomalja jedna pedantna vulgarnost: kuvana i izbirljiva uobičajena eksplozija, kockasta graja, umilna podbulost-

    Sred srede mekog jezika sedi zgrada Vulvorta neka nepomućena bljuteva grimasa u obliku pastile ili neke krhke nasrtljive pilule. osećanje nalik tepihu kojeg bradavicu stručno srču povodljiv uspravan ukus ove nemirne kocke koja se neprestano vrpolji
    I ne slabi ni za miligram, podupire dok bez gutanja ždere postojanu buku predivno neizvesne kreštave algebarske muzike. Prvi put odabirajući iz ovog prostranog nehajnog
    unutrašnjeg hoda mesa galop u trajanju od jednog minuta (ne)po(ja)mne veličine spojen sam čulnom mistikom celog vertikalnog bitisanja , vešto izgrađen preciznim i osećajnim
    eksperimentom diva čija me nedvosmislena spiralna ludorija spaja s olakšanjima plastificirane hipnotisanosti-ja sam pomno analiziran ovim divnim srktajima napućenih usana....
    vešto ovo nešto uokolo....
    posađen na neočekivani vrh ogromnog zuba razgledam hrabro potpunu bitnu profanu mahnitu suludu gastronomsku tajnu
    tajni
    život.

    Duboko ispod nasrtljivi požudni pogledi vodoravnog velikog jasnog zanosa odmahuju mi. besne. Smejanja. cereci se sudaraju gurkaju kao vrući
    pereci
    muljaju se osmesi probijajući se u duboki sumrak bez ijednog ruba, ugla, ćoška, u sumraku veselje zabija neprestane klinove ludila (u
    Visini mog ja ove raznolike nevine okrutnosti ukinute su jednom isprostituiranom okrutnošću
    Tišine, i (još je uvek 5 sati)

    Uvek zurim tek u ogromni kanjon, a goleme klisurine njegove isijavaju erektirani mrak istinsku ključajuću larmu ljudiljudskih svarivih miliona što ih obilna nemarna opscena kao neka scena procesije ili sprovoda nepresta
    no no
    si kroz tanka zaljubljiva ogromna jedin(stven)a usta večeri

    I pet je, naravno, sati

    u izduženom vazduhu, iz kog visi beživotno jedinstvena vrpca svakidašnjeg (nam) sunčevog smiraja,
    sneg lagano počinje svoju priču

    31.

    dakako i kao i obično nisam ga našao u bircuzima, raskalašnija atmosfera ulice polažući otupljujuću
    nesavršenost na takve pohode kakve sumrak spontano neizbežnim zamorom prodavačica s ćoškova bezlično dopušta dadnula je blagi prvi mig po pitanju njegovih bezbrojnih boravišta ljubičasta logika
    dokinuća demonstrirajući s vrha nebodera sposobni milenijum lica i grimasa rvući se s mojim neobično momentalnim razumevanjem izložila je njegove obrise hibernacije,
    prijatna veličine, lepo vaspitana ogromnost besprekorno šireći učtivost pete ure popodne postade kaoneki znak njegovog prisustva
    a usput beše proleće u krleci kanarinca punoj blata najrasprostranijeg postojanja.


    32.

    čoveče mal(ecn)i
    ti (žurno št
    o o
    daješ tajnu kakvu)
    & sva ta hrpa briga tvojih

    stani prikoči zaboravi ostavi

    popričekaj

    (detešce to
    pokušalo je nije
    uspelo
    plakalo je) lezi od


    važno vlažno

    zaspi

    spavaj

    usni
    ogromna kiša
    neizmerni sneg
    golemo sunce
    veliki mesec
    (ulaze
    u nas)


    33.

    većinaljudiljuckih
    prosto
    na
    prosto
    ne mogu, eto

    neće(većinaroditeljatakozvanih)
    boje se ne
    smeju
    (se)

    većina se ne usuđuje
    ne treba laprdaj
    u u
    okolo

    (izvesnilikovi ma znate na koje mislim)
    jednostav
    no nije


    &

    čak (što nigdar živeli nisu
    najvišeljudi
    aloduvekbogami) ne

    umire (postajući sve ukopanij
    i nepostajućivećinom

    prav
    s
    u u
    mrli) ma, ma
    nite (ih) se

    većineljudi
    većinoljudi


    34.

    ljubav je me
    sto
    & kroz to me
    sto
    ine ljubav
    i i
    du
    (s mirnom radošću s
    pokoja)
    (na) sva mesta

    da svet jeste
    & u svetu tom
    da žive
    (sklupčani s(p)retno)


    svi svet
    ovi ovi

    35.

