Ljubav ili egoizam?

[leptirić]

Kada iz odredjenih razloga, izgubimo nama dragu osobu (pri tome mislim na njen fizicki nestanak s' planete Zemlje)...da li u tom slucaju zalimo TU osobu ili zalimo sebe bez te osobe?

[Uprolazu]

Žališ nju,žališ vrlo verovatno i za nekim lepim trenutcima koje si provela sa njom(a za slične više neće biti prilike)

[egzotic]

pa waljda 'zalim zbog nje'..a chim zalish,i osjecas istowremeno..to je iskren osjecajchim zalish,znachi wec twoj osjecaj chini tebe...nema egoizma..

[Holtegaard]

Ima tu svega.

[lado]

Leptircicu kada mi je tata umro bila sam potresena.
Kasnije sam shvatala kako sam plakala sto je umro mlad,iznenada,sto je mozda mogao da spreci....... i zato sto sam zalila sebe ....kako cu bez njega.

[believer]

kad neko nama poseban umre onda placemo nad sobom....zamisljamo buduce dane bez te osobe i zalimo sto nismo rekli ovo,sto smo precutali ono,sto smo mogli a eto,nije se dalo,sto nekad nismo citali znake pored puta,sto nekad nismo imali vremena ili strpljenja....pritiska nas gubitak i neizvesnost i zaljenje i krivica i svasta jos....

kad umre poznanik,komsija,rodjak,..onda placemo za njim samo....

[bellissima]

Plakala sam kad je umro neko moj, kao kisa.
Plakala sam mesecima.
Nad sobom.Nisam videla nista dalje, jer nisam znala ziveti bez nje.
Svako jutro, bilo je izgubljeno,dan sam zivela jer moram,a izlaz videla nisam.

Sad znam da sam u stvari plakala zbog sebe, zbog besa, sto me je ostavila i otisla.
Sto nisam rekla sve sto sam htela, sto sam mogla mozda jos mnogo vise pruziti joj ljubavi.Mada sam je obasipala njom, citav zivot i ona je to znala.
Zbog nemocnosti i moranja da nastavim zivot bez nje.
Jer to jednostavno nisam znala.
Ja sam zalila zivot, koji moram da zivim dalje bez nje.

Sad to znam ...

[biterlemon]

Uvek zalimo nase zelje, nase izgubljene sanse, bazirane na zajednickim uspomenama...
...bilo da neko nestane sa zemlje ili samo iz naseg zivota...

a svaka zelja je teznja za sigurnoscu, zar ne?

[memento]

Svaka ljubav je u svojoj suštini posesivna pa tako u zavisnosti od vrste ljubavi i osobe ili objekta koji se voli u određenom stepenu egoistična. Dakle, potpuno sam siguran da ljubav i egoizam idu ruku pod ruku...

Međutim, normalne i mentalno i psihički zdrave osobe umeju da naprave balans i da taj egoizam kontrolišu na podnošljivom nivou. To opet zavisi od karaktera te osobe, njenih psihofizičkih osobina, stepena socijalizacije itd...

Međutim, različite vrste ljubavi se različito i manefestuju, tako da se u nekima taj egoizam ne iskazuje kao u drugim ljubavima. Lično mislim da je ljubav prema partneru obično najposesivnija, najegoističnija, ali i ljubav, iako najburnija, koja statistički najkraće traje...

[Annie]

Ljubav je egocentrična i volimo zbog sebe.

Osoba koju volimo izvor je našeg zadovoljstva, ispunjava mnoge naše potrebe... i mi je trebamo zbog toga.
Izgubivši osobu koju volimo izgubili smo dio sebe. Otud onaj osjećaj praznine, bola, jada i besmisla... neizvjesnosti...
Naš život više nije isti. Mnogo toga se mijenja jer osoba koje nema ne gradi više zajedničku priču. Za tim žalimo.

Nakon gubitka ostaje praznina koju je nemoguće sasvim ispuniti. Suočeni smo s brojnim promjenama.
Za vrijeme tugovanja, dok mirujemo, dolazi do rekonstruiranja ličnosti... Mijenjamo se. Sazrijevamo...