Vojni muzej u Beogradu
Strana 1 od 2 12 PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 1 do 15 od ukupno 24
  1. #1

    Vojni muzej u Beogradu

    Vojni muzej Beograd


    Vojni muzej Beograd je muzejska institucija koja sakuplja, proučava i prezentuje različite predmete za vojnu upotrebu a pre svega oružje, uniforme, ratne zastave, vojna dokumenta i umetnička dela sa vojnom tematikom.Vojni muzej u Beogradu smešten je na prvom bastionu jugoistočnog fronta Beogradske tvrđave u zgradi podignutoj 1924. godine za namene Vojnogeografskog instituta koja je 1956. godine ustupljena Muzeju. Okružen gradskim bedemima i najvećim i najlepšim beogradskim parkom Kalemegdanom predstavlja jedan od simbola Beogradske tvrđave.

    Istorija

    Vojni muzej je osnovan Ukazom kneza Milana Obrenovića 10. avgusta 1878. godine, neposredno nakon što je Srbija na Berlinskom kongresu dobila nezavisnost. Prva postavka otvorena je povodom stogodišnjice Prvog srpskog ustanka u jednoj skromnoj građevini u Gornjem gradu Beogradske tvrđave 1904. godine. Pošto se gotovo čitav vek usled dinastičkih borbi nedovoljno radilo na obradi srpske revolucije, posle Majskog prevrata 1903. krenulo se na istraživanje ovog značajnog događaja u srpskoj istoriji. Uporedo sa prikupljanjem i obradom arhivske građe bilo je potrebno prikupiti i sačuvati i ostatke materijalne kulture i spasiti ih od propadanja.

    U službenom vojnom listu br. 17 od 25. maja 1904. objavljen je poziv građanstvu da povodom svečanog otvaranja Vojnog muzeja dostavi predmete oružja, pribora, odela, zastave, povelja, pisama itd, svojih predaka, učesnika u ratovima za nezavisnost i oslobođenje Srbije. Materijal je i pre ove akcije prikupljan i pripreman za obradu i izlaganje. U Službenom vojnom listu za 1887. godinu na strani 1037 objavljen je poziv komandama i vojnim nadleštvima kao i aktivnim i rezervnim oficirima da dostave podatke o zastavama koje su čuvane u Muzeju. Osnovu muzejskih fondova činili su pokloni.

    Muzej je kao dobro organizovana institucija učestvovao na Balkanskoj izložbi u Londonu 1907. godine. Prvi svetski rat je Muzeju doneo i prvo stradanje. Prilikom evakuacije muzejskih zbirki 1915. nepovratno je nestao dobar deo dragocenih predmeta. Misao o postojanju i značaju Muzeja nije, međutim, bila napuštena ni u toku rata. Ministarstvo vojno je već 1917. podsetilo na postojanje i ponovo je započeta akcija prikupljanja predmeta. Nova postavka je otvorena u Kraljevini SHS 2. aprila 1937. godine. Ovog značajnog posla prihvatio se direktor general Vojislav Vuković koji je bio na dužnosti upravnika od 1934. do 1945. godine. Za pripremu muzejske postavke formiran je Savetodavni odbor u koji su ušle značajne ličnosti oficirskog kora i kulturnog života među kojima su bili Milan Kašanin i Nikola Krasnov, arhitekta ministarstva građevina. General Vuković je bio ličnost potpuno dorasla svome zadatku. Obilazio je vojna skladišta i kulturne institucije po celoj zemlji i odabirao je predmete za Muzej. Znatan broj predmeta (oružje i zastave iz Prvog svetskog rata) donet je iz Vojnotehničkog zavoda u Kragujevcu 1936. godine. Iste godine posetio je Istanbul i od tamošnjeg Vojnog muzeja uspeo nekim čudom da otkupi 18 primeraka oružja. Muzejske zbirke bogaćene su i zahvaljujući brojnim darodavcima , potomcima slavnih predaka, junaka u oslobodilačkim ratovima. Tako su se u Muzeju našli i predmeti koji su pripadali vojvodi Stepi Stepanoviću, Božidaru Terziću, Pavlu Jurišiću Šturmu, Mihailu Živanoviću, Milošu Vasiću i drugim. U zbirkama se nalaze i platna poznatih slikara XIX veka. U znak blagodarnosti Uprava Muzeja je odlučila da se imena ovih plemenitih ljudi upisuju u posebno urađenoj knjizi čiji je autor slikar ruskog porekla Vsevolod Guljevič.

    Među darodavcima se nekoliko puta pominje Dvor Kraljevine Jugoslavije i knez Pavle Karađorđević koji je Muzeju poklonio šest portreta srpskih vladara XIX veka koje su naslikali Marko Murat, Uroš Knežević, Stevan Todorović. Knez Pavle je Muzeju poklonio i sablju svog oca Arsena koju je ovaj dobio kao nagradu od ruskog cara Nikolaja II Romanova i lovački bodež Ludviga Badenskog. Uprava Dvora predala je Muzeju automobil u kojem su ubijeni kralj Aleksandar Karađorđević i francuski ministar spoljnih poslova Luj Bartu, kao i oružje atentatora. Oružje je nestalo u toku Drugog svetskog rata dok se automobilu izgubio trag nekoliko godina nakon rata (rashodovan iz knjige inventara 1951. godine). Danas se od predmeta kralja Aleksandra u Muzeju nalaze admiralska uniforma u kojoj je bio tragičnog 9. oktobra 1934. godine i nekoliko odlikovanja među kojima zvezda Ordena Legije časti. Stalna postavka otvorena je 2. aprila 1937. godine. Pravilnik Muzeja iz 1935. godine predviđao je da u stalnoj postavci budu i odeljenja stranih država u čemu je posredovalo Ministranstvo inostranih dela. U inventar istorijskih predmeta za 1936-40. godinu uvedeni su i predmeti pod nazivom Ruske regalije. U Drugom svetskom ratu muzejske zbirke su ostale u Muzeju ali su poharane od strane okupatora koji je odneo dragocene predmete među kojima i oružje iz zbirke crnogorskog kneza Danila Petrovića, predmete dinastije Karađorđević, jednom rečju predmete od izuzetnog istorijskog značaja.

    Početak rada Vojnog muzeja u oslobođenom Beogradu vezan je za naredbu maršala Josipa Broza Tita od 13. decembra 1944. godine na osnovu koje je formirano Vojnoistorijsko odeljenje Glavnog generalštaba u čijem se sastavu nalazila grupa stručnjaka sa zadatkom da prikupi predmete i obnovi Vojni muzej. Ponovo je otpočela velika akcija prikupljanja predmeta. Borci, učesnici rata i njihovi potomci predavali su Muzeju predmete oružja i opreme. Muzejski stručnjaci obilazili su čitavu zemlju i otkupljivali (ali i konfiskovali) često u celini privatne kolekcije. Pripremana je stalna postavka i za tu svrhu adaptirana zgrada Vojnogeografskog instituta u kojoj se Muzej i danas nalazi.


    Treću postavku otvorio je 20. oktobra 1961. predsednik SFRJ Josip Broz Tito. Izložbeni prostor je površine 2 300 metara kvadratnih. U izradi postavke učestvovali su muzejski stručnjaci i priznata imena istorijske nauke i drugih srodnih oblasti.

    Muzej sada

    Osim stalne postavne Vojni muzej je svake godine priređivao više tematskih izložbi posvećenih jubilejima iz svetskih ratova, ali su pripremane i studijske izložbe i obavljen opsežni istraživački rad o muzejskom materijalu. Formirano je desetak studijskih zbirki koje obuhvataju oko 30 000 predmeta oružja, uniformi, odlikovanja i zastava. Rad na obradi i publikovanju muzejskih zbirki je stalna i trajna delatnost Muzeja. Godine 1954. pokrenut je godišnjak Vesnik i do danas su štampana 33 broja. Arheolozi vojnog muzeja učestvovali su na iskopavanjima brojnih lokaliteta kao što su Smederevo, Ras, Novo Brdo, Novi Banovci, Čezava, Ćuprija.

    Značajna muzejska riznica je i fotoarhiva u kojoj se nalazi oko 100 000 fotografija i negativa koji datiraju od početaka fotografije 40-ih godina XIX veka do danas, preko fonda autorskih fotografija iz vremena srpsko-turskih ratova, oba balkanska rata, Prvog i Drugog svetskog rata, fonda Centralnog presbiroa i naročito vredan deo fotografija Državne komisije za istraživanje ratnih zločina. Klasifikacija predmeta izvršena je tipološki i hronološki a najbrojniji deo materijala je oružje. Najznačajniji predmeti su zastave XIX veka, oružje srpske srednjovekovne vojske, bogato ukrašeno zanatsko oružje balkanske izrade (Peć, Prizren, Sarajevo, Foča, Kotor), te predmeti srpskih vladara i vojnih komandanata. Muzejske postavke i tematske izložbe godišnje poseti oko 20 000 posetilaca. U muzeju se takođe nalaze i oružje koje je korišćeno tokom devedesetih na prostoru bivše Jugoslavije. U jednoj prostoriji nalazi se oružje Vojske Jugoslavije korišćeno tokom rata na Kosovu i NATO agresije kao i zaplenjeno oružje albanskih terorista i NATO vojnika.

