Koprena neznanja

[Morpheus]

Savremeni američki filozof Džon Rols nastojao je osmisliti načela distributivne pravde koja bi trebala biti prihvatljiva za sva živa bića. Takva načela bi bila univerzalna, poštovala sve ljude i bila za sve racionalno prihvatljiva.

Zamislimo da se svi ljudi nalaze iza "koprene neznanja". Zaklonjeni tom koprenom, znali bismo da smo racionalna ljudska bića i da cenimo sopstveno dobro. Ali, ne bismo znali da li smo bogati ili siromašni, pripadnici više ili niže klase, talentovani ili netalentovani, onesposobljeni ili fizički i mentalno spremni, beli ili crni, muško ili žensko, i tako dalje.

Treba sebi da postavimo sledeće pitanje: koja bismo načela nazvali pravičnima ili poštenima kad ne bismo znali koje mesto zauzimamo u društvu?

Uzmimo sledeći primer:

Medicinska škola želi da poveća broj upisanih učenika iz manjinskih sredina. Da li bi bilo pošteno ili pravično primeniti dve lestvice merila, jednu za bele muškarce i drugu, manje strogu, za pripadnike manjina? Hajde da sve učenike zainteresovane za upis u školu stavimo iza "koprene neznanja", tako da ne poznaju svoju rasu ni svoje sposobnosti. Znaju da ima više kandidata nego što ima mesta, pa je nužan neki metod kojim će se izabrani upisati.

Ako je škola ranije upisivala po 100 novih učenika, da li će se kandidati iza koprene neznanja saglasiti da se deset od stotinu mesta odvoji za pripadnike manjina?

Kako iza koprene nijedan kandidat ne zna kojoj rasi pripada, morali bi sebi dato pitanje postaviti sa stanovišta pripadnika obe rase. Ako bi se kandidat pojavio iza koprene neznanja i pokazao kao pripadnik manjinske grupacije, imao bi bolje šanse nego u drugom rasporedu, pa sa samointeresne tačke gledišta ne bi imao zamerke na metod. Ali, ako bi se po izlasku iza koprene desilo da je belac, njegovi bi izgledi da bude primljen bili smanjeni za deset mesta, te bi imao razloga da odbaci metod. Kako kandidati iza koprene neznanja ne znaju kojoj rasi pripadaju, i kako pretpostavljaju da će biti u najnepovoljnijem položaju, oni bi odbacili dati plan. Plan nije pravičan.

Dolazimo do dva načela:

1. Svaka osoba treba da ima podjednako pravo na najširu osnovnu slobodu koja je saglasna sa sličnom slobodom drugih.

2. Društvene i ekonomske nejednakosti treba da su tako uređene da su a) uz razumna očekivanja svakome na korist, i b) vezane uz položaje i službe otvorene za sve.

Da li mislite da su ova načela zaista pravedna, poštena? Da li smatrate ova načela primenjivim u savremenim društvenim okolnostima? Kako biste ih, eventualno, izmenili?

[ser_gogsy]

Treba sebi da postavimo sledeće pitanje: koja bismo načela nazvali pravičnima ili poštenima kad ne bismo znali koje mesto zauzimamo u društvu?

Mislim da je osnovno načelo, kojeg se malo ko pridržava, da smo svi medjusobno povezani bez obzira na status i mesto u društvu...
I kada bismo "ljubili bližnjeg svog, kao sami sebe", i bez koprene neznanja znali bi da smo racionalna ljudska bića i da cenimo sopstveno i tudje dobro...

Kao što neko(mnogi) reče: A to i ne mora biti baš tako....ali....

[Morpheus]

Ne mislim da su tvoje osnovno načelo i ono koje sam naveo u uvodnom postu nekompatibilni. U suštini, reč je o istom: svi ljudi imaju (treba da imaju) ista osnovna prava koja su saglasna sa istim pravima svih drugih lica.

[maski]

lako chemo za prava ako obezbedimo uslove.

o kakvim pravima pricha morph iz njujorka morphu iz beograda a ovaj morphu iz favele u riu.... u kom spejsu i tajmu che ta tri morpha da se sretnu da bi se poteglo pitanje prava.

ili pera sa stanom u knez mihajlovoj, zzika sa stanom u kaludjerici i adnan sa stanom u savamali....

mcm, imash ti prava da upishesh odsek percusija na berkliju, al odakle ti lova druzze

[Morpheus]

maski, morph iz ria, morph iz nju jorka i morph iz beograda se ne nalaze na istom prostoru, nemaju isti sistem moralnih načela, nikad se neće ni sresti, za njih ne važi isti skup moralnih normi. Ne mogu biti predmet ove rasprave. Da se ta tri morpha odluče na to da upišu isti fakultet u, recimo, Sidneju, onda bi se na njih trojicu odnosio isti skup moralnih načela, onaj koji preovladava u Australiji. U tom slučaju bismo mogli govoriti o tome da li su njihova prava ista, i da li bi trebala/mogla biti ista.

Sa stanovišta morala, ne važe ista pravila u Sidneju, u Kairu, Kejp Taunu i Novosibirsku Kamčatskom, ta su se društva odvojeno razvijala, pa i set opšteprihvaćenih pravila koji u njima vlada nije isti. To, naravno, ne isključuje set osnovnih sloboda koji treba biti isti za sve, ali je taj set malo sužen, neke slobode koje čovek u Geteborgu smatra normalnim, onom čoveku u Kairu uopšte nisu bitne, npr.

[memento]

Hipoteza Džona Rolsa, već u samom startu, po meni, ima ozbiljne manjkavosti. Pre svega, apsolutno je nemoguće predstaviti koprenu neznanja na takav način. Ja zaista ne mogu da verujem da kandidat za upis u medicinsku školu ne zna koja je rasa i svoj socijalni status. Znači, početak je potpuno hipotetički i graniči se sa metafizikom.

Načela:

1. Svaka osoba treba da ima podjednako pravo na najširu osnovnu slobodu koja je saglasna sa sličnom slobodom drugih.

2. Društvene i ekonomske nejednakosti treba da su tako uređene da su a) uz razumna očekivanja svakome na korist, i b) vezane uz položaje i službe otvorene za sve.

Koja su proizišla iz hipotetičkog primera, mislim da ne vode dovoljno računa o samom pojmu i shvaćanju slobode, koja je uvek za određene ljude, ili grupu (grupe), ograničavajući faktor, što je sasvim jasno. Vezano za to je i suština čovekovog bića, pre svega drštvenog, ali i karakteristike čoveka kao pojedinca koje su, ovaj put, deo njegovog genetskog nasleđa, odnosno izraz njegovih osobina kao vrste...

Dakle, pravda, pa makar i distibutivna je uvek relativan pojam i mora počivati na dogovorenim pravilima (etičkim), čije se funkcionisanje opet zasniva na prinudi ili sili, odnosno ograničenjima...