Nekoliko kuća - tek da se pokažu...
Kovilj - Šanac
Pivnice
Pivnice - kuća je već pri izgradnji namenjena za nešto drugo a ne domaćinstvo.
Pivnice
Pivnice
Stara Bingula - seoce pod Fruškom gorom
Nekoliko kuća - tek da se pokažu...
Kovilj - Šanac
Pivnice
Pivnice - kuća je već pri izgradnji namenjena za nešto drugo a ne domaćinstvo.
Pivnice
Pivnice
Stara Bingula - seoce pod Fruškom gorom
NEKOLIKO KUĆA KOJE SU NA SAMRTI
ili
NEADEKVATAN SISTEM ZAŠTITE KUĆA KOJE SU SPOMENICI KULTURE
U samom početku ove teme prikazao sam dve seoske kuće iz XVIII veka (kuću od pletara u Neštinu i sremsku kuću u Ogaru) koje su kategorisane kao spomenici kulture od velikog značaja za Republiku Srbiju. Sada prikazujem još nekoliko kuća. Povezuje ih zajednička sudbina - država propisuje zaštitu i mere ali sredstva na obezbedjuje. To dovodi do stanja koje prikazujem i skorog nestanka tih spomenika kulture.
Беочин
''Кућа у Станковићевој улици бр. 4 у Беочину припада типу сеоских стамбених објеката карактеристичних за подручје Срема XVIII века. Кућа је троделна, правоугаоне основе, челом окренута према улици, са типичним распоредом просторија у низу: соба - кухиња - соба. Трем је постављен на дужој дворишној страни. Саграђена је од набоја, на каменим темељима, а двосливни кров је првобитно био покривен трском која је замењена бибер - црепом. На кући се посебно истичу трем са зиданим луцима као и касетирана улазна врата од храстовине. У кухињи се испод отвореног оџака у време стављања под заштиту налазио зидани банак и штедњак. Затварањем отвореног оџака и изменама основне организације простора у знатној мери је нарушен првобитни изглед зграде, па је стога потребна њена реконструкција.
Период градње: прва половина XVIII века.''
(Споменичко наслеђе Србије; Завод за заштиту споменика културе РС)
Споменик културе од великог значаја.
Na kapiji je obaveštenje da je kuća na prodaju. Komšije komentarišu da je praktično kuću nemoguće prodati jer bi novi vlasnik samo 'kupio' probleme.
Руски Крстур
''Подигнута је по досељењу Русина почетком друге половине XVIII века. Грађена је од набоја, тросливног крова покривеног трском са наглашено испуштеном стрехом дуж дворишне стране. Необичном оријентацијом, ужом, чеоном страном у двориште а задњом ка улици, она указује на свој настанак пре формирања улица. Четвороделне је просторне структуре, у низу: гостинска соба, кухиња са подоџаком, задња соба и комора за коју се, на основу типског пројекта за досељене, може претпоставити да је првобитно била штала. Појава штале као засебне просторије указује на несигурност времена у којем је настала ова, у основи развијена, равничарска кућа Војводине из периода колонизације. Као вредан пример народног градитељства она представља сведочанство о времену досељавања Русина 1751. и изградње овог села. Санациони и конзерваторско-рестаураторски радови су изведени 1995.''
Период градње: средина XVIII века. (Споменичко наслеђе Србије; Завод за заштиту споменика културе РС)
Споменик културе од великог значаја.
Novi Sad - pet trščara
O sudbini novosadskih trščara u ulici Kraljevića Marka, sada širem gradskom centru, u javnosti se već godinama, s vremena na vreme čuje i čita u medijima. Stoga i koristim delove članka objavljenog u 'Politici'.
