Razmišljanje o suštini ljudskosti, pojava i stvari

Draga Kohili Žemčužinova,
znam kako ste dugo čekali ovo pismo i nadam se kako je sasvim prema Vašoj meri i za Vašu fantastičnu nezasićenost prema rečima,napisano.
Oh,
dugo sam čekao da našaram nešto više od parole i eto,prilika je tu.Mi smo jedan,sasvim neusaglašeni par:ja sam pesnik NEP-a,bolno nepostojan i nepostojim bolno,vrtim štap u desnoj ruci i hvališem se,pardon!hvalisao sam se kako ga nosim kako bih njime razbijao glave!
A Vi ste lutalica,ne marite za moj štap,donosite mi masline i sir,pričate mi tim,Vašim ruskim i zaboravljate da se ne kaže ''ja damoj'',već''ja doma'' i sasvim Vam je nevažno što sam pokušao juče da se ulickam kako bih Vam ugodio svojom pojavom.Još ste se i bestidno,sasvim u saglasnosti sa Vašom ženskom prirodom,glasno i smejali i rekli mi da pripazim na šiške-da mi ne padnu u oči....
Zapravo,ono što želim da kažem jeste kako ste dugo čekali neko pismo i o njemu ste mi stalno pričali,pa sam poželeo da Vam napišem nešto kao zamenu za te očekivane,ko zna kakve i ko zna od koga reči.

Kao i uvek,čekam da se vratite sa tog Vašeg posla,glupog i dosadnog i donesete mi ''Kurijer'' na ruskom i masline koje mrzima,ali ih jedem iz prostog razloga jer mi je ionako sve jedno šta jedem.

Ostavljam pismo ispod Vašeg jastuka.
Odgovorite mi uskoro,jer mi je strašno u ovom,malom stanu i ceo dan sam,do Vašeg povratka ,sam,a kada ste tu ne pišem,već pokušavam da shvatim drvo limuna u dvorištu i koliko je kiše potrebno kako bi se ono nahranilo.
Vaš,
V.Majakovski.