    Vojni muzej je sada u svom istorijskom ambijentu, u prostoru Beogradske tvrđave, okružen kalemegdanskim parkom i bedemima tvrđave sa izloženim teškim naoružanjem (razni topovi od srednjeg veka do kraja dvadesetog veka, tenkovi iz Drugog svetskog rata među njima i ruski T-34, lanser torpeda, patrolni čamac, brodsko artiljerijsko oružje...) u rovu između tvrđave i zgrade Muzeja. Vojni muzej je centralna matična ustanova u Vojsci Srbije koja se bavi prikupljanjem, čuvanjem, zaštitom, obradom, izlaganjem i publikovanjem predmeta vojnoistorijske materijalne kulture od predslovenskog perioda do današnjih dana. Muzej organizuje tematske izložbe posvećene značajnim jubilejima iz bliže i dalje prošlosti i obavlja sve poslove stručne delatnosti.

    Zajednica JPTT povodom 125-o godišnjice Vojnog muzeja izdala je poštansku marku na kojoj je prikazana današnja zgrada muzeja i portret Milana Obrenovića, osnivača muzeja.

    Izdavačka delatnost

    Pored svojih osnovnih delatnosti Vojni muzej u Beogradu izdao je niz publikacija iz oblasti vojne istorije i drugih srodnih oblasti. Najznačajnije među ovim delima su:

    Dnevnik Koste Grujića iz Nevesinjskog ustanka, (priredio P. Luković), 1956.
    L. Beritić, Dubrovačka artiljerija, 1960
    Đ. Petrović, Oružarstvo u jugoslovenskim zemljama pod Turcima, 1968.
    Đ. Petrović, Dubrovačko oružje u XIV veku, 1976.
    D. Samardžić, Vojne zastave Srba do 1918, 1983.
    P. Ljumović, Beogradska operacija 1944 godine, 1984.
    P. Ljumović, Ustanak u Jugoslaviji 1941 godine, 1986.
    B. Bogdanović, B. Milosavljević, Naoružanje vojske srbije i Crne Gore od 1830. do 1918. godine, 1995.

    Izvor



  2. #2

    Odgovor: Vojni muzej u Beogradu

    Библиотека војног музеја



    После оснивања Војног музеја, 1878. године, поред прикупљања музејских предмета у његове фондове похрањивано је и писано благо. Брижљиво прикупљан, обрађиван и чуван библиотечки фонд, углавном из области опште и националне историје, војне науке, историје уметности, археологије, етнологије и музеологије на српском и светским језицима, значајно је увећан и данас има око 12.500 књига и преко 6.000 часописа.

    Најстарија књига у библиотеци Војног музеја је из друге половине XVI века, штампана у Венецији 1574. Овде се чува неколико дела штампаних током XVII века у Бечу, Венецији, Нирнбергу, Амстердаму, а која се односе на историју европских држава које су имале додира са дешавањима на Балкану и утицајем на њега. Дела из XVIII века нису реткост у овој библиотеци. Посебно место заузима тротомно дело о принцу Евгенију Савојском из 1729. Ова принчевска Војна историја, луксузне опреме, илустрована је гравирама на којима су портрети војсковођа, прикази битака и опсада утврђења. Цело једно поглавље посвећено је опсади Београда. Врло вредан и богато заступљен је фонд књига, штампан у Бечу, писан Готицом.

    Деветнаести век је век пробуђене националне свести српског народа. Српску револуцију, започету 1804. године, су поред Срба, забележили и европски великани као што је Леополд Ранке. Ратна прошлост Балкана, нарочито ослободилачки ратови српског народа у XIX веку оставили су трага у европској историографији. Многа дела су богата подацима о Војној крајини, Српском Војводству, Кнежевини и Краљевини Србији, те Босни и Херцеговини.
    Дела истакнутих научника, професора универзитета, с краја XIX и током XX века, утемељила су српску историографију, те заслужују посебну пажњу. Они су уједно били покретачи и уредници научних часописа у којима су често публиковали грађу из најпознатијих европских архива. Из области војне науке вредна пажње је Стратегија- вештина ратовања, од Живојина Р. Мишића, штампана у Београду 1908.


    У овој ризници писане речи похрањене су и књиге од уметничког значаја, а које имају и документарну вредност. Међу њима, посебна је књига Дародаваоци Војном музеју. Нацрт књиге и израда је дело сликара руског порекла Всеволда Гуљевича. Текстове је ручно исписао старом ћирилицом, док је поклоњене предмете, најчешће у медаљонима, осликао акварел техником.

    Стари часописи представљају посебну драгоценост, било као раритетни примерци, било као извор за проучавање одређених тема из области историје и музеологије.
    Библиотечки фонд се непрекидно попуњава новим аквизицијама, разрезом из Централне војне библиотеке, поклонима и разменом са сродним институцијама у земљи и иностранству. На овај начин музеј непосредно прати све новине из историјографије и музеологије и иде у корак са временом.
    Сва досадашња музејска издања су такође део овог фонда

    Начелник библиотеке: Љуба Мајсторовић



  3. #3

    Odgovor: Vojni muzej u Beogradu

    СТАЛНА ПОСТАВКА



    На простору од 2300 м2, у 52 просторије различитих димензија, изложено је више од 3000 музејских предмета. Стална музејска поставка покрива раздобље дуго 14 векова борби за слободу, односно период од насељавања Словена на Балкан и стварања првих јужнословенских средњевековековних држава до последњих ратних дешавања током деведесетих година прошлог века.

    Историјски периоди представљени су хронолошки преко историјских предмета и помоћног музејског материјала уз, у време када је поставка креирана, најсавременији начин музеолошке презентације. Веома успела музеолошка, архитектонска и уметничка решења ове поставке и данас скрећу пажњу посетилаца. Међутим, сагласно времену у којем је настала, половина поставке посвећена је Другом светском рату и социјалистичкој револуцији.

    У првом делу поставке, од стварања средњевековних држава до завршетка Првог светског рата и настанка прве заједничке југословенске државе, историјски периоди представљени су кроз кључне и преломне историјске догађаје као што су, што се српске историје тиче: Косовска битка, Српска деспотовина и њен пад под турску власт, Први и Други српски устанак, Српско-турски ратови, Балкански ратови и Први светски рат. Разумљиво, сви историјски периоди и догађаји илустровани су, где год је то сачувани материјал омогућавао, оригиналним предметима, често и онима који су припадали одређеним историјским личностима. Све до 14.века, оригинални примерци су веома ретки и тај недостатак допуњен је копијама, ликовним материјалом, макетама итд. Пажња је, где год, посвећена самој композицији одређених целина у којима је у центру пажње сам предмет. То је случај са оружјем и опремом бокељске морнарице 17. и 18. века, једној од најлепших композиција у музејској поставци. Први део поставке завршава се пуковским заставама српске војске из Првог светског рата, српским и савезничким одликовањима и оружјем из датог периода.

    Посетилац има прилику да се, осим са догађајем, упозна и са најразноврснијим примерцима оружја, војне одеће и униформе, застава, одликовања, фотографија и уметничких дела и на тај начин стекне увид, не само у националну историју и културу, већ и у различите тековине цивилизације, њихове међусобне утицаје и преплитања стилова и укуса различитих култура које су се сусретале на нашим просторима и оставиле трајан печат.

    На будућим генерацијама остаје да новом поставком исправе пропусте и користећи достигнућа савремене историографије и музеологије, представе интегралну историју Србије ослобођену опасних идеолошких замки.



  4. #4

    Odgovor: Vojni muzej u Beogradu

    Збирке војног музеја

    Археолошка Збирка


    Дугогодишњој и богатој историји и традицији Војног музеја, његовој узлазној линији у стручном и научном погледу, како на домаћем тако и на иностраном плану, несумњиво је дао допринос и дугогодишњи, деценијски рад археолога овог музеја. Слободно се може рећи да без њиховог рада, како теоретског, тако и практичног - теренског, не би било ни афирмације музеја у напред поменутим оквирима.


