Naša spomen-obeležja - Strana 8
Strana 8 od 8 PrvaPrva ... 678
Prikaz rezultata 106 do 117 od ukupno 117
  1. #106

    Odgovor: Naša spomen-obeležja

    OBELEŽJA BITKE NA MAČKOVOM KAMENU



    ''У току битке на Дрини септембра 1914. године вођене су тешке борбе између српске и аустроугарске војске на Мачковом камену, на врху планине Јагодње код Крупња. Српска војска је имала 800, а аустро-угарска 1200 погинулих војника. Била је то једна од најкрвавијих борби коју је водила српска војска у Првом светском рату. На најузвишенијем месту Мачковог камена, по пројекту архитекте Момира Коруновића, у времену од 1928–1932. подигнута је спомен-костурница у којој су сахрањени посмртни остаци ратника који су пали у борбама не само на Мачковом камену већ и на Липничкој глави, Разбојишту и Кошутњој стопи. Споменик, висине 8 метара, израђен је од притесаних гранитних блокова у виду капеле са звоником на чијем врху се налази крст. Капела има двокрилна, решеткаста врата, а у унутрашњости је фреско-икона Богородице са младенцем, рад сликара Живорада Настасијевића. Простор око споменика је ограђен 1936. године. На стубовима капије су две спомен-плоче са стиховима Војислава Илића Млађег, а између стубова и над вратима је натпис „Отаџбина палим херојима“. Конзерваторско-рестаураторски радови на фресци Богородице као и уређење платоа око споменика изведени су 1994. године, док су конзерваторско-рестаураторски радови на капели вршени 1994. и 2005. године.'' ('Споменичко наслеђе Србије' – Завод за заштиту споменика кулутуре РС)

    Спомен костурница на Мачковом камену свстана је у културна добра од изузетног значаја.








    Унутрашњост капеле.




    Поглед према југу са прилазног пута споменику на Мачковом камену.

    ''Kulminacija jedne od najkrvavijih bitaka koje je vodila srpska vojska u Prvom svetskom ratu vezana je za prostor Mačkovog Kamena, na planini Jagodnji, u neposrednom zaleđu Krupnja. U vojnoj istoriji je zabeleženo da su se tu vodile najogorčenije i najdinamičnije borbe u kojima je ranjen i princ Đorđe Karađorđević, a ukupni srpski i neprijateljski gubici cene se na oko 23 000 ljudi. U spomen na te događaje Srpski narod je podigao spomenike: crkvu spomen-kosturnicu Sv. Vaznesenja Gospodnjeg u Krupnju i spomen-kapelu na Mačkovom Kamenu (dela arhitekte Momira Korunovića ).'' (Sajt opštine Krupanj)


    Спомен црква у Крупњу Светог Вазнесења Господњег
    са костурницом изгинулих ратника на Мачковом камену и околини (1932. година)


    ''Црква Св. Вазнесења Господњег, саграђена је великим залагањем Одбора за подизање цркве са костурницом и спомеником - капелом на Мачковом Камену.

    ...Темељ цркви са костурницом у Крупњу ударен је 22. септембра 1920. године... Пројекат цркве са костурницом у Крупњу и капеле на Мачковом камену израдио је члан одбора архитекта г. Момир Коруновић, ... Црква са костурницом доведена је под кров 1928 године док је споменик са костурницом на Мачковом камену подигнут 1929. године. Унутрашњи радови у цркви извршени су током 1930. 1931. и ове године... У августу 1931. године извршен је пренос костију палих ратника...'' (Sa sajta Rastko)






    Na južnom zidu započinje niz ploča sa imenima poginulih ratnika a završava se kod severnih vrata.








    ''..Врло леп је полијелеј урађен од ратних трофеја - метака, бајонета, сабљи и граната, као и два чирака, исто тако урађена од ратних трофеја, поклон Соколског друштва из Београда...''


    U ogradi crkvene porte.

    Nedavno je postavljena ploča koja govori da je dr. Arčibald Rajs bio počasni građanin Krupnja. Inače, Arčibald Rajs je bio sekretar odbora za podizanje spomenika na Mačkovom kamenu i spomen crkve u Krupnju.


