Pesnichki BreviJar III
Svi hoce gotove formule i kljucheve za otvaranje tajni poezije. Svako bi da prchka po alhemicharskoj radionici pesnika. Ne chini li vam se da je to nepristojno, taman toliko koliko i zavirivati u nechiji krevet ili tanjir?!
*
Tumachenje poezije je kao tumachenje snova. Kod tumachenja snova je najbitnije kako se osecate posle budjenja, tako je i sa poezijom. Jedini preduslov je da umete da osecate. Da niste lisheni tog svojstva.
*
Poezija je uvek pripadala plemstvu a ne plebsu. Uchenim koliko i dokonim.
*
Uzbudjenje duha to je ono shto prevashodno pesma treba da proizvede. Zato pesma mora da drazzi chula, a chula moraju biti u dosluhu sa duhom.
*
Duh je dusha plus inteligencija. Ne, razum. Razum je prirodno svojstvo, inteligencija je nadgradnja toga svojstva.
*
Ali shta je sa dushom, mozze li ona sama. Mozze. Dokaz su prostodushni.
*
Zzensko mishljenje je konkretno mishljenje a mushko je apstraktno. Otuda i razlika u poeziji koju pishu pesnici i pesnikinje.
*
Duboko, u korenu savkog umetnichkog stvaranja je nedostatak, osujecenost. Stvarna ili umishljena, svejedno. No, samo u umetnosti nedostatak proizvodi vishak. Vishak, to je umetnost. Manjak ljubavi vishak umetnosti, recimo. Ljubav je apstraktna kategorija, poezija je materijalizovana nadoknada jedne apstracije.
*
Ne pishu neosetljivi. Chak i kada se chini da u njihovoj poeziji nema emocija.
Oni samo nemaju sposobnost da emocije izraze. Ili, mozze biti imaju strah od izrazzavanja emocija, ili mozze biti smatraju emocije shtetnim i nepozzeljnim u umetnichkom stvaranju. U svakom sluchaju imaju neki problem.
*
Pisanje nije alibi ni za zzivot ni za ne zzivot.
*
Svako pisanje je rekvijem izrechenom.
*
Na pisanje poezije se najcheshce gleda kao na adolescentnu frustraciju s produzzenim delovanjem. Ili kao na platonsku ljubav koja ne trazzi zadovoljenje. To je kod neobrazovanih ili zakrzzljalih duhom.
*
Istina je da je pisanje poezije delatnost koja nikoga ne obavezuje. Na nju se ne gleda kao na delatnost, vec na neshto shto je vezano za lichno zadovoljstvo. Na uprazznjavanje lichnog zadovoljstva. Kao shto je to uzgajanje cveca, planinarenje ili ribarenje...To takodje misle neobrazovani, zakrzzljali duhom ali i oni koji parazitiraju na svemu tome - kult - tregeri.
*
Ono shto pesma ne podnosi je da ne govori nishta i da nije nikom upucena.
Ako josh ima takve poezija ona nema nishta sa stvaranjem vec sa buncanjem i vrachanjem. Prvobitna poezija i jeste bila u dubokoj vezi sa dzaranjem i vrachanjem. Ali ni od kamenog doba nije ostao, ni kamen na kamenu.
*
Ima pesama koje nisu ni morale biti napisane.
*
Svaka je pesma angazzovana. Ako hoce nešto da kazze i ako je nekome upucena. Pogreshno je verovanje da je poezija angazzovana samo ako ima politichku ili socijanu poruku. Zar ljubavna poezija nije angazzovana?! Ona osim shto izrazzava ljubav hoce i da je prenese. Kao poruku koju valja slediti.
*
Svako knjizzevno doba ima svoje konvencije, knjizzevne sporazume koje valja poshtovati. No, shtetno je po knjizzevnost kada konvencija postane kanon.
*
Svako ogreshenje o kanon je prekrshaj, jeres, svuda osim u umetnosti. Samo u umetnosti jeres je pozzeljna. Katkada vodi pravo u vechnost.
*
Knjizzevnost ne nastaje ni iz chega. Ona se hrani nashim i tudjim zzivotima. Ipak, ona je verzija tog zzivota. Ali isto tako i vizija. Zivot kakav zamishljamo.
*
Lirski iskaz koji govori o stvarnosti ne mozze se uporediti ni sa kakvom stvarnoshcu, isto kao ni ne-lirski izraz.
*
Lirsko Ja je fiktivno Ja.
Lirik govori kao da se poverava zato se njegov izraz smatra stvarnim i istinitim. To shto se dogadja u lirskoj pesmi nikada se ne dozzivljava kao fikcija, ma kako to delovalo neverovatno. To je deo tzv.knjizzevnog sporazuma, kao shto je to sa stvarnim i istinitim u proznom delu, koji se gotovo uvek dozzivljavaju kao fikcija.
*
Istina nije uvek u vlasti pesnika . Pesma sama trazzi istinu. Ipak licemerje u zzivotu nikada u umetnosti nije porodilo istinu.
*
Za one pesme koje deluju na nashe emocije pre kazzemo da su lirske, nego za one koje primamo raciom.
*
Lirik je onaj kome se veruje i koji se voli. Ostale uvazzavamo ili cenimo.
*
Pesnik mora uchiniti sve da mu se veruje. To je njegov zadatak.
*
Najcheshce poetichko sredstvo lirike je analogija, dok je alegorija sredstvo fikcionalnih rodova.
*
Pesma se zachinje iz potreba a rađa iz namere, baš kao i zzivo bice.
*
Stvaranje pre svega ima char otkrivalachkog. To je najachi stvaralachki
motiv. I najplemenitiji.
*
Stvaranje je racionalan proces u kome osim nagona za stvaranjem(elan createur, kako bi rekli Francuzi)- koji prethodi svemu, i nashe volje i odluke da stvaramo uchestvuje i dar, za koji josh niko nije sasvim izvesno rekao kakvog je porekla.
Pesma je mesto susretanja pesnika sa samim sobom. Sa onim shto mu se dogadja i ne dogadja.
*
Svaka rech ima svoju auru. Neka ima oreol a neka senku.
Patetika i sentimentalnost u nedozvoljenim kolichinama zzivo su blato za poeziju.
*
Pesnik ne mora u svakom trenutku biti svestan onoga shto pishe, ali bi bilo pozzeljno.
*
Pesma pokazuje pesnikov odnos prema svetu i stvarnosti isto koliko i njegovu unutrashnju stvarnost. To dvoje je u uzrochno-posledichnom odnosu.
*
Poezija je najcerabralnija umetnost. Pesnichki pogled na svet zahteva pored emocionalne inteligencije i izgradjen sistem mishljenja, to nije neophodno u ostalim umetnostima.
*
Mnogi pishu pesme, ali samo neki pishu poeziju.
*
Moju poeziju vole ljubitelji poezije a ne tumachi poezije. Shto mozzda govori o tome kako tumachi obichno i nisu i ljubitelji poezije.
*
Pisati, znachi stalno biti na prekovremenom radu.
*
U pesmi preobrazzavam. I bivam preobrazzena.
*
Vracati se poeziji posle nepisanja je ako vracati se ostavljenom dragom. Nikada niste sigurni da je ponovna ljubav moguca.
*
Umetnici su izumitelji moguceg sveta. Kao i nemoguceg.
*
Postoji vrema kada individualni chin vredi samo kao masovna pojava.
*
Zivot je predtekst za umetnost a istovremeno umetnost je moc da se osvoji sam zzivot.
*
Teshko je naci dva ista chitaoca, sa istim slushnim aparatom za poeziju.
*
Svoje postojanje umetnost ima da zahvali manjini.
*
Volim pesme koje govore o stvarnom i mogucem pa takve pesme i pishem.
*
Vishe volim provokaciju i shok od bensedinske terapije stihova. Vishe krv i spermu od suza i slina. Vishe miris baruta od mirisa tamjana. Vishe pokudu od molitve ili panegirika.
*
Ne volim beskrvnu poeziju.Volim da osetim plimu krvi u venama i kada pishem i kada chitam poeziju.
*
Zelim da dam malo krvi srpskoj poeziji. Moja krvna grupa je 0. Ona se daje svima.
Citat
