Mesečarenje

Davno je prošao petak
a prsti nikako da mi se pravilno našteluju
sličice u glavi se polako slažu
ja sam ziceraš
čekam da sve bude onako kako se meni čini da bi trebalo
i onda samo precrtam sliku iz glave
na ekran.
U petak je padala kiša.
Neko bi rekao
nikakvo vreme za postavljanje kamena sa urezanim slovima
ali ja kišu volim
i nije mi bilo teško da
prenesem
podignem
pridržavam dotični kamen skoro dva sata
dok se postavljač toliko spretno snalazio da sam morao da ga pitam
bato jesi ti ovo radio nekad ranije?
kako nisam, al' trošan je zid
s obzirom kako se snalaziš
ovo je najtrošniji zid u Srbiji.
Na kraju sam morao da mu donosim
burgiju (njegova je bila loša)
produžni kabl (njegov je prekidao)
i bonsek (njegov je bio bugarski i non-stop se krivio i spadao)
e
ali je zato ON držao kamenčugu
dok sam ja ispronalazio sav taj materijal
prC!
Kad smo sve to uradili
pao je mrak
on je otišao
a ja sam ostao
da gledam
ime mog dede po majci
pradede po ćaletu
dedinog brata po ćaletu
uklesane na kamenu pored još
60-ak onih koji nisu bili komunisti
a njihove kuće ih više nikada nisu videle.
Namerno sam stavio ploču pored one druge
postavljene još '52 godine
sa imenima drugova partizana
Srba
mislio sam
neka budu jedni uz druge bar ovako.
Kad sam došao kući
keva mi je ljubila ruke.
Zajeban je to osećaj kad vam ruke ljubi onaj ko vas je doneo na svet
nisam znao šta da uradim u trenutku
zagrlio sam je i poljubio u kosu
odozgo
moja mama je tako mala
i plakala je
ona nikada nije videla svoga oca.
Teta me zove iz Bgd-a
i plače
od sreće
kaže.
Ne znam da li su kosti rasute tamo negde po Bosni
plakale
od sreće
nekako mi se čini da su se njihove senke
sačuvane u meni
u nama
u krvi
smešile
smešile zajedno sa mnom
kroz kišu.