    Bufalo Bil iz
    umro
    koji ne
    kada ja
    hao je maslinastosrebrnastocrnog vranca
    pas
    t
    uva
    i skidao jednogdvasedamdevetnaest golubova
    baš tako isus

    e alaj to beše zgo
    dan mužjak
    i ono što me interesu
    je je
    kako vam se dopada vaš plav
    oo
    ki dilber
    Gospođo Smrt


    36.
    uzmimo da je Život star
    (i jar)ac koji na glavi nosi cveće

    a mlad
    i momak
    sedi Smrt u birtiji
    smeška se držeći novčanicu
    između palca i kažiprsta


    (pitam se, velim: hoćel kupit cveće
    ti ne znaš odgovor
    i još: Smrt je mladić
    a život nosi pantalone od velura
    živo
    t t
    e
    tura, bradat je uz to kažem ti)

    ti ćutiš
    Vidiš li život? on je tu & on je tamo
    ili ovo ili ono ili
    ništa ili star
    ac koji ima cvetove na glavi
    stalno nekome nešto dovikuje
    o les roses les bluets
    jest
    e, e
    pa, hoćel kupit iko pazarit
    i i
    šta (i šta
    ?)
    les belles bottes, o čuj ti ovo:
    pas cheres

    i moja draga lagano
    od
    govara da misli da
    hoće

    ali meni se čini da vidim nekog drugog
    eno tamo deve bajne
    po imenu Kas

    nije & seda kraj mladića koji Smrt je a ona je vitka i
    voli cveće

    37.
    ti ćeš između o
    stalog (i svih inih stvari)
    uvek biti
    dražesnaimlada
    jer kada si mlada (i ako si mlada)
    koji god Život da ogrneš

    on is
    ti-Ti
    po
    staće & ako si radosna
    šta je god (i kakvo)
    življenje po
    staće tvoja suštastveno
    st-ne trebaju MomciCure ništaviše
    no
    devojčicedečake

    ja joj sasma tek ljubav

    čija ma kakva tajna čini makogčoveka
    mesu joj podarit mogu prostora
    nebil se umu s
    krenula pažn
    ja

    i oduzme se tako vreme
    koje bih koristio za umovanje
    da umem da umujem
    po ceo bih dan (pre no što bih ikad pomislio na to)
    umovao ko sam ja uopšte
    sačuvajbože
    (u blagosti svojoj nagoj)
    pa bih mogao udeli
    ti Ti
    ljubavnika ušteđenog
    pošteđenog
    : eto kako laže znanje
    sve ležeći
    ko kakva fetalna raka fatala
    što napredak se samoživim samoproklamuje i proglašava
    ne-sudba takođe
    negacija mrtvila.

    Radije bih od jedne ptice učio da pevam
    neg
    o učio
    10
    hiljada zvez
    da da
    ne plešu



    Izabrao, prepevao i priredio: Robert G. Tili

  5. #5

    Odgovor: e.e.kamings/Edward Estlin Cummings

    by cummings





    by cummings






    E. E. Kamings i R. G. Tili

    Osobeni pesnički glas Edvarda Estlina Kamingsa (1894-1962) prvi je put u američkoj književnosti objavio svoje postojanje 1922. godine. Naizgled slučajno, te iste godine je s druge strane Atlantskog okeana evropski modernizam neka od svojih ključnih iskustava sublimirao u Pustoj zemlji Tomasa Sternsa Eliota i Uliksu Džejmsa Džojsa. Značaj Kamingsove poezije za konačno uobličavanje modernističkog književnog izraza u redovima američke književne avangarde po mnogo čemu je ravan značaju monumentalnih Eliotovih i Džojsovih dela u kontekstu evropskog modernizma. Ponikla na temeljima pesnikovih bolno otrežnjujućih ratnih iskustava, bila je to poezija u kojoj su na dramatičan i uzbudljiv način pulsirali damari vere i skepse, nade i rezignacije, ozarenja i cinizma. Ipak, i u tom limbu istorijskog beznađa između dva svetska rata, pobedu u Kamingsovoj poeziji odnosi vera: transcendentalna vera u svet u kome čovek živi punim, radosnim i emotivnim životom. Taj svet i taj čovek, međutim, pripadaju nekom apstraktnom i vanvremenskom trenutku ne onom u kome je Kamingsu dodeljeno da proživi svoj jedini ovozemaljski život. Iz svesti o tome rađa se u njegovoj poeziji prepoznatljivi ton razočaranja i ogorčenja. Čovek bez duše je mrtav, tvrdi Kamings, a dušu savremenom čoveku oduzimaju spolja nametnute ideološke himere i laži od patriotizma do sna o sveopštem ekonomskom blagostanju. Rugajući se čoveku podložnom delovanju takvih himera, Kamings zapravo pokušava da ga od njih zaštiti i odbrani. Narušavanje duboko ukorenjenih, rutinskih predstava o životu i svetu u Kamingsovoj poeziji počinje i završava se razaranjem konvencionalnog pesničkog govora: zanemarivanje gramatičkih pravila, neobuzdano poigravanje rečima, kombinovanje tradicionalnih metričkih formi i slobodnog stiha, osobena interpunkcija i pravopis u kome se i pesnikovo ime piše isključivo malim početnim slovima te i mnoge druge odlike Kamingsovog poetskog izraza dovode poeziju ovog pesnika do samog ruba neprevodivosti.

    Na tom rubu balansira Robert G. Tili, uspevajući u konačnom ishodu svog prevodilačkog poduhvata ne samo da iznese živu glavu, već i da ostvari plodove kojima bi se, sva je prilika, obradovao i sam Kamings. Odista, ovaj pesnik teško da je u nas mogao pronaći sebi boljeg i prikladnijeg prevodioca. Kada pesnici prevode pesnike, original prečesto zna da posluži prevodiocu tek kao izvor nadahnuća i ideja za pesme koje je propustio da napiše, pa tako dobijamo potpuno autohtone pesničke tvorevine nastale po motivima originala. Prevodeći pesnika Kamingsa, pesnik Tili nijednog trenutka ne pada u tu zamku. Kao iskusan prevodilac, on zna da je prevođenje pre svega služenje odabranom piscu i delu, a ne otvaranje prostora za ostvarivanje vlastitih umetničkih ambicija. Time prevođenje ne prestaje da bude umetnost, naprotiv: prevođenje u osnovi i jeste pre svega umetnost da se nakratko poništi vlastito ja i postane neko drugi. Tili je u ovom slučaju postao Kamings, pri čemu čitalačko uživanje u tekstu ovih prevoda ostavlja varljiv utisak da je to bio lak zadatak. Nije. I pored srodnosti u pogledima na svet dvojice pesnika, i pored zajedničke sklonosti prema jezičkom eksperimentisanju, prefinjena umetnost mimikrije iziskivala je i u ovom slučaju istinski velike prevodilačke sposobnosti. Robert G. Tili ih je ubedljivo pokazao, podarivši nam Kamingsa s kakvim do sada na našem jeziku nismo imali prilike da se susretnemo. Pravog Kamingsa.

    Zoran Paunović

  6. #6

    Odgovor: Edvard Estlin Kamings/Edward Estlin Cummings

    NEGDE KUD NIKAD NISAM PUTOVAO


    Negde kud nikad nisam putovao, srećne iznad
    svakog iskustva,tvoje oči čuvaju svoj mir;
    u tvom najkrhkijem pokretu ima nečeg što me zatvara,
    ili što ne mogu taći jer je suviše blizu.

    tvoj najlaganiji pogled lako će me rastvoriti
    mada sam se zatvorio poput prstiju,
    uvek me otvaraš listak po listak kao što Proleće otvara
    (dodirujuc vešto, zagonetno) svoju prvu ružu

    a ako želiš da me zatvoriš, ja i moj život
    sklopićemo se veoma lepo, najednom,
    kao da srce ovog sveta zamišlja
    kako se sneg brižljivo svuda spušta;

    ništa što možemo sagledati na ovom svetu
    nije ravno snazi tvoje neodoljive krhkosti:
    njeno mi tkanje nameće boju svojih predela,
    pruža mi smrt i vekovečnost sa svakim udisajem

    (ne znam što je to u tebi što zatvara
    i otvara; jedino nešto u meni shvata
    da je glas tvojih očiju dublji od svih ruža)
    niko, čak ni kiša, nema tako malene ruke



    Prevod: B. Živojinović


    by e.e. cummings (Kako se sam pesnik uvek potpisivao - malim slovima... "... iz principa..." )


    ~
    Poruku je izmenio DrinChe, 24.09.2009 u 13:33 Razlog: Srce i princip - vodilje

Slične teme

  1. Edvard Gibon (Edward Gibbon)
    Autor Marcelin u forumu Književnost
    Odgovora: 5
    Poslednja poruka: 29.01.2009, 16:43
  2. Karl Sagan (Carl Edward Sagan)
    Autor vlado u forumu Nauka i tehnologija
    Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 29.11.2007, 00:45

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •