Ima li razlike između Duha i Duše..?
Strana 1 od 3 123 PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 1 do 15 od ukupno 38
  1. #1

    Ima li razlike između Duha i Duše..?

    Ima li razlike između duha i duše?

  2. #2

    Odgovor: Ima li razlike između Duha i Duše..?

    ...Duh i telo čine -> dušu živu!

    7. A stvori Gospod Bog čoveka od praha zemaljskog, i dunu mu u nos duh životni; i posta čovek duša živa.

    (Mojsijeva 1)

  3. #3

    Odgovor: Ima li razlike između Duha i Duše..?

    Kako da ne.

    Duhovi obično žive u starim zamkovima, furaju strogo belu garderobu, vole da se zezaju zveckajući lancima, ponekad glume u horor filmovima.

    Duša je sastavni deo našeg organizma težak 21 gram.



    P. S. I duhovi imaju dušu (česta izreka kad rade prekovremeno).

  4. #4

    Odgovor: Ima li razlike između Duha i Duše..?

    Sve teorije o postojanju čoveka govore da se čovek sastoji od duha, duše i tela..
    Jedino ova naša, odobrena nauka-medicina nije upoznata sa tom teorijom..

    Duh je slika i prilika božanstva...u čoveku se ispoljava u vidu četiri osobina:

    1. volja-htenje 2. um-intelekt 3. život 4. sjedinjenje sva tri u JA

    Svi atributi duha (svih četiri osobina ), bilo pozitivnih ili negativnih, predstavljaju čovečiji EGO....

    Duh se ispoljava u duši...a duša predstavlja astralno telo čoveka. Astralni plan se drugačije zove četvrta dimenzija. Duša ne bi postojala da ne postoji ispoljavanje duha sa svim svojim osobinama u njoj..a samim tim ne bi postojalo ni fizičko telo...
    Poruku je izmenio Aiko, 10.07.2009 u 15:11

  5. #5

    Odgovor: Ima li razlike između Duha i Duše..?

    Nije bas direktno povezano sa temom, ali cesto se desava da osobe koje su vidjele duha/duhove, cesto ih opisu kao da su odjeveni u neku odjecu, pantole, haljine, patike, nike... Mene zivo interesuje gdje se ti duhovi odjevaju? Jel imaju oni neke svoje specijalne prodavnice gdje se odjevaju ili i roba ima svoje duhove???
    Crvenu maramu nosiću ja i plavu kapicu, tralalala
    Crvena zvjezdica na kapi sja, o vratu marama, tralalala

  6. #6

    Odgovor: Ima li razlike između Duha i Duše..?

    rekao bih da je duh stil, imidz, pojava
    a dusa emocije i savest


    mozak i srce


    oboje su jedno te isto, sa razlicitog aspekta... senka nasih biohemijskih procesa u mozgu... softver!



    bez hardvera ne postoje!


    zato, samo jednom se zivi, samo jednom se ljubi i cuvajte svoje telo!
    Gospodine, vase dete se plazi na mene!

  7. #7

    Odgovor: Ima li razlike između Duha i Duše..?

    Citat Papak kaže: Pogledaj poruku
    Nije bas direktno povezano sa temom, ali cesto se desava da osobe koje su vidjele duha/duhove, cesto ih opisu kao da su odjeveni u neku odjecu, pantole, haljine, patike, nike...
    Duhovi ne postoje!

    Osobe koje kažu da su videle umrlog čoveka kao nekakvog duha, su prosto izmanipulisane u svojoj neveri i neznanju...
    A "onaj" koji poprima njihov lik, poprima ga po izgledu dok su bili živi...Otuda patike, pantalone, haljine....

    Duša ne postoji bez spajanja Duha životnog i tela!

    Jer, samo Duh životni i telo zajedno čine dušu...kada čovek umre, duh se odvaja od tela koje se raspada, i vraća se Bogu koji ga je i dao... nema mišljenja i kojekakvog lutanja i astralnog letenja/lebdenja... Sve do trenutka vaskrsenja, kada Bog vraća duh u ponovo stvoreno/vaskrsnuto telo umrle osobe!

  8. #8

    Odgovor: Ima li razlike između Duha i Duše..?

    Citat ser_gogsy kaže: Pogledaj poruku
    Duhovi ne postoje!
    Postoje

    Ne bih ni ja verovala u to da mi se nije desilo da se uverim u suprotno. U studentskim danima smo ponekada moje drustvo i ja iz "zezanja" prizivali duhove (ono sa casom i slovima poredjanim u krug).

    Jednom (a ujedno je to bila moja poslednja "seansa"), bili bas kod mene u stanu, poredjali slova, zapalili svecu..i krenuli da zovemo...zezali se malo i ja odem do toaleta, a oni su nastavili (njih 5-6).

    Kada sam se vratila, vidim casa se sumanuto kretala u krug..kazu da je tako pocela otkako sam otisla...da bi u jednom momentu stala na par sec. i pocela da ispisuje (ja nisam drzala tada prst na casi, vec stajala pored)

    "L. ovde je tvoj papa (tata na ruskom) S."

    Ja, jos uvek mislim da me ovi zezaju odmahnem rukom...ali on nastavi da pise...pisao ne neke stvari iz naseg zivota, mog najranijeg detinstva koje niko od prisutnih nije znao...I pisao pola na ruskom pola na makedonskom (sto isto niko od prisutnih nije znao)

    Tako da, verujem da postoje...
    Budi pametan i pravi se lud

  9. #9

    Odgovor: Ima li razlike između Duha i Duše..?

    @leptirić

    Imala si bliski susret sa demonima...
    Demon simulira umrlog čoveka..."pomera čašu" ... da prevari čoveka, i što više ga udalji od istine!
    Demon takodje zna tvoju prošlost do u detalje, ali ne zna tvoju budučnost pa može samo da nagadja...

    Najveća laž od početka vremena, a koju je sotona rekao Adamu i Evi je-> "Nećete vi umreti" !

    Milijarde ljudi širom sveta i dan danas veruju u tu laž-> Besmrtnost duše!


    Dakle, beži otale koliko te noge nose... i neosvrći se...

    I naravno, ako umeš/želiš, zatraži od Boga oprost i zaštitu!

  10. #10

    Odgovor: Ima li razlike između Duha i Duše..?

    @ser_gogsy demoni velis, a?

    Posto smo presli (ponovo) na per tu, postivacu pravila. Cenim ja tvoju dobru nameru da svima propagiras Jevandjelje, ali taj tvoj stav pomalo vodi u nihilizam (tj. negiranje svega ostaloga)

    Kako mi onda mozes objasniti razliku izmedju duhova (ok, demona kako ih ti zoves). Mozda ce nekima biti ovo smesno (s' toga ih molim da se uzdrze bilo kakvih komentara) ali u tom mom "iskustvu" prizivanja sam uocila i te kakvu razliku izmedju duhova. Neki su bili zli (kao recimo Ruski pisac Kuprin, koji je takav, raskalasan bio i za zivota..i nije hteo da ode dok mene ne povede sa sobom), neki nisu bili pricljivi (rekli da ih ometamo tim pozivanjem u daljem napredovanju), neki su bili dobri (kao recimo Njegos, koji je savetovao da TO ne radimo jer nije dobro).

    Nemam ja sta da bezim..radila jedno vreme to, sada vise ne, ne zanima me...
    Poruku je izmenio Aiko, 10.07.2009 u 15:16
    Budi pametan i pravi se lud

  11. #11

    Odgovor: Ima li razlike između Duha i Duše..?

    Mene zivo interesuje gdje se ti duhovi odjevaju? Jel imaju oni neke svoje specijalne prodavnice gdje se odjevaju ili i roba ima svoje duhove???
    Pitaj skočka, on je generalni zastupnik za stajling i furanje bele odeće duhova...

    oboje su jedno te isto, sa razlicitog aspekta... senka nasih biohemijskih procesa u mozgu... softver!
    Svakom biohemijskom procesu predhodi elektromagnetna pojava-misao.
    Upravo sam o tome govorio da moderna medicina proučava samo opipljive i materijalne teorije..verovatno ti odatle crpiš imformacije, što je normalno. Međutim svakoj misli prethodi ideja o toj misli. Dakle, duh je ideja a kada se spusti u misao postaje duša..a kada se spusti još niže postaje materija..duh-duša- telo.
    Duh ima četiri osobine koje odgovaraju elementima. Svaki od njih ima suprotnost.
    Jedna osobina duha može imati milion atriburta, a svaki atribut ima svoje suprotnosti. Duh ispoljava svoje četiri osobine, sa milion atributa ( dakle softver ili ego ) u suprotnosti, u samoj duši. A duša je ogledalo tela...
    Ohrabruje to da softver možeš resetovati i ponovo ga sam po želji instalirati...milion puta...

    Dokaz za ovu teoriju je da su svi fizički poremećaji ( bolesti ) vezani za energetsku strukturu tela. Dakle elektromagnetne pojave-misli (ispoljavanje duha u duši )i verovanja se odražavaju kao ogledalo na telo...


