Priče iz starog Banata

[Aiko]

Na velika zvona


Moja mati bila zdravo pobožna. Što kažedu, išla ucrkvu i petkom i nedeljom i svecom. I post i vodica i slava i preslava i sve redom... Kako otac rano umro od jeftike, sve nanju, jel deda Svetozar zoto slabo mario. Pose kad sam uskolu pošo, onak vec znalo se, noso i cirake i ripide i barjace i nebo i digod sam sta trebo. U cetvrti razred i pajvane na zvonaru vuko. Kad zvonim na veliko zvono, pa povuče gorenaka, podigne me tolko, dovatim s glavom uprav do štukatera.

Jedared trefi se da bidem na zvonaru dok je sluzba. Bilo tuna i nji stariji momaka, pa zvonimo kad kazedu. Sveta u crkvu onolko, nema igla di da padne. Nama gore zamuka dok cekamo i onak divanimo o koječem, prekraćivamo vreme. Baš Panta Vlaški prico kako vido ujca i ujnu u vinograd da radidu one stvari, a mene potera na malu nuzdu. I išo bi i slušo bi, a Vasa Romanov kaze: �Ta dićeš? Eto, tuna kroz pendžer. Nema niko u portu�. A taj pendzer iznad desni vrati, nonu stranu do Lukini. Kad velika sluzba, ostavidu i nji otvorena, dide promaje. Ja nakreno glavu ovamo da cujem, kad vice neko odole: �Ju, ju, ju!� Pogledim, baba Velinka Štrbanova i Desa Poštić izisle u portu, malko na frišak luft. Glede gorenaka: �Ju, koji je? Jel to onaj Jelin antihrist?� Sklonim se ja, al kasno. Vec me vidle. Oma kazale radi crkvenjaku. Stao on dole kod vrati, pa sve tako pesnicom preti. Kad sam vido dide gore, ja zagrebem u zvona. Nemož on zamnom, visoko je. Sedim u rogljeve, a on vice: �Ima da zakljucam crkvu, ce da sidjes ti kad ogladnis!"�Svrsi se sluzba, odu svi na rucak, di koji, i zakljuca on odistinski. Ne znam diću ni štaću. Ostanem do neka doba, a pose vidim nema niko, spustim kraj od pajvana kroz pendzer, onak niz pajvan pa begaj!

Znam, mati ce kući kroz komin da me protera, preskocim zid od Guculjevi i prepnem se nonaj dud jalovac sto bio na guvno. A deda Svetozar znao di sam kad opravim tako štogod. Došo pod dud, ne gledi gore, neg pita: �A, bas si moro?� Kazem: �Moro sam, stiglo me�. On se onak nakaslje, pa ce: �Ajt sidji, das ne oladi supa�. Nit me tuko, nit dao da me mati bije. Bio dobar ko lebac. Oma zajutra očo kod popa Mate, sta je kazo neznam, al znam da me pose ni popa nije diro. A veronauku sam tu godinu prošo s dobrim.

[Aiko]

Kus peto, pile doveka


Vec pocela das vata pomracina, kad eto nji, vrćedu se Tokini iz Pančeva. Laza tero žito da proda i da pazari kod Halupe u gvozdjaru sta treba, a Ivanka ponela pasulja, oraja i bela luka, duzme neki dinar, dima za trošak.

- Kapiju! � vice Laza s koli.
- Oma, oma � odvikiva baba Sofija i cuje se di neko rajzuje oko štangle sto podupire kapiju s odone strane.
- A ja se vec sikiram di ste! Sve izviriam na pendzer kad cujem kola na sokak...
- Svratili malo kod Ljube i Krune u Starcevo, pa nas zadržidu na rucak � pravda se Ivanka svekrvi i dodaje joj cegere. Laza otkacinje strange s drvčanika, a deda Pera skida ormu.
- Kako si prošo?
- E, kako, nikako! Za te novce mogo sam i ode da ga prodam Jaši Čivutu � kaze Laza i vodi konje u štalu.
- A jel si pazario lanac?
- I lanac i klanfe i jeksere i rundajz, al nemoj sade distovarivamo, umoran sam ko kera. Zajutra ćemo.
- Barveče, komsije � vice Smilja Guculjeva, a samo joj glava izviriva s one strane � cujem larmu pa, reko, stigli.
- Stigli, fala Bogu � potvrdjiva baba Sofija.
- Oma cu ja � kaze Ivanka, prezuva se u kalčine i uprav na plot. � Evo sam ti kupila konce za šlingeraj, �reumin� za deda-Mitu, dunklplavu farbu nisam nasla, a dugmadi za jastuk, sedefna, koštadu tri dinara i šezdes para gros.
- Fala ti i za tolko, neg kako na pijace?
- Alesajnc, sto kazale Švabe: oni sto kupujedu vičedu skupo im, a mi da nemamo racuna da damo jeftinije. Neg ne pitas kog sam vidla. Zivu Milinog. Šlang, doteran, da znas za tolke godine nise nista promeno.
- Kad ono oko mene obleto, a mati kaze il da me zeni il da me se mane, a on kazo dima kade, prvo škole dizuči!
- Radi u banku i jos nije zenjen. Sve misim, taj nas sad neb ni pogledo ovako razdroćkane. A mladolik, jeste.
- Ta mani ga uočin! Što kazala prija Nada, kus peto � pile doveka!

[vrsac14]

Приче о Банату



ЛАЈУ КЕРЕ БАНАТСКЕ ( А, НАЈВИШЕ САМОШКЕ ) САМОШ, 2004

Увод
Младен Марков је прибележио и од заборава сачувао најлепшу истиниту причу која је прерасла у легенду.
Прича се налази у књизи '' Крчма на пловном путу '', у приповедци '' Самошани ''. Позивам део ове легенде да осветли прве странице књиге о банатским керама.
Има ту и језивих прича. О, жени која је намагарчила добродушног мужа.
У тој обућаревој причи жена достиже такав степен бестидности и егоизма да коље једну једину гуску, испече је у рерни и с љубавником је у сласт поједе, а на помисао да ће се муж ускоро вратити с вашара у Дебељачи, куд је отишао да антлује, жена се брзо досећа и коље пса Шару, ставља га у рерну па износи мужу као печење од гуске.
Кад се муж у сласт наједе печеног керећег меса, он дозива Шару да јој баци кости, а жена на врхунцу бестидности пева за ту прилику брзо смишљену песму:
'' Шару вабиш, Шару је'ш на виљушку набодеш '' .

Предговор аутора
'' Лају кере, а лају и Банаћани ''
Ко другоме о глави ради, о својој глави ради. Вук је тотем Срба. Од Вука су сви Срби настали, у вучју кожу се облачили, вучју нарав имали. Вука су издали, па онда разни '' вукови '' издали Српство. Вукови прате и Светог Саву, а до његовог доба смо и били вуци, од тада смо да не кажем - овце.
Лисица је код Срба увек Кума � лија. Она се кумила, није се убијала. Данас је лове из задовољства. Србин удри на куму, па и на кума ( Карађорђева судба знана нам је ). Кер то ти је нешто као Вук и Лија заједно само са људским осећањима. Керу су људи поштовали, чували је да би она чувала њих, бојали је се. Сад је туку, терају и злопате. Вука и лију зовемо зверима, керу пријатељем. Од вајкада тврде људи да су најбољи човекови пријатељи коњ и кер. Коње смо истребили ( да не кажем појели ), а и кере јуре за њима у смрт ( прича се да и кере једу ). Закључак појели смо најверније пријатеље � благо нашим непријатељима.
Модеран човек смислио је једну врло накарадну појаву коју је назвао Фобија � Страх. Тако је настала и Фобија од кера, просто да човек неповерује. Ко је коме кера? Кер � човеку или човек � керу . Питам се какву тек фобију кере имају од нас.
Ово је књига посвећена свим банатским керама које се злопате заједно са нама на овој земљи банатској.
Није ово керећа књига, кере не читају, људи читају, ал није њима посвећена. Они треба само да је исчитају и схвате шта је то Банатска кера а не џукела, доџ, мешанац, наказа, селџук и др.
'' Лајте кере, лајте Банаћани ''
Ко лаје зло немисли, осим алапача!!!
У Банату не лају само кере већ и жене!!!

КЕРА ( Хтонско божанство подземног света )
Име кере
Кера је хтонско � божанство подземног света.
Она се као божанство или полубожанство јавља још код старих Мисираца � Египћана у виду Анубиса.
Анубис � је божанство кер ( пас ) или шакал. Он је Бог смрти и најављивач смрти. Приказиван је у људском обличју са керећом � псећом главом. Једно је од виших божанстава. Припада лунарном кругу, и хтонско је божанство.
Хтонско � означава: црно, смрт, подземни свет, доњи свет.
Као наследници тј. носиоци новог погледа на свет на историјској сцени појављују се после Египћана � Грци.
Грци су такође многобожци као и стари Египћани, и они поседују разна виша и нижа божанства. Једно од њих је Кербер � троглави пас.
Кербер је такође хтонско божанство. Он је чувар улаза у подземни свет. Изглед му је засташујући поред три главе он поседује реп у који су уплетене змије.
Ипак најважније за нас божанство управо је грчка богиња смрти са именом КЕРА.
Кера је богиња смрти и судбине. Нарочито су је сматрали богињом насилне смрти, убиства.
Сасвим је неважно дали су кере добиле име по њој или она по њима. Битно је да се и данас некако дозивају. Пошто се за кере верује да најављују смрт.

