Hajde da vidimo šta vas je danas snašlo...

[nattydread]

e, pa opet ja. i opet licna karta. ovoga puta opstina nije bila u djiru, nego je krenula operacija "dizanja i sredjivanja papira neophodnih da bi se opet cekalo u redu u opstini". klatila sam se svuda po malo, uglavnom, bilo je neophodno da se jedan papiric sredi bas do jedan sat popodne, a prethodni radovi vezani za taj papiric su bili vezani za uplacivanje nekog racuna na posti, gdje su naravno guzvetine. e pa ne mozete zamisliti kako mi se lice ozarilo kad sam vidjela "skoroprazansalter" ali je sreca bila kratka vijeka, jer je zena procvrkutala da se usaltujem na onaj drugi, jer ona radi jos samo 15 minuta. a onaj drugi reeeeeeeed sve do bugarske granice ali eto opet malko neke srece, ja dosla odmah na red, jer svi oni jadnici sto su cekali ispred mene, morali su da sacekaju, jer su oni trebali da dignu neke pare, a teta nije imala para, a to se na svu srecu nije odnosilo na moju malenkost, koja im je uplacivala pare.
tako da sam ja danas dosla kuci dehidrirana, znojava, bijela u licu, ali sretna

[Bishop]

Eh , danas sta me je snaslo........... ..... opustencija
otisao sam do kamenjara nadajuci se kupanju na mackovom sprudu ali ne lezi vraze .......ne moze jer nema organizovanog prevoza kao ranijih godina .......... e onda da ipak ne propadne sve sedoh u cardu i
a zatim kao svaki iskusni novosadjanin zavrsih na oficircu da se malko zuljam na pesku a bogme i ......

[Mish]

Ne baš danas, pre dva dana, ali još uvek sam pod utiskom.
Jutro (negde oko podne), budi me zvuk telefona. Javljam se, glas ne prepoznajem. Predstavlja mi se sagovornik. Moja drugarica, prvo iz niže muzičke, pa smo potom delile istu klupu četiri godine srednje škole, kontaktirale još 4-5 godina posle srednje, i posle toga se eto 8 godina nismo ni čule ni videle iako živimo u istom gradu. A nismo se posvađale, tek samo otuđile, što ne znači da mi nije nedostajala svih ovih godina i da se nisam redovno raspitivala za nju.
Rekla mi je da sam dosadna koliko puta sam joj tokom našeg tridesetminutnog razgovora rekla da me je iznenadila, prijatno, oduševila i da mi je jako drago što me je nazvala.
Još uvek sam oduševljena.

[nattydread]

mene u zadnje vrijeme stizu samo neke live svirkice na lokalnom nivou, koje su prilicno dobre i kvalitetne, tako da se ne zalim uopste....

[Bishop]

Ustajem , rano je podne , volem da spavam ali ovaj put jer sam do 4 ujutro cekao da mi dodje vode da punim flase jer iako je 21 vek ovo je ipak Srbija (no da ne skrecem sa teme )......
pogledam na fon,poruka , drugar iz CG , vratio se posle 2 meseca , jos bunovan dogovaram se da se odmah nalazimo i idemo na , uskacem u autic (moj lepi koji sam pre mesec dana ofarbao da mi bude lep) i idem ja tako lagano bulevarom , guzva , frka , polako se vozi , prodjem semafor , raskrsnicu .......... kad ne lezi vraze ..............
zakuca se klinac u mene od nazad , udje mi na zadnje sediste i jos pride nagura me na onog ispred .......... napravi od mog lepog autica harmoniku ............
bas ne znam kako sam se sudrzao da ga ne

[valter]

mene u zadnje vrijeme stizu samo neke live svirkice na lokalnom nivou, koje su prilicno dobre i kvalitetne, tako da se ne zalim uopste....

-Uuuuu, a ja sm se zadrz'o!
-Aj' zdra'o!

[Lady in red]

Pokupim iz jednog stana sve sto je moje, izlazim iz zgrade, shvatim da sam zaboravila telefon, vracam se nazad (10. sprat, mrzim liftove a ovaj je bas los). Idem do svog stana da pokupim ostatak stvari i da palim na autobusku, 3. sprat, nema lifta, izlazim iz zgrade, shvatim da sam ponovo zaboravila telefon vracam se nazad...