    Duša ne postoji bez spajanja Duha životnog i tela!
    Tačno, ali duša i postoji da bi se duh odrazio u njoj...a iz duše u telo...

    Jer, samo Duh životni i telo zajedno čine dušu...kada čovek umre, duh se odvaja od tela koje se raspada, i vraća se Bogu koji ga je i dao... nema mišljenja i kojekakvog lutanja i astralnog letenja/lebdenja... Sve do trenutka vaskrsenja, kada Bog vraća duh u ponovo stvoreno/vaskrsnuto telo umrle osobe!
    Moja teorije je drugačija... kada nastupi smrt, telo se raspada...to svi znamo.. Duša koja je bila samo nosač duha ostaje sa svim onim osobinama i atributima koje je osoba imala za života..Zato se zove astralni plan ili četvrta dimenzija zato što su u njoj ostali otisci duha. Ona je bez vremena i bez prostorna. Duh je oličenje božanstva i on se vraća svome domu. Zatim nastaje novi ciklus...Ideja-misao-novo telo-novi čovek-reinkarnacija....

  12. #12

    Odgovor: Ima li razlike između Duha i Duše..?

    НЕКТАРИЈЕ ОПТИНСКИ - О СПИРИТИЗМУ



    (Један спиритиста дошао на разговор код старца Нектарија)