Вабљење или дозивање кера
Кере се не зову нити саме долазе ко вукови. Оне се вабе или дозивају. Раније се кере нису звале по имену него су се дозивале изражавањем без речи, вабљењем.
Вабе се са куц, куц, а терају са чибе, ош, аша, одлаз и најновијим изразом марш. У новије време дошло је до замене вабљења, раније су се само кућићи терали са чибе, а маторе кере са ош, оша.
Кере се никад прво не вабе већ се звизне да глас што даље одјекне, тек се онда кер по имену вабне: шаров, белка или како се већ кера зове.
Терају се или гоне са чибе, уш, ош и марш. Кере се туткају � пујдају са ватај, држ, аса � аса.
Деца највише вабе кућиће и то са пс � пс, којом приликом дентал С бруји, при том се овај узвик понавља.
Пст је команда за миран, мир.
Кад се уђе у неку авлију ( двориште ) где је одрешена кера, па чим насрне да уједе, нападнути пружи према кери десну руку, а испружи кажипрст и њиме тресе и прети, притом виће пс, пс, пс............!
Вабљење је углавном благо, а терање грубо.
Кере се призивају због разних ствари: храњења, да неког појуре, да газда види да ли је ту и др.

Народна веровања о керама ( изреке, клетве, пословице )
Срби имају разна веровања, мудрости тј. изреке о многим стварима па и о Керама.
Ево шта наш банатски народ од вајкада до данас има да каже о керама.
Гладан ко кер.
Док кучка не мрдне репом.
Живи ко кера.
Заједа ко кера.
Кере лају, а новци говоре.
Лаје по селу ко кера.
Не лају кере села ради, већ себе ради.
Не терај керу силом у лов, нећеш се меса најести.
Пусто масло и кере лочу.
Рани керу да те уједе.
Чувај се кере која нелаје ( та сигурно уједа ).
Ал' ме глођеш ко кера кост.
Ми о вуку, а кера на врата.
Сам је, ко кера.
Ко кера са ланца.
Пун је новаца ко кера бува.
Лај, лај ( па ћеш добити батине ).
Кера сам и сам.
Шта кевћеш.
Воледу се ко кера и мачка.
Уљав ко кера.
Ја сам у мојој кући највећа кера.
Не стај кери на реп.
Нисам ја куче од јуче.
Ја сам куче од маторе кере.
Две се кере у дупе сапеле.
Лају кере, дрму се бандере.
Сере кера на тулузину.
Гладан ко кера.
Веран ко кер.
Неће кера на керу.
Кисо ко керино грожђе.
Тандрче по шору, ко кера са шерпењом.
Има керећу судбину ( сужањску ).
Кер те јебо.
Лаје ко кера на месец.
Ко кућа без кере.
Уједа ко бесан кер.
Очо усвет ко кера.
Лаје на звезде
Сав си кераст
Црко ко кера
Уљав ко кера
'' А, куца мала, шалај везана ''.
'' Мрзим Швабу као кера, а, Швабицу као керу ''.
Тера кера
- Кад детету испадне први зуб, мати или отац завију тај зуб у хлеб и баце га кери да га поједе. Верује се да ће дете имати здраве и јаке зубе ко кера.
- Кад се кера ваља по прашини биће лепо време.
- Ако кера прави штету по авлији, једе јаја, јури и дави живину, везивали би јој шерпењу или какву другу металну пикслу или кутију и терали је из авлије. То се звало � Отеро је керу усвет.
- Кера није '' нечиста животиња, као мачка, коза и др ''.
- Кад неко у кући умре кера се не рани три дана. Да покојнику кости кере не разносе.
- Цигани верују у Банату да ако кера ноћу арлауче неко ће из куће умрети. Онда укућани јуре керу и псују, на крају је убију јер је најавила смрт.
- Не ваља остављати прве кучиће, већ их треба бацити у неку текућу воду.
- Ако кера једе јаја, пилиће ( пачиће, ћуриће и др ), стави се у џак и баци у воду или убије лопатом. Онда се баци на коњско гробље или старе напуштене циглане око села.
- Кера се не убија ударцем у главу већ по леђима � кичми. Ако је ударите у главу, ништа нисте урадил јер керећа глава је чвршћа од челика.
- Кере се боје грмљавине ( или је неки други осећај у питању ) и упорно лајањем одговарају на грмљавину.
- Коринђашка песмица
'' Ја сам мали Пера,
ујела ме кера,
да прескочим преко шора,
да добијем два, три ора.''
- Бећарац � поскочица.
'' Шипак мами што ме с рогља мами,
и два тати што чека на врати.
Мисли мама да сам сада мала,
Па за деру привезала керу.
Да ми кера уједе швалера.
Ја нуз керу, а швалер на деру.
Чибе керче, не лај на швалерче.''
- Дал је Керити се ( правити се важан, дичити се собом ) можда настало од кере.
- Кучка гледа кад оће да се оштени, да нађе неко скровито место.
- Кад кера пред кућом завија ( арлауче ), неко ће се разболети или умрети.
- Кад кера промени глас и стане да арлауче, слути неко зло домаћину али и целој кући. Чак се и комшилук забрине.
- Ако кера стане да арлауче код куће слути неко зло. Зато га терају да то не ради. Ако неће да престане, убију га. Деси се да и туђа кера дође, чијој кући па зарлауче, домаћин онда срдито каже: - За газдом! � и терају сви керу или је убију.
Пушту једни другом кере по центру села.

Имена и врсте кера
Кера је име за све псе у Банату. Свака домаћинска кућа у Банату има керу.
Раса?
То нико незна. Вероватно банатска � домаћа раса.
Кере се у Банату деле на кучиће � потомство и одрасле кере.
Одрасле кере се опет деле на женске и мушке.
Мушке пак на: керови ( у множини керови ), погрдно керуштина, џукела � погрдно и кучез � поодрасло мушко куче.
Женске кере: кучка, куја, кујица � тепање, кујетина � погрдно и ако је скотна.
Кера је име за све одрасле псе без обзира на пол.
Керама се никад нису давала крштена � људска имена, већ су имена добијала по неким израженим особинама.
По боји длаке називале су се: Шаров, Мурга, Белов, Белка, Жућа, Жућко, Гара и др.............
По особинама: Гадов, Гаџа, Фрајла, Фицко, Уша, Куса и др............
Керећа имена или која су и каква имена носиле кере банатске:Жујка, Жућко, Жућа, Белов, Белка, Дивна, Чеда, Муса, Мица, Шаров, Гадов, Лајка, Фрајла, Фицко, Џеки, Шврћа, Сима, Боби, Беба, Зељка, Зељов, Арчи, Бурдуш, Бунди � ка, Банди, Весела, Вирга, Лола, Медена, Мурга, Рига, Такси, Шарко, Бела, Белов, Лепа, Пикси, Брка, Дијана, Маза, Лаза, Куса ( без репа ), Ушоња, Шанта, Ђоле, Муфи, Хусар, Шарко, Шарка, Перка,
Врсте кера у Банату:
Кућни � авлијски
Ловачки
Овчарски - пулини
Чуварски � чува кућу, газду, салаш, колебу и др
Бојтарски и пударски
Бостанџијски
Газдачки - и газде су паори, па и они држе кере.
Сиротињски, и сиротиња има душу.
Ислужени � дртина, онај што је свој век одслужио, па се жури у керећи рај.
Луталица
Бесни
Шерпењар � онај којем се веже шерпења ореп па га отеру усвет.
Оглашавање кера
Тешко ћете по дану видети или чути неку керу у Банату, поготово лети за време великих врућина. Кере банатске се ко и Лале одмару цео боговетни дан, расане се тек предвече кад сунце тргне.
Ноћу не само да ће те кере видети како претрчавају из баште у башту, већ ћете и доста добро чути па и осетити ако вас счепају.
Кере се оглашавају на више начина � најчешће лају, али чују се и кад кевћу, цвиле, завијају и др.

[vrsac14]

1. banacani su poznati po nadimku lale. ima nekoliko legendi kako je to nastalo meni kao pravoj sosi ova je najlepsa.

Carica i Banaćani

Posle pobede nacionalno sarenih trupa Marije Terezije protiv Turaka, uprilicena je, negde u Backoj, velika vojnicka smotra. Postrojeni po regimentama, vojnici su ocekivali pocetak ceremonije. U stroju su bili prekaljeni borci - granicari iz Srema i Backe. Nedostajali su samo Banacani. Do tada niko od carskih oficira nije mogao sa sigurnoscu da kaže: da li ce uopste oni stici. Ali, neposredno pred Caricin dolazak, uspelo je i banatskoj regimenti, posle vise neuspelih pokusaja, da predje nabujalu Tisu.
Postrojili su se, brze-bolje, na levom krilu vojnicke smotre. A onda se, sa svitom, pojavila Marija Terezija. Primivsi raport, posla je u obilazak eselona vojnika pozdravljajuci ih i deleci im odlikovanja. Među visokim oficirima i carskim dostojanstvenicima nastala je primetna zbunjenost i komesanje kada su saznali da su bas tog trenutka stigli i Banacani. Jer, prethodnog dana bile su potvrdjene informacije da Banacanima visoke vode Tise ne dozvoljavaju prelazak. Zato nisu predvideli odlikovanja za cuvenu banatsku regimentu. Podelivsi Sremcima i Bacvanima odlikovanja, Carica je na kraju stigla do Banacana. Videvsi da za njih nema gvozdene kolajne nije se zbunila. Skinula je svoj skupoceni, zlatni carski lanac na kome je u obliku priveska bila prekrasna lala, cvet koji je u to vreme bio simbol lepote, harmonije i bogatstva. Sa osmehom i zadovoljstvom prisla je banatskom oficiru i stavila mu ga oko vrata. Sa svih strana, kazu, odjekivalo je vojnicko: �uraaa...uraaa...� Tako se, eto, na ovoj smotri, medju mnogim gvozdenim krstovima, našla i zlatna �lala -orden�. Za vreme rucka, ljubomorni na Banacane, vojnici i oficiri ostalih regimenti ismevali su banatske vojnike nazivajući ih - Lalama.
Od tada, pa do danas, Banacani ostadose - Lale.

Legende su uvek zanimljive, mada nedovoljno pouzdane .

Lala - gardijsko obeležje

Legenda govori da je car Franja Josif imao običaj da za svoju telesnu gardu uzima u službu odabrane Banaćane. To su morali da budu zdravi, hrabri momci, vični sablji i pištolju, dobri jahači, sposobni da izvrše svaki zadatak. Po nacionalnosti nisu bili samo Srbi, već i pripadnici drugih, u carevini, nacija. Sve gardiste spajale su visoke sposobnosti vojnika i specifične oznake na reveru uniforme - cvet lale. Zbog takvih oznaka i kitnjastih uniformi gardisti su bili rado viđeni na balovima i zabavama. A na ulicama, videvši ih u prolazu, mnoge su dame uzdisale izgovarajući: �Eno naših Lala!. moja prabaka je imala 4 brata i svi su bili gardisti u beću pre I sv. rata. ja sam samo jednog zapamtila, umro je kad sam bila pro kraju srednje škole i bio još uvek je mada star kao od "brega odvaljen" kako su govorili nasi stari. visok i prav kao strela, lepi negovani beli brkovi. iz priča znam da kada je dolazio na odsustvo, a u gardi se služilo 3 ili 5 godina ne sećam se baš dobro, nosio je bele rukavice kao sastavni deo uniforme i to je tada bilo svetsko čudo.

Po cvetu na pantalonama

Marija Banski ukazuje i na drugu mogućnost. U 18. veku Srbi su nosili pantalone na čijim je nogavicama, u visini džepova, bila izvezena stilizovana lala. Cvet lale bio je onda u velikoj modi i veoma skup. Prelazeći u Srbiju, Banaćani su bili zanimljivi tamošnjem stanovništvu zbog svojih, lalama ukrašenih, pantalona. Stanovnici Srbije tada su se oblačili drugačije. Muškarci su nosili čakšire šivene po ugledu na Turke, takozvane poturlije. Videvši Banaćane sa izvezenim cvetovima skupocene lale na pantalonama, prozvali su ih Lalama: �Dolaze nam - Lale�.

Oni pevaju

Zagovornici lingvističke osnove ističu nekoliko mogućih varijanti. Po jednoj, Banaćani izgovaraju reči pevajući samoglasnike i njihov izgovor zvuči otegnuto. Dolazeći u 18. i 19. veku, Nemci su sa iznenađenjem slušali banatski izgovor srpskih reči. Iznenađeno su zaključivali sie lalen - �oni pevaju!� I od nemačke reči �lalen� nastao je nadimak kako govore, kao da pevaju. kao što sam već rekla ja želim da verujem da su lale nastale po prvoj varijanti, po ordenu jer sam malko pristrasna i tako mi više odgovara a vi verujte u šta god hoćete, od volje vam " ko šokcu post" što rekle lale. u svakom slučaju pouzdanih podataka o nastanku lala nema

[vrsac14]

Jeste da nije iz banata ali je stil isti.

Pismo salajaćkog* paora sinu Joci u vojsku (austrougarsku) (*Salajka - jedan od najstarijih krajeva u Novom Sadu)

Dragi sine Joco!


Oma ti javljam da smo svi dobro, a bilo nas je i marodni. Strovalijo nas je nazeb, pa nas jos drzi balaban. Al mi se ne damo! Deda Paja umalo da nije cundukurcno. čak ga je popa prićestio, u zlu ne trebalo. Još malo kašljuca al ce ga proći jerbo svak dan troši po fraklic-dva, kako uvati da mi ne vidimo. A baba Nasta, naočin, guši se u magarećem kašlju, sto ce reći, božem prosti, da je podetinjila. Mater ti je naveka, ko što znaš, na svoju ruku. Lajava ko kera, pa trlajiše ko navijena. Tu mi sedi na glavi saš njeni divani. Vole da olajava komšiluk pa je zapravo ne voledu ni ovi prid kućom a ni oni za kućom. Braca, ko Braca. Momak, pa može štogod naumi. Onomadne ošo u bircuz kod Salaški i prokardo ćuše, sto smo ga kupili jesenaske na vašaru u Zablju. E, sad kad dodje prolece, pa nek vidi s kim ce prezati. Našu Olgu sa mnom sigurno neće! Ja digo ruke od svega. Sada nemamo posla, izležavamo se po krevecu po ceo dan i zdravo volemo da čitamo Kalendar jerbo u njemu ima svega i svačega napisato. Sneg debo pa se ne vidi ništa s one strane sokaka. A i bolje je, bar ne moram da gledam onog Peru švandravog što nam je priklane sas salcgasom potrovo pola čopora ovaca, kad su ušle u štetu u njev kupus. Sud sa šnjim još nije gotov. Otežedu i sudija i Perin fiškal, kurveća posla.
Ko kanda ce naderati Pera i platiti sve troškove. Tako mi bar furt divani moj fiškal. Daj bože. Ako se to strefi, oma cu ti poslati koju forintu da imaš na trošak, al da nejdeš ni za živu glavu u kupleraj jerbo ćes od ti Mariški i Juliški fasovati šangir i frenjang, a treba ti se ženiti kad se vratiš iz soldata. Devojaka ode u Salajki i Podbari ima ko pleve, i sve su lepe i naočite i imadu bome dobar štel. Kad se oprave i kad krenu u kolo, sve se bećidu ko ždrebice, božem prosti! Onu tvoju štrapadjozu, mislim na Milku, sto si mi pričo pre neg sto si narukovo, sada šnjom gacari neki dotični iz Pizšdrićeve fajte. A ti Pizšdrićevi su zdravo muškarasti. Valda si me razumo.
Ležimo ti ja i mater ti tako noćaske, pa divan okrenuli o toj Milki, pa se čudimo otkuda da ta ista Milka vole mužki svet kad je zdravo muškobanjasta. čak joj rastu i nausnice a i divani ko gospodin popa sas debelim glasom. Ko da se, božem prosti, poderala. Imo bi ja tebi pune taljige da nadivanim al me je vec zabolela ruka od plajvaza! A materi ti zdravo besna i tera uštruc ko begečka nana pa neće, ni da je ubiješ, da uzme plajvaz u šake. Svi te pozdravljamo i šaljemo ti u koverti dve forinte da imaš na trošak kad budes išo u varoš da popiješ bar tri čista i cetir brez sode, pa nek te Bog vidi!
Al da se ne oždrkeljaš i da te, nedo Bog, strpadu u buvaru ko kakvog skota i drotoša. Piši nam oma. Evo sada svi plaćedu a i meni nije svejedno. Joco, valda nisi smetno s uma nas atres. Piši. Sine, evo ti sad svi šaljemo poljupce. Onaj što je najdeblji i crven, nije zaoto crven što ti je mati namazala usta sas karminom, vec zaoto sto je otoićke jela sosa a nije obrisala usta.

[vrsac14]

Prilog 2525LALE Nadimak od Turskog paše

LALE, pa još i u Banatu. A gde bi drugde?! I to s obe strane srpsko-rumunske granice. Sami su sebe tako nazvali. To je deo njihovog kolektivnog pamćenja. A Bačvani, pogotovo Novosađani, neka se ne kite tuđim perjem. Njima ovaj prestižni nadimak - ne pripada.
Tako kaže Dragoje Kujović, publicista iz Kikinde, dugogodišnji neumorni istraživač prošlosti, autor mnogobrojnih etnografskih zapisa. Kujovića, inače �dođoša� iz Crne Gore, kaže nam, odavno je kopkalo pitanje o poreklu i pravom značenju etnonima Lala. Tragajući za istinom, napričao se s vremešnim starosedeocima, obišao mnoga sela i gradove srpskog i rumunskog Banata, prevrtao prašnjavu arhivsku građu. Stigao je čak i do - Turske i u vladinom arhivu u Istanbulu našao dragocene, za neobičnu istraživačku misiju presudne, spise i podatke.
- Nadimak Lala je jednostavno deo srpskog bića u Banatu - napominje Kujović. - Većina Lala ne može da objasni otkud im taj nadimak i šta označava. A i kada pokušavaju da razjasne ovu tajnu, povedu se zdravom logikom, pa, u tom smislu, pominju istoimeno cveće, dajući mašti na volju. Umeju kazivanje da potkrepe sirovom duhovitošću, pošalicom na sopstveni račun, ali ako to neko drugi čini strašno će se rasrditi. Duško Felbab, doajen kikindskog glumišta, sav od gega i vica, samo da bi zasmejao publiku, ume da saopšti dosetku o nastanku Lale. Kao, stvoren je kada se isušivalo Panonsko more, ukrštanjem u nastaloj baruštini jedina dva preostala bića - žabe i soma. Zato je lep na mamu, a pametan na babu, odnosno, oca. Može se Felbabu tako, jer je Lala. To mu je nadimak.
Među Banaćanima decenijama se provlači neutemeljeno verovanje da su se �polalili� u vreme vladavine carice Marije Terezije. Navodno, Beču su poslušnost otkazale nemačke grofovije i proglasile samostalnost. A carica, nemajući kud, pozove svoje elitne vojnike, naravno Banaćane, da brane carevinu. I oni se listom odazovu na mobilizaciju. Kada ih je, onako naočite i odvažne, videla u stroju, u širokim belim čakširama i s prslucima na kojima je svilom izvezeni cvet lale, Marija Terezija ushićeno je, na čistom srpskom, uzviknula: �Stigle moje najmilije Lale.� Po drugom predanju, Marija Terezija pošla je u obilazak svoje carevine. Krenula u leto, a prostor ogroman. Tek u jesen stigla do Tise s bačke strane. Udarile kiše. Teren blatnjav. Kočijaši nevešti, svileni... A carske karuce, od finog materijala, slabašne, pa nikako da mrdnu iz kaljuge. Gledali to Srbi s druge obale. Shvativši da ovima nema spasa, okupili se na brzinu i skelom prešli Tisu. Kršni momci, sve bećar do bećara. Pre nego što su izašli pred caricu svako ubere po cvetuljak lale i podari joj ga. Kao od šale iščupaše karuce iz blata, pa pomogaše carskoj povorci da pređe u Banat. A carica nije mogla da sakrije oduševljenje, pa uzviknu: �Ta, vi ste meni najlepše lale na svetu!�
I oni od kojih Kujović čuo ovakva i slična tumačenja znaju da u tim pričama nešto ne štima. Nema veze što Marija Terezija nikada nije bila u Banatu, niti se �zaglavljivala� u ovdašnjem blatu, u priči narodnoj sve se može.
- U pokušaju da dođem do istine, vratio sam se u 16. vek - obrazlaže Kujović. - Čim su ga Turci osvojili, Banat je proglašen za treći evropski elajet Osmanske imperije. Postao je jedinstvena teritorijalna jedinica, koja se u ratovima zaslužnim pašama davala na uživanje. Nekoliko godina kasnije, usledila je velika prestona svađa prinčeva Selima i Bajazita, oko toga koji će od njih dvojice naslediti umrlog sultana Sulejmana Veličanstvenog. Iz bratske surevnjivosti planuo je rat za krunu. Sukob je brzo okončan. Umesto sa �svilenim gajtanom� oko vrata, mlađi Bajazit je morao u izgnanstvo. Među gubitnicima, odnosno, protivnicima princa Selima našao se Lala Mustafa
- paša, jedna od najumnijih glava carevine. Ovaj Srbin, rođen pored Drine, po nekim pisanim izvorima, blizak je rođak vezira Mehmed-paše Sokolovića. Izuzetno obrazovan i mudar, pleneći poštenjem i otvorenošću, bio je jedan od najuvažavanijih ljudi u imperiji. Pod njegovom �vaspitačkom palicom� stasavala su oba princa. U rukama mu je faktički bila budućnost carstva. Baš zbog te njegove važnosti dobio je nadimak Lala. Novi sultan poštedeo mu je život. Raščinio ga i proterao, odnosno, postavio za bega Mitrovačkog sandžaka. Kada je u potpunosti ovladao situacijom sultan se setio svog učitelja. Vratio mu je čin paše i dao mu na upravu Temišvarski elajet. I tu je objašnjenje zašto su Srbi u Banatu dobili nadimak Lale.
Lala Mustafa-paša u Banat dolazi 1558. godine. To je godina u kojoj je carskim fermanom potrđeno postojanje Pećke patrijaršije, te obnovljen njen rad. To je vreme kada su, posle više desetina godina zlopaćenja, proganjanja i pokušaja pokatoličenja, pravoslavci mogli slobodno i pod carskom zaštitom da propovedaju svoju veru. Taj veliki događaj duboko se urezao u svest srpskog naroda u Banatu. Kako je ovo značajno pravo dobijeno istovremeno kada je njihovim prostorom gospodario Lala Mustafa-paša, sve zasluge pripisivane su ovom turskom izaslaniku. Omiljeni paša posle nekoliko godina poslat je na službovanje u Aziju. U kolektivnom sećanju Banaćana ostalo je njegovo dobročinstvo, pa je u narodnim pesmama nazvan �srpskom majkom�. Od tada banatski Srbi počeše najuvaženije ukućane, najčešće glavu porodice, ali i one koji su predodređeni za tu ulogu, nazivati Lala. Nadimak se toliko �primio� i vremenom postao etnonim za sve muškarce srpskog roda u Banatu.

CRNOGORSKE LALE
- NIJE tačno da su Lale samo Srbi iz našeg Banata. To su i naši sunarodnici iz rumunskog Banata. I ne žive svi u ravnici. Bio sam u srpskim selima podno Crne gore, planine u Rumuniji, gde započinju Karpati. I tamošnji ljudi, pravi gorštaci, sebe doživljavaju kao Lale - upozorava Dragoje Kujović.

SOSA
SUPRUGA Lale je Sosa, pod uslovom da je iz starosedelačke porodice. To je u isto vreme i Srpkinja iz Banata. Ne zna se kako je nadimak nastao. Sosa supruga Lalu, ako mu je to nadimak, tako i oslovljava. Ako nema nadimak, najčešće mu se obraća sa �ti�, a kada ga u bilo kom kontekstu pominje kaže �on�. Muževljevo matično ime skoro da i ne izgovara.
,,Novosti"

[vrsac14]

Priče o banatu

O BANAĆANIMA KAO LALAMA

Lala - gardijsko obeležje
Legenda govori da je car Franja Josif imao običaj da za svoju telesnu gardu uzima u službu odabrane Banaćane. To su morali da budu zdravi, hrabri momci, vični sablji i pištolju, dobri jahači, sposobni da izvrše svaki zadatak. Po nacionalnosti
nisu bili samo Srbi, već i pripadnici drugih, u carevini, nacija. Sve gardiste spajale su visoke sposobnosti vojnika i specifične oznake na reveru uniforme - cvet lale. Zbog takvih oznaka i kitnjastih uniformi gardisti su bili rado viđeni na balovima i zabavama. A na ulicama, videvši ih u prolazu, mnoge su dame uzdisale izgovarajući: �Eno naših Lala!...�
Legende su uvek zanimljive, mada nedovoljno pouzdane da se prihvate kao odgovor na postavljeno pitanje: kako su Banaćani postali Lale?
O tome smo pitali mnoge naučne radnike.
Svi su izjavili da nauka nema precizan odgovor, već da postoje hipoteze. Ukazivali su na dva puta koji vode ka odgovoru: lingvisticki i etnološki.
Lala je - gazda
Kustos Muzeja Vojvodine u Novom Sadu Marija Banski upućuje na Srpski riječnik Vuka Karadžića: �Lale, f. pl. ponajviše u pjesmama: Lale i veziri:
Turci braćo, lale i veziri
Lale šćau biti Bugarina
bude njega lale i vojvode.�
Sudeći po ovome, reč lala označava uglednog čoveka, gazdu, dobrog domaćina. Da je to najverovatnije značenje nadimka Lala, vidi se i u Riječniku hrvatskog ili srpskog jezika (Zagreb, 1898-1903. godine). U njemu se za reč lala kaže da je tursko-persijskog porekla i da u tim jezicima označava velikaša, dvoranina. �Turski je car, kao od milja ovim imenom zvao dvoranine.� A u mnogim narodnim pesmama, navodi se u rečniku, reč lala upotrebljava se upravo u ovom značenju.
Dakle, sasvim je verovatno da su Turci u Banatu, zalazeći u kuće imućnijih porodica pozivali domaćina sa Lalo i da se taj naziv među Srbima odomaćio, pa su se oni, u početku svakako u šali i podsmehu, na ovaj način oslovljavali a kasnije su ih i drugi tako nazivali.
2
Po cvetu na pantalonama
Marija Banski ukazuje i na drugu mogućnost. U 18. veku Srbi su nosili pantalone na čijim je nogavicama, u visini džepova, bila izvezena stilizovana lala. Cvet lale bio je onda u velikoj modi i veoma skup. Prelazeći u Srbiju, Banaćani su bili zanimljivi tamošnjem stanovništvu zbog svojih, lalama ukrašenih, pantalona. Stanovnici Srbije tada su se oblačili drugačije. Muškarci su nosili čakšire šivene po ugledu na Turke, takozvane poturlije. Videvši Banaćane sa izvezenim cvetovima skupocene lale na pantalonama, prozvali su ih Lalama: �Dolaze nam - Lale�.
Etnolog iz Vršca Milan Milošević takođe je pristalica �etnološke varijante�. I on smatra da su Lale dobile nadimak zbog stilizovanog ukrasa na graničarskim čakširama iz druge polovine 18. i prve dekade 19. veka. Ove ukrase vezle su žene muževima ne samo na čaksirama nego i na dorocima (kabanicama), košuljama i drugim delovima odeće. Milošević ukazuje da je u razgovorima sa poslednjim vršaćkim kabaničarem Milanom Janovcem, doznao da su kabanice kocijaša barona Daniela (imao je zamak u Starom Lecu) i barona Bisingena (dvorac u Vlajkovcu) bile ukrašene lalama. Odeća sa takvim vezovima bila je onovremenska moda. Širila se na mnoge strane i bila je prihvaćena u celom Banatu.
Istog mišljenja je bio i Milivoj Milosavljević, etnolog iz Kikinde. On kaže: �Na cakširama, na rastiš, na preklopcu koji se zatvarao naviše, uvek je bio izvezen cvet lale i po tome cvetu su Banaćane, da bi se razlikovali na zboru, ili vojni, nazvali -Lalama.�
Arheolog iz Vršca Rastko Rašajski tvrdio je da su ukrasi na čaksirama Srba u Banatu deo šireg, međunacionalnog kulturnog uticaja. Kod Mađara, ovakvi ukrasi potiču još iz desetog stoleća, a možda i ranije, iz vremena seobe naroda. Odomaćili su se i kod Rumuna. I Marija Banski je bila mišljenja da su ovakva ukrašavanja deo mode mnogih naroda ne samo u našim krajevima.
I ostali kažu: po cvetu
Direktor kikindskog muzeja Milorad Girić iznosi da se na delovima nameštaja iz prošlosti, posebno na sanducima za devojačku spremu, uvek nalazio po neki ukras, slikan ili rezbaren u obliku lale. Očigledno je, da je ovaj cvet u prošlim vremenima bio u velikoj modi.
I etnolog zrenjaninskog muzeja Elena Petrov pretpostavlja da su Banaćani ovakav nadimak dobili zbog toga što su na nameštaju imali cvet lale. Dr Milka Jovanović, saradnik Etnografskog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti kaže: �Prema pisanju profesora Milenka Filipovića, Banaćani su dobili nadimak Lale zbog lala izvezenih na belim čojanim čakširama.�
Oni pevaju
Zagovornici lingvističke osnove ističu nekoliko mogućih varijanti. Po jednoj, Banaćani izgovaraju reči pevajući samoglasnike i njihov izgovor zvuči otegnuto. Dolazeći u 18. i 19. veku, Nemci su sa iznenađenjem slušali banatski izgovor srpskih reči. Iznenađeno su zaključivali sie lalen - �oni pevaju!� I od nemačke reči �lalen� nastao je nadimak za Srbe koji tako govore, kao da pevaju.
Radomir Subotić, književnik i novinar iz Novog Sada, tvrdi, da je naziv Lala za Banaćanina izveden od reči - zemljak. Za reč, zemljak, nemački je izraz - landsman. Nemačku reč Srbi su izgovarali kao lacman. Tepanjem je lacman prešao u laca, a laca u - Lala.
Saznali smo i za �tepajuću� varijantu: bogati banatski trgovci doneli su lale iz Evrope i njima osećanje da su društveno uvaženiji. Zbog toga je ime ovog cveta korišćeno i za iskazivanje posebne pažnje, ljubavi i tepanja. Uspavljujući decu žene su pevušile: �Spavaj, spavaj najlepši moj cvetku, spavaj, spavaj, lalo moja...�
U radu Vere Milutinović Ornamentisani sanduci u Vojvodini navodi se: devojačke škrinje ukrašene lalama, Nemci su zvali �die lade�, što je znacilo upravo to - sanduk, kovceg. Pretpostavlja da je ime izvedeno od cehovskih lada. Isti izraz prihvačen je i u mađarskom jeziku, uz atribut t�lipanos - sanduk ukrašen lalama. Ona smatra, da su za vreme kolonizacije Panonske ravnice, modu donosili stanovnici nemačke i mađarske nacionalnosti iz Evrope. Tako je preko njih lala prenesena i kao ukras. Ali, moguće je da su kalfe, koje su iz ovih krajeva u 19. veku odlazile u �frent� u razvijenije evropske zemlje, po povratku donele modu ukrašavanja iz Evrope.
Šef katedre za etnologiju Filosofskog fakulteta u Beogradu, akademik dr Petar Vlahović, upozorava da u naučnoj literaturi ima malo podataka o poreklu naziva Lala.
�Opšte je prihvaćeno mišljenje - kaže on - da je naziv nastao u vreme srpskog romantizma, sredinom prošlog veka, na teritoriji sadašnje Vojvodine. U nauci je takođe prihvaćena teza da se poreklo nadimka vezuje za ukras u vidu lale (tulipana) na odeći srpske etničke skupine.�
Profesor Vlahović je uveren da samo Sremci nisu Lale. Po njemu su to i Bačvani.
Međutim, kada je reč o humoru, dileme nema: Lala je uvek stanovnik Banata! Po Banaćanima, i Bačvani bi mogli da budu Lale, samo, kada ne bi bilo reke Tise.
Nastavak sledi

[vrsac14]

Prilog 2542 O BANAĆANIMA KAO LALAMA

Banatski humor je poznat po pričama i anegdotama o Lali i Sosi. Sve šale su inspirisane mentalitetom stanovnika ravnice. Podneblje i ravničarski uslovi života izgradili su karakterološke tipove - Lalu, Sosu, Pantu, pop Jocu...
Junak banatskih šala je stanovnik sela, koji se isključivo bavi zemljoradnjom. Prve šale su stvarane na račun njegovog nesnalaženja u gradskoj sredini. Da bi se održao, i preživeo, morao je da se brani, a odbranu je zasnivao na prilagođavanju situaciji: pravio se više neuk, nego što jeste, da ne shvata i ne razume i ono što mu je sasvim jasno. Razume se, njemu nije u interesu bilo da to shvati, pa se pravio naivan i onda, kada je duhovno i iskustveno bio superioran.

Oduvek je Banaćanin znao da život donosi mnoge nužnosti, koje se ne mogu izbeći, već se moraju strpljivo podnositi. Da bi se lakše otrpele, malo je šta drugo toliko bilo od pomoci kao - humor. A svaki je humor suprotstavljanje postojećem stanju; podsmeh i otpor nasilju. A naš Lala, uvek daleko od vlasti, trpi razne pritiske, bolesti, poreze i kuluke, vojske i ratove.

Nezašticeno je izložen okrutnostima i poniženjima od predstavnika državnih moći (policajaca, oficira, birokrata i dr). Sa svim tim se teško rve i nosi. Mnogo mu je lakše kada se posluži - humorom. Na svoj račun gradi takve šale u kojima sagovornik trajno ostaje u neizvesnosti: da li je šala na njegov, ili na Lalin �trošak�. A u šalama na račun onih, koji ga okružuju, u duhovnoj nadmoći nad njima, prepoznajemo samo istinsku lalinsku - samoodbranu.

Lale su samo Srbi - Banaćani. Za stanovnike nacionalnih manjina ne vezuje se nadimak - Lala. Veoma dugo u Banatu traje proces kulturne asimilacije Srba doseljenika iz nevojvođanskih sredina. Treća, pa i četvrta generacija doseljenika iz Crne Gore, Like, Srbije i Bosne i Hercegovine, oseća se Crnogorcima, Ličanima, Srbijancima, Bosancima i Hercegovcima. Veoma retko - Banaćanima! Otuda u grupi viceva sa međunacionalnom sadržinom nalazimo i one sa Lalinim sunarodnicima iz dijaspore: Miljanom Crnogorcem, Perom Bosancem, Milojicom Srbijancem, Vukojem Hercegovcem.

Ova vrsta banatskog humora najčešće se stvarala i stvara anonimno, prenosi se kazivanjem, pa je istoričari književnosti svrstavaju u usmeno, narodno, literarno stvaralaštvo. Razume se kazivanjem i prepričavanjem, humor se menja, dorađuje i često primenjuje na nove događaje, društvene situacije i odnose. S obzirom na prirodu vica, vremenom se mnogi od njih trajno gube, a neki se, najčešće politički i vojnički humor, sa sličnim društvenim zbivanjima ponovo javljaju. (Vicevi o posleratnoj nemaštini danas se prepričavaju kao humor aktuelne situacije.)

Pored toga što vicevi o Lalama izražavaju životno iskustvo ove nacionalne skupine stanovništva (odnos prema politici, vojsci, crkvi, dobru i zlu) i što su laki u mnogim od njih ima iznenađujuće dubine i filosofske mudrosti. (Na primer: �Bolje je biti blesav k'o svi, neg' pametan k'o niko.�)

Duhovitost Lala je dobrodušna, lišena pakosti i zlobe, što je opšta karakteristika banatskog humora. Popularni Lala je tolerantna ličnost. To se opaža u svim njegovim životnim situacijama, kao i u odnosima sa okolinom. Ponekad se čini da on i preteruje u tolerantnosti (vicevi o seksu) i da njome želi da izazove sažaljenje. Ali, kao da je u takvoj samokritičnosti i njegovo superiorno shvatanje relativnosti života. U takvim, ali i u mnogim drugim šalama, u kojima je Lala izložen nasilju, inteligentno otkriva svet onakvim kakav jeste, i vedro ga koriguje u svet kakav bi želeo i kakav bi trebalo da bude.

U međunacionalnoj komunikaciji mnogi vicevi stvoreni u drugim sredinama, sa drugim ličnostima, ali sa sličnim osobinama glavnih junaka, prelaze u lalinski humor, kao što se i vicevi iz lalinskog humora preuzimaju u humor drugih sredina. Ne retko, ličnost Lale, njegove zgode i nezgode, prepričavaju se kao doživljaji Bosanca, seljaka iz Zagorja, ili zemljoradnika iz Gabrova (Bugarska). Dakle, vicevi se pričaju i prenose, međusobno razmenjuju, mnogi sa sličnom sadržinom se prožimaju, preuzimaju i žive u raznim narodima. Njihovi glavni junaci nose razlicita imena, ali iste karakterne crte. (Gabrovac u Bugarskoj, po karakternim crtama, kao da je Lalin rođeni brat!)

Istorijsko iskustvo je naučilo Banaćane da je bavljenje politikom najčešce �opasna rabota�. Zbog toga je odnos Lale prema političkim temama krajnje uzdržan. Sve će učiniti da izbegne izjašnjavanje (Kad ga pitaju koja je stranka najbolja, on odgovara: �Najbolje je kad je covek zdrav!�) A ako dođe u situaciju da ne može da sakrije sopstveni stav, pribeći će nekakvom slikovitom odobravanju, koje će samo na izgled da bude u saglasnosti sa stavom i mišljenjem sagovornika. (Na pitanje kako živi, prvih posleratnih godina, odgovara: �Divno, nikad bolje, čak i - bogato! Tamo di sam nekad' drž'o so, sad' držim brašno.�) Jer, kao što je poznato, reč u politici ume da bude izdajnička. Dobro znajući to, Lala je u odgovorima uzdržan. Iskustvo ga je naučilo, da reč ume i slučajno da izleti, pa da bude okrutno upotrebljena protiv njega. Zato prikrivajući reči, sakriva znanje, a ono provokatora uspešno navodi na pogrešan put.

