Buncanja i bunila - Blog - VojvodinaCafe Forum
Pogledaj RSS Feed

Mesečarenje

Buncanja i bunila

Rating: 12 votes, 1.33 average.
[B]Uvod
[/B]
Nije ovo klasična priča o poslednjem susretu dvoje ljudi koji su se voleli, neko je nekoga prestao da voli i razišli se, kulturno i civilizovano...neee...elem, noćas nisam spavao ni 4 sata (što je za moj dečiji organizam navikao da spava oko 8 sati ravno propasti). Za to vreme, mnogo sam sanjao. Sanjao sam u nastavcima, znate ono: probudite se, zaspite ponovo i nastavite tamo gde ste stali...sanjajući isti lik...sanjao sam blesavo, ludo, intimno, previše intimno da bih o tome javno pričao, sanjao sam da sam se probudio (eto N. , ne sanjaš samo ti). Kad sam se probudio, stvarno, osećaj je bio bolno nedostajuć.
[B]
Razrada[/B]

Mi nismo zajedno jedno giodinu i po dana. Ali nije to ona lakša verzija kada se više ne vidite, ne čujete, i vreme polako slaže prašinu zaborava na zajedničke trenutke, čineći ih dalekim i dopuštajući nekom novom da vam obasja dane...neee...ona me nije pustila da odem (iako sam par puta pokušavao, onako skroz), držeći me tu negde, vezanog "na svilen gajtan, kao zvonce", čineći da vreme teče u toplim, prisvajajućim pričama...i ja sam se navukao, postala je zrnce soli bez koga je život apsolutno moguć, ali blago bljutavog ukusa (mada, bio sam srećan poslednjih meseci, ali to je neka druga priča)...

...e, onda je došlo vreme da ode, da promeni život iz korena, da ode far, far away, čak tamo gde se sunce rađa, kod nekog polovnog gastarbajtera koji će je (gle čuda!) usrećiti. I mi smo se, pre jedno dva meseca, dogovorili da se vidimo u Bgd-u, dan pre nego što je sela u avion i otišla (ta nedelja mi je bila jako plodna, što se rastanaka tiče).

Trebalo je da me čeka ispred Beograđanke. Onda mi je digla pritisak na 200 zato što pola sata nije umela da mi objasni da šta za nju znači "preko puta". Onda smo seli u jedan kafić-poslastičarnicu-štaveć.

Naručila je čiZkeJk. Trebalo je da ga probam jednom prilikom, ali nikad nije kasno, je li. Ne znam kakvog je ukusa bio, majke mi. Gledao sam je. Pričala je o nekim stvarima za koje smo oboje znali da proleću pored nas.

A ja sam znao da je to poslednji put da sedimo Ona i Ja. To i sad znam.

Tih par sati je proletelo za tren ("znaš, nikada neću naći nikog kompatibilnijeg od tebe..." jebem ti izraz - kompatibilan).

Zagrlili smo se i poljubili. Prvi put.

"Znaš, mogu ja sa tobom preko ulice."

"Ajde:"

Zagrlili smo se i poljubili. Drugi put.

"Idem sa tobom do onog kioska da kupim papirne maramice, trebaće mi."

"Dobro."

Kad sam je zagrlio, nije mi se puštala, uopšte. Znao sam da je nema više. Gledao sam je u one nenormalnošarenozelenkaste oči, i kunem se da sam video suzu, više suza, iskrile su, neisplakane, još teže zbog toga.

Poljubio sam joj oči.

"Čuvaj se, žabice."

"Oću."

E, onda sam zbrisao nizbrdo (ne okreći se, sine), umalo da promašim tramvaj, i nisam plakao, mataRe mi...samo kiša...

[B]Zaključak[/B]

Jebem ti život.
Kategorije
Nekategorizovano

Komentara

  1. Avatar od  love hunter
    Volim je kad...


    ...otvori novu, tek kupljenu knjigu, i pomiriše je...udahnuvši tako reči, i misli, i trunku čarobne prašine kojom je svaka knjiga prekrivena...volim je kad napiše datum, i svoje ime pored njega, na prvoj stranici kjnige...volim je kad me pusti da i ja nažvrljam neku glupost ispod (uz obavezno "...ali lepo piši...)...

