simke

Dunav teče
a mi protičemo.




� da ujutru ne pijem kafu jaku i gorku,
možda bih pio čajeve, isto tako gorke i jake ...

biljke bih birao i brao sam,
tražio bi ih baš svukuda,
pa bi ih onako u jutra rana
vlažne od rose, nežne i nevine,
sakupljao i stavljao u njedra,
sa prvim znacima sumraka,
vraćao bih se kući,
tokom noći bi im ukrao sve priče,
boje, mirise i mladost,
a u jutra rana bih pio
njihove skuvane duše,
i bio mnogo bliže proplancima
sa kojih su one potekle.