Mirisne slike

[Sonja]

Danas, kao i mnogo puta do sad, desilo se da me miris vecere iz obliznje ulice podseti na Spaniju, na one divne male restorane, prepune ljudi.Nije nikakva tajna da nas za mirise vezuju odredjene slike, situacije, periodi zivota, pa cak i osobe.Koji film igra kod vas na pojedine mirise?Koje?Kakvo je vase misljenje o svemu tome?Ima li mirisa koji vracaju lose trenutke?

[HLEBmaster]

Paaaa miris palachinki me podseca naaaa palachinke

Sarme na novaka..

Znoj na autobus u Julu..

Miris tepiha .. na robnu kucu ..

Saardine naaa... naa.. hmm.. more ..

Hehehe .. i par exotichnih i lepih mirisa na kojeshta al to nije zanimljivo

[Lady in red]

Parfem Sunset me uvek podseti na jedno prolece provedeno u Sremu, u jednom gradicu... Parfem Gilly podseti me na moju prvu ljubav. Miris lipe me uvek natera da se setim gimnazije i druzenja u dvoristu Miris mekika podseti me na bivsu gazdaricu, kako su joj samo bile dobre Miris ljiljana na moj 16 rodjendan...

[Sonja]

Neki meni vazni i dragi mirisi, mahom su to miris parfema

-Miris bebi talka "Felce Azzura" podseti me na divna letovanja sa mojom mamom po hrvatskom primorju

-Miris ribe me redovno vrati u Herceg Novi

-Miris Dunava je za mene mir, odmor, opustanje, kuca

-JPG muski, redovno me podseti na jednu moju veeeliku ljubav

-Gabbana tamno plavi me podseti na mog bivseg decka

-Sabatini na vezu sa mojim prvim deckom .. i period pocetka srednje

-Hypnotic poison na kaficu sa jednim jako slatkim deckom u Internet kafeu FTN-a

-Davidoff coolwater na letovanje sa mojim bivsim 2001.

-Aquawoman rochas na moju bivsu seficu i divne projekte od prosle godine

-Miyaki muski na prvi put u Rimu

-Beli Bvlgari na Lisabon i izlaske ove zime

-Bvlgari crystalline na ovo prolece, ne tako lepo

...ako se setim dodacu

[swba]

juce nama oko zgrade kosili travu... i kako przi sunce dok sam se ja izvukao napolje u popodnevnim casovima to se vec osusilo... onaj miris me tako vratio u djetinjstvo i ludorije na selu... tacnije skakanje sa greda u staji u tek ubaceno sijeno

[nattydread]

miris zagorjelog mlijeka me uvijek podsjeti na mamu, jer joj je kuvanje istog, uvijek bila slaba strana.
miris borovine me podsjeti na more.
miris konopa me takodjer podsjeti na mamu, jer je ranije radila u tvornici konopa, pa je uvijek sa tim cudnim mirisom dolazila kuci.
miris pasulja me podsjeti na babu, koja je uvijek krckala neki pasulj.
miris kemikalija me uvijek podsjeti na tatu, jer je ovaj novinar, pa je uvijek neke filmove razvijao i uvijek malcice mirisao na te kemikalije.

[SQUAW]

Sasvim slučajno naiđoh na dobar deo mojih mirisnih slika ovde...