U politickim anegdotama Banaćanin se do vrhunca koristi sposobnošću da izigrava neveštog čoveka. (Na priču da je Jugoslavija jednom nogom u kapitalizmu a drugom u socijalizmu, Lala pita: �Dokle ćemo stajati tako raskrečeni?�) Mnoge ovakve šale zrače visprenošću. Ona se opaža u mnogobrojnim vicevima čehovljevskog humora iz vremena otkupa poljoprivrednih proizvoda i torture seljaka zbog nemogućnosti da udovolje zahtevima države. Svi ti vicevi, zbog svojih žaoka, bili su dugo godina označeni kao - reakcionarni. Jer, čuvši šta sve treba da se uradi, da bi se lepo i bogato u socijalizmu živelo, Lala kaže: da sve to i treba što pre uraditi, da bi se �gospocki� i bogato živelo - �k'o pre rata�. Ili, na pitanje, da li bi preživeo još jedan rat, odgovara �Možda bi' ... al' oslobođenje - ne bi'�. Ali, iako Banaćanin ne mesi hleb od politike, već ga ona najčešće �mnogo košta�, on u svakoj prilici iskazuje svoje rodoljublje. (Lala i Serjoža Rus, Lala i rodoljubiva pesma, Lala i Džon Amerikanac i
dr).Delovi iz knjige
S. Jonesku [Temisvarski Banat-Lala -1939 g.Temisora ]

[vrsac14]

Prilog 2549 O BANAĆANIMA KAO LALAMA


Banat je oduvek bio višenacionalan, a stanje stvarnih međunacionalnih odnosa odražavalo se uvek i u humoru. Redovno, kada su se zaoštravali odnosi Srba i pripadnika drugih nacionalnosti, kada su se Srbi Banaćani osećali ugroženim, i Lala je u humoru postajao nasrtljiviji. Razna su istorijska iskustva u Lalinom odnosu sa pripadnicima nacionalnih manjina. Kad god je u njima �varničilo� stvaran je banatski, lalinski vic. Istorijska međunacionalna �varničenja� možemo da merimo i brojnošću stvorenih viceva. Najbrojnije su šale sa Peterom Švabom i Pištom Mađarem. Iduci tim putem, moglo bi se zaključiti, da je u istoriji Banata najmanje bilo sukoba Srba Banaćana sa njihovim komšijama iz rumunske i slovačke nacionalne grupacije. Jer, ako se negde i nađe poneki vic o Lali i Mirči Rumunu, on je uvek bezazlen. Ali, sa velikom sigurnošću tvrdimo da je teško, gotovo nemoguće, naći vic o Lali i Janu Slovaku!

Viševekovnim zajedničkim životom stvarana je na tlu Banata kultura međunacionalnih odnosa. Ona se odlikuje uočljivim civilizacijskim vrlinama pripadnika svih nacija. Na osnovu tolerancije stvorene su mnoge šale, kojima se ne povređuju nacionalna osećanja. (Stari Crnogorac drži na krilu unuka i priča mu kakvi su mu preci bili, pa ga pita da li je sve razumeo, a on odgovara: �Igen, deda, igen!�)

U većini šala sa međunacionalnom tematikom, razume se, Lala trijumfuje. Čini to sa neskrivenim uživanjem nad pripadnicima velikih naroda, posebno svetskih supersila. (U tome je on i njegov narod, uvek - treća supersila!) A kada se naruga pripadniku malog naroda, kao da mu nije mnogo milo, dođe mu nekako isto, kao da je ismejao svoga Pantu, Živu ili Mitu. Dabome, da sa istinskom nasladom sve nadoknađuje onda, kada trijumfuje nad Džonom Amerikancem, ili Serjožom Rusom.

Banaćani su posle Drugog svetskog rata, sa velikim zadovoljstvom stvarali viceve na račun novodošlih komšija: Miljana Crnogorca, Pere Bosanca i Mane Ličanina. Između novodošlih sunarodnika i Lala starosedelaca, vicevi su proizašli iz mnogih sukoba različitih iskustava, obicaja i ambicija.

Posebnu �aromu� nose one šale u kojima Lale upoređuju svoja ratna iskustva sa iskustvima novodošlih suseda. Banaćani se uvek drže inferiorne pozicije sa koje mogu uspešno da ismeju �herojske podvige� onih, kroz čije su krajeve prošle nemačke ofanzive. Sasvim suprotno svedočenju istorije, Lala je u anegdotama uvek pacifista i antiheroj, uvek neka vrsta - banatskog Švejka. (U pričama o ratnim strahotama Lala dodaje i banatske: �Za sve vreme rata nismo imali - kvasca!�) To je i razumljivo, jer je zemlja oduvek tražila muku ratara, on je živeo od njenih plodova, a ratovi su mu redovno donosili sakaćenja i smrt i parlog njegovim oranicama. Iako se sa Pištom i Miljanom najčešće megdanči, sve vreme mu Žika Sremac čuči u podsvesti. (�Svako ima svoga Sremca!�)

Uz sve rečeno, međunacionalni odnosi nisu za Lale crne rupe u kojima treba da nestanu njegovi susedi. Oni su samo još jedna od mnogih prilika da se šalom iskaže lepota ljudskosti. A što se žaoka u njima tice, one jesu �oštrije od jatagana�, ali nisu ubojite. Razvijali su Banaćani (svih nacija) imunitet, da mogu da se smeju, pa i međusobno podsmehuju, a da se time ne razdružuju. Naprotiv, da u svim tim šalama obogaćuju svoje međunacionalne odnose.

Najneobicniji, a najbrojniji deo banatskog humora je o Lali i seksu. Ni jedan narod na svetu, koji neguje seksi-humor, nema šale sa konstrukcijom da se glavni junak ne jedi što mu �cela Kekenda� spavala sa ženom. (�Ih, k'o da mi je Kekenda neka vel'ka varoš!�)
Koliko je ovaj humor popularan, govori i ova statistika: za četrnaest godina zapisano više od hiljadu viceva o Lali. Više od polovine su na temu -Lala i seks!
Zanimljivo je pitanje, koje zahteva posebno istraživanje: kada je, kako i zašto, u Banatu, nastala (i od koga) ovakva vrsta humora? Po nekima ovi vicevi su u prošlosti bili vezani za Petera Švabu. Mnogo je teško radio i nije se preterano jedio ako mu je Lala spavao sa ženom. Jedan od viceva, objavljen 1936. godine u Ošišanom ježu nagoveštava mogućnost ovakvog odgovora. (Vic: �Nikakve Švabe�)

U banatskim seksi šalama preovlađuje filosofski stav, da se, za neverstvo žene, ne treba jediti i da ga valja stoički primiti kao i druge prirodne nepogode, koje ne uzrokuju velike materijalne štete.
Najveći broj šala je sa originalnom osnovom, mada ih ima i sa pozajmljenom iz svetske i naše literature. (Na primer: �Lala i zlatna ribica!�)
I u lalinskim vicevima nalazimo �tvrde� i �mekše�, sa više, ili manje slobode u izražavanju. Sve do polovine ovog veka, u humorističkoj štampi u nas, izbegavani su �vrdi� seksi vicevi, iako su rado kazivani i još rađe slušani.

Lala je, kao što se iz mnogih anegdota može videti, spretan da skreće pažnju sa bitnih na sporedne elemente događaja. Sa takvom sposobnošću on uspeva da ukloni uzročnike eventualnih nevolja. (Na primer, na vest da mu prijatelj, u njegovom žitu povalio Sosu, on proverava, pa kaže: �Nije moje žito, nije mi ni prijatelj, a i radi ono što ne mora.�)
Banaćanin će u humoru predstavljati sebe seksualno nemoćnim. (Na pitanje šta više voli: Božić, ili seks, on odgovara - �Božić! Dolazi češće.�) Predstavlja se i kao šmokljan. (Zatekavši komšiju da plače nad grobom njegove Sose, teši ga: �Ne plači Mito, opet ću se ja oženiti.�)
A ponekad, Lalu prati i čudan sticaj okolnosti, (Vic sa vezanom kravom!) koji sam po sebi više govori, nego što bi Lala hteo i mogao da objasni. U takvim situacijama Lala se žrtvuje, diže ruke od svega, predaje se, jer šta je - tu je.
U ovako koncipiranom humoru Sosa je zdrava i slobodna žena. Ona uvek zna šta hoće. (U bioskopu vice: �Ruke k sebi!... Ne, vi levo, viii, desno!�) Sa Lalom je iskrena. Priznaje da je spavala sa komšijom, ali je to uvek u nekoj �zabludi�. I ona ume da vidi samo sporedne činioce događaja a da zažmuri nad glavnim. (Zatičući golu komšinicu na Lalinom krilu, ona reaguje: �Pa, zar nemaš stida!... jutros sam ti opeglala cakšire!�)
Sve u svemu, Lale bi rekle, da od seksa ne boli glava. Zlo i jed donosi im uvek - nešto drugo.

Dobro je poznato da se u Banatu odvajkada dobro jelo i još bolje pilo. Mnogi od viceva o napitom Lali, koji se prepričavaju u Vojvodini, su originalni. Ali, ima ih i preuzetih iz humora drugih naroda.
sažeto: citirani delovi iz spisa: ,,Banaćanin&lala", Preneo M.Sava

[vrsac14]

Prilog 2551 Lale su samo iz Banata
Duhovitost Lala je dobrodušna, lišena pakosti i zlobe, što je opšta karakteristika banatskog humora.Evo nekih lalinih bisera šaleći se na svoj račun.
LATINSKI
Došao Lala kod fratra da uči latinski.
Pita ga fratar:
- Dobro, Lalo, a šta će tebi latinski?
Lala će njemu kako je čuo da se u raju sve divani na latinskom, pa da se spremi na vreme, pre nego što umre.
Fratar:
- A kako ti, Lalo, znaš da ćeš baš u raj otići? Možda ćeš i u pakao...
A Lala će:
- Ako odem u pakao, ne sekiram se, madžarski već znam...

