Mesečarenje

Opet će nova godina.

Davno, za jednu novu godinu, kupim ja maloj debeloj prilično, da se sad ne hvalim, lep poklon. Kad kažem "lep", mislim na poklon koji znam da će joj se svideti, i koji savršeno pristaje uz nju, a da ona to i ne zna, ali će postati svesna - vremenom.

Tako je i bilo. Uživao sam u iskricama koje su sipale iz njenih očiju dok je cepala šarenu hartiju, nestrpljiva kao dete, i u onom trenutku iznenađenja, pomešanog sa radošću...

...poljubila me je.

I izvadila iz torbe džemper. Neupakovan. Učinilo mi se i da nije nov.

"Ovo je za tebe."

Ja baš i ne volim džempere koji nisu široki. A ni kad su trulovišnjasti. Zar je moguće da me toliko ne poznaje?

"Ovo je džemper moga ćaleta. Dobijen od rodbine iz Izraela. Obukao ga je možda par puta pre no što je umro. Sad je tvoj."

Gledao sam joj oči.

Zamaglile su se.



Onomad, u jednom zemunskom lokalu, dan posle mog rođendana, nađem se sa Micom, da pijemo pićenCa i ogovaramo forumaše :).

Posle ljubogrljnja, ona izvadi nešto malo jedva upakovano u ukrasni papir. Otvorim. Ne prepoznam šta je, u prvom trenutku.

"Čekaj, ovo je..."

"Tabakera."

"Ali ja ne pušim :) ..."

"Suzanina. Mislim da bi volela da je imaš."

Iza nekih reči je jednostavno nemoguće reći išta iole primereno situaciji. Srce ti se kida. I onda se, kao, nasmeješ, i kreneš sa pričom u drugom pravcu.

I eto, upravo držim u ruci tu malu rupičastu stvar, neodređeno svetle boje, i pokušavam da pokupim bar mikrogram zelenog praha, zaostalog iza prstića koji su pričali ovakve priče:

"[B]volim...mrzim....[/B]


ne volim shto se sloboda izjednachava s onanisanjem.
volim slobodu, pa se sa nekim stvarima, novijim, ni ja ne slazzem.
ne volim onanisanje.
u stvari, volim, aha, al' u dvoje, najvishe.

volim kako pecka i bocka marmelada od shipka

volim da se nameshtam na zicer.
ondaK sam najjacha.

volim onaj machevalachki izraz tushe.
pa kako mach pucne i savije se.
pa kako skinuta kaciga odjednom otkrije dugu kosu koja se raspe...
i taaakoooooo.....

obozzavam svoju naNDZarastu lampu sa cvetichima, shljokicama i perlicama. a tek shto fercera crveno....

volim kad odem sama u bioskop, od 4 posle podne, na primer, poshto niko od ljudi nije hteo da gleda neku rusku slepstik komediju koja se meni gledala. i da nas je u bioskopu chetvoro i da, kada se film zavrshi, naciljam direktno na "kolegu" dijagonalno levo ispred mene.... i volim kad prepoznam ono neshto slasno-hedonistichko u njegovom pogledu. i on je odavno odustao od potrebe da svoje prijatelje ubedjuje kako bash taj film treba da gledaju, pa se sada lenjo, samozadovoljno protezze i sprema da izadje u veche (kasna jesen je, i 6 sati i mrak je vech pao). i volim taj trenutak sladostrasnog prepoznavanja, smeshak i klimanje glavom i pomisao "znam, i ti mislish da je ovo bila prava stvar".
i, ma volim film i bioskop...

pojma nemam da li volim ili mrzim shto se lako zaljubljujem i teshko odljubljujem

da umachem "spekulas" keks u vruchu kafu.
i da pojedem naravno.
da procenim trenutak kada che biti natopljen tachno onako kako treba

volim posvechivanje.
ne ljubim instant kompenzacije.

ne volEm operu. mLogo se deru

volim ove rechi

lomno
drazzesno
zlochesto
zrno
prkos

tiny
magpie
sorrow
bliss

volim ruske rechi, mnogo njih

....

i ja volEm miris duvana, posebno onog shto "volnja" na suve shljive...

seksi je skroz


ne podnosim puter od kikirikija i griski, bre!

volim
kvrzzice u marmeladi od malina

mrzim svoju preosetljivost.

chaj s rumom
u stvari, rum s chajem.

i da se pokrijem preko nosa.

mislim, vooooooooooolim......


volEm da ljude zovem punim imenom.
ne volEm nadimke...
a shto?
zato shto su nadimci tako obichni, zato shto... kada nazovesh nekog punim imenom, to priziva prisnost, svedochi o prisnosti, paradoksalno ali istinito govori da je neko "moj" na neki nachin. i da nekakvo pravo imam. pravo bez prava.
chak i ako se bune, chak i ako kazzu da ih je tako zvala samo mama, ondaK kada je ljuta na njih.
obozzavaaaam duga imena. i obozzaaaaavam da ih prevrchem u govornim organima, da je njihovo izgovaranje obelezzeno trajanjem....

i ovo chak ima i neke fonetsko-gastronomsko-erotske konotacije.

NE PODNOSIM onu Bajaginu "Moji su drugovi biseri...bla bla....".

'ko zna glasove misli, retko kada se oglasi
glasom govora.
ljudi se poshtuju rechima, a vole chutanjem."
(miroslav antich)
pa chu sada o nechem da chutim....

volEm martinke

volEm rusiju
ne volEm ameriku

mrzim faking elitistichko licemerno zalaganje za prava zzivotinja i za zabranu veshtachkog krzna. a ljude mozzete da kokate samo tako, a?


1) puzzeve i kitove (prve zbog krhkosti, druge zbog nesvesno-silovite naivnosti)
2) "lolitu"
3) onu rechenicu iz filma "shta sve mozzesh u denveru kad si mrtav", njihov susret, kako joj kazze da klizi, kakve su njene i njegove ochi u tom trenutku, kako se chuje kako dishu (endi garsiju i gabrijelu anvar i film ceo)
4) viteshtvo, ma u kom obliku, u ruralnoj verziji josh vishe, upravo zbog onih koji tvrde da to ima veze s negovanim noktima ili sa povrshnom zasenjenoshchu nechijim lepim manirima; ima, dupe moje!
5) obooooooooooozzavam shto je neko juche zbris'o sa promocije jedne knjige kada je chuo da chu dochi....pffffff, ko djavo od krsta
6) musaku s tikvicama
7) Djuru i Irinu
8.) vetar, ali kada duva u lice
9) chaj sa rumom u nekom novembru, u kapljichastoj magli, a da ruku mogu da tutnem u nechiju vechu ruku
10) kada dlanovi vode ljubav
11) onaj trenutak kada popijete piche pa vam ostane da iz duboke chashe izvadite krishku limuna.... a prstichi vam kratki.....

......

eto, na primer :)"

...bez uspeha, naravno. Previše je kasno da se upišem u školu za čarobnjake, ili vile barem...

...za suze uvek ima vremena...


Najlepši pokloni su oni koji vam, kroz vreme, prizivaju uspomene.

Potražite ih, u ormanima sećanja...