    У археолошкој збирци Војног музеја у Београду се чува око 700 одабраних предмета који припадају периодима праисторије, антике и средњег века. Посебно треба нагласити да збирка садржи и ретке примерке новца, накита, оруђа, оружја и друге опреме, који сведоче о развоју људских заједница на овим просторима.


    Најстарија артефакта којима располажемо потичу из млађег каменог доба, односно из неолита. Тај период репрезентују већи број керамичких пршљенака, коштаних шила, неколико камених длета и камених секирa.


    Метално доба на нашој територији документовано је мањим бројем предмета збирке. У нешто мањем броју су заступљени предмети из бакарног, бронзаног и старијег гвозденог доба док су предмети из млађег гвозденог доба нешто бројнији.
    Од оружја из периода насељавања Келта у Подунављу у збирци се налази неколико бојних ножева као и дуги мач двосеклог сечива, заобљеног врха, са очуваним делом каније која је декорисана флоралним орнаментом изведеним гравирањем. Свакако, треба поменути и кратко копље за бацање, а које карактерише мања димензија и тежина.


    Материјалну културу из римског периода у збирци, између осталог, репрезентују и два мача гладијуса, типа Помпеј и Мајнц. Гладијус типа Мајнц је пронађен са одлично очуваном канијом, чије су дрвене корице биле ојачане металном оплатом од гвозденог лима. Посебан значај овом мачу даје натпис који је плитко урезан, управо на оплати од гвозденог лима, у делу ближе устима каније. Текст који је урезан у два реда у горњем открива име војника коме је мач припадао, а у доњем је означена војна јединица у којој је он служио. Натпис са каније указује на то да је војник припадао специјалној јединици лаке пешадије која је обављала послове пограничне милиције. Поред мачева, заступљен је и известан број ножева, врхова стрела и копаља. У збирци се налази и део одбрамбене опреме шлем, који је откривен на налазишту Horreum Margi Ћуприја. Археолошка збирка Војног музеја поседује и преко 5000 комада римског новца који потиче из оставе са локалитета Horreum Margi и других налазишта. Поред функције коју је новац имао и има - еквивалент робе, треба имати у виду и она својства која га одређују као културно историјски документ времена у коме је настао. Реч је о римском царском новцу који је, на овим просторима, био у употреби током читаве антике.


    Период Сеобе народа на нашој територији, такође је заступљена у збирци преко ножева и тробридних врхова стрела, једносеклих ножева као и копаља, делова гарнитура за појас као и делова коњске опреме. Уз то су присутне и фрагментована бронзана двоглава фибула са лепезастом главом која је богато украшена и две огрлице од дебље бронзане жице, са раскуцаним крајем, украшеним пунктираним тракама, на коме се налази отвор.


    Најзаступљенији предмети у овој збирци су они који припадају периоду средњег века. Посебну пажњу привлачи већи број мачева. У Србији мач се, највероватније, развио из такозваног германско-словенског типа који је био прав, двооштричан, ижљебљен са затупљеним врхом. Поред мачева типа Пала, Семпах издвајају се и три мача типа Вуковац. Ови мачеви су у прошлости имали посебно значење. Мотив вука у скоку, тауширан у металу, најчешће у месингу, давао је овим мачевима нарочит значај и стављао их у ред цењеног убојног оружја.


    Попут мачева, у збирци се налази и више буздована и топуза најразличитијих облика и димензија, већи број како бојних тако и секира коришћених у свакодневном животу, потом приличан број врхова стрела, копаља и бојних ножева. Средњовековни накит, у збирци, је заступљен са сребрном, фрагментованом гроздоликом наушницом, бронзаном апликацијом украшеном вегетабилним орнаментом, бронзаним дугметом, елипсоидног облика, на коме је орнамент изведен у облику цвета крина и једним, добро очуваним, бронзаним прстеном који на глави овалног облика, у елипсоидном диску има представу орла раширених крила док је на бочним странама прстена, утиснут христограм.


    У збирци се чува и велики број камених кугли које су Турци користили за гранатирање наших средњовековних градова: Звечана, Новог Брда, Смедерева, Голупца и Београда.
    Оно што посебно треба издвојити је шест градских пушака фитиљача, тзв. кукача, као и мањи градски топ који су откривени у Малом граду смедеревске тврђаве. Кукаче су виши, развијенији тип првих пушака фитиљача којима је додат један испуст, кука која је служила за преношење трзаја на чврсте ослонце. Три ове пушке су израђене у Турској што се види на горњој страни цеви где је утиснут жиг цариградске радионице Kayi.

    Збирку обрађује виши кустос мр Мирко Пековић



  5. #5

    Odgovor: Vojni muzej u Beogradu

    Збирка западноевропског оружја и опреме




    Према најопштијој подели, ову збирку чини хладно и ватрено оружје и заштитна опрема, условно узевши, од XVI до XIX века. Овој невеликој, али разноврсној колекцији припадају и средњевековни мачеви XIV-XV. века који чине посебну групу и они су део сталне музејске поставке. Група средњевековних мачева у нашој колекцији вредна је и због тога што је већим делом чине примерци изворно настали на простору српске државе, која је осим увезеног оружја, имала и сопствене производе, који су били дело домаћих мајстора оружара. Наша збирка такође садржи 20 мачева скјавоне, који су се, чини се, развили у XVI и XVII веку из српског мача. Међу њима је примерак датиран на сам почетак XVI века, а представља раритет и у европским оквирима. Колекција европских мачева је такође врло разноврсна по типовима, времену и провенијенцији. Већ од средњег века у Европи се оснивају центри за израду мачева, међу којима су предњачили Солинген и Пасау у Немачкој, Толедо у Шпанији, Милано у Италији итд. Мајстори израђивачи мачева потписивали су своја дела, а њихове радионице имале су свој заштитни знак.У нашој збирци чувају и оригинална сечива израђена у неком од тих центара, али има и оних са лажним ознакама и именима мајстора.


    Међу сабљама ове збирке издвајају се као целина хусарске сабље, почев од XV па све до XVIII века. Ове јединице лаке коњице источњачког типа се у изворима помињу још у XIV веку, све више у XV веку у доба угарског краља Матије Корвина (1458-1490). Главно оружје хусара била је сабља, а бркови саставни део униформе. У нашој збирци налази се неколико угарских хусарских сабаља као и један примерак француске хусарске сабље с краја XVII века, израђене у познатој радионици у Клингенталу.
    Међу ножевима и бодежима издвајамо ловачки бодеж који је припадао аустријском фелдмаршалу Лудвигу Баденском, једном од највећих војсковођи свога доба, а који је Војном музеју поклонио кнез Павле Карађорђевић. Дршка овог бодежа у облику "турске главе" представља алегоријски симбол времена у којем је настао. Могуће је да је велики војсковођа овај бодеж добио као даровни примерак после битке код Сланкамена 1691, када је поразио турске снаге великог везира Мустафе Кеприлија, а сам Мустафа- паша је у тој бици изгубио живот. Осим наведених типова хладног оружја, у збирци се налази већи број копаља, топуза и буздована. Ту је и повећа збирка хелебарди, некада веома ефикасног пешадијског оружја на мотки.


    Ватрено оружје ове збирке чини оружје са системом ватре на коло и кремен, као и један примерак мускете фитиљаче, која потиче из XVII века. Неспорно највреднији примерци ватреног оружја у нашој збирци су пиштољи и аркебузе колашице из XVI и XVII века. Ово су, колико нам је познато, једини примерци колашица уопште сачуваних у музејима у Србији и представљају истински раритет.
    Од регламентираног оружја са системом ватре на кремен, најкарактеристичнији примерци наше збирке су аустријске комисијске пушке М.1754 и М.1754/67, које су илегално добављане из Аустрије за потребе устаника у Првом српском устанку, један примерак пруске пешадијске пушке М.1723/40, чувена француска мускета М.1777, са препознатљивим срцоликим орозом калибра 17,78мм, као и један број пиштоља различите провенијенције. Међу ватреним оружјем издвајамо као посебно вредан цивилни, даровни карабин који је припадао војводи Стевану Книћанину (1807-1855). Карабин је израђен 1850. године у Бечу и рад је познатог бечког мајстора Матијаса Новотњег. Витез и разних ордена каваљер, Стеван Петровић Книћанин је овај луксузни карабин, са посветом исписаном на цеви златним словима у техници тауширања, добио после револуције 1848. године у знак признања које му подносе предрага његова у Сербији живећа Срби браћа.
    Заштитна опрема и оклопи чине посебан део колекције у којој су најбројније јуришне капе односно шлемови препознатљивог облика са штитником врата у виду репа јастога. Збирка садржи и неколико пуних оклопа, мада је аутентичност неких од њих прилично непоуздана. У романтичарском духу XIX века племићи су у недостатку оригиналних примерака средњевековних оклопа и оружја, своје замкове украшавали копијама.
    За разлику од пуних оклопа који, као заштита, постају бескорисни масовнијом применом и усавршавањем ватреног оружја, оригинални примерци оклопа за груди и леђа из XVI и XVII века су у нашој збирци знатно бројнији. Вредне помена су и малобројне панцирне кошуље које су се користиле много пре појаве оклопа и до XIII века представљале једини вид заштите за тело. Овај кратак осврт на садржај збирке представља у најопштијем смислу и историјске пресеке у развоју оружја, војне тактике, технологије и технике уопште, односно развојa људске цивилизације у датом периоду.
    Збирка је објављена у: Бранка Милосављевић, Европско стрељачко оружје од XVI до XIX века у збиркама Војног музеја, каталог изложбе, Београд 1991, Бранка Милосављевић, Мачеви 14-20. века из збирке Војног музеја, каталог изложбе Београд 1993, а појединачни предмети или типолошки и хронолошки сродни предмети објављени су у бројним чланцима више аутора у музејском часопису Весник.


    Збирку обрађује музејски саветник Бранка Милосављевић,



  6. #6

    Odgovor: Vojni muzej u Beogradu

    Збирка занатског оружја Балкана




    Хладно и ватрено оружје, оријенталног типа, израђивано је у многим оружарским и занатским радионицама Балкана од xv до xix века. Међутим, у збирци Војног музеја преовлађују примерци настали у времену од xvii до xix века док је мањи број предмета стигао као ратни плен са Истока, као готов производ. Сваки предмет је уникат, те поред историјске има и велику уметничку вредност. Време у коме је ово оружје израђивано и употребљавано јесте време ропства под Турцима Османлијама. Из тог времена остали су трагови материјалне културе - ово оружје, које нас својом гиздавошћу толико плени да му се дивимо, на трен заборављајући која му је основна намена.


    Са хладним оружјем, сабљом и јатаганом, Турци Османлије су Балкан упознали одмах по његовом освајању. Првенствено из њихових војничких потреба, при војним логорима и варошким чаршијама ницале су занатске радионице. Путописци су оставили податке, које потврђују таучирано време израде израде на сечивима, да је већ 1477. године у Сарајеву постојала сабљарска чаршија. О јатаганима израђиваним у Фочи писали су да су били гласовитији од оних који су рађени у Цариграду. Јатаганима и ханџарима били су наоружани јаничари. Јатаган се носио о појасу, као и ханџар који је чешће скриван у чизму. Приликом куповине квалитет јатагана је провераван на занимљив начин; врстан је, ако би просекао танку наквашену свилену мараму бачену на врх сечива. Најскупљи и најквалитетнији су они, чије су дршка, а обично и корице, израђене од сребра, богато украшени, а ношени су приликом светковина.


    Од оријенталног хладног оружја у збирци се чува и неколико типова ножева. У поменутим балканским радионицама израђивана су два типа ових ножева. Први је једносекли прави нож, а други је криви тзв. ханџар. Ханџар је хладно оружје оријенталног порекла, мањи од јатагана, са кривим сечивом оштрим са обе стране и са дршком у облику слова Т. Њиме су били наоружани јаничари. У песмама ханџар је поређен са завијеним девојачким обрвама. На једном ножу из ове збирке исписани су стихови османског песника Хасана Масалија, који је првобитно био мајстор у изради ханџара Веруј да је небески месец у светлости праскозорја твој ханџар. На Балкану је био у употреби и трећи тип ножа тзв. кинџал, оружје које се иначе ретко јавља као производ домаћих мајстора, а у ове крајеве донели су га Черкези са Кавказа средином xix века.


    Сабља је била у наоружању коњице. Оријенталне сабље коришћене и израђиване на Балкану разликују се по облику сечива и дршке, те се тако и деле. По облику сечива разликују се два типа: сабља клч типа је са благо закривљеним сечивом који има проширење при дну- тзв. јалман,оштар са обе стране, док је други тип сечива персијског типа тзв. шамшир, јако закривљен и према врху стањене оштрице назван лављи реп . А опет, по облику дршке османлијских сабљи разликују се два типа. Први, чија је дршка у облику стилизоване птичије главе и рукохватом са заломњеним линијама у виду рибље кости. Други тип је са дршком у облику повијене луковичасте главице. Оружарски центри за израду сабљи поред Сарајева били су Фоча, Коњице, Скопље и градови Боке Которске.


    Од ватреног оружја из Европе, Турци Османлије су прихватили оружје система паљења на кремен, од саме његове појаве у xvii веку. Прве пушке кремењаче које су Турци Османлије производили и употребљавали су пушке шишане. То је војничка пушка која се најдуже задржала у наоружању јаничара (од персијске речи шех-шест; шестоугаони облик кундака ове пушке). Поред ове, на Балкану је израђиван специфичан тип пушке кремењаче, назване танчице или арнаутке. Сам назив танчице потиче од облика пушке дуге витке линије, док овај други назив сугерише место где се најпре почела израђивати. Мајстори, нарочито кујунџије утркивали су се у украшавању свих делова и хладног и ватреног оружја примењујући све занатске технике тог времена (филигран, гранулације,гравирање, тауширање и друге). Мотиви на оружју су одраз времена у коме су настајали, културе из које су поникли, навика и обичаја њихових мајстора, вере којој су припадали. Примењујући скупу и сложену технику тауширања златом и сребром, на сечивима и цевима оружја остављали су податке о себи, о времену израде, као и о наручиоцу.


    Дижући буне и устанке, Срби су се на разне начине снабдевали оваквим оружјем. Сачувани су примерци оружја знаменитих Срба xix века Илије Бирчанина, Хајдук Вељка Петровића, Милосава Ресавца, Танаска Рајића, Илије Гарашанина, Јакова Ненадовића, Стевана Петровића Книћанина.


    У овој збирци се налазе и примерци оружја рађени на Кавказу које је на Балкан стизало посредством Черкеза средином 19. века , док је део стигао као породично наслеђе Руса емиграната који су после Октобарске револуције нашли уточиште у Србији.

    Збирку обрађује виши кустос Анђелија Радовић



  7. #7

    Odgovor: Vojni muzej u Beogradu

    ЗБИРКА ФАБРИЧКОГ ОРУЖЈА 19. ВЕКА Д0 1918. ГОДИНЕ



    Период XIX века је за Србију време ослободилачких ратова и борбе за независност на путу ка стварању модерне државе. После стицања вазалне аутономије 1830, Србија је добила право да легално набавља оружје за "неопходне" трупе. Оружје је набављано углавном из Русије и Аустрије. Прва регуларна пушка произведена за српску војску набављена је у Лијежу код белгијског произвођача Огиста Франкота. Једини нама познати, комплетно сачувани примерак тог оружја М.1856, система Мини-Франкот-Петровић, чува се у Војном музеју и припадао је дивизијару Живку Давидовићу, чије име је златом тауширано на цеви.


    Пред ратове за ослобођење и независност 1876-1878, модернизација оружја била је услов без кога се није могао остварити тај велики циљ. Турска војска је већ поседовала једнометне острагуше система Хенри-Мартини М.1871, као и репетирке система Винчестер М.1866. Новца за набавку новог оружја није било довољно па су Срби нашли најпрактичније решење да старе перкусионе спредњаче конвертују на једнометни острагпунећи систем. После извесног лутања усвојен је Пибодијев конверзиони систем. Чувена српска "пибодуша" модела 1870 прославила се у ратовима за ослобођење и независност, али је, нажалост, сачуван врло мали примерака, а Војни музеј поседује само четири "кашикаре" како су се ове пушке популарно називале. У овој збирци је и луксузна стрељачка острагуша система Крнка црногорског књаза Николе Петровића, поклон бечког фабриканта Томаса Седерла приликом потписивања уговора о изради 2.500 пушака тог система за црногорску војску.
    По стицању пуне независности 1878, један од приоритета српске државе била је модернизација војске и оружја. Пушка система Пибоди имала је поред осталих недостатака и застарели велики калибар 14,9мм. Требало је наћи решење за нову модерну острагушу мањег калибра. Тако је после студиозног пројекта и великог конкурса од 1879, избор пао на Маузерово решење са побољшаним балистичким својствима које дугујемо српском артиљеријском мајору Кости-Коки-Миловановићу. Српска једнометна острагуша, названа кокинка, система Маузер-Миловановић М.1880, кал.10,15мм, сматрана је током наредних десетак година најбољом пешадијском пушком у Европи. У Војном музеју налази се свега неколико "кокинки", међу којима је и наградни примерак који је припадао генералу Милојку Лешјанину, тадашњем министру војном и председнику стрељачких друштава Србије, као и још један наградни комад о чијем власнику немамо података. Луксузне пушке које су дорађиване у крагујевачкој војној фабрици спадале су у категорију почасних награда Њ.В.Краља, на војним такмичењима у гађању формацијским оружјем.