Trst je, nekada, dok smo bili gladni svega, mirisao na zemičke sa tvrdom korom i kožne cipele, na italijansku salamu i farmerke marke ''svinger'', Pariz je mirisao na kroasane i caffe au lait, Atina na žućkastu prašinu Akropolja i ovčiji loj, Crikvenica je mirisala na crno- bele fotografije izreckanih ivica, na more i borove iglice. Mitrovac na Tari mirisao je na oštre noći, na razblaženi čaj od šipka koji se pije iz plastične šolje, na ''Gavrilović'' paštetu...
Miris Beograda, oh, pa to može biti priča o čitavom jednom životu:
Miris bureka sa višnjama u staroj pekari iza Bajlonove pijace;
Miris vlažnih lešnika u Botaničkoj bašti i miris našeg straha dok ih krademo i bežimo preko ograde od pobesnelog čuvara; Pomešani mirisi orahovog drveta, hortenzija, lastinih govanaca i roza sedefastog laka za nokte komšinice iz dvorišta; Miris ajvara i prvih trešanja; škripanje najlonki na halter naše majke dok ponosna vodi nas tri u šetnju, na baklave kod ''Medjeda'' i miris njene male tvrde kožne tašne model Džeki O, i miris njenog majušnog crvenog karmina koji leži unutra i koji ona vadi drvcetom šibice .
Miris sumraka i lubenica sa prasećim repovima koje naš otac znalački kucka i osluškuje i onda prti jedan džambo primerak na svoja visoka ramena, smejući se, dok mi trčkamo za njim Drinčićevom.
Miris nedelje, sa zvucima radija koji se kroz prozore suterena u Gundulićevom vencu, šire po ulici kestenova, zajedno sa mirisima pohovanih šnicli, i pržene kafe i zvucima radio prenopsa fudbalske utakmice.
I zatim, mirisi leda na klizalištu na Tašmajdanu, miris novih fotelja u Domu pionira, mirisi slave i spektakla u Takovskoj kad proviri Čkalja ili Dragan Laković iz zgrade televizije.
I miris Skadarlije, puberteta, lake nesvestice od zaljubljenosti, miris Old Spice after shave , pomešan sa mirisom gulaša od bubrega sa kajmakom u vrućoj lepinji.
Miris parfimerija Jasmin, sa svim onim lažnim biserima u izlozima, i miris otmenosti u čuvenoj obućarskoj radnji ''Kralj'' u Knez Mihajlovoj ulici.
Miris preprženog ulja u Manježu, i girica u ''Poletu''.
I zatim, mirisi reke, miris dasaka na splavovima koje ljubimo mokri, dok ležimo na svim našim južnim morima ispod Čukarice;
I onda, miris tišine i svečanosti u Narodnoj biblioteci Srbije na Vračaru, miris indeksa i beogradskih tramvaja koji se ljuljaju penjući se Beogradskom; miris traganja za mirisima sveta na Festu u Sava centru; miris trave na Kalemegdanu iza Vojnog muzeja pomešan sa mirisom neba u junu i prvim poljupcima.
Miris ''Jelen'' graševine u Medjunarodnom pres centru i miris važnosti dok je pijemo uz zalogaje tatar bifteka – Beograd u godinama kada je mirisao na belo vino.
I, kasnije, Beograd crnih vina, vrelih strasti, začina i ljutine;
Miris pokislih kaputa na demonstracijama; i mirisi paljevine i straha, i miris bombi i bespomoćnosti.
I, zatim, svi oni užasni mirisi u redovima za vize, za banke, za kafu i benzin.
I zatim, mirisi mamurluka, ličnih i političkih, mirisi užasnih tekstova po novinama, mirisi šerpi i lonaca pomešani sa mirisima mraza i gripa.
Beograd tužnih Novih godina, i opustelih leta, bez para, sa krntijama na ulicama, ozloglašen, u cipelama od skaja.
I, onda, ponovo, miris ruža i magnolija na Neimaru.
Miris mermera i groždja, mirisi tamjana i divnih crkava, mirisi straha i nade na licima nedužnih običnih ljudi, začinjeni mirisima golih pupkova i espresa, mirisi opuštenosti i grča.
Svi oni odlasci i opijajući miris povratka.
Miris Beograda, to je priča.
A, ja? Šta da kažem?
Mirišem na Beograd.

M.B.Mojsilović

[biterlemon]

Hmm...

Žene su vise osetljive na mirise, imaju bolji nos (za neke stvari)...
...ipak...



Mirisi koje volim...

Jazmin - kolonjska voda moje bake...
ozon posle oluje - cvetna bašta mog detinjstva
miris breskvinog lišća - cvetna bašta mog detinjstva
majski karanfil - cvetna bašta mog detinjstva
miris ruža - cvetna bašta mog detinjstva
miris kišnice iz bureta - cvetna bašta mog detinjstva
miris žbunja buxusa - cvetna bašta mog detinjstva

hm...
a sada se pojavljuju zvuci...
brujanje tramvaja
kloparanje štapa na drvenoj ogradi
škripanje dečijih kolica
drveni zvuk mojih malih kolica koje sam toliko voleo
šuštanje i prašinasti miris uvelog cveća kojeg sam skupljao seme....

a sada se pojavljuju boje...
crvene lale
roze dalije
žute ‚‚tatike‚‚
bele ruže

Misiri me uvek odvedu u prošlost...
...naviru secanja...

Možda sam tada bio srećan, bezbrižan, siguran?
Možda mi to daje današnju snagu i životno iskustvo?

Nema više te bašte, nema odavno ni moje bake ali ponekad se setim njenih staklenih dugmadi koje je skinula sa svoje bluze, meni za igranje, jer su me ta dugmad opčinjavala.
Sećam se još mirisa jazmina...

Posadio sam žbunj jazmina ispred svoje kuće...

I ove misli me uvek podsete na roman Stanislava Lema, Solaris...

[kerfija]

Parfem Shanida uvjek me podseca na skolske gimnaziske dane.Sad taj parfem ga nema i uvjek cu se sjecati na njega.

[Tami80]

Ah ti mirisi.....

Postoji miris ,nekog posebnog grozdja(kojem ne znam sortu)koji me potseca na denjstvo
-postoje neke odredjene kreme za lice...kojima ne znam ime,ali je moja asocijacija odmah-mama
-miris kosene trave me potseca na subotu pre podne kada tata kosi travu...
-miris cokolade mi je apsolutna asocijacija na mladjeg brata...
-postoji tu jos mnogo stvari.....ali ih se ne mogu setiti,jer je moj zivot u sustini sav culan...sve vezujem za neke mirise...

[ZOE]

Miris djurdjevka me podseca na majcino dvoriste, gde je ispod stare kruske, kao lud cvetao djurdjevak i iz godine u godinu se sirio i bilo ga je sve vise

Miris reke, na mog dedu i moje detinjstvo... vodio me cesto sa sobom na pecanje, i od tada volim taj sport

Miris zagorelog mleka, na komsiluk... u letnjim mesecima, kada su nam prozori otvoreni, oseti se iz komsiluka miris zagorelog mleka

Miris jagoda na nasu bastu na Telepu... jaaagooodeeee!!!

Miris ruzmarina na moje vencanje!

Miris zapaljenog lisca na jesen!

Miris tamjana na sahranu mog brata.

Miris prolecnih belih ruza, na jedno dvoriste u Veterniku, gde sam davno zivela kao podstanar... mala kucica, sa ogromnim dvoristem i ruzicnjakom od 38 razlicitih ruza!

Miris duvana za lule na mog ujaka koji je pusio samo lulu!

Miris koze na fabriku obuce, gde sam radila.

... kad mi jos koji miris padne na pamet, zapisacu ga!

[Cecara]

S obzirom da mi je culo mirisa izuzetno ostro, uvek primecujem mirise. Secam se mnogih, koji su pratili dogadjaje u mom zivotu. To su cesto neodredjeni mirisi, ja ih zovem ‘mirisi dana’.

Prvi kojih sam se sad setila vracaju me u u isto doba, istoj osobi… To je miris Orlovog nokta, koji je cvetao duz Cara Dusana kuda smo svakodnevno prolazili. To je miris kola koja idu na gas (ili neko lose gorivo, nisam sigurna), jer u to vreme ih je nekako puno bilo…zatim tu je miris opalog lisca sa jablana, jer su nekad rasli ispred susedne kuce i taj me miris ispracao i docekivao kud god da idem i odakle god da se vracam. Miris bele Milke… devedestih mi je to bilo otkrice, stedela sam pare da mogu da je kupim na Futoskoj.
Miris meda i propolisa me podseca na dedu koji je gajio pcele i sam pravio neke tinkture od voska i propolisa….
Zeleni Fa sapun me vraca u osamdesete kada je otac cesto isao u Nemacku i odande ga donosio a ja ih krisom stavljala u orman pa mi je sva garderoba na njih mirisala…
Postoji jos mnogo mirisa koje znam ali ne mogu ih nikako opisati. To je recimo miris u hodnicima moje osnovne skole kog se tako jasno secam, nije to ni hrana ni vlaga ni kreda nego nesto neodredjeno.
Zatim tu je miris babine i dedine zgrade koji necu zaboraviti dok sam ziva.
Kad god sednem u nov auto setim se novog Golfa kog je moj otac kupio, na koji smo moj brat i ja bili tako ponosni…

U svakom slucaju, vecina slika u mojoj glavi ima i svoj miris

[Aiko]

Interesantno je to da vecina slika izbledi, na nekima se razaznaje tek poneki obris, ali mirisi ostaju zauvek..
Na primer, secam se mirisa sena u maminom rodnom selu..bilo je vrelo, miris je bio opor i snazan..i znam da smo se igrali u tom senu iako nam je to bilo strogo zabranjeno..i bili su tu neki decaci i devojcice iz sela, ali ni jednog lika se ne secam, samo tog mirisa sena..
To je samo jedan primer, a takvih imam na hiljade..

Takva mi je vecina secanja..samo mirisi i dogadjaji, ali ni jedne slike..

[maski]

danas me miris kuvane koprive odneo do dedine shtale. u samo jednom udahu slika se stvorila prachena zujanjem uzzurbanih pchela, muva, skakavaca... chini mi se da i sunchevi zraci koji se odbijaju o spechenu ledinu proizvode neke zujajuche zvuke....

[lado]

Mogla bih da igram igru asocijacija na temu mirisa.Mnogo toga je ostalo urezano mirisom-

djurdjevka-miris babinog dvorista
domaca supa-na mog tatu koji je jako voleo da kuva
rostilj-piknik sa mojima
jorgovan-moj rodjendan kad sam bila mala
krec-stiglo prolece i ja i tata zaduzeni za sredjivanje dvorista

Ima toga jos ali sad ne mogu sve da napisem.