[Mind_reset]

Ustajem posle manje od dva sata spavanja, 6:40 ujutru, sedam u auto, odlazim iz NS do Indjije. Upadam u Poresku upravu, majka me izblamira deruci se na devojku na salteru (prosvetniu radnik pred penzijom, stacete), resim uspesno jednu zalbu, promenim salter, promenim jos jedan salter, promenim zgradu, promenim opet zgradu, cekam u redu, cekam, srecom majka otisla do kola , krecem pricu sa zenom, "Da li bi mogli da mi date kopiju kupoprodajnog ugovora, znate ja sam iz NS, a nemam orginal kod sebe, a vidite i greska je kod Vas u katastru...", a zena meni opusteno "Ja i da imam taj kupoprodajni ugovor nebi ti dala kopiju, doduse ja da imam taj ugovor nebi ti ni obilazio saltere, nego bi to bilo reseno".

Naravno to je prica iz suda, gde je taj ugovor overen, sto ce reci imaju orginal, kada prosli put nisu mogli da ga nadju, ja sam im doneo jos jedan orginal, ali nezgodni ti ugovori, znaju da smugnu dok trepnes.

[Mish]

Imala sam potrebu da kažem ono što me je u tom trenutnku opterećivalo. Počela sam da pričam, a sagovornik me je na pola rečenice prekinuo i jasno dao na znanja da ne želi da sluša dalje. Kao da me je u tom trenutku
Možda se i ja nekad tako postavim prema ljudima, a da toga nisam svesna.
Možda.
A možda sam i poslednji kreten na ovom svetu koji je spreman da sasluša.

[nattydread]

dakle, ja otisla kod babine doktorice da joj napise recept. jos ja naravno sva sretna jer nema guzve, tj. sto je samo jedna zena vec kod doktorice...uglavnom, ja sam cekala 45 minuta buduci da su se ta zena i doktorica site iscaskale, ali nije ni to bilo dovoljno, nego su njih dvije u jednom trenutku izasle iz ordinacije vani da ispuse po jednu cigaru, pa su se opet vratile unutra da nastave tracarenje...da covijek ne povjeruje

[Meggy]

Pa, nije bas danas, al' iz opravdanih razloga tek sad pisem

Uhhhh... odakle da pocnem
Aj', recimo, pricam ja sa 'Lebom na msn-u u subotu uvece i u neko doba (otprilike oko pola 11) konstatujem ja kako mi je "malo muka", pa cu da odem na spavanje... i jos se tripujem da je to zato sto sam oko devet zapalila cigaru, a pijem neko djubre za odvikavanje od pusenja koje bi trebalo da ti ogadi cigare, pa se istripovala da je verovatno pocelo da deluje. I tako, odem ja u krevet, jelte, misleci da cu da zaspim... ali, cvrc! Kako god se namestim, boli me stomak, jedino kad legnem na ledja i presavijem jastuk da mi glava bude malo uzdignutija, onda mi ne smeta nista... al' ja na ledjima ne mog' zaspim, pa taman da nisam 10 dana spavala

I tako sam se ja prevrtala 2 sata, a nisam imala predstavu da je tol'ko proslo... Cak sam i neku finu mjuzu pustila, ne bi l' se uspavala, al' ne ide

E, onda mi je tamo negde posle pola jedan opasno postalo lose... skontam da je ono sto najvise mrzim postalo neizbezno i odem da bacim peglu I, kao, super, sad ce mi biti lakse... osetim onu blagu jezu karakteristicnu za takve situacije, sednem u dnevnu sobu, popijem casu vode, procaskam dve-tri sa caletom i vratim se u krevet.

A mislila si da ces sad konacno da zaspis? Ne, neeeee Ponovo mi muka Sad mi je zeludac vec totalno prazan, tako da se i peglanje pretvara u mucenje (yeah, right, a inace je pravo zadovoljstvo )... Skontam da se ovo nece tek tako lako zavrsiti na ovome...

Odlazim u trpezariju da skuvam caj od nane i oporavim svoj napaceni zeludac i vidim da ga nema (kasnije mi keva kaze da ga ima, ali ga ja nisam registrovala )... Sednem malo na fotelju da vidim 'ocu li doci sebi, da se ne vracam dzabe u krevet ako cu opet morati u posetu wc-u

Skupila se ja onako u fotelji jer me tad vec prilicno boleo stomak i skontam da mi je opet muka U isto vreme, skontam da pocinju da mi trnu noge i ruke, sto je, doduse, i karakteristicno za takve situacije... da bi na kraju doslo do toga da uopste ne mogu da se pomerim Dakle, noge apsolutno ne osetim koliko su utrnule, a ruke od lakta pa do prstiju totalno zgrcene... ono, prsti onako polusavijeni i u totalnom grcu, ne mogu da ih pomerim... To mi se jednom vec desilo pre nekih 8-9 godina i sad znam da se nece tek tako resiti samo od sebe Znaci, muka mi, a ne mogu da mrdnem bilo gde Tad je vec bilo skoro tri sata... Pocinjem da dozivam kevu koja se, inace, budi na najmanji šum, ali sada ni traga ni glasa od nje, a drala sam se jedno dva'es puta i vec sam videla sebe kako "ulepsavam" beli tepih pod svojim nogama Sva sreca pa mi je mobilni ostao u dnevnoj sobi, a skontala sam da je slusalica od bežičnog ostala kod keve u sobi, pa sam onako bangavim rukama nekako uspela da gurnem telefon u krilo, da ga sa jos vecom mukom otklopim (jebem ti telefon na preklop ) i da stisnem tipku za "kuću", te probudim kevu.

