Ratni zločini u Jugoslaviji tokom i posle WW2
Prikaz rezultata 1 do 10 od ukupno 10
  1. #1

    Ratni zločini u Jugoslaviji tokom i posle WW2

    ovu temu sam zamislio kao predstavljanje zlochina svih strana- komunjara,,jvuo a.k.a jugoslovenske vojske u otadzbini,handzar divizije, ustasha
    osecam da ce ovo prerasti u zheshcu raspravu
    Poruku je izmenio maksimilijan, 04.05.2009 u 17:12 Razlog: josa u pravu

  2. #2

    Odgovor: Ratni zlochini u Kraljevini Jugoslaviji tokom WW2

    evo ti uvertira ... da bolje osetiš zhestinu rasprave ...


    Potpis: munjara.com

    THE PAST IS HISTORY, THE FUTURE IS MISTERY,TODAY IS A GIFT... THATs WHY ITs CALLED " PRESENT "


  3. #3

    Odgovor: Ratni zlochini u Kraljevini Jugoslaviji tokom WW2

    Citat maksimilijan kaže: Pogledaj poruku
    ovu temu sam zamislio kao predstavljanje zlochina svih strana- komunjara,,jvuo a.k.a jugoslovenske vojske u otadzbini,handzar divizije, ustasha i chetnika
    osecam da ce ovo prerasti u zheshcu raspravu
    pod chetnicima mislim na vojnike koste pecanca i ljoticevce
    Не можеш под четницима мислити на Пећанчеве четнике и Љотићевце.
    Прво, Љотићевци нису себе називaли четницима, нису носили ни шубаре ни браде, и мислим да нису ни били герилци. Они су се звали "Српска добровољачка команда" или "Српски добровољачки корпус".
    Пећанчеви јесу били четници, али само један мали део четника. Највећи део четника су били припадници (барем формално) Југословенске војске у отаџбини под командом ђенерала Михаиловића, и они су пронели и сачували славу четничког имена, због њих се четничко име и данас поштује код сваког Србина коме је отаџбина у срцу.
    За землю родную не на жизнь а на смерть
    Воевал с врагами Володимир князь
    Многая лета
    Многая лета
    Многая лета
    Русской земле

  4. #4

    Odgovor: Ratni zločini u Kraljevini Jugoslaviji tokom WW2

    da ali nisam hteo da drazhine chetnike stavljam u istu korpu sa bandama koji su sebe samovoljno nazivali chetnicima a sa chichom blage veze nisu imali i nisu bili pod njegovom komandom.
    u vezi ljoticevaca si u pravu oni su bili pod nemachkom komandom,a hteo sam da pomenem vojnike koste pecanca zbog zlochina u vranicu zbog koga je dotichni ubijen po drazhinim komandama

  5. #5

    Odgovor: Ratni zločini u Kraljevini Jugoslaviji tokom WW2

    Citat maksimilijan kaže: Pogledaj poruku
    da ali nisam hteo da drazhine chetnike stavljam u istu korpu sa bandama koji su sebe samovoljno nazivali chetnicima a sa chichom blage veze nisu imali i nisu bili pod njegovom komandom.
    Схватам да си имао добру намеру, али име четника се пре свега односи на "Дражиновце", и не смемо то име каљати тако што ћемо га приписивати само самозваним четницима, злочинцима и сарадницима окупатора, којекаквим бандама и сецикесама.
    За землю родную не на жизнь а на смерть
    Воевал с врагами Володимир князь
    Многая лета
    Многая лета
    Многая лета
    Русской земле

  6. #6

    Odgovor: Ratni zločini u Kraljevini Jugoslaviji tokom WW2

    Promocija knjige Na putu ka istini
    U Vojvodini likvidirano najmanje 100.000 civila
    Autor: M. Laketić | 15.05.2009. - 11:03

    NOVI SAD - Knjiga Na putu ka istini grupe autora, koja sadrži dva toma naučnih radova i osam tomova imena civilnih žrtava rata u Vojvodini od 1941. do 1948. godine, predstavljena je juče u novosadskoj skupštini. Izradu ovog dela finansirala je Skupština Vojvodine a za sada je dostupno samo u CD formatu, pošto je štampano svega 10 primeraka knjige. Oni će biti uručeni organizacijama i institucijama koje su se bavile tom tematikom.


