izabelitta

Rečkale se seke o tom
Koja ima boljeg dragog
Pa zovnule baba Stanu
Da presudi:

Ajte ptice, unučice
Da vas čujem
Jel imate jošt membranu
Il ste dale
Pa mi više nismo male
Baba Stano
Znači, dale...
A kad ste im bile dale
Jeste li im uzdisale
Ili vam je bilo nešto
Ko da ništa nije bilo
Ja sam mome uzdisala
Pa i ja sam uzdisala
Dobro, dobro
Kud sam i pitala
Moj je bolji, stvarno, baba
Niti pije, nit baraba
Ali moj kad nosi sako
On ga nosi sve ovako
Dosta vike
Dajte slike
Au, sveti čokanjčići
Pa ovo su blizančići
Privedimo ovo kraju
Daj da čujem šta još znaju
Slušaj, bako, baš ludnica
Pesme pišu obojica
De da vidim...
E, ovaj baš lepo piše
Sve odozdo pa naviše
Sva mu slova dođu ista
Uredan je, glava bistra

„ Lepa moja devojko
Ja te volim. Stanojko“

Pile moje, da ti kažem
Štogođ, među nama
Ovom ne bi dala Stana
Ni u ovim godinama
De da vidim ovog drugog...

„ Jabi se pretvorijo u vranca
Dok te gledam da čitaš stranca
Ja steknem mudros platona
Kate vidim bez pantalona
Svo bi znanje u tebe strpo
Ko paris jelu ja bi te drpo
Ja bite drpo, jabi te drpo“

Slušaj mala, nije šala
Ovome bi Stana dala
Jest da se Stanojko trudi
I da je sav nacifran
Al ipak je bolji ovaj -
Nepismen, al načitan

Rešio jednom jedan pesnik
Da načini pesmu od
Najlepših reči
Onih - koje se uvek
Podudaraju sa svojim značenjem
I zrače isključivo toplinom
Zbog kojih se svakom čoveku na ovom svetu
Srce oblije nežnošću
A usne razvuku u osmeh
Dugo je lutao i tragao
Odbacujući usput velike reči:
Ljubav
Kad se izjednačila sa ljubomorom
Sreću
Kad su joj se veselile ubice
Istinu
Kad je uporedio s drugom istinom
Veru
Kada je zavoleo ateistu
Nadu
Kada je prosjak umro
Milost
Kad mu je izdala račun
Lepotu
Kad mu se devojka rašminkala
Život
Kada je posetio sanatorijum
Pomisli onda da se prave reči
Kriju u prirodi
I otkrio da je tačna reč:
Zemlja
Ako te ne pogodi zemljotres
Nebo
Ako te ne udari grom
More
Ako ti ne proguta brod
Ptica
Ako ne uleti u motor aviona
Jabuka
Ako nije trula
Cvet
Ako nije za sahranu
Tražio je još dugo prave reči
Po umetnostima i naukama
Po bankama i kafanama
Po ulicama i pijacama
ali svakoj je nedostajao
Ili bespogovoran smisao
Ili nepatvorena toplina
Ja nikad neću napisati pesmu
Požalio se svojoj majci na umoru
Jer nema na ovom svetu
Dovoljno čistih reči
Ni za naslov
Ne mogu pisati ni o tebi
Jer se majkama zovu i one
Što svoju decu bacaju u reke
Ili ih šalju ko robu na konkurse
U brakove ili ratove
Ja nikad neću napisati pesmu
Jer nemam reči, majko
Nećeš napisati pesmu, sine
Ali naslov imaš
Znam ja jednu nedvosmislenu
I uvek toplu reč
A to je: uspavanka
Samo iz čistog srca i iskrene topline
Rađa se pesma nečijem snu
Vrhunac ljubavi je kad nekom želiš
Njegov sopstveni spokoj
I kad ga u njega nesebično uljuljkuješ
Sigurno postoje oni
Koji je nikad nisu pevali ili doživeli
Ali sam uverena da se svakom čoveku
Razlije toplina u duši
Kad pomisli na to savršeno jedinstvo
Namere, nežnosti i prepuštanja
Otpevaj mi onu, sine
Uz koju si odrastao
Meni sada ona treba
Majka sklopi oči
A pesnik uzjeca
Ne, uspavanko, ne!





[ame="http://www.youtube.com/watch?v=Ja9iENIjU8U"]YouTube - Tom Waits - Lullaby[/ame]

Dopola ljubav:


Reci
Sve što želim da čujem
Daj mojim neverovanjima
Zvečke
Da im drže pažnju
A meni reci
Ono što želim da čujem

Sviraj
Sve što želim da igram
Daj mojim zapinjanjima
Lastiše
Da im drže volju
A meni sviraj
Ono što želim da igram

Uzmi
Sve što želim da dajem
Daj mojim nemanjima
Bajke
Da im drže sumnju
A meni uzmi
Ono što želim da dajem




Otpola ljubav:

Reci
Sve što želiš da čujem
Daj mojim neverovanjima
Zvečke...






[ame="http://www.youtube.com/watch?v=LL2GGrz17qo"]YouTube - Holly Golightly's "Tell me now so I know"[/ame]