Mesečarenje

kad me neki red i poredak smore
ja uvatim šekspira onako šuvarovski
ko da je neki auto
pa ga rastavljam i sastavljam
onoliko koliko znam
često to ispadne na kraju netko sasma drugi
but
ni ja nisam baš toliko čitljiv kad se krunapismo

znači nećeš par duxova
oćeš vampire
a?

na ti:

neko mi dobacuje da je stvar u čitanju
dooobro da vidimo
jebe mi se za teoriju lekcionizma
fenomen čitanja pre vidim
kao indiskretno virenje preko plota
u tvoju invenciju
dakle
ja sam ti više kao vozač hlednjače
koji ponekad kad je vruće
gleda u batake moje drage
i pri tom zadovoljno truuubi
znači nema ništa od pasivne reprodukcije
ili apstraktne interpretacije

ja sam tvoj i šekspirov idealni otkrivač bataka
sa idealnom nesanicom
da bi mi što više stalo

sećam se
priželjkivao me džojs u fineganovom bdenju
tamo gde je pokušao da nas uxvati u svojoj neuxvatljivosti
u svom zakonu desiminacije smisla
al mene šekspir već naučio da razbijam jednopravce
pa ni nudio hamleta kad sam imao 15
gde mi ga bilo žao
pa mi ga turio u 21 gde sam mislio da je to sve zbog pičke
pa mi se nacrto u 35 gde sam sxvatio neminovnost razlika
pa mi ga smestio
tuu pre neki dan
gde sam pored jedne takve rupe

sxvatio:
da sam nevin

Kad sam imala sedam
Kad sam imala sedam
Nisam bila sasvim svoja


Deda Mraze, je li da si ti najveći komunista?
Ti imaš najcrvenije odelo
I zbog tebe se zvezda kači na jelku?
Neću samo da se slikam
Hoću i da ti pevam
Buji-paji, bocko lepi,
Mesec nek� ti čuva san
Mesec i tvoj oklop ljuti
Bodljama sav načičkan
Nisam završila ima i
Žutog lava griva krasi...
Joj, imaš nokte!
Crvene!
Tigra prugast...
Ti nisi Deda Mraz, je li?
Ne boj se neću te odati
I ja sam komunista
Nisam izdajnica
Našu kumu vevericu
Krasi kitnjast rep,
Tvoje bodlje tebe krase
I nokti, hihihi
Ti si zato lep!



Kad sam imala šesnaest
Kad sam imala šesnaest
Nisam bila sasvim svoja...


Nastavnice, samo nemojte Knežopoljku
Ali kad Vas molim
Znate kako je bilo za štafetu
Kad su se svi smejali zbog onog ćapćanja na sisi
A ja samo što nisam umrla na bini
Znam da su pubertetlije
Ali sumnjam da će sazreti do Dana škole
Nemojte ni Kaštelana,
Pa ja ne smem ni da otvorim
Tu stranu u knjizi gde su Tifusari
Bojim se i Jame, a i Markovića
S onim �I obešeni reko joj je ime...�
Kukalj?
Vi mora da se šalite...
Tamo se pominju i prljave vojničke gaće
Ako može nešto bez sisa i gaća
Bilo bi mi lakše
Ne bih ni mrtve proletere, njih sam već triput
Iskreno, volela bih nešto... emotivno
Ma nije zbog Filipa
On je Višnjić, hihihi
Nije ni primetio da mi se sviđa
A to što sam Vam pokazala pesmu o njemu
Je među nama, je li?
Miljković?
Može Miljković, ali neću ni Zelengoru
Ni Tjentište
Molim Vas, kad Vas molim
Da govorim Slepog pesnika
Bar Vi možete da shvatite zašto...
Znam da ta pesma nije u programu
Ali Tito je voleo i razumeo mlade
Baš kao što Vi uvek razumete mene
Joj, hvala Vam!
Nikad više neću bežati sa sekcije!

Slepi pesnik - Filipu Višnjiću

O čelo moje od sna i vetra mapo
čudnih otkrića vidu ispod kože
u izmišljenoj senci cvete i lampo
umesto reči koja se ponoviti ne može.
O čelo moje od sna i vetra mapo...