  2. #107

    Odgovor: Naša spomen-obeležja

    MAČVANSKI PRNJAVOR
    SPOMEN KOSTURNICA I BISTA ARČIBALDA RAJSA

    SPOMENIK ARČIBALDA RAJSA U BEOGRADU






    ''Спомен-капела са костурницом у порти цркве Св. Илије у Мачванском Прњавору посвећена је палим ратницима и жртвама окупатора у балканским и Првом светском рату. У костурници, која је лоцирана испод капеле, сахрањено је 387 посмртних остатака стрељаних и спаљених лица страдалих 1914. године од стране аустроугарске војске као и изгинулих ратници из овог краја у ратовима од 1912. до 1918. године. Капела са костурницом подигнута је 1922. по пројекту Милана Минића и углавном прилозима грађана, а у пододбору за подизање се налазио и др Арчибалд Рајс. Четвороугаоног је облика, са апсидом, украшена декоративном пластиком и ограђена челичном оградом. Њени унутрашњи зидови украшени су зидним сликама Шпире Боцарића, које приказују поједине сцене са стрељања, мучења, убијања и спаљивања сељака. На зидовима се налази и 8 белих мермерних плоча са именима палих ратника и жртава терора. Поред костурнице се налазе три надгробна споменика из Другог светског рата.У току 1979. године извршена је санација објекта од прокишњавања, обновљене су фасаде и зидно сликарство.'' ('Споменичко наслеђе Србије'- Завод за заштиту споменика културе РС)

    Културнo добра од изузетног значаја.






    (Na sajtu prnjavor.svebor.com)

    ''Odlomak uzet iz knjige Mihajla M. Rajičića svedočanstva preživelih Prnjavorčana o austougarskom teroru na samom početku prvog svetskog rata -

    U zoru 12. avgusta 1914. godine V neprija-teljska armija čiji front se protezao od ušća Drine do Zvornika, počinje prelaz preka ove reke. Austro-ugarska IX divizija toga jutra forsira 85 kod Samurovića Ade Drinu i prelazi u Prnjavor. Vojnicima IX korpusa izdata je direktiva „kojom se odrećivalo držanje vojske prema stanovništvu u Srbiji". Ona je glasila:

    »Die österreichische Heeresmacht wird den Krieg im Lande des Feindes führen, wessen .... «
    U prevodu:

    „Austrijska vojska vodiće rat u neprijateljskoj zemlji, čije je stapovništvo ispunjeno fanatičnom mržnjom prema Austrijancima i da prema takvom stanovništvu nkkakva humanost i blagost nisu ni najmanje umesni, iego šta više štetni. Naređujem da se za vreme ratnih operacija postupa prema svima sa najvećom strogošću, najvećom oštrinom i najvećim nepoverenjem. Neuniformisani, ali naoružani ljudi iz Srbije, bilo da se nađu u grupama ili pojedinačno, imaju se bezuslovno na licu mesta psbiti. Ko u ovim slučajevima bude imao milosti, taj će najstrožije biti kažnjen. Pri zauzimanju mesta odmah uzimati taoce — popove, učitelje, ugledne posednike. Pri polasku povesti ih sa sobom do poslednjih kuća i bezuslovno ih pobiti, ako samo ijedan metak iz mesta bude ispaljen na trupe. Čim se trupe zadrže u mestu, stanovništvo se ima odmah skupiti, narediti prikupljanje sveg oružja i objaviti da će se izvršiti pretres i tom prilikom svaka kuća razrušiti u kojoj se nađe oružje, i da će, ako stanovništvo iste ne bude uhvaćeno, biti obešeni najugledniji meštani koji su, prema okolnostima, u mogućnosti da daju obaveštenje o odsutnim pa očevidno to ne učine. Ovo se mora izvršiti!

    Svuda se odužje mora predati i preduzeti temeljan pretres kuća. Narediti da više od tri čoveka na ulici u grupama ne bude; da nastupanjem mraka nijedan stanovnik ne sme kuću napustiti. Oficiri i vojnici motriće strogo na svakog meštanina i uvek se ophoditi s najvećom strogošću i čvrstinom. Svaki pokušaj nuđenja lojalnosti, obećanja i tome slično ima se grubo odbiti. Tome ne poklanjati vere, pa ni onda kada bi to iskreno izgledalo. U svakom stanovniku koji se nađe izvan naseljenog mesta, a naročito u šumi, ne gledati ništa drugo do člana bande. Ove ljude odmah ubijati, ako ma po čemu izgledaju sumnjivi"
    .














