Moralni Kepec

Nacionalizam, kao sto svakako znamo, u lingvistickom smislu nije nista drugo nego ljubav prema naciji. Svojoj naciji, naravno. (Kakva bi to neznana bolest bila da postoji kao ljubav prema naciji kao pojmu, ili kao reci?).
U vreme formiranja nacionalnih drzava, budjenja svesti burzoazije i nacionalnog ujedinjenja, ta rec imala je romanticni prizvuk, ilustrujuci zanos oslobodjenja i ponosa. Posebno kada su u pitanju Italija i Nemacka. Na nesrecu, isti taj nacionalizam raskrcio je put nastanku fasizma i nacizma, mada se rasprava uzrocima dva svetska rata o tome tu ne zavrsava. Naprotiv, tek pocinje, jer pitanje razresenja protivurecnosti kolonijalnog doba i liberalnog kapitalizma ni izdaleka nije reseno kenzijanskom ekonomijom i New Deal-om, a ponajmanje bombardovanjem Hirosime i Nagasakija.
Francuska u drugoj polovini 19. veka i posebno u vreme vladavine generala De Gola je specifican primer, jer u toj zemlji nikada zapravo nije doslo u pitanje njeno demokratsko uredjenje. U slucaju Francuske nacionalizam je doprineo i ocuvanju dostojanstva u vreme opadanja kolonijalne moci, narocito posle alzirskog rata. U najnovije doba, na zalost, on se preobratio u sovinizam i ksenofobiju, kao reakcija na demografski priliv obojenog stanovnistva upravo iz nekadasnjih francuskih kolonija.
Nacionalizam posle epohe ratova u 20. veku, fasizma i nacizma u Evropi i vojnih hunti u Juznoj i Latinskoj Americi - neizbezno asocira na totalitarizam. Cesto pogresno, neretko i tendenciozno, narocito imajuci u vidu savremenu politicku teoriju kao apologetiku Novog svetskog poretka. No, izgleda da je praksa izmenila ponesto od jezickog znacenja reci. U danasnjem svetu globalizacije nacionalizam ima blagi ukus neceg pomalo zastarelog, prevazidjenog. Simptomaticno je to sto u svim demokratskim, razvijenim i prebogatim zemljama Zapadne Evrope, ultradesnicarske opcije imaju konstantnih 10 % podrske u javnom mnenju.

Iz licnog ugla
Ljubav prama svojoj naciji. Sta to znaci? Za vecinu nista drugo do nabrajanje najvisih dometa nacije iz raznih oblasti. Kada smo mi u pitanju obicno je rec o dostignucima izuzetnih pojedinaca. Od istorije i umetnosti i nauke, do sporta. Najcesce se zanemaruju, ili zaboravljaju mane, ili tragicni veliki padovi. To onda nije ljubav. Ljubav podrazumeva da kada nekoga volimo - ljubimo i vrline i mane koje ga odlikuju, ili uprkod manama, a najpre i pored njegovih mana. Ukoliko ne vidimo mane, nego samo vrline ili cak te vrline umisljamo u pitanju je zaljubljenost, a ne ljubav, dakle zanos.

Malo iz politickog ugla, malo iz soco-kulturoloskog
Nacionalizam kao ljubav prema naciji ekskluzivna je pojava. Nazalost, iskustvo nas uci da nacionalizam kao zanos preovladjuje. Nebrojeno mnogo puta dokazano je kako u krajnem ishodistu taj zanos dovodi do suprotnih efekata od zeljenih. U danasnjem svetu, veliki broj pojedinaca nije u stanju da odredi svoju nacionalnu pripadnost u klasicnom smislu. Cesto je to tesko i kada je rasa u pitanju. Savremeni svet velikih migracija ljudi i kapitala, ukoliko se ne moze reci da ne trpi, onda makar apsorbuje granice...
Nacionalni identitet u kulturi, medjutim, ima pozitivne efekte. Negovanje razlicitosti, posebnosti, u tom smislu, obogacuje svetsku kulturnu bastinu. Za uzvrat puni nacionalne budzete iz prihoda u spektru od turizma do prodaje autorskih prava za recimo muzicka dela iz mnogobrojnih etno-pravaca...
Na nacionalnim politikama iz ove oblasti je odovornost da se lokalno stvaralastvo ne svede na folklor prilikom tzv. kulturne razmene, imajuci u vidu globalne razmere uticaja etabliranih nivoa od opere do brand-ovske, potrosacke fame u sredstvima javnog informisanja (Minutaza u medijima emisija o modi recimo, konstantno se povecava).