    Dr Dragoljub Živković, rukovodilac autorskog tima, koji je osnovala pokrajinska skupština, rekao je da je knjigu stvaralo sedam godina 50 saradnika i 10 doktora nauka i da se u ovom delu prvi put pominju imena 100.000 likvidiranih ljudi u Vojvodini.
    - Ovo istraživanje menja istoriju i ono o čemu smo do sada učili, jer se niko u nekadašnjoj Jugoslaviji, pa sada u Srbiji i Vojvodini nije bavio poimence stradalima svih nacija, polova i uzrasta - rekao je Živković.
    Prema njegovim rečima, istorija je uvek bila istorija pobednika, ili pobeđenih, i obe su manjkave.
    - Prema tome, ako se ovim otvori pitanje da istorija bude naučna analiza onoga što se zaista dogodilo, onda se nadamo da smo pioniri u jednom mogućem razvoju novog pravca istorije - kazao je Živković.
    - Istraživanja se odnose na dva perioda. Period okupacije Vojvodine i Srbije i u tom periodu najveća zverstva su činile okupacione vlasti. Najviše zverstava su činile vlasti NDH, a onda nemačke okupacione vlasti i Mađarske, a u drugom periodu od 1945. do 1948. godine sve te zločine su činile nove, takozvane revolucionarne vlasti, koje su vršile odmazdu i po nacionalnoj i po ideološkoj osnovi. Ko god nije pristajao da bude uz novu vlast, bio je likvidiran. To je veliki broj ljudi i o tome se nikada nije govorilo. Mi smo prvi koji otvoreno o tome govorimo sa preciznim podacima - kazao je dr Živković.
    - Podatke za Bački Jarak nismo mogli da dobijemo. Znamo za jedan logor kod Kikinde za koji nismo mogli naći podatke. Mnogi podaci su zatureni u arhivama MUP-a, Vojske i bezbednosti.
    Šandor Egereši, predsednik Skupštine Vojvodine, rekao je da je podrškom ovom projektu Skupština Vojvodine poslala poruku da se samo jačanjem politike poverenja i individualizacijom krivice, može stati na put manipulisanju sa brojem žrtava u svrhe svakodnevne politike.
    - Evropa se ne boji različitosti. Ona je utemeljena na antifašističkom nasleđu i naučila je da je različitost ono što imamo zajedničko i da nas upravo ona ujedinjuje - rekao je Egereši.

    Žrtve iz svih naroda
    Prema podacima koji su predstavljeni u knjizi Na putu ka istini najviše je stradalo Srba, više od 47.000, potom 17.000 Nemaca, starosedelaca takozvanih Dunavskih Švaba, i 6.000 Mađara. Stradali su i Rumuni u tom periodu, kao i svi drugi narodi, koji žive, ili, su u tom trenutku živeli u Vojvodini - rekao je Dragoljib Živković.
    За землю родную не на жизнь а на смерть
    Воевал с врагами Володимир князь
    Многая лета
    Многая лета
    Многая лета
    Русской земле

  7. #7

    Odgovor: Ratni zločini u Kraljevini Jugoslaviji tokom WW2

    Како год окренемо,чије год податке да узмемо јасно се показује да је Српских цивила погинуло 5 пута више од свих осталих а опет ми смо једини злочинци на ових просторима...
    Србијо моја поносна буди!

  8. #8

    Sudbine - Vasa Ladacki i drugi...

    Opisite na ovoj temi srecnu ili tragicnu sudbinu onih ljudi na koje cesto mislite upravo zbog njihovih sudbina.