    ''У КРАЈУ АРЧИБАЛДА РАЈСА

    О страдању Прњаворчана и других мученика у Мачви упознат је цио свијет - посебно захваљујући искреном свједочењу швајцарског хуманисте и доказаног великог пријатеља српског народа доктора Арчибалда Рајса, казује Ћорилић. Гробница недужних мјештана Прњавора, према наводима у књизи Даринке С. Рајичић "Храм светог пророка Илије 1907-2007. и 85 година спомен-костурнице", освештана је петог новембра 1922. године. Тог дана у Прњавор се слегао силан свијет: државни званичници, црквени великодостојници, родбина жртава које су мучки уморили јуришници кајзера Фрање Јосифа, те Мачвани, Подринци, Јадрани, Рађевци, Поцерци, Семберци... Међу окупљенима био је и доктор Рајс.

    Петог новембра те 1922. године од Шапца до Прњавора саобраћао је и специјални воз. Доктор Арчибалд Рајс говорио је на француском језику, уз помоћ преводиоца Саве Микића. Са степеништа костурнице Рајс је гануо својим ријечима све присутне:

    - Оно што сам видио у јесен 1914. године у Прњавору, некада тако поносном и веселом, прелази сваку људску машту...


    Доктор Рајс упокојио се осмог августа 1929. године. Његовој сахрани на топчидерском гробљу у Београду присуствоао је велики број Прњаворчана, предвођених свештеником Миланом Никитовићем. Они који нису били на сахрани свог великог пријатеља Рајса оплакивали су га као да им је најрођенији род, каже Ћорилић.
    У "Љетопису цркве пророка Илије" записано је и ово: "Одласком Рајса српски народ је схватио да је изгубио човека који је у своје време вредео нашој отаџбини више него дивизија војника. Нестало је највећег поклоника ратничких свитања".

    Прњавор и Прњаворчани никада неће заборавити овог доброг човјека. Широка улица у овом мјесту - која од подринске магистрале води поред спомен-костурнице и цркве према Пустипољу, брду Xајевац и средњовјековном манастиру у Чокешини - носи име доктора Арчибалда Рајса.

    ... Према његовој жељи, срце му је сахрањено на Кајмакчалану. Био је носилац великог броја највиших одликовања Србије.

    На улазу у порту, у лијепо уређеном врту, бисте краљу Александру Првом Карађорђевићу и доктору Арчибалду Рајсу.

    У јуну 1934. године краљ Александар посјетио је спомен-костурницу и поклонио се сјенима невиних жртава.'' (Jadоvno.com)






    ''Prnjavoru se nalazi, malo ljudi to zna, kosturnica sa posmrtnim ostacima Prnjavoraca iz Prvog i Drugog svetskog rata. U okolini ovog malog mesta desio se prvi udar Austrougara na Srbiju. Zbog junaštva srpske vojske, Austrougari su se osvetili i izvršili zločine nad stanovništvom. Od tada Prnjavor je odlikovan Karađorđevom zvezdom. Kralj Aleksandar Karađorđević je podigao kosturnicu sa ostacima Srba koji su mučenički poginuli, a naknadno su dodate kosti pobijenih Srba za vreme Drugog svetskog rata. Sada se tamo nalaze ostaci oko 700 Srba. '' (Happy TV)


    Mačvanski Prnjavor se nalazi na putu Šabac - Loznica.


    U Topčiderskom parku, nedaleko od Konaka knjaža Miloša.


    ''Рудолф Арчибалд Рајс, познати стручњак за криминалистику и професор универзитета у Лозани, на тражење наше владе, био је изаслан од Међународног суда као члан Комисије за утврђивање ратних злочина аустријских и бугарских окупатора у Србији током Првог светског рата. Прикупио је многа документа о неделима окупатора у Мачви и Источној Србији и упознао светску јавност са зверствима нанетим српском народу. Бранећи интересе овог народа. Рајс је као доровољац учествовао у Првом светском рату и са спрском војском прешао преко Албаније. После рата живео је у Београду где је и умро 1929. године и сахрањен по његовој жељи на Топчидерском гробљу. У знак захвалности ратном другу и пријатељу, Удружење резервних официра и ратника подигло му је споменик, августа 1931. Скулптуру за споменик, допојасни портрет Арчибалда Рајса, израдио је вајар Марко Брежанин, истакнути портретиста чији је ово једини јавни споменик.'' ('Споменичко наслеђе Србије'- Завод за заштиту споменика културе РС)


  3. #108

    Odgovor: Naša spomen-obeležja

    БЕЛА ЦРКВА





    ''У центру насеља Бела Црква, испред старе кафане у којој је данас Музеј, Рађевска партизанска чета Ваљевског одреда НОП-а под руководством Жикице Јовановића Шпанца позвала је окупљени народ са Ивандањске светковине на устанак и испалила прве устаничке хице на жандармеријску патролу која је покушала да растера народни збор. Пошто је том приликом убијен један од жандара, 7. јули 1941. означава почетак устанка у Србији. Место догађаја, са бившом кафаном и зградом некадашње општине и непосредном околином, сачувало је амбијенталну аутентичност. Избијање устанка у Белој Цркви обележено је 1951. бистама учесника догађаја (Жикица Јовановић, Миша Пантић и Чеда Милосављевић), које је урадио вајар Стеван Боднаров,...''














    ''...а поводом тридесетогодишњице Устанка 1971. израђен је спомен-комплекс „Симболика у камену“, који се састоји од девет антропоморфних гранитних громада са шајкачама и орнаменталним симболима, дело Богдана Богдановића. У згради бивше Недељковића кафане постављена је изложба „7. јул 1941. године,“ а у згради сеоске општине изложба „Револуционарне традиције Западне Србије 1804-1981. године“. Заштићена је и липа испод које се одржао збор...''








    ''... Део целине чине црква и стара школа. Црква Св. Ђорђа је изграђена у другој половини 19. века. У њеној порти се налазе: гроб Дарка Рибникара, једног од оснивача 'Политике', Партизанска гробница – споменик аутора Милуна Стамболића и надгробни и други споменици из оба светска рата. Зграда старе основне школе из друге половине 19. века леп је пример народне архитектуре. У њој се за време Првог светског рата налазила болница. Обимни конзерваторско-рестаураторки и радови на презентацији комплекса вршени су 1966. и 1977.'' ('Споменичко наслеђе Србије' – Завод за заштиту споменика кулутуре РС)


    На згради старе школе.






    Партизанска гробница.



    Kompleks u Beloj Crkvi je svrstan u kulturna dobra od izuzetnog značaja.


  4. #109

    Odgovor: Naša spomen-obeležja

    KNIĆANIN
    SPOMEN OBELEŽJE NA MESTU LOGORA ZA NEMCE 1945-48.



    Oko dva kilometra od južnog kraja sela Knićanin na lokalitetu Telečka.












    List Zrenjanin 04 October 2013:
    ''ISTORIJA SE NE ZABORAVLjA
    Godišnji pomen nedužnostradalim građanima nemačke nacionalnosti u civilnom logoru Knićanin, od 1945. do 1948.godine, održan je u subotu, 28. septembra, na grobnici „Telečka“ u Knićaninu. Ispred spomenika na mesnom groblju u ime Grada Zrenjanina vence su položili predsednik Skupštine grada Radovan Bulajić, sekretar Gradske skupštine Milan Mrkšić, kao i predsednik Udrženja „Rudolfsgnada“ Lorenc Baron sa porodicom.
    Koncentracijski logor Knićanin (Rudolfsgand) bio je korišćen za žene, decu i starije osobe iz Vojvodine. Prosečan broj ljudi u logoru bio je oko 17 hiljada.

    Lorenc Baron je sa svojom porodicom preživeo ovaj logor i sada svake godine dolazi iz Nemačke gde živi, u rodno selo kako bi odao počast preminulima. - Kada su me zarobili, bio sam dete, ali mi se činilo da svakog trenutka sve više sazrevam. Preživeo sam pravi pakao i od dečaka sam se brzo pretvorio u zrelog čoveka. Sećam se, najteža mi je bila zima 1946. godine, jer četiri dana nije bilo hrane i tada su počela masovna umiranja. Ja sam preživeo, ali u tom logoru je, na žalost, umrlo oko 12 hiljada nedužnih ljudi koji su ovde i sahranjeni - podelio je sa nama svoje iskustvo Lorenc Baron.

    Zahvaljujući pomoći donatora 2001. godine je počelo renoviranje kapele i masovne grobnice u Knićaninu, i od tada se ovde svake godine odaje počast nevinim žrtvama.''






    Obeležja o stradalima su pojedinačna, porodična ili grupna - za mesta odakle potiču stradali.












    Predpostavljam da je krst, podignut 1925, prenet sa neke druge lokacije.








    Kapela na nemačkom delu groblja u Knićaninu je nedavno obnovljena.


    Na kapeli je tabla sa pozivom da se poseti spomen obeležje na Telečki.


    Selo Knićanin je na levoj, banatskoj obali Tise oko pet kilometara od ušća u Dunav, a par stotina metara od mosta u Titelu.

  5. #110

    Odgovor: Naša spomen-obeležja


    ''SREMSKI FRONT''
    - spomenik sa 15.000 imena -






    ''МЕСТО ПРОБОЈА НА СРЕМСКОМ ФРОНТУ
    Уочи завршних операција Југословенске армије за коначно ослобођење земље од фашистичке окупације Немци су, да би обезбедили повлачење својој армији на северозапад, формирали Сремски фронт као део општег стратегијског плана у Југославији. Ратне операције су вођене од 21. октобра 1944. до 13. априла 1945. године и завршене су ослобођењем Винковаца и целог Срема. Споменички комплекс посвећен Сремском фронту подигнут је 1988. године и налази се недалеко од села Адашеваца, са десне стране пута Београд–Загреб. Састоји се из три целине: Сабиралишта, са 70 вертикалних подзида у које су уграђене плоче са називима свих јединица које су учествовале у борбама на Сремском фронту и три рељефа на којима је приказан распоред наших и непријатељских одбрамбених линија; Алеје части, на којој је исписано 15.000 имена палих бораца Југословенске, Црвене и Бугарске армије; Музеја који садржи скулптуре од гипса које је урадио Јован Солдатовића, аутор целог комплекса, и које се посматрају уз звучне и светлосне ефекте у аранжману Атељеа 212, музеолошку поставку Војног музеја из Београда, два рељефа од храстових дашчица са сценама са фронта и композицију од уништеног и изломљеног непријатељског оружја, пушака крагујевки и симбола вечне ватре. Цео комплекс, а посебно Музеј, тешко је оштећен и демолиран током 1992/1993, да би 1994. године био обновљен и, са малим изменама, доведен у првобитно стање. Од 2003. до 2005. године извршена је санација кровне терасе Музеја.'' ('Споменичко наслеђе Србије'- Завод за заштиту споменика културе РС)










    ''СПОМЕН-ПАРК СРЕМСКИ ФРОНТ
    Спомен-парк „Сремски Фронт“ је знаменито место од изузетног значаја у Србији код села Адашевци у оквиру Општине Шид. На датом простору током ратних 1944-45. образован је Сремски фронт, највећа фронтовска операција на тлу Југославије у Другом светском рату.
    Идејни творац целог комплекса био је српски вајар Јован Солдатовић.
    Данашњи спомен-парк налази се јужно од Шида, на око 5 km југозападно од села Адашеваца, чијем атару припада. Дати простор се налази на левој обали реке Босут, а непосредно северно од Ауто-пута Београд-Батровци, на 106-ом километру од Београда, са ког је једино доступан. Уз сам спомен-парк налази се и прва наплатна рампа у Србији после уласка на граничном прелазу „Батровци“.
    Уочи завршних операција Југословенске армије за коначно ослобођење земље од фашиста Немци су, у циљу повлачења својих снага са југа Балкана, предузели стварање великог фронта у западном делу Срема, који је по томе и назван. Ратне операције на Сремском фронту су трајале 21. октобра 1944. до 13. априла 1945. године. Као њихов крај означено је ослобађање Западног Срема и Винковаца.
    Спомен-парк посвећен Сремском фронту подигнут је 1988. године. Грађен је истовремено са подизањем дотадашњег пута Братство-Јединство у савремени ауто-пут. Током ратних 1990-их година споменик је оштећен. У раздобљу 2003-05. дошло је до делимичне обнове комплекса. Током 2000-их подигнута је православна капела.
    Спомен-парк „Сремски Фронт“ сачињен је од три целине:
    - Сабиралишта са 70 вертикалних подзида у које су уграђене плоче са називима свих јединица које су учествовале у борбама на Сремском фронту и три рељефа на којима је приказан распоред наших и непријатељских одбрамбених линија;
    - Алеје части, на којој је исписано 15.000 имена палих бораца Југословенске, Црвене и Бугарске армије; и
    - Музеја који садржи скулптуре од гипса које је урадио Јован Солдатовић, и које се посматрају уз звучне и светлосне ефекте. '' (Википедија)















































    Slikano sa autoputa - preko topa se nazire Bosut.

  6. #111

    Odgovor: Naša spomen-obeležja

    Istok Srednjeg Banata
    ALEKSANDROVO - ČESTEREG - VOJVODA STEPA



    ALEKSANDROVO (ranije i Velike Livade)






    Spomen obeležje je pred puta Zrenjanin - Srpska Crnja, na zapadnoj granici atara Aleksandrova.


    Prvi spomenik.