Alternative
Sinkretizam�
U kulturološkom smislu (kapetan iz vojske -"O captain, my captain�"- Death poet society - govorio mi je, sa posebno skrojenom sarkasticnom intonacijom prostaka koji prezire i boji se svega sto ne poznaje i ne moze da razume, da ja jedini u JNA imam diplomu da sam kulturan), to je proces obrnut od sekularizacije - odvajanja animistickog, misticnog, religijskog, duhovnog, od zanrovskog, na razne pravce�radjanje kulture�Sinkretizam taj prvobitni spoj, smesa iz koje se sve izrodilo i razne umetnosti, i razliciti pravci, na posletku i zanrovi i subkulturne tendencije, nastaje ponovo i kao proces i kao stanje, u kontra smeru- stapanjem, miksovanjem�Za mnoge on predstavlja smrt kulture�neizbezan kraj, dno, pepeo iz kojeg ponovo treba da se rodi, ovaj put nesto zaista novo�(Poslednje takvo radjanje desilo se u Renesansi posle hiljadugodisnjeg mraka�kada je tek, izronilo staro, a ljudi Novog veka ga samo obradili�Kako je bilo kada je to staro umiralo ne smem ni da zamisljam: horde varvara kako ruse civilizaciju � toliko mrska, ali blisko dozivljena slika � kao generalna proba propasti Sveta u malom)�
I nije tako strasno kada se pomisli na nov kvalitet, ali je jezivo kada se shvati da je u pitanju dugotrajan proces�Uz sve to, smrt kulture�izaziva i smrt drustva, a to vec ima osetnije mirise. Pocinje kao kraj Pojedinca�Bilo koja aktivnost u kojoj se ponistava Individua, izaziva kod mene strah. Bilo da je rec o politici, ili o Rave DJ svetkovinama, ili naprosto o, naizgled sasvim benignom, potrosackom mentalitetu.
Tu je i ona laza i paralaza sa novim i sve novijim pravcima u ovome ili onome, sa novim alatima, ali bez zanata�Da ne pricamo da ko god digne glavu�ovaj put ne dobije udarac, nego veliku lovu. Kao kad RAP stvaraoci iz Geta, posle prvog milionskog tiraza pocnu da prekrajaju svoje socijalno angazovane tekstove u ljubavne�U suprotnom ostajes na margini, u anonimnosti, na periferiji, u nekom lokalnom klubu ili u podrumu, garazi�rezignacija odvede ponekoga u svet opojnih supstanci (zar nisu Ameri izasli na kraj sa socijalnim i politickim buntom u 60-tim uz pomoc droge�hipici su ili umrli ili postali japii: bejbi �bum generacija�?) Ko nema cenu taj ni ne postoji.

Gradjansko drustvo
Mislim da bi na molbu da opise gradjansko drustvo, prosecan stanovnik nase zemlje rekao kako je to sredina u kojoj je predsednik Natasa Kandic, a vladu cini koalicija sastavljena od nevladinih organizacija, pokreta ekologa, razni vegeterijanci i makrobioticari, udruzenja homoseksualaca, gde su narodnjaci zabranjeni, droga legalizovana, a Exit traje cele godine...
Prvo, dakle treba pribliziti javnosti pojam nacionalizma. Sa svim vrlinama, ali i manama. Razgraniciti taj pojam od sovinizma i svih pojavnih oblika koji se u negativnom kontekstu dovode u vezu sa nacionalnim. Potom, sto je proces podjednako dug i tezak, reci sta je to demoktatija. Takodje, uz napomenu o prednostima i nedostacima. Na posletku govoriti o toleranciji...Paralelno bi trebao da se odigravaju privredni razvoj, porast standarda, opismenjavanje, podizanje opsteg kulturnog nivoa, unapredjivanje zdravlja, nacina zivota, ozivljavanje putovanja, otvaranje prema ulozi nase strane u ratovima tokom celog minulog stoleca...Mislim da bi me zaboleli prsti od kucanja, a tebe oci od citanja, kada bih sve nabrajao.

Ustanovljavanje pravoslavne dzamahirije i vladavina pravoslavnog fundamentalizma

Ozivljavanje Tita

Preovladavanje sveopsteg fatalizma, prepustanje sudbini u stilu SVE CE SE NEKAKO SREDITI

Pribegavanje znanim, ali i novim neistrazenim eskapistickim metodama

Povratak na staro
Vec se pokusalo u tom smeru...

____________________________
UPISI SAM JOS NEKU ALTERNATIVU