    Но, како је код вас у Москви?, било је прво његово питање.
    Не знајући шта да му одговорим, рекох му једну громку фразу: Па, како да вам каже, Баћушка, сви се налазимо под узајамном хипнозом.
    Да, да... Страшна је ствар та хипноза. Било је времена када је њуде било страх да се баве тиме, и бежали су од ње, али данас су залужени њом и извлаче из ње чак и корист.
    И отац Нектарије ми је, користећи најпоузданије изразе, очитао читаву лекцију о хипнотизму, ни на тренутак се не удаљавајући од суштине тога учења у његовим најновијим истраживањима.
    Да сам којим случајем дошао Старцу по други пут, и да сам првог пута смишљено казао да сам спиритиста и окултиста, те да се, између осталог, интересујем и за хипнозу, могао бих закључити да се Старац за то питање припремио тако да се те припремљености не бих постидео ни ја, човек од њега двоструко млађи.
    ...А сва несрећа је у томе што то знање улази у наш живот под изговором да човечанству може донети велику корист..., завршио је отац Нектарије.
    У том часу су се врата отворила, ушао је келијник и рекао:Баћушка, вас тако нестрпљиво ишчекују!
    Добро, добро, ето ме, рекао је Старац, а затим, мало оклевајући, продужио обраћајући се мени лично:А ево која је залуђеност још много ужаснија, много погубнија за душу, па и за тело!
    Да се том келијом, у којој је пребивао читав низ подвижника, Стараца Оптине Пустиње, разлегао заглушујући удар грома, он на мене не би тако деловао, као што су деловале ове речи богонадахнутог Старца.
    Осетио сам како ми у лице удара крв, срце је почело да силовито бије, тако да су га чуле и глава, и руке, и ноге, и диван на коме сам седео, па чак , како ми се чини, и сам Старац. Сав сам се претворио у савршену пажњу. Премро сам од запрепашћења. И мој разум, навикнут на екстравагантности такве врсте, судећи по свим оним физиолошким и психолошким импулсима, који су се јавили при првим речима Старчевим, рекао ми је: Слушај, ово је за тебе!
    И стварно, то је било за мене.
    Старац настави:О, како је то погубна, како ужасна ствар!Прикривајући се иза величанственог хришћанског учења, на спиритистичким сеансама, за човека неприметно појављује се он – Сатана, сатанском преваром старе змије, и заводи га у такве провалије, у таква беспућа, из којих не само да нема ни могућности ни снаге да сам изађе, него у којима не уме ни да разабере да се уопште налази. Кроз то Богом проклето деловање човековим умом и срцем зли дух овладава у толикој мери, да се оно што се уму, неповређеног грехом, указује као преступ, човеку затрованом отровом спиритизма изгледа нормално и природно!
    У глави ми је брзином муње искрснуо читав низ мојих личних и поступака других људи, који су се одали овом учењу, ти поступци су ми се сами у свести пробудили при овом Старчевом казивању.
    Шта, са тачке гледишта истинског, неисквареног хришћанина, може бити преступније од дела као што је, на пример, гледање кроз прсте тако страшном греху у породици, међу супружницима, као што је прељубочинство и приклањање једне од стране животу са трећом особом? Задојени сатанистичким учењем спиритизма о реинкарнацији душе, по коме се човек на њемљи појављује не једном већ више пута, тобоже ради искупљења грехова свог пређашњег постојања, спиритисти оправдавају то очигледно нарушавање седме заповести, утврђене Божанственим Христовим речима: Што је Бог саставио, човек да не раставља, и озакоњене самим Творцем васељене на првим страницама Библије – зато ће оставити човек оца и мајку своју и прилепиће се жени својој, и биће двоје једна плот - тим ни на чему незаснованим изговором да су двоје који се сретну у пређашњој инкарнацији били муж и жена, те да је љубав која је међу њима избила сада, само доказ да они у прошлом постојању нису испунили неки наложени им задатак, и да заједно треба да га окончају сада! Или, шта може бити противзаконитије са хришћанске тачке гледишта, од саживљавања мушкарца и жене изван брака, а то је уведено готово као догма у силесију спиритистичких организација, зато што се еротика у спиритизму сматра најпоузданијим импулсом за пројављивање мeдијумских способности!...
    Та, треба се само ближе загледати у многе спиритисте, наставио је Старац, пре свега, на њима остаје извесни белег који открива да они разговарају са злим духовима. Однекуд, због тога општења код њих се показује страшна гордост и чисто сатанска озлобљеност на све који им протирече...
    И ово је задивљујуће тачно и истинито примећено, очајничка злоба и запрепашћујућа нетрпељивост, а већ гордост... о њој врло много говори чак и познати спиритистички јересиарх и апостол спиритизма Кардек, као о једној од застрашујућих и погубних особености спиритистичких пророка( медијума).
    Та, сама гордост и злоба, чини се, могли би да послуже као најбољи доказ да је то учење у целини потекло од Сатане, јер Слово Божије указује на те две особине, а особито на злобу, као на очигледне знаке поменутог извора који их је изнедрио: Ко каже да љуби Бога, а мрзи на брата свога, тај је лажа, свако ко мрзи брата свога, човекоубица је, ко мрзи на брата свога у тами је и у тами ходи, и не зна куда иде, јер му је тама очи ослепила, деца Божија и деца ђавола препознају се овако: свако ко не чини правду, није од Бога, као ни онај ко не љуби брата свога. Али авај, сами спиритисти, будући злом окружени, ово не желе да виде.
