Razmišljanje o suštini ljudskosti, pojava i stvari

Srela sam ga juče u vagonu metroa.U jednom od onih,ulaštenih,čelišnih kutija u kakve uđete i bešumno klizite kroz tunel do letelica injihove,nesnosne buke.pardon!MAJAKOVSKOM se buka motora sviđa.Bio je veoma zadovoljan metroom.
Majakovskom odgovara škripanje toškova voza.On u tome vidi jednu od neispevanih arija-pazite,neispevanih jer on,futurista i zvanični pesnik,nije uspeo da o tome nešto više napiše.

Kada smo se upoznali želeo je da zna da li se može postaviti jedna afiša sa nogom u tur fašizmu i kapitalizmu na zidove vagona.

-A zašto ne?-čudio se i kucnuo svojim štapom o prozor vagona.

Futuristo obrijane glave,piscu parola,crtaču transparenata!Nisu te obavestili da nisu pobedile ni tvoje,futurističke vizije,ni Jesenjinove ''kobileze'' zbog kojih ste se tukli.

Pobedili su neki drugi,sasvim izvan poezije i slobode,ljudi.

I tako,
Majakovski i ja smo sišli pre aerodroma.
Kaže,da je znao da je svet u ovakvom stanju ,više bi čitao Nazima Hikmeta i njegovu pesmu ''Zid imperijalizma''.Ovako....ostale su mu pantalone bez oblaka i flauta bez kičme svima ostalima.

Na kraju,Majakovski i ja smo otišli na pivo sa votkom.Pogledao je na sat,uzdahnuo i setno rekao,po prvi put razumevajući Jesenjinovu dušu:
-Majak....

Majak je na ruskom svetionik,a on ga ima u svom prezimenu.Mislio je da će osvetliti svet,a on mu je po drugi put uzeo glavu.

Majakovski je obezglavljen.