    У другој половини XIX века појављују се брзометке које приморавају Србију да поново изврши модернизацију свога оружја како би ишла у корак с временом и потенцијалним противницима. Прва српска брзометна маузерка модела 1899 заснивала се на шпанском моделу 1893, а нешто каснији модел 1910, такође је базиран на немачком најновијем систему из 1898. Веома мали број српског стрељачког оружја с којим је Српска војска водила балканске и Први светски рат је до данас сачуван и та малобројна колекција, заправо, представља најзначајнији део ове збирке формацијског оружја. Уз Маузерове пушке, од посебног је значаја једини сачувани примерак српског митраљеза система Максим М.1909. Митраљез је производ немачке Фабрике оружја и муниције, а на поклупцу сандука урезана је посвета: Народ округа нишког своме јуначком другом пешадијском пуку књаза Михаила. У збирци су сви типови стрељачког оружја којим је Француска опремила Српску војску пред излазак на Солунски фронт 1916. Збирка обилује, како савезничким тако и противничким оружјем из балканских ратова и Првог светског рата.


    У невеликој збирци пиштоља и револвера издвајамо три српска револвера система Наган М.1891, од којих је један израђен као почасна награда Њ.В.Краља. Ту је и неколико црногорских револвера система Гасер М.1870, и перјаничких револвера истог система модела 1870/74.


    Што се хладног оружја тиче, збирка садржи колекцију од преко 200 сабљи различитих модела и провенијенције. У овом фонду најбројније су руске и аустријске сабље, али поседујемо и сразмерно већи број српских пешадијских сабљи модела 1861/70 од којих истичемо сабљу војводе Ж ивојина Мишића, генерала Павла Јуришића Штурма и генерала Ивана Павловића, као и сабље јавности мање познатих официра српске војске. Међу коњичким сабљама "старог" прописа из 1861 издваја се сабља Љубомира Лешјанина која на сечиву носи традиционалну војничку девизу: Не вади је без повода, не враћај је без части и година 1884. Не смемо заборавити сабљу истог прописа која је припадала првом управнику Артиљеријске школе Александру Фрањи Заху која је израђена у Толеду, древном шпанском оружарском центру.


    Српске коњичке официрске сабље модела 1895 су прилично малобројне, а посебно место припада сабљи коју је фирма Вајерзберг-Киршбаум у Солингену даровалу краљу Александу Обреновићу. Примерци оружја које су произвођачи поклањали нашим владарима били су луксузне израде, али суштински, они су само део успешног маркетинга оног фабриканта коме су поверени послови око наоружања српске војске. Коњичка сабља овог модела била је прва која је на корпи носила српски државни грб и с мањим модификацијама остала до данашњег дана официрски статусни симбол и веза данашње војске са традицијом XIX века.
    Издвајамо и фонд одликованих руских сабаља, међу којима се налазе и две додељене нашим људима. Од непроцењиве вредности је "дијамантска" сабља за храброст кнеза Милана Обреновића, којом су га Руси одликовали током Првог устанка 1807. године. Овај ексклузивни примерак је сигурно један од највреднијих експоната који се чувају у Војном музеју. У збирци је и "дијамантска сабља", дар руског цара Николаја II Романова кнезу Арсену Карађорђевићу за исказану храброст командантa гардијске коњичке бригаде у руско- јапанском рату 1904/5. Сабљу је Војном музеју поклонио његов син, кнез Павле Карађорђевић.
    Из категорије даровног оружја у поседу Војног музеја је и сабља коју је краљ Александар Обреновић добио од персијског шаха са годином 1901/02. и посветом на сечиву која гласи: Ову сабљу учини благословеном , о Племенити и Вечити! Мом власнику не дај пропаст, о Господе, док му живот траје.

    Збирку обрађује музејски саветник Бранка Милосављевић



  8. #8

    Odgovor: Vojni muzej u Beogradu

    ЗБИРКА ФАБРИЧКОГ НАОРУЖАЊА ОД 1918. ДО 1945. ГОДИНЕ



    Збирка је настала после Другог светског рата у оквиру обнове Војног музеја и његовог фонда, а у тада веома присутном заносу победе над фашизмом. Идеја је била да се на најрепрезентативнији начин прикаже борба југословенских народа у Другом светском рату, те је стога ова збирка у изложбеном простору Војног музеја и добила највећу заступљеност, чак цео спрат посвећен периоду од 1918. до 1945. године. Предмети за фонд збирке су сакупљани са целе територије тадашње Југославије и резултат тога је била једна веома импозантна збирка која је у потпуности покривала борбу НОВЈ у Другом светском рату.


    Данас, Збирка фабричког наоружања од 1918. до 1945. уз преко три и по хиљаде предмета је још богатија својом разноврсношћу предмета и њиховом вредношћу а уз ексклузивност појединих предмета представља куриозитет не само у националним оквирима већ и на простору Европе па може се рећи и остатка Света. Посебни део збирке заузима наоружање из периода између два светска рата а које је било у употреби Војске Краљевине СХС, односно Краљевине Југославије. Војни музеј се може похвалити, да својим предметима скоро у потпуности покрива арсенал пешадијског наоружања тог периода и то са веома очуваним примерцима.
    Највећи и најзначајнији део ове збирке свакако представља наоружање коришћено на простору тадашње Југославије током Другог светског рата. Овај део збирке сачињава оружје које су употребљавале немачке, италијанске и остале окупаторске јединице и покрети отпора у земљи међу којима има оружја из арсенала Војске Краљевине Југославије, заплењеног од окупатора, импровизованог, израђеног у герилским радионицама и оружја које је покретима отпора достављано у оквиру савезничке помоћи.


    Импровизовано оружје из партизанских радионица представља својеврсно благо Војног музеја, јер је само по себи уникатно и вредно што по изради што по домишљатости при изради. Што се тиче наоружања које је било у употреби јединицама покрета отпора, а које је углавном пореклом из савезничких земаља, и војски које су чиниле Силе осовине, збирка поседује велики број разноврсних примерака са којима углавном покрива арсенал коришћеног наоружања на овим просторима.


    Поред ексклузивитета самих предмета, Збирка се у том смислу истиче и по броју предмета који су припадали славним личностима тог периода. Збирци припадају и лична наоружања и предмети Врховног команданта НОВЈ и ПОЈ, Јосипа Брпза Тита, затим генерала Саве Оровића, Павла Јакшића, Петра Драпшина, Богдана Орашчанина; Моши Пијаде, др Ивану Рибару, Сави Ковачевићу, Милану Шијану, уметнику Ђорђу Андрејевићу-Куну, мајору Стјуарту, шефу британске војне мисије при Врховном штабу и многим другим. Треба истаћи и да се у депоима Војног музеја чувају заплењене сабље усташког вође Славка Кватерника и немачког генерала Александра Лера, команданта групе Југ.


    Као посебан ексклузивитет који је скоро откривен и допремљен у Војни музеј, треба поменути немачку машину за шифровање, Енигму која је комплетно сачувана и у изванредном стању чиме се Збирка фабричког наоружања од 1918. до 1945. и Војни музеј у целости сврставају у ризнице веома вредних предмета које су обележиле војну историју овог периода

    Збирку обрађује кустос потпоручник Дејан Миливојевић



  9. #9

    Odgovor: Vojni muzej u Beogradu

    ЗБИРКА ФАБРИЧКОГ НАОРУЖАЊА ОД 1945. ГОДИНЕ



    Збирка фабричког наоружања од 1945. године постоји већ дуже време у Војном музеју и испочетка је прикупљала наоружање што домаћег, што страног порекла које је годинама опремало припаднике некадашње ЈНА у жељи да прикаже савремена кретања у наоружању војске. Међутим ратна дешавања током деведесетих година претходног века отворили су ново поглавље у не само војној историји нашег народа већ и у овој збирци. Сукоби у Хрватској почетком деведесетих у вези са распадом СФРЈ, а потом и борба против албанских терориста на Косову током 1998 и 1999. године и у вези са тим агресија НАТО-а на СРЈ 1999. су створили нови простор у приказу националне војне историје а самим тим и простор за прикупљање нових експоната за фонд збирке. Многи од тих предмета су прикупљани на лицу места од заплењеног оружја. Збирка и дан данас прикупља предмете у вези са поменутим догађајима, међутим предмет интересовања јој се проширује као и у ранијим епохама на формацијско наоружање које се данас користи у Војсци Србије.