    ...priča, kad mi oslikava svoju dušu rečima...

    ...se smeje, bojeći dan srebrnim praporcima radosti...

    ...me ljubi...Bože, kako me ona samo ljubi...
  2. Avatar od  love hunter
    Prosle godine, prvoga dana jeseni, saznao sam sta znaci voditi ljubav. U najizvornijem smislu. Kasno? Ne znam. Ali znam da se desilo ovako:

    ...otisao sam u beli grad da bih kupio neke stvari, i cuo se ponovo sa zenom za koju sam jedno vreme (a mozda i sad) duboko verovao da je kraj svih mojih traganja...znate one veceri koje jednostavno teku kao spora voda, kada se svi komadici mozaika slazu, kada jos tad znate da ce vam ostati zauvek u secanju...kada vino pocinje da vas greje (jeste, ja volim zene koje piju), kada se ponovo vracate u dane kada ste bili srecni...kad vam oci sijaju, sijaju, sijaju, kad ponovo nadjete vase zvezde, koje ste nekad ubrali samo za nju i posadili tamo gde treba da budu, u dubokom tamnom zdencu njenog pogleda...

    ...sve posle toga su magloviti dogadjaji, onako, kao u najlepsem snu...nisam verovao da je moguce voleti nekoga satima...ili bar nisam verovao da ja to mogu...te noci, bilo je moguce sve...nikada pre, ni posle, nisam osecao toliku zelju da upijem nekoga, da se stopim, da njegova i moja koza postanu jedno i da me vise nista ne odvoji od nje (sve vreme znajuci da je kraj neminovan-negde u najskrivenijem kutku mozga)...nisam zeleo da prestane... i novi dan nas je docekao takve...i svitalo je kada smo zaspali...i secam se da sam jedino zeleo da zaledim taj trenutak, da sve stane...kao u bajci o Trnovoj Ruzici...kada danas razmisljam o tome, vidim da nema lepseg nacina da covek ode sa ovoga sveta...zagrljen sa zenom koju voli. Ni sad nisam siguran da li je bolje osetiti tako nesto, pa ga izgubiti ili ne saznati nikada sta znaci ljubav...telesna i mentalna-zajedno-do krajnjih granica (bar sam se ja tako osecao). Jer sve pre i posle izgleda bledo. I trazite jos, kao zedne usne kap vode...

    ...toga dana, poljubio sam je i nismo se videli, nikada vise...javila mi je da je neko drugi uzeo njeno srce...al' sve nekako mislim da nikada nece znati da je voli onako blentavo-otkaceno, i do kraja, ne stedeci se i ne mareci za eventualni trn u srcu...mislim da i ona to zna. Voleo bih, da...

    ...prvoga dana jeseni upoznao sam ljubav...

    ...i izgubio je...

    ...samo se nadam, ne za sva vremena.
  3. Avatar od  love hunter
    Nekako, ne mogu da se otresem jednog sms-a, obrisanog iz telefona, očigledno neizbrisivog...

    "Svaki naš razgovor je jedan mali život koji smo toliko sanjali. Ja ne želim da se probudim."

    Lagala je ("...dušo, lagala si kad si rekla da me voliš, a ja nisam imao razlog da ti ne verujem, jer to je to...").

    Probudila se pre mene.
  4. Avatar od  love hunter
    [quote]...stajali smo na obali jezera, zagrljeni...


    ...vetar je duvao, razblažujuć, kroz krošnje drveća...kiša je padala, lagano, jedva primetno šuškajući po starom hrastovom lišću, pevajući pesmu šume, praveći sitne, koncentrične krugove na površini jezera, mameći da joj se odgovori pokretom...


    ...zanjihali smo se, jedva primetno, u ritmu pretprolećne sreće...
    __________________[/quote]


    ...jeste, bila je to sreća...noćas sam bio na mestu zločina, i ništa nije isto, osim vode...i pitao sam se[B] šta[/B] sam ja to u stvari voleo, kako sam mu uopšte dopustio da me preplavi...neke stvari vas jednostavno čekaju, urezane među zvezdama...makar se vremenom promenile u oblik koji nikad ne biste pustili da vam priđe blizu...e, da...