    Diskusija dva clana na jednoj temi i tvrdjna da partizani nikoga nisu ubili me nagnalo da otvorim ovu temu, naime ne vidim gde bi mogao smestiti opis necijeg zivota ili dela zivota...
    Poruku je izmenio biterlemon, 17.11.2009 u 16:15
    Gospodine, vase dete se plazi na mene!

  9. #9

    Odgovor: Sudbine - Vasa Ladacki i drugi...

    Pa ako ocete iskreno, nijedan moj deda nije se bavio politikom pre II. rata.
    Bili su obicni radni ljudi...
    Oboje su radili za vreme rata, jedan na vozu, drugi u fabrici i oboje su postali ``dobrovoljci`` za Sremski front, hteli, ne hteli...
    Onaj iz fabrike se vratio ranjenom nogom, bio je jedan od trojice koji su preziveli avionski napad (bilo ih je oko 40 u vodu).

    A ovaj drugi... e pa o tome sam hteo da pricam...
    On je radio neke sitne poslove pre rata, a u ratu je ostao bez posla...
    Polozio je kurs za sluzbenika na vozu (glavni referent na vozu, tako nesto...).
    Radio je na vozovima, bio je rat, jako je retko bio kod kuce... Baka je sama hranila dvoje dece, ziveli su u najamnoj kuci (visespratnica sa mnogo stanova).
    Bila su teska vremena okupacije, sabotaza i spijuniranje se kaznjavalo najstrozije.
    Desilo se da je komsija moje bake slusao radio London. No problem je bio u tome da komsija nije imao struju, te je sa brojila stana moje bake uzeo prikljucak.
    Moja baka se uplasila da ce ukoliko komsiju uhapse za neprijateljsko delovanje, i ona biti odvedena a tu su dvoje dece. Zato je ona odsekla zice.

    Posle oslobodjenja su proradili preki sudovi. Nova vlast se azurno trudila da kazni svako neprijateljsko delovanje. Ljudi su ginuli za sitnice, naime preki sudovi su uglavnom donosili samo jednu vrstu kazni.
    Komsija je moju baku prijavila pod optuzbom da je primala madjarske ``kakastolas`` policajce u svom stanu. Moju baku su odveli i izveli na preki sud.
    U nemoci i histeriji, moj deda je otisao na sudjenje, skupio je hrabrost, ustao i lupajuci sakama stol, energicno je branio svoju zenu istacuci da je ona primerna majka i da optuzba ne moze biti istinita. Toga dana su bila oko10 sudjenja i jedino je moja baka oslobodjena. Ostali su dobili smrtnu kaznu.

    Toliko o tome da partizani nisu streljali, ma svi su streljali a da budem iskren u nekim trenutcima rata i ja bih. To je psiholosko stanje i veze nema sa mrznjom. To je presuda i resenje problema. Oni koji mrze, ne streljaju, oni muce i sadisticki se izivljavaju.




    A ovaj moj drugi deda sto je radio u fabrici...
    Bio je vrstan bravar. Posle rata je hteo otvoriti radionicu, sam je napravio strug iz delova, te nabavio neke cevi da obradi i proda. No pocelo je uzimanje privatne svojine, on se jedva oslobodio tih cevi, da ga ne optuze za kapitalistu.
    Radio je u Potisju-Ada, gde je postao i brigadir. Jednom ga je sef pozvao i ispricao mu da u interesu poboljsanja stanja radnicke klase on mora da istupi na predstojecoj sednici fabrike i treba da trazi bolje uslove za svoje radnike.
    Tako je i bilo, moj deda, verujuci u bolje sutra istupio je, ispricao pricu o svojim radnicima, zatrazio bolje uslove rada...
    ... i masinerija se ubrzo pokrenula. Mog dedu su optuzili za kontrarevolucijsko delovanje, strajkohuskaca a njegov sef (u strahu ili ljigavosti) se pridruzio optuzivacima. Deda se izvukao, ali jedva... Lako se stizalo u ona vremena u zatvor ili na Goli Otok...
    Ko je jednom tamo dospeo mozda se i nije vratio... Njegova deca bi bivala obelezena, ostala bez stipendija i dozivotno bilo kakvih beneficija, koje je drustvo nudilo drugim clanovima.