    А о нетрпељивости спиритиста према другим људима не треба ни говорити. Ето на пример, када је мене разобличио човек можда и превише оштар, али безусловно усрдан и искрен у свом служењу, какав је познати мисионар И. Е. Ајвазов, ја сам био спреман, како се каже, да га згромим, и тек се данас са уважавањем и захвалношћу односим према њему, он ме је својом оштрином много више приближио истини. Даље, када је у својој брошури Спиритизам – отров интелекта сада почивши С. Д. Волков Давидов, под псеудонимом Серапион Волкович, својевремено иступио са обличењем мене и мога деловања, ја сам му упутио такав одговор, да ме је данас од њега стид. Најзад, када је у борбу против јереси коју сам ја ширио, иступио познати мислилац Черкасов у часопису Крманош, у деликатном и узвишеном хришћанском стилу, о. Како сам му оштро одговорио и како сам недостојно бранио Сатану!
    Пре ступања у сферу спиритизма, ја сам био човек веома деликатан и трпељив према људима.
    И тако, полагано је и са великим паузама продужио овај велики прозорљивац своју разобличујућу и свету реч, управо мени упућену, дакле, човек, то чак ни не примећујући, јер Сатана нигде тако истанчано не делује као у спиритизму, почиње да се удаљава од Бога, од цркве, премда можете видети и то да, у исто време, дух таме, преко својих подручних духова, упорно шаље човека кога су ови посвојили, ни мање ни више него у - храм Божији, и на парастосе, акатисте, молебане, причешћивање и у исто време, постепено му у главу усађује мисао: Све то могао би да вршиш и ти сам, у своме домаћем амбијенту, и са још већим усрђем, са већом побожношћу и чак још делотворније у смислу испуњења молења!
    Пала ми је на памет прича, коју сам више пута био чуо у Петрограду из веродостојних извора, са именима и презименима, о трима окултистима и спиритистима, који стоје на сасвим супротним духовним позицијама од црквених пастира и свештеноделатеља, а ипак, у некаквим својим одеждама, са кандилом, крстом и Јеванђељем и другим црквеним књигама у рукама, врше различите црквене службе, самовласно, па чак иду и по кућама ради вршења молебана.
    По мери своје лакомислености човек се све више и више руши у бездан свога пада, наставио је отац Нектарије, све више се губи у смицалицама и лавиринтима духа таме, и Господ од њега почиње да се удаљава. Он губи Божији благослов. Прате га све више непријатељи. Нарушава се његово благостање. Да га Сатана није духовно обогаљио, он би и тада знао да ради помоћи прибегне Богу, светим Божијим угодницима, Царици Небеској, Светој Апостолској Цркви и свештенослужитељима њеним, и они би му помогли својим светим молитвама, а он се у својим невоњама обраћа оним истим злим дусима – бесима, и они га још смућују и увлаче у погубни глиб греха и проклетства...
    О, како су биле истините ове речи! Старац је као из књиге читао жалосне странице мог живота, моје успомене на то време само су илустровале његове речи. Откако ми више ништа није полазило за руком, пошто се несрећа свугде и у свему, као из рога изобиља, почела да излива на мене, те сам стао да нижем један за другим саме неуспехе и разочарења, ја сам , уместо да се силније замолим Господу, појачао своје општење са духовима. И како су само лукаво, како злобно дипломатски ти моји неупокојени пријатељи и заштитници настојали да се изборе за моју наклоност говорећи да огањ ових искушења има за циљ да ме још више усаврши, и бољом учини моју душу, да би ме већма приближио Творцу васељене и заузврат наградио добрима овог света. После су ми давали такве савете који су још више нарушавали моје благостање, а када бих тражио од њих објашњење, говорили би да се то догодило не њиховом кривицом, но кривицом нижих духова који почињу да се плаше од мог духовног раста. И све то поткрепљивали су запањујућим феноменима психичког и физичког реда.
    На крају, продужио је Старац, од човека благослов Божији сасвим одлази. Гангрена његове пропасти почиње да разорно делује на читаву његову породицу, долази до невероватног, ничим не мотивисаног њеног распадања. Напуштају га најрођенији, најмилији...
    Од ових речи Старчевих подиђоше ме жмарци. Болна хладноћа обузела ми је читаву душу, тело, јер сам осећао да се налазим на самом прагу тог мучног догађаја. У том тренутку био сам спреман да се бацим Старцу пред ноге, да се сит исплачем на његовим грудима и за све покајем и заиштем од њега помоћ, када се изненада отворише врата и келијник поново уђе и сав већ видним нестрпљењем у гласу понови:Баћушка, тамо је много народа, нестрпљиво вас ишчекују. Старац је смирено и спокојно рекао:Добро, добро, ето ме... А затим настави:
    ...Најзад, када несрећна душа човекова достигне крајњи степен самосмућења уз помоћ Сатане, она или губи разум, те човек постаје потпуно неурачунљив, или завршава са собом. И мада спиритисти тврде да међу њима нема самоубистава, то није истина: први призивач духова, познат нам по имену, цар Саул, завршио је као самоубица зато што није сачувао реч Господњу, него се обратио врачари!

