Aleksandar Aleksandrovič Blok
Prikaz rezultata 1 do 12 od ukupno 12
  1. #1

    Aleksandar Aleksandrovič Blok



    Aleksandar Blok

    1880-1921

    Aleksandar Aleksandrovič Blok (16. novembar 1880. - 7. avgust 1921.) je bio ruski pesnik, najznačajniji predstavnik ruskog simbolizma.
    Odgojen u izrazito intelektualnoj sredini svoje porodice, upoznao se rano s najboljim dostignućima ruskog i evropskog pesništva kao i modernog lirskog izraza. U književnost ulazi simbolističkim Pesmama o divnoj dami (Stihi o prekrasnoj dami 1898.-1904.) u kojima obrađuje mistično-religioznu tematiku i u melodioznim stihovima punim nedorečenosti uspeva da izrazi nedefinisane težnje svoje generacije za nedostižnim idealom.
    Postepeno u njegovu poeziju počinje da se uvlači oštar smisao za životnu realnost i tematika se proširuje motivima iz gradskog života.
    Pod uticajem revolucionarnih previranja u Rusiji, pesnik napušta konačno i svoju društvenu izolaciju, priključuje se naprednim strujama i u svojoj najpoznatijoj poemi Dvanaestorica (1918.) daje grandioznu simboličnu viziju revolucije.
    Stilski, Blok u toj poemi obogaćuje rafiniranu tehniku svog simbolističnog izraza (muzikalnost i ritmička raznolikost stiha, metaforika i simbolika) smelim mešanjem različitih stilova i tehnika (ubacivanjem žargona, parola, satire i parodija, folklornih elemenata itd.), te postaje jedan od preteča moderne evropske poezije.


    Wikipedia

    Gaa wiin daa-aangoshkigaazo ahaw enaabiyaan gaa-inaabid


  2. #2

    Odgovor: Aleksandar Aleksandrovič Blok

    Snežno vino

    I opet te u vinu gledam,
    Osećam strah pred tvojom slikom,
    Tvoj osmeh opet blesnu čedan
    U kosi teškoj, zmijolikoj.

    Oboren tavnim mlazevima,
    Uzdišem opet, bez ljubavi,
    Nestali san o celovima,
    O mećavi što tebe slavi.

    Divnim se smehom smeješ meni,
    U čaši viješ slično zmiji,
    Nad tvojim krznom skupocenim
    Čarlija vetrić golubiji.

    Kako, kad živa kaplja pljusne,
    Ne videt' sebe u toj peni?
    Ne setiti se tvoje usne
    Na mojim nazad zabačenim?

    29. decembra 1906.
    Preveo Miodrag Sibinović

    Gaa wiin daa-aangoshkigaazo ahaw enaabiyaan gaa-inaabid


  3. #3

    Odgovor: Aleksandar Aleksandrovič Blok

    DEVOJKA IZ SPOLETA

    Struk ti je vitak, ko crkvene sveće.
    Pogled - ko sablja kad blještavo krene.
    Ne žalim, devojko, sastanka sreće -
    Pusti, ko žreca, na lomaču mene!

    Sreću ne zahtevam. Ni ruke nežne.
    Zar da te povredim nežnošću grubom?
    Samo, ko umetnik, gledam kroz vreže
    Dok bereš cvetove - i pijem ljubav!

    Mimo, sve mimo, maestralko, idi,
    Suncem umivena - Marijo! Dozvoli
    Oku - da anđela nad tobom vidi,
    Srcu - od bola da najslađeg boli!

    U lokne crne ti uplićeš redom
    Skupi dijamant od stihova tajnih.
    Bacam u zaljubljeno srce žedno
    U izvor tavni tih očiju sjajnih.

    3. juna 1909.
    Preveo Miodrag Sibinović

    Gaa wiin daa-aangoshkigaazo ahaw enaabiyaan gaa-inaabid


  4. #4

    Odgovor: Aleksandar Aleksandrovič Blok

    NEZNANKA

    Kad je veče, nad restoranima
    Vreo je vazduh gluh i plah.
    I povicima, tim pijanima,
    Vlada proletnji, truli dah.

    Daleko, gde je prah uličarski,
    Nad dosadama vila svih -
    Jedva se zlati perec pekarski
    I čuje dece plač taj tih.

    I svako veče, u osamama,
    Zabacujući cilinder -
    Po jendecima šeće s damama
    Već isprobani kavaljer.

    Škripe jezerom tu onoliko
    Rašlji i bruji ženski cik.
    Disk se u nebu na sve naviko
    I besmisleno krivi lik.

    Jedinog druga - u noć pijanstva -
    Iz moje čaše odraz sja.
    I vlagom trpkom, punom tajanstva,
    Ošamućen je ko i ja.

    Tu skuge pokraj blizih stolića
    Sanjivo trče pored nas.
    I pijanice, s okom kunića,
    Viču: "In vino veritas!"

    I svako veče u čas naznačen
    (Ili to samo sanjam sve?),
    Stas devičanski, svilom uhvaćen,
    Po maglovitom oknu gre.

    Lako, prošavši međ opijenim,
    Bez saputnika bilo kog -
    Sa mirisima nekim maglenim
    Kraj prozora bi sela svog.

    I veju drevnim praznoverjima -
    I gipka svila u nje sva
    I taj njen šešir s crnim perjem,
    S prstenjem uska ruka ta.

    I okovan tom čudnom blizinom
    Gledam za crnim velom tu.
    I ko da vidim: s divnom daljinom
    I začaranu obalu.

    Gluhe su tajne mi poverene,
    Nečije sunce - dato, gle.
    I kutke duše unezverene
    Potapa trpko vino sve.

    Nojeva perja što se savila -
    Ljuljaju se u mozgu mom.
    I oči bez dna, pune plavila,
    Cvetaju onom obalom.

    Duša za blago ima skrovište,
    A ključ taj imam tek ja sam.
    Ti imaš pravo, o čudovište,
    Istina je u vinu, znam!

    24. aprila 1906.
    Preveo Stevan Raičković

    Gaa wiin daa-aangoshkigaazo ahaw enaabiyaan gaa-inaabid


  5. #5

    Odgovor: Aleksandar Aleksandrovič Blok

    GLAS

    Žarka zimska magla sjaji -
    Krv na nebu - sve do ruba.
    Idem tamo gde se gaji
    Tajnodelotvorna ljubav.

    Ti si - u snu. Kad te sretam,
    Ja ne grlim tebe, pamti,
    Ja sam - carica planeta,
    Ne za tebe - zrak moj plamti.

    Prevaren si nepoznatim:
    Jer zbog svetih snova nikad
    Bestelesni neće dati
    Da im pronikneš do lika.

    Udubi se, manje strastan,
    U sopstvenog duha mrak:
    I shvatićeš - lepša ja sam
    Od tvog izmišljenog sna.

    2. decembra 1902.
    Preveo: Miodrag Sibinović

    Gaa wiin daa-aangoshkigaazo ahaw enaabiyaan gaa-inaabid


  6. #6

    Odgovor: Aleksandar Aleksandrovič Blok

    ONI ČITAJU PESME

    Vidi: pomešah sve stranice
    Kad ti u oku behar sinu.
    Veliko krilo snežne ptice
    Na um mi vejavicu rinu.

    Čudan je bio govor maske!
    Razumeš li ga? - Možda... Ko zna!
    Ti znaš da su iz knjiga - skaske,
    A da je život - samo proza.

    Al su za mene nerazlučni
    Od tebe - noć i rečne tmine,
    I kolutovi dima lučni,
    I plamenovi žive rime.

    Ne budi ni ti stroga sa mnom,
    Ne mami, ako znaš za boga,
    Po sećanju ne džaraj tamnom
    Drugčiji - onaj strašni - oganj.

    10. januara 1907.
    Preveo Miodrag Sibinović

    Gaa wiin daa-aangoshkigaazo ahaw enaabiyaan gaa-inaabid


  7. #7

    Odgovor: Aleksandar Aleksandrovič Blok

    MUZI

    U pesmama tvojim tajnim ima
    sudbonosna o propasti vest.
    Ima kletve i u zavetima,
    a i sreće koju neću svest.

    Tu i neka snaga mami, vrela,
    da sam gotov reći dušom svom
    ko andjele da si ozgo svela,
    zavoleć' ih lepotom i snom...

    I kada se smeješ ubedjenju,
    tad nad tobom sine i zasja
    onaj bledi, u purpurnom vrenju,
    krug koji sam nekad vid'o ja.

    Zla il' dobra? - Sva si tu - uludo
    ne priča o tebi star i mlad.
    Sva si drugom i Muza i čudo.
    A meni si - mučenje i ad.

    Ne znam zašto, sred svanuća svetih,
    kad ne beše ni snage ni sna,
    ne propadoh, već lik tvoj primetih
    i draž tvoju isko sam sa dna?

    O, što nismo mi dušmani kivni,
    i zašto mi dade cvetni raj,
    te livade, svod zvezdan i divni -
    i svu kletvu lepote, i sjaj?

    Lukaviji od severne noći,
    i jači od ajskih vina svi',
    od ljubavi ciganske i moći -
    beše kraći tvoj zagrljaj zli.

    Sudbonosna beše neka radost
    pogaziti zavete i čast,
    i bezumnom srcu mome sladost -
    ova gorka, kao pelen, strast...


    29. decembra 1912.
    Preveo Miodrag Pešić

    Gaa wiin daa-aangoshkigaazo ahaw enaabiyaan gaa-inaabid


  8. #8

    Odgovor: Aleksandar Aleksandrovič Blok

    Noc, Ulica, Fenjer, Apoteka


    Noć, ulica, fenjer, apoteka,
    Besmisleno, mutno svetlo drema.
    Ma živeo ti još četvrt veka -
    Biće sve isto. Izlaza nema.

    Umrećeš - i sve k'o pre,
    Ponoviće se ispočetka:
    Noć, kanalom leden vetar brije,
    Ulica, fenjer, apoteka.
    Poruku je izmenio Cecara, 30.09.2010 u 17:36 Razlog: sh ch zz

  9. #9

    Odgovor: Aleksandar Aleksandrovič Blok

    Servus regianae

    Ne zovi me. I bez poziva
    doći ću do hrama.
    Glava će moja da se savija
    k tvojim nogama.

    Slušaću tvoje naredbe klete,
    poslušno čekati.
    Loviti trenutke i susrete
    i želju imati.

    Tvojih strasti silom pokoren,
    pod igom slab.
    Nekad - sluga; nekad - voljen;
    Ali vječno rab.
    Covek je sinteza beskonacnosti i konacnosti,prolaznog i vecnog, slobode i nuznosti, kratko: sinteza.

  10. #10

    Odgovor: Aleksandar Aleksandrovič Blok

    Reci da li me volis
    Izbor ljubavne poezije
    Aleksandar Blok



    **********

    O podvizima,o zivotu slavnom
    na tuznoj zemlji ne mislih nimalo
    dogod na stolu,u ramu jednostavnom,
    lice tvoje ispred mene sjalo.

    Al! dodje cas,i ti od mene ode,
    Prsten u tminu hitnuh nemilice,
    Sad druge ruke tvoju sudbu vode,
    I predivno ja zaboravih lice.

    U divljem roju proticahu dani...
    Vino i strast mi rastrzahu dusu...
    I secah te se pred nalonjem znanim,
    i zvah te kao svoju mladost sustu...

    Izvah i zvah,al! ti se ne osvrnu,
    i suze lih,al! ti ne sidje k meni.
    U plavi plast se tuzno zaogrnu
    i nestade u noc,u mrak ledeni.

    I ne znam gde si,nezna i predivna,
    gordosti svojoj nasla utocista...
    Ucvrstom snu ja plast tvoj plavi snivam,
    pod kojim si kroz noc ledenu isla...

    Ne mastam vise o podvigu slavnom,
    o neznosti-sa mladoscu sve minu!
    I tvoje lice ,u ramu jednostavnom,
    sa stola sklonih,bacih sam u tminu.

  11. #11

    Odgovor: Aleksandar Aleksandrovič Blok

    ***

    Izađoh. Sporo ozgo pade
    na zemlju suton zimski, bdenjem.
    Minulih dana sanje mlade
    stižu iz tmine, s poverenjem.

    Digoše se za plećom, prišav,
    pevahu s vetrom o proleću...
    I ja koračah, korak stišav,
    provideć večnost nevideću...

    O, lepih dana živi daše,
    iz jame, tvojom pesmom ovit,
    na zemlju suton silazaše,
    i dizahu se večno snovi.
    Navlačim dronje uz oronule tugujem domove eonima
    daleko od savršenog siromaštva

  12. #12

    Odgovor: Aleksandar Aleksandrovič Blok

    ***

    Done vetar s dalji, dokon,
    baš prolećne pesme znamen,
    negde svetlo i duboko
    otkrio se neba pramen.

    Sred bezdana, sred azura
    prolećem se suton ovi,
    dok plakaše zimska bura,
    dok zvezdani trepte snovi.

    Plašno, tamno i duboko
    plakale su strune moje.
    Done vetar s dalji, dokon,
    milozvuke pesme tvoje.
    Navlačim dronje uz oronule tugujem domove eonima
    daleko od savršenog siromaštva

Slične teme

  1. Aleksandar Skidan
    Autor zosim u forumu Svetska poezija
    Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 09.07.2013, 18:44
  2. Sergej Aleksandrovič Jesenjin
    Autor SQUAW u forumu Svetska poezija
    Odgovora: 94
    Poslednja poruka: 04.08.2011, 22:15
  3. Aleksandar Saša Božović
    Autor vladapera u forumu Srpska poezija
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 26.09.2010, 16:10
  4. Aleksandar Đorđević
    Autor Turkmenbashi u forumu Sportisti
    Odgovora: 6
    Poslednja poruka: 06.10.2009, 14:15
  5. Deseti Blok Rock Fest u Novom Sadu
    Autor silvia u forumu Spomenar
    Odgovora: 6
    Poslednja poruka: 05.05.2008, 19:08

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •