izabelitta

Kako mi se samo iznenađujete!
Pa da...
Nije jednostavno kad neko stalno iskače
Iz fajla u koji ste ga bez premišljanja
Tek površinskim gledom kao
Dežurnim proceniteljem
Jednom zauvek
Svrstali

I mene uvek iznova čudi razrogačenost
Kada po ko zna koji put uvidite
Da mi je memorija punija
A protok brži od vašeg
I da nemam prečicu za klik
Kojim bi me smaknuli s vidika
I jednom zauvek
Poslali u recykle bin za smetače

Ipak, šteta je što vam se dugme za
Delete izlizalo od pokušaja
Da me sprečite da se samozumiram
Jer: možda smo mogli da se u boljem surfu
Udružimo
Da zbacivši sujetu s talasa zlobe
Prestignemo sebe
I stignemo stvarno daleko
Podvriskujući: Yahooo

I sad, umesto da nam grupne
Iskreno nasmejane slike krase desktopove
Da se pojedinačno ostvareni na njima
Podstrekivački držimo za ruke
Ostaje nam da svako za sebe
Jednom zauvek
Izvirtuali stvarnost u kojoj je samoća
Jedini put u uspeh
A osobnost... izdrživa