    И то је жива истина, света истина. Лично сам познавао једног спиритисту са југа, човека културног, широко образованог и са великим угледом у педагошком кругу, који је, бавећи се спиритизмом, у почетку од духа добио, наводно, најдубља и најдивнија откривења, а затим ми, по његовом упутству, послао читава два тома филозофског трактата, из кога је проистицало да су Бог и ђаво – једно биће!? Очигледно је да је несрећник сишао с ума. У дргом слушају, један козачки официр, угледан положајем и у служби и у друштву, након осмогодишњег интензивног општења са духовима, потпуно је сишао са ума и пре две године умро у једној од московских психијатријских клиника... Дубоко су истините биле речи Старчеве о самоубистава услед бављења спиритизмом...
    Речју, продужио је о. Нектарије, са људима који призивају духове, који пророкује наводно у име Божије, а од Бога нису послани, догађа се оно што је предсказао пророк Јеремија: Мачем и глађу биће истребљени ти пророци, и народ којем су пророковали биће разбацан по улицама града, од глади и мача...Излићу на њих зло њихово!...

    Затим је Старац затворио очи и тихо приклонио главу на груди... Налазио се у неком за мене чудном и несхватљивом стању... Инстиктивно сам осетио да, ипак, ово још није било све што ћу да чујем... Преостало је било оно последње, најзначајније и за мене најделотворније.
    Нисам се преварио.
    Не отварајући очи, Старац се сасвим тихо нагнуо ка мени и погладио ме по колену тихо, тихо, с љубављу говорећи:
    Остави... баци то. Још није касно... иначе ћеш погинути... жао ми те је...
    Велики Боже! Ја никада нећу заборавити тај тренутак. И о њему не могу да говорим без суза и дрхтавице, у телу и у гласу, ма када, ма где и ма пред ким да се сетим тог великог тренутка духовног препорода у свом животу...
    Кад сам дошао себи, моје прво питање Старцу било је - шта да радим? Иди и бори се против онога чему си робовао! Одлучно и храбро чупај коров који си сејао. Биће против тебе много непријатељства, много зла, много замки Сатаниних, нарочито из табора из ког си иступио, и то је сасвим разумљиво и природно...Али ти ступај, не бој се...Не смућуј се...Ради свој посао, ма шта да ти се нађе на путу...И нека те Бог благослови!

    Изашавши, на задовољство келијника и посетилаца који су Старца очекивали, ја сам већ био сасвим други човек. Са старим је све било раскинуто. Преда мном је стајао нови задатак – што пре,што брже из свог бића истребити прошлост.
    Осећао сам и знао, и то осећам и знам и данас, да ће све моје грешке и свеколике заблуде и свеколики греси прошлости, ма како се ја, уз Божију помоћ, трудио да их уништим, као травуљина још дуго јављати на мом путу да ме сaплићу. На видело ће избијати све оно што сам радио током многих година и на све начине кочити моју нову делатност.
    Ја сам знао и знам да ће родоначелник спиритистичког учења, дух таме, преко армије својих несрећних бојовника, свим силама настојати да спречава моје служење истини, дискредитујући ме мојим пређашњим гресима и заблудама. Људи неће тако брзо схватити да је моја прошлост за мене ужасна, мучна школа.
    Када сам изашао из скита, када су се за мном затвориле његове свете вратнице, схватио сам – све што ми је било потрeбно, сада ми је дато.

  13. #13

    Odgovor: Ima li razlike između Duha i Duše..?

    Kada govorimo o religiji i crkvi, činjenica je da svaka opravdava svoj smisao i traži način da opstane..U uslovima kada je stvarana dogma nije se moglo predpostaviti da će uslovi za tumačenje *božijih reči* biti toliko liberalni, kao danas.

    Ako govorimo o duhovnom razvoju, onda sigurno govorimo o našem duhu koji kroz naslage magle, skidajući sloj po sloj, pokušava da pronađe mesto odakle je došao.
    U tom duhovnom razvoju, čovek će se upoznati sa svim aspektima duhovnog ispoljavanja. Onom , ko ima ovakav cilj, jasno je da će morati spoznati i jednu i drugu stranu svog duha.

    Ser_gogsy: U tekstu se spominju duh tame i područni duhovi....??
    U postu pre toga , govorio si da duhovi ne postoje..

    I sam si rekao da duh dolazi, od kako ti kažeš- boga, jedinog stvoritelja svaga postojećeg. Tumačenja nam se slažu, iako ja imam drugačiji pojam stvoritelja. Ali, nakon toga sledi jednostavno objašnjenje, koje ti i tebi slični, zbog pasivnosti i vernosti svojoj religiji ne mogu da sagledaju:

    Dakle, duh tame koji obuzme čoveka, je njegov duh koji je sagledan kao suprotnost izprocesovanog mišljenja i razumevanja života na zemlji.

    Ovo je životna filozofija, na koju su nam ukazivali mnogi duhovnici, filozofi, umetnici i naučnici. Međutim, njihovo ukazivanje je bio samo put kojim moramo sami preći. U protivnom, to bi bila dogma.

    Spiritizam--ili nazovi duhovnost je uopšten pojam. I crkveni poglavari se mogu nazvati spiritistima.

    Međutim, ti u ovoj priči govoriš o šarlatanu i lukavom verniku.....

    Veoma je interesantan momenat, u ovoj priči, koji govori o tome da:

    Затим је Старац затворио очи и тихо приклонио главу на груди... Налазио се у неком за мене чудном и несхватљивом стању... Инстиктивно сам осетио да, ипак, ово још није било све што ћу да чујем... Преостало је било оно последње, најзначајније и за мене најделотворније.


    Не отварајући очи, Старац се сасвим тихо нагнуо ка мени и погладио ме по колену тихо, тихо, с љубављу говорећи:
    Остави... баци то. Још није касно... иначе ћеш погинути... жао ми те је... Ја никада нећу заборавити тај тренутак. И о њему не могу да говорим без суза и дрхтавице, у телу и у гласу, ма када, ма где и ма пред ким да се сетим тог великог тренутка духовног препорода у свом животу...


    Ја сам знао и знам да ће родоначелник спиритистичког учења, дух таме, преко армије својих несрећних бојовника, свим силама настојати да спречава моје служење истини, дискредитујући ме мојим пређашњим гресима и заблудама. Људи неће тако брзо схватити да је моја прошлост за мене ужасна, мучна школа.
    Mudro nema šta..

    Jel možeš da objasniš , šta je to starac radio zatvorenih očiju ?

  14. #14

    Odgovor: Ima li razlike između Duha i Duše..?

    Citat Vlada Vasic kaže: Pogledaj poruku

    Ser_gogsy: U tekstu se spominju duh tame i područni duhovi....??
    U postu pre toga , govorio si da duhovi ne postoje..

    Auuuuu....bre !



    Ma maNe zeVe... idemo jovo nanovo....još jedan krug...još jednu rundu...ipak se okreće...

    ...Ali, ako i dalje budeš čitao postove polovično, ukidam svaku daljnJu saradnju

    1. Govorio sam da duhovi, odnosno umrle osobe u obliku duha Kaspera koji leti, lebdi, misli, plače, smeje se, gleda, žmuri...i priča sa živim ljudima, NE POSTOJE!

    2. U textu se spominje duh tame i područni duhovi, tako je! I da si pažljivo i natenane čito, shvatio bi da je duh tame->knez/sotona, a područni duhovi->pomočnici/demoni!

    I oni su ti koji se javljaju ljudima prilikom spiritističkih seansi!

    Čitaj p o l a k o o o o ->

    Старац настави:О, како је то погубна, како ужасна ствар!Прикривајући се иза величанственог хришћанског учења, на спиритистичким сеансама, за човека неприметно појављује се он – Сатана, сатанском преваром старе змије, и заводи га у такве провалије, у таква беспућа, из којих не само да нема ни могућности ни снаге да сам изађе, него у којима не уме ни да разабере да се уопште налази. Кроз то Богом проклето деловање човековим умом и срцем зли дух овладава у толикој мери, да се оно што се уму, неповређеног грехом, указује као преступ, човеку затрованом отровом спиритизма изгледа нормално и природно!
    Citat Vlada Vasic kaže: Pogledaj poruku
    Dakle, duh tame koji obuzme čoveka, je njegov duh koji je sagledan kao suprotnost izprocesovanog mišljenja i razumevanja života na zemlji.

    Ovo je životna filozofija, na koju su nam ukazivali mnogi duhovnici, filozofi, umetnici i naučnici
    Duh tame je moj duh?!?
    I još životna filozofija?!?

    Vidi, preterano filozofiranje može direktno da te odvede k duhu tame u naručje...
    Čovekova trenutna iskorišćenost moždanih - sivih - UMnih - ćelija od 8% mu prosto ne dozvoljava tolike količine filozofiranja...Jer, se filozofiranje tada neminovno pretvara u glupiranje...
    Shvataš?

    Ako si nekada imao poriv/želju/nagon(nazovi to kako hoćeš)...da učiniš nešto, nešto što ti neki "unutrašnji glas" govori da to nije dobro za tebe, onda bi treb'o da znaš o čemu mi ovde pričamo!
    Da li si činio nešto, nekada, protiv sebe samog? Činiš nešto, a protiv toga si? Nešto te vuče, a ti neumeš da objasniš šta je to? I što je najgore, ne možeš da se odupreš, iako znaš da to ne valja, ti ne možeš da se odupreš, da odoliš, pa popustiš i činiš to....
    Najbolji i najjednostavniji primer, u ovom trenutku, je pušenje!
    Mlad čovek zna da pušenjem truje/ubija sebe i sve oko sebe, al' ne može da odoli, da se odupre porivu...isto važi i za alkoholizam, narkomaniju...itd....duh tame udara gde stigne, i koliko je čovekov karakter slabiji, toliko je podložan udarcima....na kraju, sledi knockout!
    Sa druge strane, jedinu snagu, moć, energiju i pomoć da čovek prevazidje takvo stanje, može dobiti samo od Boga! Ali, pod uslovom da ima volju, da želi...da odabere...

    Citat Vlada Vasic kaže: Pogledaj poruku
    Veoma je interesantan momenat, u ovoj priči, koji govori o tome da: .....

    Jel možeš da objasniš , šta je to starac radio zatvorenih očiju ?

    Možda je zaspao....


    Pa dokle više Vladane?
    Pitam se pitam...

    Starac je, u svojoj velikoj pobožnosti, blizu Bogu! Može da komunicira s Njim...kroz molitvu!

    Starac se molio Bogu, za ovog nesrećnika spiritistu...Vladane...

  15. #15

    Odgovor: Ima li razlike između Duha i Duše..?

    Citat leptiric kaže: Pogledaj poruku
    Postoje

    Ne bih ni ja verovala u to da mi se nije desilo da se uverim u suprotno. U studentskim danima smo ponekada moje drustvo i ja iz "zezanja" prizivali duhove (ono sa casom i slovima poredjanim u krug).

    Jednom (a ujedno je to bila moja poslednja "seansa"), bili bas kod mene u stanu, poredjali slova, zapalili svecu..i krenuli da zovemo...zezali se malo i ja odem do toaleta, a oni su nastavili (njih 5-6).

    Kada sam se vratila, vidim casa se sumanuto kretala u krug..kazu da je tako pocela otkako sam otisla...da bi u jednom momentu stala na par sec. i pocela da ispisuje (ja nisam drzala tada prst na casi, vec stajala pored)

    "L. ovde je tvoj papa (tata na ruskom) S."

    Ja, jos uvek mislim da me ovi zezaju odmahnem rukom...ali on nastavi da pise...pisao ne neke stvari iz naseg zivota, mog najranijeg detinstva koje niko od prisutnih nije znao...I pisao pola na ruskom pola na makedonskom (sto isto niko od prisutnih nije znao)

    Tako da, verujem da postoje...

    Ja ti apsolutno verujem jer sam se i ja u mladosti malko zezao sa tim stvarima.
    Garantujem ti da od mene ne postoji veći skeptik što se tiče raznih duhova, demona, Boga, bogova, đavola, hobbita i baba roga... ali ta stvar nekako funkcioniše.
    Ono što sam ja zaključio a to potvrđuje i tvoja primedba o makedonskom jeziku
    kao i podataka iz tvoje porodice koje samo ti poznavala...je da čaša odgovara
    samo na stvari za koje postoji mogućnost da je neko od prisutnih zna.
    Često sam pravio mali experiment koji bilo ko može da ponovi...
    Zapravi bilo ko ukoliko je pušač...

    U toku seanse upitajte..."koliko cigareta je ostalo u kutiji" to je jedan takav podatak koji bi savršen čovek tačno znao ali uglavnom niko ne obraća pažnju
    na to koliko cigareta vadi iz kutije.
    Drugim rečima u podsvesti tačno znaš koliko još ima cigareta u kutiji ali
    budna svest ti tako ništavne podatke jednostavno eliminiše kao nepotrebno zagušivanje
    sistema nepotrebnim podacima.
    slična stvar se dešava kada upitate "kolika je temperatura u prostoriji"
    dobićete uglavnom tačan odgovor koji se može naknadno proveriti termometrom
    ali čovek toliko ne veruje svojim unutrašnjim čulima da mu se čini kao neko čudo
    što je dobio tačan odgovor od jedne čaše...
    Ljudi u jednoj seansi su uglavnom suviše uplašeni i fascinirani neobičnim da bi
    se upustili u racionalno proveravanje tačnosti duha.
    S druge strane nikoga ne zanima temperatura vazduha nego su uglavnom
    zaokupirani svojim strastima pa ih zanimaju tajnovite stvari...
    "dali me x-y voli" " ko će mi biti muž- žena" " dali će me proći svrab na onom mestu..." i slične veoma bitne stvari
    (nije ni čudo da duhu popuste živci od silnih budalaština)
    U duhove kao poseban samostalni etnitet ne verujem baš preterano
    ali za telekinezu i autohipnozu tvrdim da je premalo istraženo područije.
    U dušu takođe verujem... sa mojom dušom svako jutro pijem kafu na terasi
    pre nego što oboje odemo da zarađujemo za leb naš nasušni...

Strana 1 od 3 123 PoslednjaPoslednja

Slične teme

  1. Komunikacija između dva pola..
    Autor kohili u forumu Ženski kafić
    Odgovora: 40
    Poslednja poruka: 04.07.2017, 11:54
  2. Slatki ubica tela i duha
    Autor SQUAW u forumu Zdravlje
    Odgovora: 43
    Poslednja poruka: 14.06.2011, 10:48
  3. Muške čizme
    Autor Najgora u forumu Moda
    Odgovora: 8
    Poslednja poruka: 27.11.2010, 09:20
  4. Energetski sporazum između Srbije i Rusije
    Autor SQUAW u forumu Spomenar
    Odgovora: 6
    Poslednja poruka: 11.08.2008, 20:45

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •