Da li verujete u snove?

[euridika]

DA samo u istinite
i
koje uspem da ostvarim

Kakvi su to istiniti snovi?

[pralinica]

Nekada pred samo budjenje imam san, polusan, koji me upozori ili mi objasni nesto sto me je mucilo ili me barem dovodilo u nedoumicu. Recimo, 99,9 % su bile tacne informacije! Cak i one naizgled smesne, tipa "nema shanse" i sl.
Priznajem, kada sam pocela da ih zapisujem ne bih li potpuno shvatila te moje Jungovske simbole, ogadilo mi se i sanjanje i spavanje. Takvo analiziranje snova neka radi neko drugi, a ja sam zadovoljna svojim "osecajem" za neki san.

[mirka7]

Vjerujem u snove...ima nekih stvari koje mi se kazu u snovima...cudno al tako je....

Ma ja i budna sanjam....

[Milla]

... E bash ne verujem!!!

[little fairy]

Volim sanjati ali ne vjerujem u snove jer dosad nisam našla neku poveznicu između snova i jave.

Čemu da onda vjerujem?

[slav]

vjeruj tome da je san povezan sa tvojom prošlošću.Na svaki nedostatak sjećanja dolazi san tj.sanjanje.Ti nedostaci su uglavnom mizerija a sanjanje vraća te nedostatke.

[Mrak]

Opet mi se to desilo..sanjao sam prolicno lep san (obrazlozicu ga u odgovarajucoj temi) bitno je to sto sam na pola sna poceo da znam da sanjam,i sve sam radio kako ja hocu..mada kad mi se to desi imam neki osecaj da se san ubrzava i brzo nakon toga se i probudim...ipak zanimljivo iskustvo..

[dankaBg]

San nije odmor,nego kosmicka metamorfoza,preobrazenje u tamnu noc.To je tajna sna:zaspati znaci pretvoriti se u tamu.Zivo bice zgasne,kao svetlost,u svom kultu imitira sunce,sakrije se,pokrije:zadje.

Spavati mogu samo dobri ljudi,kaze Sartije,nesanica je znak zlobe.Sta je dobrota?Usaglasenost s velikim redom,sklonost i radost metamorfoze.Nesanica nije znak starosti,vec nemogucnosti za promene.San je genijalnost,kaze Kjerkegor.Ali ko sanja,on se vraca,on ima nedovrsenih poslova, nije cist:san je uvek ispadanje iz velikog reda.B.H.

Ko slatko spava,on smireno masta u postelji,spava bez snova,kao ptica skljunom pod krilom,tako je bespomocno omamljen,toliko ponisten misterijom koja prozima san,u njegovim razvacenim udovima sve je tesko i lako,tako prazno i ispunjeno.Carobnjak je zacarao sebe samoga,postao je za sebe nevidljiv.

Ne ceka oslobadjajucu svetlost,u snu nema nikakvog iscekivanja,nema nedostatka,jer je svaka velika zivotna cinjenica bez ostatka izjednacena sa samom sobom.Spava isto onako kao sto je malocas jeo,hodao,voleo,isto onako duboko i osobeno:isto onako lako s uzivanjem,preracivsi sebe sama,zaronjen u veliko Nista,sto Svet i jeste...