''Zabranjuje se Gavri Moljcu iz Novog Sada, Kraljevića Marka 26, korišćenje individualnog stambenog objekta – trščare, kojim se dovodi u opasnost život i zdravlje ljudi, bezbednost okoline i ugrožava životna sredina. Bočni dvorišni zid kuće je zarušen, ulična fasada je potklobučena i ima tendenciju daljeg obrušavanja na pešačku stazu, sa odžaka prema ulici otpadaju malter i vezivni materijal, trščani pokrivač celom površinom se vidno istanjio i prokišnjava, plafoni u svim prostorijama su ispucali, a noseće grede ulegnute...
Uprkos ovoj zabrani Građevinske inspekcije, 64-godišnji Gavra Moljac sa četiri godine mlađom suprugom Katicom i dalje živi u trščari na Rotkvariji, jednoj od pet preostalih, najstarijih kuća u Novom Sadu.
U starom delu grada, koji se u prošlosti zvanično zvao Jovanovski kraj, a kome su podrugljiv naziv Rotkvarija dali Salajčani i Podbarci, jer su meštani u svojim baštama gajili rotkve (tada potcenjeno povrće), sredinom osamdesetih bilo je tridesetak trščara, sagrađenih krajem 17. i početkom 18. veka. Zbog dotrajalosti i nebrige sve su se srušile, a preostalo ih je svega pet u ulici Kraljevića Marka, na brojevima 24, 26, 26a, 28 i 30, koje je Vlada Republike Srbije 1998. godine proglasila za prostornu kulturno-istorijsku celinu.
– Sve dosadašnje priče da će se kuće revitalizovati i očuvati pale su u vodu – priča Moljac, dok nam pokazuje rupe u zidovima od zemljanog naboja, skelama poduprte grede i propali tavan na koji je postavio dvedesetak sudova da sakupljaju kišnicu. – Svaku noć osluškujemo kako krov stenje i strepimo da nam se ne obruši na glavu, a tek stižu zima i snegovi. Ovo je nemoguće izdržati. Postali smo bukvalno taoci spomenika kulture.
Niz skupih mera: Proglašavajući trščare za prostornu istorijsko-kulturnu celinu Vlada Srbije je utvrdila i niz mera zaštite, koje predviđaju očuvanje izgleda, održavanje objekata i celine, saniranje oštećenih delova krovne konstrukcije zaštitnim premazivanjem i zamenom dotrajalih delova, postavljanje horizontalne i vertikalne izolacije od vlage, izradu nove podne konstrukcije od termo i hidro stabilnih materijala, izradu projekata komunalno-infrastrukturnog opremanja i parterno-pejzažnog uređenja, izradu studije drenaže... Ništa od ovog nije urađeno.
Zakon: Vlasnici moraju sami da ulažu: U lokalnoj smoupravi ističu da Grad ne može po zakonu da ulaže u trščare, i da republički propisi predviđaju da sami vlasnici brinu o njima.'' ('Politika'- аutor članka Miroljub Mijušković, objavljeno: 13.12.2010.)
Poruku je izmenio nenad.bds, 28.06.2011 u 09:33
VISOKE OGRADE U KRUŠČIĆU
Na većem broju kuća uočlljivo je da su zidane ograde sa ulice imale na vrhu i 'tarabicu' od letvica. Samo na jednu sam naišao da i danas tako izgleda, a iznad nekoliko kolskih i pešačkih kapija takve ograde su i sačuvane.
Stubovi na višljoj nastrešnici su betonski, od mlevenog crvenog kamena, ispolirani.
U obližnjem Kljajićevu sam naišao na kuću majstora - keramičara i video rad (stepenište iz 1913.) koji me veoma potseća na ove stubove. (Taj post je 3-4 posta pre ovoga.)
Kuća u Sremskoj Kamenici u ulici koja vodi za Novi Sad.
Čerević - zovu ga i 'gospodsko selo'.
IZ BAČKE PALANKE I GLOŽANA
Bačka Palanka nije bila ni tipičan grad a nije bila ni selo u vreme kada su izgrađene kuće, za koje danas kažemo da su stare.
Kao i i ostalim vojvodjanskim varošicama, gradićima, pa i gradovima, oko centra su kuće koje imaju pretežno gradske karakteristike, aprema obodu mesta su zemljoradnička domaćinstva.
Bačka Palanka - tu je sedište poljoprivrednog kombinata.
Bačka Palanka - ova kuća teško da je mogla biti mešovitog karaktera - veća ajnfort kapija ne omogućuje da i zaprege sa poljoprivrtednim proizvodima ulaze u dvorište, ali zato karuce, čeze mogu...
Bačka Palanka - a sa ovom kiućom je već drugačiji slučaj.
Bačka Palanka - već koju stotinu metara od centra su tipična paorska domaćinstva.
Bačka Palanka - na ovoj kući sam iznad pešačkog ulaza u gong zapazio reljefni ukras...
Kada sam prvi put naišao na ovaj reljef u Pivnicama 'proglasio' sam ga za unikatan. Ozbiljno sam bio u zabludi...
... na reljefe sa ratarskim motivom sklopljlene od identičnih elemenata naišao sam još 5-6 puta od pivica pravo na jug - do Begeča, Gložana i ovde.
Gložan - gauzdačko poljoprivredno domaćinstvo...
... a reljef je sklopljlen od istih elemenata, u nešto drugačijem rasporedu.
Obe ove gazdačke crkve su naspram Slovačke evangelističke crkve, što bi rekli u samom centru sela.
No, u Gložanu je jasno uočljivo da u selu postoje i siromanija domaćinstva.
Gložan
Gložan
Gložan - naravno, tu si u kuće i paora-srednjaka.
Poruku je izmenio nenad.bds, 29.07.2011 u 21:56
TRI KUĆE U KAĆU
U blizini je nekoliko kuća vlasnika iz familije Randelj. Komšija mi kaza da je ova, koju je podigla Danica, sada u vlasništvu opštine ostavši bez zainteresovanih naslednika i sa nekim neplaćenim doprinosima... Kuće od zemlje, koje se ne održavaju redovno brzo definitivno propadaju.
Sa docentom dr Kekanovićem sam u kontakt došao povodom jedne fotografije sa ove teme.
Često se postavlja pitanje zašto se više ne grade tradicionalne vojvodjanske kuće, a u tekstu koji sam preuzeo iz Glasnika inženjerske komore Srbije (uz manje skraćivanje) i u zalaganjima dr Kekanovića, nazire se šansa da kuće sa tim kvalitetima ponovo zažive.
МИЛАН КЕКАНОВИЋ је доктор техничких наука, специјалност - грађевински матријали, а ради на Грађевиснком факултету у Суботици са звањем доцента.
ЗАШТО ДАНАС ТРЕБА ГРАДИТИ КУЋЕ ЗА СТАНОВАЊЕ ОД ГЛИНЕ-ИЛОВАЧЕ?
''Постоји неколико основних разлога које непечена глина истовремено задовољава за разлику од многих других материјала који то не могу. То је економска и еколошка оправданост, пожарна отпор- ност, изолација и зими и лети, сигурност и трајност као и одлична микро клима простора, јер овај ма- теријал функционише као природни клима уређај. Из ових разлога градња опекама од непечене глине - ћерпичем била би апсолутно прихватљива. Опеке би се повезале везивом које би био од исто таквог материјала - лаки малтер од креча и иловаче са додатком пуниоца (гранулирани стиропор) и на тај начин би се добили стамбени објекти који ће обезбедити идеалну микро климу зими, а нарочито у летњем раздобљу. Наиме, ови зидови регулишу влажност у просторијама на потпуно природан начин, без потребе за клима уређајем. С друге стране, такође, везано за лето, имамо проблем код данашње градње с класичном изолацијом коју постављамо на спољну страну зграде, најчешће стиропор или камену вуну, која и функционише током зиме, али лети - никако. Када сунце данима загрева фасаду на плус 50 степени Целзијуса, колико год ставили дебелу изолацију на спољну страну део топлоте ће ући у зидове. Проблем је што током ноћи, кад би се топлота могла вратити назад (избацити), та моћна изолација то не допушта. Топлота се дан за даном акумулира у зидовима и онда је једино решење по- стављане клима уређај. Код грађевина зиданих ћерпичем, да бисмо поправили термичко стање за зиму било би довољно да се кућа и зида и омалтерише термомалтером и са спољне, и са унутрашње стране. Термо малтер нема тако добру изолацијску моћ (коефицијент топлотне проводљивости креће се око 0,06 - ради упоредбе, стиропор има 0,04), и лети ако би се и загрејао, преко ноћи би се охладио. Термо малтер је иначе паропропусан приближно као што је и сам зид од ћерпича, што је врло важно јер се дифузија водене паре мора одвијати неометано. Ако ставимо другачију термоизолацију у облику стиропора који је тешко паропропустан или у облику камене вуне коју морамо заштити да не би добијала влагу, опет смо затворили те зидове и кућу претворили у најлонску кесу. У градовима диљем САД све је већи проблем појава буђи у објектима. Тај феномен посебно је Постао уочљив после поплава у Њу Орлеансу, односно, после преласка урагана „Катарина", преко те територије САД. Чудно је да у Америци поуздано не знају због чега се то дешава. Наиме, данас у том крају, у осталом као и на целој територији САД, користе се искљу- чиво вештачки грађевински матријали у монтажној лакој градњи. Дрво је ту најчешће само декорација или маска, јер је превише скупо. Главни проблем објеката изграђених од вештачких матријала је што немају природног проветравања, дифузију и „Дисање" зидова. Наиме, без природног проветравања и „дисања зидова" стварају се изванредни услови за развој микроорганизама и гљивица, односно, ства- рању буђи. Значи, поента је да се тако гради како би зидови могли бити паропрусни - морају дисати. Стари градитељи су водили рачуна о тој физикалној законитости. Међутим, тренд брзог грађења и навалентност хемијске индустрије довео је до тога да смо неке ствари случајно или намерно заборавили и више нисмо у стању испоштовати ту пародифузност и природност становања. На жалост, данас у нашој држави постоји не мали број „неимара" који желе увести „контејнер градњу". Без икаквих аргумената и познавања грађевинске физике, пропагирају градњу таквих кућа, тврдећи да лети водена пара иде са спољне стране на унутрашњу и да са парном браном на фасади (лим, полимер и слично) треба то спречити, што апсолутно није тачно и исправно, бар не у условима континенталне климе, односно, нашег климата. То се евентуално може применити у условима Индонезије и Јужне Америка где је изузетно висока спољна влажност ...
OПТИМАЛНО ГРАЂЕЊЕ ЋЕРПИЧ-НАБОЈЕМ
Један модел идеалне, здраве и економски прихватљиве градње би био зид од ћерпича, у дебљини од најмање 38 до 51 центиметара као некада, који би био омалтерисан са спољне и унутрашње стране термомалтером. Термомалтер је малтер на бази пунилаца, као што је млевени стиропор, најбоље у комбинацији с цементом и кречом и имао би улогу термоизолације, док креч истовремено регулише микроклиму, јер је хидроскопан и паропропустан. Такав зид би задовољавао и летње услове без потребе за клима уређајем, а исто тако и зимске - по питању енергетске ефикасности, с добром акумулацијом и слабом могућеношћеу за губитке кондукцијом и трансмисијом, нарочито ако бисмо зидове и зидали са поменутим термомалтером. Да ова идеја - изградња објеката за становање од ћерпича, креће ка својој релизацији, говори податак моје сарадње- активности са регионалним лидером у производњи кровопокривача од печене глине (керамички цреп) - "Потисје-Кањижа" која ради у саставу Аустриј- ског концерна Tondach, да се покрене производња ове врсте опеке - ћерпича. Већ је разговарано да се крене са, тако да кажем, три врсте нове-старе опеке: непечене, делимично печена и печена. Значи три су могућности. Прва је употреба непечене опеке која има све природне одлике земљаног зида с регулисањем микроклиме, друга - полупечена која би исто требала имати те одлике с тиме да би с њоме решили проблем осетљивости на влагу и губитка носивости и трећа - печена која би имала задовољену чврсто- ћу, али с друге стране не регулише довољно добро микроклиму.
Мане кућа од набоја - ћерпича
Поред добрих страна, куће од набијанице или ћерпича имају и неких лоших страна. Лоша страна овог материјала (набијаница или непечена цигла) је његово понашање у случају да дође до влажења. У сувом стању, ако би је испресовали, ове опеке би могле да задовоље све захтеве везане за носивост. То знаћи да би имале исту носивост као да је печена. Проблем је ако добије влагу на било који начин и тада њена носивост опада. Када то не би било тако, овај би се материјал могао користити и код већих објеката. Овај се проблем може превладати и конструктивно - да скелет зграде буде армирано бетонски, а да непечена опека буде испуна. Дакле, чак и да нема зајемчену носивост може се користити. Конкретно, кућа би се градила са класичним бетонским темељима са хидроизолацијом, што значи да би зид од ћерпича-набоја, практично био без могућности да увуче капиларну влагу из земље како је то данас случај са старим кућама од набоја и ћерпича које немају хидроизолацију. На овај начин би се „остварила сарадња" традиције и модерног начина грађења објеката - темељ би био од бетона са хидроизолацијом, а на њему би се градили земљани зидови. Наравно, код сваке куће постоји и плафон који би могао да се реши плочама од непечене земље са кречом.
ПРЕПРЕКЕ У КОРИШТЕЊУ ЋЕРПИЧ - НАБОЈА
Прави је проблем што се у грађевинарству одвикло од система кориштења непечене опеке. Када би се еколошки приступ више ценио, вероватно би се то могло променити. У осталом, зато с "Тондах- Потисјем" радимо на томе да понудимо тржишту један нови облик опеке који би омогућио бржу и лакшу градњу. Наиме, ми смо једноставно с модернизацијом и монтажном, такозваном "сувом градњом", која је брза али врло често и нееколошка и нездрава, неке занате изгубили, заборавили. Конкретно, зидарске и тесарске грађевинске вештине- занати, ретко где се данас у Србији уче, а пре смо по том питању били, европска велесила. Како бисмо парирали монтажној градњи тржишту би требало понудити тако конструисане опеке за зидове и материјал за кровове, којим практично и неквалификовани, односно, полуквалификовани радници-мајстори могу квалитетно извести радове. За производњу ћерпич-опека у "Тондах-Потисју" у Кањижи потребно је обезбедити посебну пресу (то ћемо ускоро учинити) која је у стању да обезбеди квалитетну опеку, а то значи да има носивост већу 10 мега паскала у сувом стању. Таква опека би могла да се користи и за вишеспратне објекте, под условом да су постојане и у навлаженом стању. Једно решење је да опеке буду полупечене, а друго - да такве опеке буду хемијски активиране у смислу да имају носививост и стабилност како у сувом тако и у влажном стању.''
Na svega nekoliko fotografija na ovoj temi nisu kuće sagradjene od nepečene gline.
I sam u jednoj takvoj stanujem. Klima uređaj mi nije potreban ni kada su desetak uzastopnih vrelih dana. O zimskom periodu i grejanju da ni ne pričam. Uostalom, svi koji su bili u kućama od nepečene zemlje to dobro znaju.
Poruku je izmenio nenad.bds, 10.09.2011 u 20:30
NEKOLIKO SLIKA IZ JUŽNOG BANATA
Vračev Gaj
Dubovac
Dubovac
Dubovac - sagrađena 1936.
Margita - stogodišnjakinja!
Margita
Deliblato. Ekonomska zgrada nalazi se u kompleksu nekoliko objeta uz crkvu sagrađenu oko 1770. g.
Raspad porodičnih zadruga (dovršen uglavnom do polovine XX veka) na ovim kućama u južnobanatskom selu Gaj naglašen je i natpisima na kućama.
I gradnjom je očigledno da su to dva odvojena domaćinstva. Na dve kuće iz 1929. preko puta ovih, takodje su natpisi koji to ističu: 'Svojina Vase Mijuce' i na drugoj 'Svojina ... Mijuce'. Kuće su vrlo slične, u isto vreme podizane, ali su dva odvojena domaćinstva u pitanju.
Kuća sa čardakom se koristi kao sedište zemljoradničke zadruge. Sačuvani su vrlo lepi reljefi.
Banatska Palanka
Naravno, nisu sve kuće tako bogate.
Vračev Gaj
Poruku je izmenio nenad.bds, 24.10.2011 u 09:44
Desetak slika iz Južnog Banata - bez posebnog kriterijuma i komentara
Bela Crkva
Banatsko Novo Selo
Crvena Crkva
Crvena Crkva
Crvena Crkva
Jasenovo
Kusić
Potporanj
Uzdin
Uzdin
Vldimirovac
JEDAN ČARDAK U ZAGAJICI
Grb Kraljevine Jugoslavije star je koliko i čardak.
Suše se tikve...
Na čardak sam naišao kada sam tražio zgodan ugao da slikam baroknu crkvu iz 1806. Nalazi se na vrlo neobičnom mestu: na obodu sela; istočnim delom tik iznad oviše strmine ispod koje počinje dolina.
Zagajica se nalazi u južnom Banatu, izmedju Bele Crkve i Uljme.
Veoma često su mnoge kuće izgradjene u varošicama sasvim slične onima u selu. Sličnost proističe, pored ostalog, što i u tim većim mestima žive mnogi koji se bave poljoprivredom, bilo kao glavnom bilo kao uzgrednom delatnošću domaćinstva. Razlike su pre svega u kućama koje se nižu jedna do druge pa time i mnogo manjim ekonomskim dvorištima. Zatim, kuće nalik onima u selu grade i manje imućni stanovnici jer su i same takve kuće jednostavnije i jeftinije.
Bez pretenzije da mi slike koje sada stavljam služe kao dokaz za gore rečeno, pokazujem nekoliko kuća iz Bele Crkve koje su sa ulične strane vrlo slične onakvima kakve sam nailazio u selima. I 'kibic-fenstere' srećemo i u selima i u većim mestima. Najviše sam ih vidjao u Južnom Banatu, a imam utisak da ih u Beloj Crkvi ima više nego drugde.
ĐURĐEVO - nekoliko slika iz glavne ulice
PET ŠVAPSKIH KUĆA U BUDISAVI
U postovima broj 16 i 17 sam preneo tri teksta autora kompetentnijih od mene, pa, ako niste pročitali - preporučujem.nenad.bds kaže:
NEKOLIKO KUĆA U ČORTANOVCIMA
NEKOLIKO KUĆA SREMSKIH KARLOVACA
U više postova do sada su prikazane kuće poljoprivrednih domaćinstava u gradovima koje se po ničemu ne razlikuju od seoskih.
Medjutim, seoske a i gradske kuće razlikuju se u zavisnosti od osobina terena i dostupnosti osnovnog građevinskog materijala.
U Sremu je kamen za gradnju u mnogim mestima bilo lako dostupan, pa se arhitekrura seoskih kuća razlikuje od onih koje su gradjene zemljom - bilo nabijanjem, bilo nepečenom ili pečenom ciglom.
Uz to, te kuće gradjene kamenom u celini ili delom, sačuvale si i u odredjenoj meri izgled nastao u vreme austrijske vojne granice na ovim područjima.
Tako se ove kuće razlikuju od onih u ravničarskim predelima.
Ovo nije seoska kuća ali se vidi da kuće poljoprivrednih domaćinstava poprilično liče na ovakve. (Ova je sa prelaska iz XVIII u XIX v.)
Vaš status
Citat
