vird�inij:.

imam jednog drugara, zakarije se zove,
koji radi kod abruzzi-ja,
tu prekoputa:
37 west 56th street.
on mi pravi one čuvene
windows lazanje,
koje delimično imaju i nadev od rogača.
mmmmmm..
ja im za uzvrat ponekad odnesem šaku rukole i vlašca iz tetka zorine bašte
ako uspem da pronesem kroz jfk.
neverovatno kako ta trava može da im pokrene potoke suza,
onih pravih..
nostalgija iz palerma
je tuga pregolema.
onda deda abruzzi poređa ekipu ispred do straha opranog bakrenog posuđa
i počne svoju ceremoniju nuđenja,
kao:
mi znamo da se u ovom gradu mnogo loše jede po kafanama,
i mi znamo da vi prezirete da se hranite po kafanama,
ali eto,
moja unuka bi se čak usudila,
da u vašu čast spremi pile na toskanski nacin,
iako vi dobro znate odakle mi potičemo..
e, mislim ja, deda
kad bi ti znao kako je strašno jesti sam u menzi un-a,
mada je komplet klopa 7,5 kinte,
ali džaba..
na kraju, dok me ispraćaju sa snishodljivim blefom,
naučio sam ih tetka zorin tekst:
ono kao oprostite ako nešto nije bilo kako treba,
ako se prosula neka gruba reč
nije namerno..itajrad