    Obeležje je rađeno u dva maha. Oko spomenika 1z 1949. kasnije je podignut amfiteatar sa pločama na stubićima i visokim betonskim šiljkom.




    ČESTEREG




    Spomenik u Česteregu je jedan od primera gde su kolonisti zapisali sećanje na ljude iz kraja odakle su došli.








    VOJVODA STEPA




















  7. #112

    Odgovor: Naša spomen-obeležja

    Spomenik u Zemunu i grob pisca Sretenjskog ustava Knjaževine Srbije



    Bista se nalazi na zemunskom keju


    Grob Dimitrija Davidovića je uz severnu stranu crkve sv. Bogorodice iz XV v. na groblju u Smederevu.

    Ime: 1DSC_7605.jpg Pregleda: 1157 Veličina: 164.2 KB

    Ime: 1DSC_7625.jpg Pregleda: 1036 Veličina: 188.8 KB

    Ime: 1DSC_7626.jpg Pregleda: 1026 Veličina: 194.2 KB

    ''Na Sretenje 1835. donet je prvi srpski ustav, poznat kao Sretenjski, po religioznom prazniku koji se slavio 15. februara. Ovaj dokument neće dugo opstati zbog međunarodnog pritiska na malu balkansku kneževinu, ali će, mada prvi, igrom slučaja ostati upamćen i kao jedan od najliberalnijih ustava koje je Srbija imala.

    Tako moderan Ustav napisao je jedan izuzetno neobičan velikan 19. veka, lekar i diplomata Dimitrije Davidović, koga će istorija zapamtiti, pre svega, kao prvog srpskog novinara...'' (Staša Bajac -'Nacionalna geografija')

  8. #113

    Odgovor: Naša spomen-obeležja

    Spomen kompleks Kadinjača, Užice

    Ime: uzic1.jpg Pregleda: 1052 Veličina: 56.2 KB

    Kadinjača svjedoči o bitci na Kadinjači tokom novembarskih dana 1941. godine. Radnički bataljon Užičkog partizanskog odreda je pružio žestoki otopor prema neprijateljskim njemačkim snagama. Kompleks je građen iz više segemenata. Prvi dio je podignut 1952. (piramidalni spomenik pod kojim počivaju posmrtni ostaci pripadnika Radničkog bataljona stradalog tokom bitke na Kadinjači 29. novembra 1941., a drugi, prošireni dio je dograđen 1979. Iznenadila sam se da je sve tako ljepo uredjeno, mada onaj hotel, restoran sta li je, steta sto ne radi.. Bilo bi ljepo kad bi se moglo sjesti, popiti nesto dok si tamo..

    Ime: uzic2.jpg Pregleda: 823 Veličina: 46.4 KB
    moomoo meee jooouu

  9. #114

    Odgovor: Naša spomen-obeležja

    SPOMEN GROBLJE OSLOBODIOCIMA BEOGRADA 1944.

    Ime: BGD.jpg Pregleda: 1065 Veličina: 132.3 KB

    ''Groblje oslobodilaca Beograda 1944. godine nalazi se u ulici Mije Kovačevića, preko puta Novog groblja.
    Tu je sahranjeno 2.944 borca Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije i 961 borac sovjetske Crvene armije. U zajedničkoj grobnici sahranjen je 1.381 borac NOVJ i 711 boraca Crvene armije. Svi oni su dali živote za oslobođenje Beograda oktobra 1944. godine...''

    Ime: BGD (1).jpg Pregleda: 1155 Veličina: 142.4 KB

    Ime: BGD (2).jpg Pregleda: 1029 Veličina: 140.7 KB

    ''...Svojom lepotom i umetničkom vrednošću ističe se reljef izrađen u kamenu na ulazu u groblje, rad vajara Radeta Stankovića..

    Na Dan pobede nad fašizmom 9. maja 1988. godine ispred Groblja oslobodilaca Beograda otkriven je spomenik partizanu, rad vajara Radeta Stankovića. Visok je 2,80 metara i predstavlja partizana pobednika sa spuštenom puškom, kao obeležje mira. Dostojanstven i ponosan, ovaj partizan u kamenu stoji na večnoj straži i čuva svoje drugove, pale borce. Spomenik je otkrio general-pukovnik JNA Peko Dapčević...'' (Vikipedija)