    Ove dve price sam cuo negde krajem sedamdesetih... Tiho, i samo jednom. Koga su jednom zigosali, radovao se ako se mogao izvuci i samo je cutao o tome. Nije se to nikom pricalo, cak ni prijateljima... Kome se jednom strah upije u kosti, taj takve price prica samo jednom... Ispricali su mi da prenesem dalje. Eto, danas sam preneo vama...
    Poruku je izmenio biterlemon, 17.11.2009 u 16:12
    Gospodine, vase dete se plazi na mene!

  10. #10

    Odgovor: Ratni zločini u Jugoslaviji tokom i posle WW2

    Павелић био под заштитом Британаца
    Datum: 25.11.2009 13:00
    Autor: Миленко Киндл

    Гај Волтерс (3, британски историчар, прије три године почео је да пише књигу о лову на ратне злочинце. Три године послије, пошто је његова опширна књига објављена у енглеском оригиналу и једна је од најчитанијих књига у Великој Британији које се баве историјом, Волтерс је дошао до неких радикалних сазнања: "Одеса", организација која је спасавала нацисте, није никада ни постојала, нацистички су злочинци послије рата регрутовани у шпијунске савезничке редове да би добијали информације о комунистима, а труд да буду ухваћени ноторни нацисти попут Јозефа Менгелеа или Aдолфа Aјхмана био је минималан и у њему је сасвим споредну улогу имао Визентал.

    Обећање савезника да ће ратне злочинце прогањати до краја свијета показало се само као прикладан дио државничких говора и ништа више. Процјењује се да би око 80 хиљада људи ушло у категорију ратних злочинаца.

    Наравно, било је јасно да неће сви бити ухваћени, али их је требало ухватити више, јер је то била исправна одлука. Данас их је, можда, највише 80 међу живима, процјењује Волтерс, и живе заштићени новим идентитетима и у старости коју су некажњени доживјели.

    - Ми Британци престали смо да ловимо нацисте још 1948. и послије тога више није било никаквих правих покушаја. Нисмо се трудили да сазнамо гдје су ти зли људи. A послије се показало да се са само мало труда могло доћи до њих. Требало је само неколико мјесеци да се пронађе Јозеф Менгеле који је, нажалост, тада већ био мртав, али је и такав пронађен у релативно кратком времену - каже Волтерс за загребачки недјељник "Глобус".

    Гај Волтерс има шта да каже и о ономе што је открио о усташком поглавнику Aнти Павелићу и његовим везама с врхом Католичке цркве и папом Пијем Дванаестим. Он износи и врло занимљиве тезе о поглавниковом аранжману с британским тајним службама јер је приликом бијега из Хрватске једино тако, преко Британаца, могао да дође до америчке зоне:

    - Павелићев однос с Британцима био је предмет бројних теорија завјере. Свакако су Руси, Југословени и Aмериканци вјеровали да су Британци с њим постигли одређен договор јер су га жељели имати под својом контролом, али и да уједно буде на слободи - каже Волтерс.

    Према његовим сазнањима, у јулу 1945. југословенски амбасадор у Лондону др Љубо Леонтић обавијестио је "Форин офис" да је Павелић у притвору и да се налази на аустријској територији која је под контролом британске војске. То је обавјештење поново послато 30 дана касније и још је додата информација да је Павелић у рукама Британаца у Клагенфурту.

    Британци су тврдили да га они не држе и да се чују нагађања како се налази на подручју Салцбурга, који је био под Aмериканцима. Иако су Британци у октобру послали писмо у којем тврде да чине све што могу не би ли пронашли Павелића, Југословени им нису вјеровали и дипломатска натезања наставила су се унедоглед.

    Тито је сумњао да Британци држе Павелића да би га искористили да збаци нови комунистички режим успостављен у Југославији. Чак је ускочио и Стаљин, који је оптужио Черчила да жели Павелића поново да устоличи у Југославији.

    И Aмериканци су били увјерени да су Британци склонили Павелића на сигурно да би га у будућности искористили за своје планове.

    - Све упућује на то да су Павелића штитили и Британци и Aмериканци у одређеним периодима послије завршетка Другог свјетског рата. То су чинили, јер су се бојали Тита и јер су се надали да би можда Павелић могао да поведе јак антикомунистички покрет. Имао је много људи који су му били одани и он је Западу свакако могао да буде веома користан - сматра Волтерс.

    Међутим, Павелић то није постао зато што се показало да је Тито превише јак, па савезници нису били спремни да уђу у тај сукоб. Због тога је Павелић на крају остао усамљен.

    - Моје је мишљење да су му савезници помогли, ако никако другачије онда тако да су зажмирили на једно око када је требало. Није случајно да је он врло отворено и нормално живио у Буенос Aјресу. Не постоји ниједан досије о Павелићу у британском архиву. Не желим да кажем да је баш то што тај досије не постоји неки доказ, али све мирише на неки договор - објашњава британски историчар, који је неслужбену потврду оваквих теза добио и од пензионисаних британских обавјештајаца.

    Они су му рекли да се, на неки начин, подразумијевало да је Павелић под њиховом заштитом.

    Волтерс је био свјестан током писања књиге да о усташком поглавнику постоји много митова и емоција, али каже да је ријеч о једном од највећих злочинаца у Другом свјетском рату. Тако је и, пишући о томе да је Павелић, наводно, држао на свом радном столу теглу пуну људских очију, додао своје запажање да мисли да то није истина, али да такви описи само говоре шта су све људи о њему говорили и у шта су вјеровали.

    Када је почео да пише књигу, није превише знао о Павелићевој биографији, али каже да га је на крају доживио као врло празну особу, као слабића који је, заправо, требао подршку моћнијих и јачих од себе да би задржао власт.

    Ратни побједници су своје противнике из реда нацистичких челника радо и без моралних дилема искористили у обавјештајне сврхе једном када је рат завршио. За то су били изванредно добро плаћени и њихови послодавци нису штедјели средства да би добили нове информације којима је бивша нацистичка мрежа располагала.

    Ерна Валиш била је стражарка чак у два нацистичка логора, а иако се о њеном ангажману за вријеме Другог свјетског рата све знало, мирно је живјела и умрла у свом дому.

    Исто је тако у Aргентини, супруга Јозефа Менгелеа била у телефонском именику, а нико никад није ни покушао да позове тај број и тако уђе у траг једном од најмонструознијих ратних злочинаца и изопаченом љекару, који је умро природном смрћу 1979.
    Драгановић

    Велики број страница у књизи заузима прича о свештенику Крунославу Драгановићу, који је био главни помагач нациста и усташа у Ватикану. "Нема сумње да су многи свештеници у Aустрији, Италији, Хрватској... били врло склони нацистима зато што су толико мрзили комунизам да им је он био највеће зло. Резултат су људи попут Драгановића, који је био толико повезан са усташама да ми је тешко замислити да је уопште био свештеник!", истиче Волтерс.
    За землю родную не на жизнь а на смерть
    Воевал с врагами Володимир князь
    Многая лета
    Многая лета
    Многая лета
    Русской земле

Slične teme

  1. Šta sve govorimo tokom orgazma?
    Autor Morpheus u forumu Erotika & sex
    Odgovora: 42
    Poslednja poruka: 11.06.2011, 21:45
  2. Slađe posle svađe
    Autor Mish u forumu Erotika & sex
    Odgovora: 13
    Poslednja poruka: 12.05.2010, 22:46

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •