Prijatelji stari gde ste?

[Goga]

Od kada smo se našle,
barem putem neta nadoknađujemo propušteno.
Ćućorimo kao šiparice, prepričavamo dogodovštine naših klinaca.
Prisetimo se, na brzinu ''starih dobrih vremena'',
ali se brzo vraćamo u
''sada'' i ''ovde'',
kao da ne želimo da propustimo ni jedan trenutak.
Sebično ga čuvamo, za nas, i još neke drage ljude.

[Goga]

Otišla je odavno...
Možda i nije toliko vremena prošlo,
ali se meni razvuklo kao ''gladna godina''...
Školska drugarica sa kojom sam ''delila'' školsku klupu.
Otišla je u Kambodžu.
Jednim sms-om je javila da odlazi.
Znala sam zašto nije želela, da mi čuje glas tada.

No.. Pojavila se
Lepša nego ikada, zadovoljnija nego ikada...
Vraća se uskoro.

Opet će da bude eksplozija emocija...

[starsica]

pre nekih godinu dana, moj jedan prijatelj je otisao da radi van naseg mesta, negde u Srbiji, nije daleko kad kazes Srbija, ali meni predaleko.. nije dolazio uopste kuci za tih godinu dana.. javio se samo jednom kuci, posto nemaju telfeon.. gradili su neku branu i sve sto je mogao da vidi bial su 4 muskarca koji su sa njim bili u tom selu, pored jos stotinak mestana ciji prosel godina ne prelazi 70 godina.. i jako mi je nedostajao, navikla sam da svako vece budem sa njim, navikla sam da ima ko da mi govori kako nisam normalna i kako ne postoji muskraca koji od mene moze jace da podrigne i samo mi je jedno jutro poslao poruku da ide, ni kako ni zasto.. dzaba, ja kad sam se doslepala do stanice, on je vec otisao..
danas, poziv uvece na fixni.. "Guzata.. koliko je sati?" a ja osmeh od uva do uva, ne mogu sebi da dodjem.. reko: "Idemo da prdimo, pa da 'vatamo"
najdivnija kafa koju sam popila u poslednje vreme.. bez zuci..

[bellissima]

Davno joj se izgubio svaki trag...

A bila je moje drugo ja...
I sve ove godine bez nje,prosle su u lutanju,
iznenadni poziv obojio mi je vece...
Milion pitanja ,suze i smeh...
Opet je tu,kao da vreme nije ni postojalo,
opet se smejemo istim glupostima i
uzivamo u nasim cutanjima...
Opet jednim pogledom resavamo sve,
starije i mozda malo ozbiljnije u dusi
jos uvek one dve devojcice,koje su delile od prve
skolske klupe sve...

[Goga]

Jutros kisnem i ispaljujem ko zna koju cigaretu...
Još uvek sanjiva naravno...
Čekajući doktora...
Misli vrludaju na zilion strana...

Prilazi mi devojka... sa širokim osmehom...
Nisam je odmah prepoznala,
počela je da se šminka...
Sada je porasla i odrasla...
dobila posao, baš u mom selu...

Zajedno smo mažnjavale cigarete od njene tetke
Slušale Ivin voz sa njenim starijim bratom, koji me je porodio


Totalno blentava ranojutarnja reakcija:
''Katarina, to si ti?''
(neko pametan bi mi odgovorio, jok ti si )

Osmeh.. Prelepe zelene oči...
Videla sam joj po pogledu da je srećna...
Samo smo se izljubile... Razmenile par reči...
Bilo je dovoljno...

za početak... ispočetka...

[diktatorka]

...moj tada super frend sa faksa,kao da je iscezao...
...telefonom sa cujemo cesto ali kad ga pitam da se
vidimo kaze da nije spreman.Ej bre,kako?
Vrlo lako kaze covek-jedva sam uspeo da te stavim u
imenik,voleo sam te.E jebiga,mislim ja i opet se samo
slusamo!

[Cokolada]

Nisu ni postojali!To shvatih kad krenuh na fax!Da na ovom svetu prijatelji ne postoje.

[Goga]

Pojavilo se još jedno drago biće iz školskih dana.
Nisam imala nikakve informacije o njemu.
Kada sam videla da je živ, zdrav, srećan - skočila sam sa stolice.
Ulepšao mi je

Bio je bukvalno progonjen, usijanih glava je bilo, i biće.
Sakrivali smo ga gde god da smo stigli,
takva su vremena bila.. (devedesete)
Često smo se viđali posle završetka srednje, kada sam odlazila kod mog Laloša, igrali bilijar, zezali se, pričali o planovima za budućnost.
Izgleda da smo uspeli da realizujemo deo.
Za ostatak nam je potrebno malo dobre volje, sreće junačke i vidimo se - čitava generacija, nadam se - ove godine...

[shacky]

Zajedno smo visile po kafićima oko škole.
Spavale jedna kod druge, zajedno izlazile.
Nalazile se jedna drugoj i u lepim u i u teškim momentima.
Uvek smo imale jedna drugu za oslonac, za savet, za razgovor.
Onda smo se nekako razišle. Sve tri. Svaka na svoju stranu.

I evo nas ponovo, nakon 10 godina zajedno.
Nas tri, i tri kafe. Priča do beskonačnosti.
Brišemo trag tih 10 godina svaki dan.
Opet se nalazimo jedna drugoj koliko i kad god treba.
Živimo svaka u drugom gradu ali novi mostovi su podignuti i nađeni su novi načini da ih prelazimo. Svaki dan.

[bellissima]

Sa njom je sve bilo lako,igra ...
Sa njom su dani leteli kao minuti,obojeni smehom i entuzijazmom.

A onda na nekoj zivotnoj raskrsnici, svaka je krenula svojim puticem.
U pocetku smo pisale pisam jedna drugoj skoro svaki dan i nekako neprimetno se i ta nit izgubila.Deset punih godina nista nisam cula o njoj , ni slovca.

Ponekad bih se setila nje ...
Bila mi je draga, mnogo, bila je neko ko je imao duh slican mome, ko je znao da me razume pogledom.

Jutros mail od nje
Nisam mogla verovati.Kikotala sam se, pa plakala od srece, potom se smejala na sav glas.
Moja Lela, opet je tu ...

[memento]

Juče sam zvao svog školskog druga, Sremca, prijatelja, brata, kuma i saborca. To je najbolji čovek kojeg sam upoznao, a upoznao sam zaista nemalo kvalitetnih osoba. Deca su mu talentovana i privode fakultete kraju, završava kuću, muči se. Umiru nam prijatelji. Odlaze jedan po jedan, rano, dosta ranije pre nekog proseka...

Čestitao sam mu rođendan i dogovorio pijanku tipa "dotak'o sam dno života" u drugoj polovini maja, negde na potezu Ležimir - Divoš - Koruška, mada ni Jole i Braša nisu bez šanse da nas ugoste...

Da bude samo zdravlja...

[Mrak]

Moji prijatelju su uvek tu,radimo i istoj firmi,svi se redovno druzimo i uvek smo jedni za druge dostupni,svasta smo prosli i to prijateljstvo traje i trajace

[ognjen56]

Srešćemo se mi jednom... Možda u drugom gradu, drugoj ulici, na vratima obdaništa, roditeljskom sastanku, koncertu... Kažem ti, srešćemo se mi jednom. I pitaćeš me gdje živim, šta radim, imam li djece?
I čućeš glas profesora, smjeh đaka, šuštanje bačenih papirića... I kako će nam se tada samo učiniti daleko ono vrijeme kad su nam imena bila upisana u dnevniku, kad smo drhtali u očekivanju da profesor prozove...
I neće biti dovoljno deset minuta razgovora pa da oživimo onu nekadašnju prisnost među nama, da prekoračimo godine i otuđenost... Mi ćemo to oboje shvatiti i ućutati. Mi - koji smo uvijek imali zajedničke teme, koji smo se svađali oko toga ko će prije doći do riječi, koji nismo poznavali tišinu...
Ućutaćemo, začuđeni i zbunjeni u isti mah, i požurićemo svako na svoju stranu, pravdajući se poslom...
Mislim da ćemo tada vidjeti da su ipak bili u pravu oni koji su nam govorili da nam ništa ne može oduzeti ono malo sunca što smo jedni drugima poklonili. Neće nam ga oduzeti ni godine koje dolaze, ni telefon koji ćuti...
Kažem ti, sršćemo se mi jednom...

[Sneza58]

Znam gde su, i nađem ih po nekad.
Bar da blebećemo preko žice.

[Goga]

Da bude samo zdravlja...

... i dobrih ljudi ...

Juče sam se zaigrala sa klincima, tako da se nisam javljala na telefon.
Ko sme da me uznemirava, dok sam u tom malenom carstvu bezbrižnosti i razdraganosti?

Posle toga blenem u broj propuštenog poziva.. Razmišljam... Šta hoće ''ovi'' iz tehničke podrške za ADSL...
Pozovem...
Poznati ženski glas... ''Goga... ja sam... ''


Moja ''devojka sa Korduna'' se najzad pojavila - nisam je ni čula, ni videla... predugo...
Gledamo se već ovih dana...
Zahvaljujući dobrim ljudima... moj broj joj je ipak prosleđen... vredelo je čekati...