    Најстарији предмети из збирке су они који потичу из времена развоја нове комунистичке Југославије и Југословенске народне армије а који показују слику развоја домаће индустрије оружја. Међу овим наоружањем произведеним после рата има такође и примерака оружја из ратног периода који су се и даље задржавали у употреби у војсци. Поред пешадијског наоружања, збирка поседује разноврсну осталу војну опрему која је била у употреби у војним јединицама, од експлозивних средстава, преко морнаричке опреме и оруђа, средстава везе, артиљеријске муниције итд. Посебан део збирке је посвећен и првом учешћу наше војске у једној међународној мисији, мисији УНЕФ, Уједињенијих Нација на Синају у Египту.


    Као што је поменуто, фонд збирке је увелико обогаћен услед ратних дешавања током деведесетих. Велики број предмета из овог периода је прикупљан директно са ратишта током 1991 и 1992. године. Услед тада важећег ембарга на увоз оружја, дотур оружја оружаним формацијама Републике Хрватске је ишао илегалним путевима и са свих могућих страна, тако да је створена ситуација да се на ратишту појавило оружје из свих делова света. Додатни део слике који описује сукобе у Хрватској представља импровизовано оружје намењено за мучење и убиства цивила и заробљених припадника ЈНА.
    Последња ратна дешавања на територији Србије су такође добила своје место у Војном музеју и допунила фонд Збирке. Један део Збирке је у вези са борбом против албанских сепаратиста, и као у случају сукоба у Хрватској из истих разлога и овде је присутан широк арсенал оружја са вих страна света. Други део је посвећен НАТО агресији и бомбардовању СРЈ где су приказани наоружање и опрема пилота оборених од стране ВЈ, а као најзанимљивији експонат кои привлачи највише пажње посетилаца музеја истиче се део крила авиона F-117A Stealth који је оборен 27. марта 1999. године. Посебан акценат се баца и на употребу оружја забрањених конвенцијама о ратовању а које је током бомбардовања константно употребљавано и то се у главном односи на касетне бомбе и на муницију са осиромашеним уранијумом.


    Последњи део збирке и онај који се константно обнавља и унапређује представља наоружање које се данас у употреби у Војсци Србије чиме Војни музеј обезбеђује континуитет у приказу формацијског наоружања које је војска користила још од оснивања модерне српске државе!

    Збирку обрађује кустос потпоручник Дејан Миливојевић



  10. #10

    Odgovor: Vojni muzej u Beogradu

    ЗБИРКА ВАНЕВРОПСКОГ ОРУЖЈА



    Мада није од националног значајна, збирка оружја ваневропских земаља завређује пажњу по бројности експоната, њиховом егзотичном изгледу и начину употребе.

    Најбројније је оружје афричких земаља. Од укупно 144 примерка, 109 је прикупљено тридесетих година 20. века, а 35 је откупљено 1951. године, од Јанка Вертинија, колекционара из Љубљане и од Марије Богић из Београда. Нажалост, од ових 109 предмета, подаци о начину набавке већине највреднијих изгубљени су у току и непосредно после рата. Ипак за 49 примерака зна се да су добијени на поклон 1937. године од Етнографског музеја у Београду и од генерала Душана Стефановића за које се поуздано зна да су из Конга. Мањи број премета из Африке је 1936. године откупљен у антикварници у Цариграду.

    После Другог светског рата Војни музеј је добијао на поклон и откупљивао предмете пореклом из Азије и Океаније. Са овог подручја у збирци чувамо око 50 предмета, прикупљених почетком 20. века. Израђени су на традиционалан начин обраде и уметничког украшавања дрвета и камена, јер метал у Океанији није био познат до доласка Европљана. Највећи део предмета је откупљен после Другог светског рата од Марије Банд из Завидовића. То је био део збирке њеног супруга др Пинкас Банда, из Беча (1873-1954). Службујући као лекар на броду, 1906-1907. године, од Хонгконга до Банкока, као аматер-колекционар прикупљао је ове предмете.

    Најзначајније је оружје са Адмиралских острва. Становници овог подручја су користили копља, ређе бодеже, секире, а лук истрелу су користили само за лов. Збирка Океаније је 1961.године обогаћена предметима Драгутина Андрејевића, које нам је поклонио његов син Тоше. Боравећи у Аустралији, овај познати музиколог, прикупио је вредне предмете међу којима су бумеранзи, повратни и ратни, штитове и кијаче.

    Од оружја пореклом из Азије веома су занимљиви примерци бодежи-кукри, из племена Гурка из Бурме. Челично сечиво, благо повијено, при врху проширено са корицама украшеним црвеним и зеленим коралима. Из Јапана потичу познате катане, оклопи, као и ритуални предмети међу којима је бронзана фигура бога рата. Из Индије су криви бодежи и гоничи слонова. Веома декоративни штитови потичу из Персије одакле су и занимљиви буздовани у облику људске и волујске главе. Служили су, најчешће као украсни предмети.

    Збирку обрађује виши кустос Анђелија Радовић



  11. #11

    Odgovor: Vojni muzej u Beogradu

    ЗБИРКА НАОРУЖАЊА У ЕКСТЕРИЈЕРУ

    Збирка артиљеријског оруђа, између осталог, чинила је основу прве сталне поставке Војног музеја из 1904. године. Осим два топа која су се налазила испред улаза у зграду Музеја, већи број спредпунећих топова, од којих и 4 Карађорђева топа ливена у српској тополивници 1811. године, красила су изложбени простор.

    Као и већина збирки и ова је оштећена или делом уништена током два светска рата. Након Другог светског рата у Музеју је остало нешто више од двадесетак топова и хаубица коришћених током Балканских и у Првом светском рату, а које је музеј примио 1935. године од ВТЗ Крагујевац, као и три цеви обалска топа која су, 1936. године, допремљена у Музеј са Кладовске тврђаве. У послератним годинама наставља се са прикупљањем предмета, те у Музеј пристиже већи број артиљериског оруђа и оклопних возила из минулог рата. Такође, са јадранске обале, крајем 1960. године, прикупљено је двадесетак тешких обалско тврђавских топова који су изложени у екстеријеру Војног музеја.

    Најстарија артиљеријска оруђа изложена у екстеријеру Војног музеја су спредпунећи топови који датирају од друге половине XVII до половине XIX века. Осим четири цеви које су изливене од бронзе-туча, све остале су од гвожђа. Највећи број ових цеви је изливен у радионицама у Аустрији, неколико у Француској и Великој Британији.

    firefoxС краја XIX и почетка XX века у екстеријеру Музеја налазе се примерци свих водећих европских произвођача артиљеријског оруђа тога времена (Schneider, Skodawerke, Krupp, Rheinmetall, Societe anonyme des anciens etablissements Cail). Осим примерака које је Србија купила, у екстеријеру су изложена артиљеријска оруђа која су заплењена у Првом балканском рату, потом добијена од стране Француске приликом пробоја Солунског фронта, неколико примерака који су затечени у магацинима након Првог светског рата, а налазили су се у наоружању Аустроугарске војске. Ту се налазе и оруђа која је након Првог светског рата Краљевина СХС купила за потребе војске.

    Након Другог светског рата у Музеј пристиже већи број артиљериског оруђа и оклопних возила, међу којима и изузетно ретки примерци. Пажњу посетиоцима нарочито привлачи већи број оклопних транспортера, танкета и тенкова разних земаља (Пољске, Чехословачке, Италије, Немачке, Русије, САД). Од тих средстава посебно се издвајају Пољска танкета ТКF-3, којих је произведено укупно 18 комада, а једини сачувани примерак је управо изложен у екстеријеру. Исти случај је и са немачким лаким тенком (PzKpfw I Ausf F VK 1801) којих је произведено свега 30 и југословенским тенком А1 којих је, 1950. године у фабрици Петар Драпшин, произведено свега 5 комада.

    Осим оклопних возила у екстеријеру Војног музеја су изложена и бројна артиљеријска оруђа заплењена током Другог светског рата од Италијана и Немаца.
    Након, готово века марљивог прикупљања оруђа створена је једна од, ако не највреднијих, онда сигурно најређих збирки артиљеријског оруђа и оклопних средстава у Европи.

    Збирку обрађује виши кустос мр Мирко Пековић



  12. #12

    Odgovor: Vojni muzej u Beogradu

    ЗБИРКА ВОЈНИХ ЗАСТАВА



    Најбројнија код нас, и изузетно вредна, збирка застава чува се у Војном музеју у Београду. Од самог оснивања Музеја, 1878.године, сходно Правилима из 1879, наредбом војних власти међу првим предметима на чување предате су му ратне заставе из минулих ослободилачких ратова. Када је 1904. године отворена прва постака, у Музеју је већ била збирка од 232 заставе. Нажалост, иако евакуисана са осталим предметима ова драгоцена збирка је похарана. Део збирке је 1920. године, захваљујући труду репарационе комисије, враћен из Пеште. У време од обнављања Музеја 1917. године, још на Солунском фронту, до поновног отварања 1937. године прикупљен је завидан број војних застава, што уступањем одређеног броја из фонда Народног музеја /1928. године/, што поклоном краљевског Двора и музеја земаља савезница из Првог светског рата. Улога Народног музеја у прикупљању, још од његовог оснивања 1844, и чувању једног броја застава у време Другог светског рата, је веома значајна.

    Застава, знамење одавно познато на нашим просторима, чува се са нарочитом пажњом. С` обзиром да су израђиване од осетљивог материјала, тешко је било сачувати заставе које су несумљиво постојале у средњевековној српској држави. Настарије заставе у овој збирци су из времена Првог српског устанка. Ту су заставе из буна, устанака и ослободилачких ратова српског народа у 19. веку, неколико дворских и спомен застава, те савезничке, добровољачке и свакако ретке противничке, заплењене у ратовима. У збирци је и неколико турских застава које се прикупљене откупом 30-тих год 20. века. Најбројније су пуковске заставе српске војске. Од 51 додељене српским пуковима 1911. године, сачувано их је 47 , од којих је једна у париском војном музеју. Под овим заставама српски пукови су се борили у два балканска и Првом светском рату.

    Многе од старих застава су и вредна уметничка дела чије су нацрте или осликавање радили познати сликари. Рађене су најчешће од платна, рипса, броката, а ређе од свиле, са различитим хералдичким знацима, грбовима, мотивима значајних догађаја, ликовима светаца, разним техникама, некад сликане , некад везене. Колорит устаничких застава је разноврстан, нарочито до 1809. године када су уведене једнообразне регулашке заставе. До тад су коришћени хајдучки или црквени барјаци. Сачувано је неколико барјака, као и један црквени, с почетка Првог српског устанка, разноликих по симболима, колориту, димензијама и материјалу израде. Нажалост, већина застава из 19. века није сачувана. О њима сведоче прописи по којим су допремане на чување у Музеј, као и сачувани акварели о њиховом изгледу. Ипак, сачувано је неколико барјака, српских и добровољачких из српско-турских ратова 1876-78. године. Успешном конзервацијом спашене су многе заставе, од којих су многе биле у фрагментима. Тако данас имамо, посебно вредне, две руске козачке заставе рађене у спомен руско-турског рата 1828-1829. године.

    Поред ових старих, у Музеју се чувају и заставе из 20. века. Међу њима мањи број је из периода Краљевине Југославије, док су најбројније заставе партизанских јединица НОВЈ, касније ЈА. Међу њима највредније су заставе пролетерских бригада, дивизија, корпуса, али и појединих батаљона. Сачувано је и неколико застава нацистичке Немачке и фашистичке Италије. На заставама јединица ЈНА, које су додељиване од 1954. године даван је нагласак на идеолошка обележја.


    Збирку обрађује виши кустос Анђелија Радовић



  13. #13

    Odgovor: Vojni muzej u Beogradu

    ЗБИРКА ОДЛИКОВАЊА



    Збирка садржи преко 5800 предмета домаћег и страног порекла. Најзначајнија су домаћа одликовања која су као награда додељивана од средине xix до краја xx века. Пре обнављања српске државности заслужне личности награђиване су само страним одликовањима. Обновљена српска држава по угледу на савремени европски начин награђивања уводи своја одликовања.

    У збирци су одликовања Кнежевине и Краљевине Србије која су углавном унета у заједничку Државу Срба, Хрвата и Словенаца каснију Краљевину Југославију. Фондом је обухваћено ово веома драгоцено национално наслеђе. Промена државног уређења у Југославији после Другог светског рата условила је увођење одликовања са новом идеолошком симболиком. Таква одликовања додељивана су до распада социјалистичке Југославије. Ова одликовања су увећала нашу колекцију. Државни савез који је обухватао остатак Југославије имао је своја одликовања. Део њих је преузет из претходног система социјалистичких одликовања са унетим новим државним симболима а са новоустановљеним одликовањима учињен је покушај повратка историјским вредностима и традиционалном духу. Одликовања су додељивана док је трајала савезна држава. Сада су она део музејског фонда. Догађаји последње деценије двадесетог века условили су настанак Републике Српске која је своја одликовања ослонила на српско историјско наслеђе. Комплет ових одликовања обогатио је музејску збирку.

    Српска држава је своја одликовања у другој половини деветнаестог века развила у систем награђивања и признавања одређених заслуга на свим пољима делатности. На одликовањима су видне династичке промене које су се збивале на српском престолу тог времена. Ордени, медаље и споменице чине овај систем одликовања која су додељивана за војне и опште заслуге. Овако утврђена одликовања развијала су се до Другог светског рата после кога су уследиле државне промене које се виде и на одликовањима. Тада су установљена одликовања са државним симболима који су изражавали владајућу идеологију. То је био раскид са националним наслеђем и традицијом на овим важним симболима државног суверенитета. Крајем двадесетог века установљен је систем одликовања који је био спој одликовања са идеолошком симболиком и одликовања са симболима заснованим на наслеђу и традицији. Ово је било кратког даха.

    Међу одликовањима којима је држава награђивала своје заслужне појединце налазе се и одликовања веома важних историјских личности. Пре свега то су преостала одликовања из богате заоставштине краља Александра i Карађорђевића, краља Александра i Обреновића. Затим војвода Живојина Мишића, Степе Степановића, Радомира Путника и других високих официра и великих јунака из ослободилачких ратова српског народа.

    Збирку обрађује виши кустос Душанка Маричић



  14. #14

    Odgovor: Vojni muzej u Beogradu

    ЗБИРКА ОДЕЋЕ, УНИФОРМИ И АРХИВАЛИЈА



    Збирка броји око 5000 предмета и састављена је од разноврсних предмета од којих се истичу национални костими, униформе и архивалије. Њихов сразмерно велики број представљају дарови потомака, или учесника историјских догађаја. Знатан део униформи ранијих периода преузет је из Народног позоришта, војних слагалишта, расформираних војних јединица, итд.

    У збирци се чувају наши национални костими, народне ношње са бивших југословенских простора, примерци турске одеће из XVI века, а дакако и униформе страних земаља, чији се фонд непрестано увећава. Од особитог су значаја војна одела из ранијих времена, јер омогућавају упоређивања и изучавање преплета међусобних утицаја. Уз униформе и одећу, у збирци се чува и помоћни јахаћи прибор, који је сатавни део коњичке униформе.

    firefoxПосебно место у збирци заузимају наши национални костими. Ово казује о склоности Војног музеја ка неговању не само војних него и културних традиција, али и о схватању драгоцености тих предмета као претеча првих униформи у нас. Неки делови националног костима настављају свој живот кроз одевање народне војске, која је са стајаћом чинила својеврсно двојство све до 1883. године.

    Униформа, у правом смислу речи, јавља се у Србији у време Првог српског устанка. Нема података о томе да се једнообразно војно одело носило и током Другог српског устанка. Приликом попуњавања збирке униформи, водило се рацуна о више критеријума. Први је, да сваки историјски период, уколико је могуће, буде представљен одређеном униформом. Збирка садржи предмете из устаничке Србије, Кнежевине и Краљевине Србије, Краљевине СХС и Краљевине Југославије, потом периода Другог светског рата и послератног развоја. Због пропадања текстила, није сачувано много оригиналних војних одела из Првог српског устанка и Кнежевине Србије. Ова празнина је унеколико попуњена реконструкцијама израденим по нацртима проф. др. Павла Васића. Друга важна смерница у попуњавању збирке, везана је за заступљеност сва три вида војске и чинова свих рангова, војника, подофицира и официра. Ову скалу чинова највећма примећујемо код униформи збирке из периода ЈНА. Ваљало би поменути присуство не само војног, него и цивилног службеног одела. То знаци да се не занемарују други сегменти историје и показује став Војног музеја да се без брижљивог проучавања одела цивиних служби, тешко може изучавати војна униформа.
    Поред естетског критеријума, једна од смерница у прикупљању предмета је одабир најкарактеристичнијих примерака из одређеног временског периода. У збирци се налазе униформе гласовитих личности наше историје, као што су краља Александра Карађорђевића, војводе Степе Степановића, генерала Павла Јуришића Штурма, затим знаменитог српског политичара Илије Гарашанина, кнеза Данило Петровића, чувеног војсковође и дипломате Ђуре Хорватовића и многих других. Посебно треба истаћи да збирка униформи садржи примерке војне одеће који упадљиво одражавају конкретне војно- техничке и идеолошко-политичке промене у држави и друштву. Тако, од краја XIX и почетком XX века, у начелу, од интензивно обојене, сјајне и изразито декоративне, униформа постаје практичнија, једноставнија и колористички смиренија. Војни музеј поседује велик број официрских и војничких мундира на којима се могу регистровати те промене. Пада у очи заступљеност униформи које су задржале свој изворни модел, а само су се временом незнатно мењале. Реч је о униформама сивомаслинасте боје, која уведена прописом из 1908. године, остаје до данас обележје копнене војске. То се односи и на присуство коњичких гардијских униформи, чији се изглед установљен 1861. године у мањој мери мењао све до 1941. године.

    firefoxЗбирка је богата и униформама установљеним прописом из 1946. године. Оне су инспирисане совјетским моделом, са карактеристичним тврдим еполетушкама, које 1953. године бивају истиснуте у складу са новом политичком преоријентацијом земље на раскидање са овим узорима, јачање Титове власти и идеје о самобитности југословенског социјализма. Знатан део збирке покривен је управо униформама из периода ЈА и ЈНА., Крој, облик и материјал одела установљени 1953 и 1955. године остали су готово непромењени све до данашњих дана, са јасном изменом у ознакама на шапки, дугмадима, рукавима и нараменицама блузе уведеним 1994. и 2007. године. Ове промене су биле саображене са императивом модерног ратовања и очувања српске традиције и националног идентита.

    Осим предмета који одсликавају богату националну историју, од немалог значаја су и примерци униформи страних армија. Реч је о предметима Царске Русије и земаља Источног блока, као и предметима немачке, италијанске, америчке, француске и друге провенијенције. Велики број ових предмета су пристигли као плод међумузејске сарадње и добијени су разменом са другим музејима. Нарочит куриозитет су униформе и војне инсигније које потичу из Царске Русије, а припадали су некадашњем Руском одељењу који је постојао у Војном музеју између Првог и Другог светског рата.

    Важан део збирке, представљају архивалије. Овде подразумевамо својеврсне документарне изворе, који у највећој мери покривају период од 1941 до 1945. године, а мањи број се односи на време после 1946. године, те на време Првог светског рата. Овом значајном изворном грађом обухваћени су плакати, леци, брошуре, билтени и легитимације, који речито одсликавају не само војно-политичке, него и културне и друштвене феномене у току поменутих ратова, а односе се како на НОВ и ПОЈ, тако и на припаднике Југословенске Војске у Отаџбини и Српске Државне Страже.

    Збирку обрађује кустос Маријана Јовелић



  15. #15

    Odgovor: Vojni muzej u Beogradu

    УМЕТНИЧКА ЗБИРКА

    Уметничка збирка Војног музеја јединствена је по броју и вредности уметничких дела којима располаже. Заслуга за оснивање те збирке припада генералу Војиславу Вуковићу, који је на дужности управника Војног музеја био од 1934.до 1945.године, те Саветодавном и Уметничком одбору Војног музеја.

    firefoxУметничка дела су у музеј стизала путем откупа, поклона или поруџбина. Министарство војске и морнарице Краљевине Југославије обезбедило је знатна материјална средства за откуп уметничких дела за Војни музеј, што је допринело да се за кратко време створи вредна колекција. Фонд уметничке збирке увећавао се и даровима које је Војни музеј добијао од установа и појединаца. Међу првим дародавцима били су уметници и њихови потомци.

    Посебну драгоценост уметничке збирке представљају радови ратних сликара 1912-18. Сакупљено је око 500 слика, скица и цртежа осамнаест ратних сликара сликара. Национални ентузијазам понео је у страхоте ратног вихора читаву једну генерацију ликовних уметника. На бројним српским ратиштима од Цера до Солуна, у периоду од пропасти да ослобођења, стварало је око четрдесет сликара који су били углавном ратници или добровољне болничарке. Сликари су били распоређени у ратне јединице, да би пратили живот на фронту и операције наше војске. У првим годинама рата, у своје мале блокове скицирају и своје прве ратне утиске. То су фигуре или ликови обичних војника, официра, рањеника, положаја, ратно оруџа, борба, смрт. То је драгоцена грађа о једном времену и његовим напорима и идеалима.

    Поред брижљиво неговане документарне уметности, у четири трагичне ратне године, у изгнанству, у збегу, на острвима рана, мучеништва и лечења настала су и најзначајнија импресионистичка платна српске уметности. Међу ратним сликарима било је и оних који су стварали нашу модерну уметност: Надежда Петровић, Коста Миличевић, Михаило Миловановић. Тако је Први светски рат и поред свих тешких губитака које јој је нанео, обогатио српску уметност за знатан број ремек дела.

    После Другог светског рата, Уметничка збирка Војног музеја увећана је за још један фонд ликовних дела. Реч је о радовима који су настали од 1941. до 1945. године. Откупом и поклонима стечена је ова колекција која садржи дела активних учесника НОР-а и уметника који су године рата провели у заробљеничким и концентрационим логорима. Фонд Уметничке збирке се и даље увечавао делима племенитих дародаваца Војног музеја. Међу послератним дародавцима морамо истаћи потомке генерала Војислава Вуковића и генерала Јеврема Дамјановића, који су, осим портрета својих угледних предака, Војном музеју поклонили и друге вредне музејске предмете.

    Велику донацију Војном музеју учинила је Галерија Централног клуба Војске Југославије 1993.године. Том приликом Уметничка збирка увећана је за 391 вредно ликовно остварење, а реч је о делима савремене уматности, с темом Другог светског рата, или савременог војничког живота, а радови су наших великих уметника, између осталих: Мила Милуновића, Милана Коњовића, Милоша Бајића, Раденка Мишевића, Бошка Рисимовића и других. Сликар Милош Гвозденовић нам је поклонио 10 својих слика рађених по фотографијама које приказују Церску битку, а недавно је Министарство одбране Војном музеју уступило шест вредних слика.

    У збирци се налазе радови најславнијих српских уметника као што су: Урош Кнежевић, Стеван Тодоровић, Урош Предић, Паја Јовановић, Коста Миличевић, Вељко Станојевић, Петар Лубарда, Мило Милуновић, Младен Србиновић; али ту су и радови уметника који су неправедно заборављени: руски сликар Всеволод Гуљевич, портретиста Никола Милојевић, сликар Мухаило Миловановић. Пружила нам се прилика да им укажемо дужну пажњу и представимо њихова дела, јер захваљујући њима наша уметност је обогаћена многим одличним радовима.

    У оквиру Уметничке збирке Војног музеја налази се и изузетно вредна картографска збирка, која обухвата оригиналне географске и војно географске карте XVII, XVIII и XIX века, урађене углавном у старој графичкој техници бакрореза, а потом бојене ручно. Уз карте ту се налази и вредна колекција ведута старих градова. Одликује их високи уметнички квалитет, садржајна географска целовитост, тачност уцртаних података примерена времену у ком су настали и изузетна калиграфија и орнаментика.

    Од оснивања (1878 ), па до данас Уметничка збирка је прошла све фазе развоја потребне за ту врсту установе. Данас Уметничка збирка Војног музеја поседује око три хиљаде радова и она су сасвим различита како по времену настанка тако и по својој ликовној вредности. У дугом раздобљу од XVII века, које потресају ратови и бурни историјски догађаји, стварало је више сликарских нараштаја различитих опредељења. Заступљена су дела водећих представника барока, романтизма, реализма, сецесије, импресионизма, поетског и колористичког реализма, експресионизма, све до појаве апстрактне уметности и нове фигурације. Заступљени су радови великих мајстора, али и сликара чији нешто скромнији рад никако не умањује њихову улогу. Напротив њихови радови представљају веома значајан податак о људима и догађајима из наше прошлости и богата су документација, жива непосредна, која нам дочарава ликове оних који су стварали нашу историју.

    Збирку обрађује виши кустос Љубица Дабић



Strana 1 od 2 12 PoslednjaPoslednja

Slične teme

  1. Apartmanski smeštaj u Beogradu
    Autor datusam u forumu Turizam i putovanja
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 09.04.2015, 12:34
  2. Narodno pozorište u Beogradu
    Autor Charlie Harper u forumu Film i pozorište
    Odgovora: 4
    Poslednja poruka: 03.05.2011, 19:10
  3. Sajam erotike u Beogradu
    Autor Necromancer u forumu Spomenar
    Odgovora: 7
    Poslednja poruka: 30.05.2007, 22:12
  4. Sony Playstation 3 i u Beogradu
    Autor goldie u forumu Spomenar
    Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 15.05.2007, 14:42

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •