izabelitta

Velike stvari u našim životima
Nisu slučajne:
Kad je ono prvo veliko prasnulo
Haos se dogovorio s redom
Da podjednako dele slavu
U svojim budućim nadmetanjima
S monotonijom
Haos izabere trenutak
I napravi od njega vatromet
Red izmisli praznik
I da mu opravdanje:
Za jaje je velika stvar
Da li će izrasti u kokošku
Ili završiti u torti
Baš juče se jedno zameškoljilo u brašnu
Jer:
Pre dva veka reče Šikaneder Mocartu
Prijatelju, hajd pravimo operu
Imam haos libreto o fruli
A red je da ja budem Papageno
Bečke frajle to svakako očekuju od tebe
Reče Mocart i zazvižduće uvertiru:
Hoće li me večeras primetiti
To drago pernato čudovište
Pomisli prva violina spremajući se sinoć
Za probu Čarobne frule
Mogu li da izdživdžanim odu u kojoj
Ove tvoje farmerke pate kad nisi u njima
Upita je Papageno
Od svih haotičnih odgovora ote joj se
Nek pate, ja bih radije u tvoje perje
On je poljubi prvim osmehom i reče
Savršeno!
Ali red je da pre toga odemo na kolače



Tetka Izabelitta Zmaj, naravoučenije:


Ako nam je slučajno dosadno
Namerno se treba igrati
Jajima
Frulama
Gudalima
Brašnom
Možda jednom prorade
Možda nekoga ožive