Vozi Lala brzo i iza krivine, iza žbuna, izleti policajac s pištoljem za merenje brzine i tablicom i zaustavlja ga panično.
- Vozili ste 138 na sat!
- Ko, ja... Taman posla!
- Molim vas dokumenta!
- Kakva dokumenta, nemam ja ništa...
- Vozačku, saobraćajnu...
- Nemam ni vozačku ni saobraćajnu...
- Šta nosite, šta imate u gepeku, imate li sav potreban pribor, za hitnu pomoć...
- U gepeku imam leš jedne babe...
Policajac uzima telefon i zove šefa stanice:
- Šefe, uhvatio sam jednoga, nema nikakva dokumenta, a u gepeku ima leš...
Šef stanice hitno seda u auto i dojuri na mesto događaja. Priđe Lali.
- Molim vas dokumenta!
Lala mu da vozačku i saobraćajnu.
- Otvorite gepek!
Lala izlazi iz kola, otvara gepek. Gepek prazan.
- Zasto niste pokazali dokumenta policajcu koji vas je zaustavio?
- A što, pa nije ni tražio...
- Gde je leš?
- Kaki leš?! ... Ta, mante ga, sad će još izmisliti da sam jurio preko 130 na sat...

Vratio se osramoćen Lala u selo, pa društvu priča:
- Niko takvu bruku nije doziveo kao ja. Možete li da zamislite, vozim se ja tramvajem i lepo osetim da mi neko, u toj gužvi, premeće po džepovima. Tražio je nešto pune dve stanice. A ja, zamislite samo, ni dinara u džepovima nisam im'o! Iiiii, Bože, šta li će taj da misli o meni!

Na njivi se nesto Lala naljutio na Sosu. Seo u kola, osinuo konje, a Sosu ostavio da ide peske. Trcala Sosa za kolima, molila da je poveze - ako bas nece napred, a ono bar u sargijama. Ali, Lala je bio neumoljiv!
Negde pred samim selom pocese da sevaju mulje i pada kisa. Odjednom, uz strahovit tresak, udari grom pravo iza Lale u sarage. Okrete se Lala i rece razocarano:
- A tako me je lepo molila!

Pukovnik predaje teoriju rata. Izvodi Lalu i pita:
- Sta bi ti rekao, kad bi u ratu video da leprsa neprijateljska zastava?
Pukovnik ocekuje da Lala kaze da bi to sigurno bilo neprijateljsko komandno mesto.
- Nis ne b rek o! - odgovara Lala. - jerbo bi iz iskustva znao da to duva vetar.

Ne mozes da zamislis, dragi Panto, sto me kosta ova vojska - zali se Lala.
- Ama, kako to?
- Onaj, moj deran... sada je u vojski... Prvo je bio pesadija i vazda je trazio novce za cipele. Sad je u konjici i poslo sam mu da kupi konja. Ne daj Boze da ga premeste u mornaricu. Moro bi i ladju da mu kupim!.

Došla mlada učiteljica u selo pa stanuje kod Lale i Sose.Lala se opasno zagrijao.Jednog dana prolazi kraj zahoda u dvorištu i čuje da je netko unutra.Sav se rastopio:"Tko to šiški-piški u klozetu?" "Ja,Lalo!"-vikne Sosa raznježena. "A to ti Soso klokoćeš."

dva ujutru, napolju nevreme -- kisa lije k'o iz kabla, vetrushina -- ma, pravi kijamet. odjedared, neko kuca Lali na vrata. onako bunovan, otvori, kad ima sta da vidi: njegova tashta/punica! i tu je Lala pokudi,
"ta, tashto draga! sta radite napolji po ovom vremenu. ta, haj'te kuci..."

Upadaju razbojnici u Lalinu kucu, upere pistolje u Lalu i viknu: Stari,pare ili zivot.Lala mrtvo hladno zovne:Hajde Soso zivote moj,trazu te!

Gledajuci na TV-u zgodnu ribu, Lala da bi chachn'o Sosu kazhe: "E, vi'sh, Soso, ona je za tebe Ferari a ti za nju kombajn."
Uveche krene on da je muva za "ono" a ona ce njemu: "Jes', ocu za jednu slamku da palim kombajn!"

"Soso, ima`l limuna kljuna?"
-"Nema."
-"E onda sam kanarinca iscijedio u caj."

Prolazi Lala pored cige koji prosi a ovaj kuka:"nisam jeo tri dana..misam jeo tri dana". Na to mu Lala kaže:"Ta moraš malko makar na silu"

"Zabavljaju" se hrvatica i Lala, ali lali bas i ne ide...
Hrvatica: "Straga, straga!"
Lala: "Ma nije ga stra', no mi se opanci klizaju..."

[vrsac14]

Prilog 2552 Lale su samo iz Banata

Vicevi o Vojvodjanima. Cini se da je Djole Balasevic izvukao dobar dio svog imidza iz te mitologije.

Kad je nevezivanje pojasa u autu postalo kažnjivo, zaustavi Lala kola pored strogog milicajca koji je pazio da se neko slučajno nije vezao, mahne mu rukom da priđe i otvori prozor. Milicajac ništa ne sluteći priđe i nagne se, a Lala odjednom počne da laje na njega. Milicajac se trgne unazad, a Lala kaže: Ta ne boj se, vi'š da sam vezan!

Kad su počeli oni nesretni ratovi, mobilišu i Lalu, u izviđače. Pošlju ga na front, a tamo ga pošlju da vidi da li se može preko nekog mosta. Vrati se i veli: Tenkovi i kamioni mogu, al' pešadija ne može. Ima jedna kera, k'o tele, na sred mosta vezana!

- Sosa i Lala se dogovore da kad god im se rade one stvari kažu da idu da peru veš. Tako se oni nađu u nekom društvu, a Lala će Sosi: Ajmo Soso imamo veš da peremo, a Sosav će njemu: ako ima onako malo kao juče idi pa peri na ruke.

-Lale su Banaćani. Ostali Vojvođani su Bačvani (ne ljudi iz bačve, to je bio samo Diogen, nego ljudi iz Bačke) i Sremci.
Đole je Lala po ženskoj liniji, tj "odakle ti žena, odatle i ti", jer se oženio iz Zrenjanina.
Ostatak države uporno misli da su svi Vojvođani Lale, što nije baš tako.
Takođe, po pitanju da li su samo banatski Srbi Lale, ili se to proteže i na tamošnje Mađare, Rumune, Slovake, Rome i ine - moj stav je da "biti Lala" nije nacionalnost. To je stav, način života, filozofija, mentalitet. A ko tvrdi drugačije... ta mani njega. Idi begaj, ta ko bi se još čerez otog jedio.

Laline tri zhelje zlatnoj ribici:
1. da ga Sosa ne vara.
2. Ako ga Sosa ipak vara, da ne sazna.
3. Ako ga Sosa vara, pa to sazna, da se mlogo ne jedi (ljuti).

Рекао доктор Лали да има још пар сати живота, па ако има неку жељу... "Имам, да напишеш да сам умро од сиде".
"Али каква сида, то ти је од јаке ране, срчка те стрефила"
"Само ти напиши"
"Али зашто?"
"Под један, сараниће ме о државном трошку у плекани сандук. Друго, да видим ко ће сад да пипне Сосу. Треће, оне што су је досад дирали ће исто тако да трефи срчка..."

Kako se na mađarski kaže bankomat?
- Serekeš.

kako se na mađarski kaže silovanje?
- Jebeš ne pitaš.

Kako se na mađarski kaže Ivo Lola Ribar?
- Ištvan Bećar Pecar.


Dosao Lala kod lekara da trazi savet i poce svoju pricu:
- Doktore, dodjem kuci i zateknem Sosu u krevetu sa ljubavnikom. Potegnem pistolj, hocu da ubijem ljubavnika, ali on rece:
- Komsija, cekaj, daj da popijemo kafu i da porazgovaramo. Ako si resio da me ubijes to mozes i posle da uradis. Ali daj prvo da se lepo ispricamo.
Pomislim u pravu je, mogu da ga ubijem i posle. Prihvatim njegov predlog. Sednemo, pijemo kafu a on rece:
- Razmisli malo, sta imas od toga da me ubijes? Ti ces da odes u zatvor a Sosa je slobodna i moze da se tuca sa kim hoce. Vidim u pravu je. Batalim nameru. Drugi dan opet zateknem Sosu u krevetu sa ljubavnikom. Ovoga puta potegnem revolver, hocu da ubijem Sosu.
- Stani komsija, daj prvo da popijemo kafu i da porazgovaramo. Najlakse je ubiti coveka! To mozes i posle. Poslusam ga, a on ce meni:
- Hajde, razmisli ti ces da ubijes Sosu i sta si uradio? Ti u zatvoru, a ja sam slobodan mogu da se natucam do mile volje.
Razmislim ja, pa upravu je.
Treceg dana ista situacija. Opet Sosa u krevetu sa svojim ljubavnikom. Sta cu siroma? Potegnem pistolj na sebe. Hocu da se ubijem.
- Stani komsija - rece Sosin ljubavnik, - hajde da popijemo kafu, da porazgovaramo, da se ubijes mozes i posle, ali sta imas od toga? Nista. Mrtav si, a Sosa i ja smo slobodni. Mozemo da se tucamo do mile volje.
- Pomislim, pa komsija je upravu.
Na to ce doktor:
- Sto Vi to meni pricate. Kakve to veze ima sa mnom? Zasto ste dosli kod mene?
- Pa doktore, dosao sam da Vas pitam da li smem da pijem toliko kafa?!

Dosao Lala u Uzdin na veceru kod Mirce Rumuna. Posluzio ga barem jajima.
- Priznaj, ova si jaja... ukr�o?
- Nisam prik-Lalo, dece mi rodjene! - kune se Mirca. - Kokoske sam samo zdipio... a one ih snele... �

Da li je tvoja Sosa bila nevina? - pitaju Lalu.
- Ko ce ga znati?! Jedni kazedu da jeste, drugi da nije - ko bi ondak znao?! - odgovori mirno Lala.

U goste Lali dosao Serjoza Rus. Lala se trudi da ga sto lepse ugosti. Nudi ga rakijom, sece sunku, naliva vino, otvara flase sa pivom... Serjoza se najeo, napio, a sad bi i jednu "moravu" da zapali.
- Nu, Lala, davaj spicki - kaze Rus.
Lala ga razrogaceno pogledao, kao da ga stolica pocela da zulja, vrpolji se, pravi se da nije cuo, a kada Serjoza jos jednom to zatrazi, pomiri se Lala sa sudbinom pa viknu:
- Sooooso! Dodji!... - Izgleda da si sad ti na redu.
-
Dzon Amerikanac, Zorz Francuz i Lala razmenjuju iskustva o otkrivanju neverstava svojih zena. Dzon se hvali americkim kompjuterima: za samo tri dana dobiju rezultate svih provera. Zorz se poziva na profesionalne sposobnosti francuskuh detektiva: za sedam dana dobije i fotografije i adrese svalera. Lala kaze da je sve to sporije od banatskog metoda.
- Kad ja �ocu sve da saznam, ja poranim. I dok komsinica hrani zivinu ja joj viknem: "brojtro kurvo". Na to ona uvek cikne:
- Kurva!? Ja, kurva... A tvoja Sosa?... Za nepun minut dobijem potpun spisak sosinih svalera.

Za vreme rata pred regrutnu komisiju izlaze Banacani.
- Da li ste zdravi? - pita lekar jednog. - Da li vam nesto fali?
- Imam cir u stomaku.
- To nije nista. Imam ga i ja, i gospodin major, i gospodin pukovnik ima cir - govori lekar i diktira. - Pisite: sposoban!
Dolazi drugi regrut i kaze da ima hronicnu upalu ociju.
- To nije nista! Imam i ja, i major, cak i pukovnik ima. Pisite: sposoban!
Gleda sve to Lala, mislio sta da kaze, dosao na red, i njega lekar pitao:
- Lalo, a sta tebi fali?
- Nista, gos n doktore... Ja sam samo - blesav!

Posto je soba u vasem hotelu? - pita Lala.
- Zavisi od polozaja, od... - poce da objasnjava recepcionar.
- Ja obicno spavam na levoj strani - brzo objasni Lala.

Na njivi se nesto Lala naljutio na Sosu. Seo u kola, osinuo konje, a Sosu ostavio da ide peske. Trcala Sosa za kolima, molila da je poveze - ako bas nece napred, a ono bar u sargijama. Ali, Lala je bio neumoljiv!
Negde pred samim selom pocese da sevaju mulje i pada kisa. Odjednom, uz strahovit tresak, udari grom pravo iza Lale u sarage. Okrete se Lala i rece razocarano:
- A tako me je lepo molila!

Pukovnik predaje teoriju rata. Izvodi Lalu i pita:
- Sta bi ti rekao, kad bi u ratu video da leprsa neprijateljska zastava?
Pukovnik ocekuje da Lala kaze da bi to sigurno bilo neprijateljsko komandno mesto.
- Nis ne b rek o! - odgovara Lala. - jerbo bi iz iskustva znao da to duva vetar.
Ne mozes da zamislis, dragi Panto, sto me kosta ova vojska - zali se Lala.
- Ama, kako to?
- Onaj, moj deran... sada je u vojski... Prvo je bio pesadija i vazda je trazio novce za cipele. Sad je u konjici i poslo sam mu da kupi konja. Ne daj Boze da ga premeste u mornaricu. Moro bi i ladju da mu kupim!.
Kraj

[banatian]

Stara prica nam kaze, da u Banatu (onom od Tise do Karasa), cak i kere laju na 4 jezika (srpski, madjarski, rumunski i nemacki)...
........

[vrsac14]

Pismo sinu
Dragi sine,

Pišem ti ovo pismo kako bi znao da ti pišem. Ako dobiješ ovo pismo znači da je dobro stiglo. Ako ga ne primiš javi mi, tako da ti ga ponovo pošaljem. Pišem sporo, jer znam da sporo čitaš.

Neki dan je tvoj otac pročitao u novinama da se po statistikama većina prometnih nezgoda dešava 1 km udaljeno od kuće, tako da smo se nedavno i mi preselili malo dalje od kuće. Kuća je preljepa, imamo čak i stroj za pranje rublja, ali ne znam da li radi. Jučer sam stavila rublje da se pere, povukla vodu i rublja više nije bilo...
Ovdje vrijeme i nije tako loše. Prošli tjedan samo je dva puta padala kiša - prvi put je trajalo 3 dana, a sljedeći put 4. U svezi one jakne koju si tražio, tvoj ujak Petar mi je rekao, ako ti je budemo slali da skinemo dugmad, pošto su dosta teška, jer to bi više koštalo, tako da smo skinuli svu dugmad i stavili je u džep od jakne.
Napokon smo sahranili tvoga djeda: pronašli smo njegovo tijelo kada smo čistili kuću. Bio je u ormaru od onog dana kada je pobjedio dok smo se igrali skrivanja.

Prije nekoliko dana eksplodirala je boca od plina u kuhinji, tvog oca i mene je izbacilo van kroz prozor - koji osjećaj! Nakon toliko godina, otac i ja smo izašli van zajedno. Pošto već spominjem tvoga oca - dobio je novi posao! Jako je ponosan. Ispod njega se nalazi oko 500 ljudi... zaposlili su ga na gradskom groblju... održava travnjak.

Tvoja sestra Jana, znaš ona koja se udala za svog muža, napokon je rodila! Ne znamo još spol, tako da ne znam da li si postao tetak ili ujak... ako bude curica tvoja sestra će je zvati po meni... Čini mi se malo čudno da svoju kćerku zove "mama".

Tvoj rođak Josip se oženio.. po cijeli dan se moli pred ženom, jer je djevica. I da znaš da više ne viđamo tvoga ujaka Antu, onoga koji je umro prošle godine...

A da ne govorim o tvom bratu Zoranu.. on je grozan.. zatvorio je vrata od auta, a unutra su ostali ključevi. Morao se vratiti u stan kako bi uzeo duplikat i kako bi nas sve izvukao iz vozila. Katastrofa !!!!!!

Dobro sine, neću ti napisati adresu, jer ne znam koja je. Obitelj koja je ovdje prije nas živjela, uzela je kućni broj sa zida i ponijela ga sa sobom. Ako vidiš Marinu pozdravi je, a ako je ne vidiš nemoj jos ništa govoriti.

Mama koja te voli.

P.S.

Htjela sam ti poslati malo novaca, ali sam već zatvorila kuvertu.

[nenad.bds]

Pismo sinu
Dragi sine,

Pišem ti ovo pismo kako bi znao da ti pišem.

Ovo je priča iz starog Banata?!

[vrsac14]

Odbije se Gaja od švaleraja

Od Gaje podbeležnika nije mogla ženska duša, što kažedu, s mirom da prođe sokakom. I nije gledo jal udato, jal nije... A i umo je nekako šnjima, očin ga znao. Čerez ženski nije ni mogo u službi napredovati, a pričadu da je sam zoto iz Botoša kod nas premešćen. Lično je prezno da je mogo bar trired namrtvo poginuti, a kolko je puti brez gaća preko taraba bego! Jedared � priča baba Melanija Vurdeljina � čujem ja di kere lajedu. Noć. Zimnje doba. Zogrnem štriket, nazujem kalčine, iziđem u konk i viknem s vrati: �Imal kogod tamo?� Kere s oma umiridu i čujem di neko kaže: �Ja sam�. �Ama, ko to ja?�, pitam. �Ta ja sam, strina Melanija, Gala podbeležnik!� Pogledim izbliže, jeste Gaja. Čuči nonom dudu čelo bunara, a naše kere ispod držidu stražu. �Ju, dete, primaj boga, a šta ćes gore?� Kaze: �Ta ne čekam ajzliban. Neg dršte te kere, zdravo žurim!� I zagrebe, onako u gaća, ni zbogom nije kazo, otac ga švalerski. Ko da ne znam da je kod Feherove udovice u vizite bijo. I tako sve tero kera dok s nije uvatio s onom Milkom Dešnjakovom. Dopo s Gaja njojzi, a ona Gaji da i ne divanim, al ni da čuje da se ženi. Kaže: �Lepa žena i vinograd pored puta, isti andrak. Ko god prođe, oće da pipne!� Al ni Milka nije bila od otojič. Kaže: �Dođi ti samo večeraske u naš ambar das provedemo, ne moraš me ženiti!� I Gaja došo. Al jeste! Imala Milka sedam braća! Opravu zasedu i uvatu Gaju onako, na licino mesto. I da vidiš sade belaj. Skinedu ga s ambara i oma ga za te ambarske lotre privezu. �Ti si�, kažedu, �nasu Milicu osramotio i ima zoto da te uštrojimo!� Otima s siroma Gaja, moli, bogoradi... Vidi načisto će brez alata ostanuti! Al� Dešnjakovi ni da čujedu. Tek će Milka: �Nemojte ga, braćo, obećo je da će me ženiti!� A ovi pitadu: �Jal to zbiljski kazo?� �Jesam, jesam!�, viče Gaja. Šta će, bolje i oženjen neg uštrojen! �E to je onak druga stvar�, kažu Dešnjakovi. U frtalj sata se utanačidu. U treću nedelju opravidu svatove! I nije teo da mu mi iz sela sviramo. Kazo: �Još samo fali da mi i vi na muku stajete�. Dovo Jošku iz Čente i njegove Cigane, a nas je sve ko goste pozvo. E, jesmo se svi od besa ožderali, a Mile raspop pevo: �Odbi se grana od jorgovana i lepi Gaja od švaleraja!� Posle, kažedu, više nije šaro. Milka mu oma prvi dan očitala vakelu. Opet, šta ga znam, jal jeste, jal nije, te s stvari i tako u tajnosti radidu.