Ona dosla, ja joj kazem da zove hitnu, ona nazove, objasni situaciju, oni pitaju kol'ko godina imam i saopste da "za 29 godina ne izlaze na teren"... kao, da dodjemo mi tamo Covece, pa kao da ja ne bih dosla da mogu! I keva, sta ce, probudi caleta da me odvezu tamo... onda su me njih dvoje bukvalno odvukli do kola i nekako ubacili (jer ja u nogama apsolutno nisam imala trunke snage) i istu proceduru odradili i ispred hitne... mislim, ja jesam mrsava, al' verujem da je jaaako nezgodno kad vuces nekog ko je opusten

E, onda sam cekala da teta doktorka ispuni sve moguce papire, da u evidenciju unese moje podatke, da sve to uredno unese u kompjuter (ja se svo to vreme osecam skroz prijatno ), da bi mi konacno rekla da cu za sve to sto me zadesilo dobiti tri injekcije... onda mi je "nezna" medicinska sestra dala te tri injekcije (koje sve, sasvim slucajno, il' peku il' bole), tako da mi otprilike dupe jos uvek seva, iako je proslo jos malo pa dva puna dana.


Aaaa, ne, nije to kraj mojim mukama
Dakle, konacno malo posle pola cetiri, kad sam se vratila iz hitne, zaspim... da bih se probudila vec pre sedam sati, spoznajuci da mi je opet muka Naravno, po staroj dobroj tradiciji, posetim wc koji mi je u protekla 24 casa postao skoro pa omiljena prostorija Reko', cu da se utepam ako i danas nastavim tako Medjutim, posle sat vremena bacih jos jednu peglu i posle toga nista E, onda je trebalo nesto jesti... Dakle, mucila sam se sa onim cajem i onim keksom ceo dan... doduse, stapici su mi malo vise prijali Ono, jela sam samo zato sto sam znala da moram

Al' sad je cool... danas cak i jedem



(izvinjavam se ako se nekome zivot smucio od ovog mog zivopisnog opisivanja )

[Goga]

"mili" je vec poceo da radi
Kikirikiju je najzad spala temperatura, ali i dalje mora da nastavi da pije antibiotik .. tu nastaje mala drama, kada samo vidi kasicicu sa "sadrzajem", pocinje da bezi , meni pritisak vec skace, ali znam da sirup mora popiti.. kada ga najzad stignem (sve sa sirupom u rukama), pocinjem da mu pricam kao smirenim tonom, ne bih li ga smirila.. nastavlja da vristi, a i da se nogata tako da na kraju ja dobijem par pristojnih udaraca od rodjene bebe ..ne znam kako, na posletku uspem da mu sunem sirup u usta
Na kraju smo oboje bili umorni kao da smo trcali maraton - zaspali smo "kao bebe"..

[swba]

Elem budjenje u 8, da ne pominjem da sam opet zaglavio na netu i to do ravne cetvorke . Odgegam nekako do faxa da poplacam sta sve treba i ladno umalo da me strefi srcka. 3 soma sa jedan semestar, do zla boga i zube da mi peru. Aj pomirim se sa sudbinom, sta je tu je, svjesno sam se uvalio u ovo i krenem do knjizare da pazarim knjige. Kad ono cijene , reko ljudi jel ove same uce Jos usput prsretnem neke likove koji me blago isprepadaju za casove koje sam uzeo da slusam... te jedan tezak do bola te drugi dosadan da izludis i dodjem kuci sav slomljen... jos 10 dana i pocinje skola, treba se buditi svako jutro u 8

[Mish]

Konačno malo lepše vreme. Pokušavam da nađem entuzijastu koji bi sa mnom na vožnju turističkim vozićima po centru i po keju. Šta je sa tim ljudima, zaboravili kako je lepo biti pomalo i dete? Uglavnom, svi su me ispalili.
I onda, klasična moja boljka. Najbolje je bes istresti na usisivaču.
Izeš letnje popodne.

[Bishop]

Moj autic se vratio , ceo ponovo , bas kako treba .....