    Ime: BGD (3).jpg Pregleda: 1021 Veličina: 200.9 KB

    Ime: BGD (4).jpg Pregleda: 986 Veličina: 238.0 KB

    Ime: BGD (5).jpg Pregleda: 1239 Veličina: 210.0 KB

    Ime: BGD (6).jpg Pregleda: 935 Veličina: 205.2 KB

    Ime: BGD (7).jpg Pregleda: 1116 Veličina: 176.2 KB

    Ime: BGD (8).jpg Pregleda: 1484 Veličina: 168.6 KB

    Ime: BGD (9).jpg Pregleda: 1068 Veličina: 212.7 KB

    Ime: BGD (10).jpg Pregleda: 1083 Veličina: 171.5 KB

    Ime: BGD (11).jpg Pregleda: 1067 Veličina: 201.8 KB

    Ime: BGD (12).jpg Pregleda: 953 Veličina: 218.8 KB

    Ime: BGD (13).jpg Pregleda: 1352 Veličina: 248.7 KB
    Tri oficira - Crvenoarmejca po svojoj želji sahranjeni ovde, a poginuli kod Budimpešte.

    Ime: BGD (14).jpg Pregleda: 1086 Veličina: 221.0 KB
    ''U središtu groblja je skulptura Crvenoarmejca, rad vajara Antuna Augustinčića.''

    Ime: BGD (15).jpg Pregleda: 1104 Veličina: 191.5 KB

    Ime: BGD (16).jpg Pregleda: 1291 Veličina: 162.9 KB

    Ime: BGD (17).jpg Pregleda: 1096 Veličina: 203.6 KB

    Ime: BGD (18).jpg Pregleda: 989 Veličina: 130.4 KB

    ''...На уласку у гробље налази се камена капија изнад које стоји натпис Ослободиоцима Београда 1944. На капији се са леве и десне стране се налазе рељефи израђени у брачком мермеру - леви рељеф приказује „партизанске и совјетске борце у борби са окупатором“, а десни рељеф „сусрет народа - радника и сељака са ослободиоцима“. Са унутршње стране капије налазе се натписи:

    ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ БЕОГРАДА ОД ФАШИСТИЧКИХ ОКУПАТОРА ДАЛИ СУ СВОЈЕ ЖИВОТЕ 2944 БОРЦА НАРОДНО-ОСЛОБОДИЛАЧКЕ ВОЈСКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ И 961 БОРАЦ ЦРВЕНЕ АРМИЈЕ * НА ОВОМ ГРОБЉУ САХРАЊЕНО ЈЕ 1386 БОРАЦА НАРОДНО-ОСЛОБОДИЛАЧКЕ ВОЈСКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ и 711 БОРАЦА ЦРВЕНЕ АРМИЈЕ

    У БОРБАМА ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ БЕОГРАДА ОКТОБРА 1944 ГОДИНЕ УЧЕСТВОВАЛЕ СУ 1 ПРОЛЕТЕСКА * 6 ПРОЛЕТЕРСКА ЛИЧКА * 21 И 23 СРПСКА * 11 БОСАНСКА * 5 КРАЈИШКА * 16 И 36 ВОЈВОЂАНСКА И 28 СЛАВОНСКА ДИВИЗИЈА НАРОДНО-ОСЛОБОДИЛАЧКЕ ВОЈСКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ И IV МОТО-МЕХАНИЗОВАНИ КОРПУС ЦРВЕНЕ АРМИЈЕ
    '' (Vikipedija)

    Ime: BGD (19).jpg Pregleda: 1302 Veličina: 168.8 KB

  10. #115

    Odgovor: Naša spomen-obeležja

    ZRENJANIN
    - dva spomenika Spomen parka na Bagljašu -


    Ime: B.JPG Pregleda: 1097 Veličina: 313.7 KB

    ''Spоmеn pаrk se nalazi u delu grada koji se zove ,,Bagljaš”, u Ulici 9. januara. Čini ga “spоmеn-kоsturnicа” borcima Crvene armije i Spоmеnik žrtvаmа fаšističkоg tеrоrа...''

    ''SPOMENIK ŽRTVAMA FAŠISTIČKOG TERORA
    Nа ovom prоstоru, pоčеtkоm Drugоg svеtskоg rаtа, оkupаtоr је strеlјао vеliki brој rоdоlјubа. U spоmеn nа nеvinе žrtvе, tо mеstо је оbеlеžеnо pоdizаnjеm spоmеnikа 1945. godine, koji je izrađen po projektu arhitekata Aleksandra Milanova i Aleksandra Petričića...''

    Ime: B (1).JPG Pregleda: 1022 Veličina: 355.5 KB

    Ime: B (2).JPG Pregleda: 1187 Veličina: 393.1 KB

    Ime: B (3).JPG Pregleda: 973 Veličina: 449.3 KB

    Ime: B (4).JPG Pregleda: 1115 Veličina: 296.4 KB

    ''SPOMEN KOSTURNICA BORCIMA CRVENE ARMIJE
    Nеpоsrеdnо u blizini Spоmеnikа žrtvаmа fаšističkоg tеrоrа, 1962. godine je izgrаđеnа “spоmеn-kоsturnicа” pоginulim Crvеnоаrmеrјcimа, pо prојеktu аrhitеktе Аlеksаndrа Мilоvаnоvа i Аlеksаndrа Pеtričićа. Dо bеtоnskе grоbnicе, gdе su prеnеti pоsmrtni оstаci 220 pоginulih Crvеnоаrmејаcа, vоdi ulаz sа dvа nаglаšеnа krilnа zidа. Iznаd humkе nа prоfilisаnој bеtоnskој оsnоvi stојi stilizоvаnа ruskа kаpа “ušеnkа”. Tokom radova na obnovi spomenika, postavljena je spomen tabla sa imenima svih poginulih boraca Crvene armije.'' (Zavod za zaštiru spomenika kulture Zrenjanin)

    Ime: B (5).JPG Pregleda: 1212 Veličina: 417.9 KB

    Ime: B (6).JPG Pregleda: 1043 Veličina: 477.0 KB

    Ime: B (7).JPG Pregleda: 1109 Veličina: 322.3 KB

    ''Багљаш је део града Зрењанина... На једном делу тог подручја било је сиротињско гробље, које је током Другог светског рата постало стратиште на коме је фашистички окупатор стрељао родољубе и партизане, међу којима је била и Соња Маринковић. На том месту је касније подигнут споменик, а гробље је измештено...'' (Vikipedija)

  11. #116

    Odgovor: Naša spomen-obeležja

    STEVAN FILIPOVIĆ
    POZNAT SPOMENIK U VALJEVU I OBELEŽJE U ŽELEZNIKU

    ''...У Ваљеву је 23. октобра 1960. године подигнут Споменик борцима Револуције у лику Стевана Филиповића, аутора Војина Бакића. Поред споменика у Ваљеву, подигнут је сличан споменик и у његовом родном Опузену, који је срушен 1991. године, од стране хрватских националиста. Реплика његове фотографије са уздигнутим рукама на вешалима налази се у природној величини у згради Уједињених нација... '' (Vikipedija)

    Ime: 1DSC_2901.jpg Pregleda: 862 Veličina: 303.0 KB

    ''Стјепан Стево Филиповић (Опузен, 27. јануар 1916 — Ваљево, 22. мај 1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
    ...У ноћи 23/24. децембра 1941. године упао је у четничку заседу и заробљен. Четници су га предали Немцима у Шабац, а нешто касније је пребачен у Ваљево и затвор Гестапоа у Београду. И поред двомесечног мучења, Стево се херојски држао пред непријатељем и није рекао ни једну реч. Након тога је осуђен на смрт вешањем.

    Обешен је у Ваљеву 22. маја 1942. године. Непосредно пре погубљења, пред масом која је доведена да гледа вешање, гласно је изразио подршку Комунистичкој партији Југославије, Црвеној армији и узвикивао антифашистичке пароле. Обешен је 15 минута раније него што је било предвиђено...'' (Vikipedija)

    U Železniku pored Beograda naišao sam na spomen ploču.
    Nemam objašnjenje o motivima da se baš tamo postvi obeležje.

    Ime: 1DSC_0774.jpg Pregleda: 1110 Veličina: 217.9 KB

    Ime: 1DSC_0775.jpg Pregleda: 1069 Veličina: 324.8 KB

  12. #117

    Odgovor: Naša spomen-obeležja

    Izložba u slavnom MoMO u Njujorku, da kojoj su predstavljeni i naši spomenici posvećeni NOB-u, izazvala je veliku pažnju i oduševljenje u stručne i šire javnosti osećajima za modernizam u Jugoslaviji, zemlji iza Gvozdene zavese.
    Mnogi vredni spomenici iz tog perioda uništeni su u naletu antikomunističke histerije i vandalizma.
    Umetnost je umetnost i nema predznaka, nije ni kapitalistička, ni komunistička, ako je umetnost, ali vandali malo šta znaju.

Strana 8 od 8 PrvaPrva ... 678

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •